Povodom obeležavanja Dana primirja u Prvom svetskom ratu ambasadorka Republike Srbije Aleksandra Đurović položila je venac na srpskom vojnom groblju u Segedinu.

Foto: Kancelarija predsednika Mađarske / Palata Šandor

Aleksandra Đurović, izvanredni i opunomoćeni ambasador Republike Srbije u Mađarskoj, predala je danas akreditivna pisma predsedniku Mađarske dr Tamašu Šujoku. 

U razgovoru je potvrđena obostrana spremnost za dalje produbljivanje i jačanje saradnje dve zemlje u svim oblastima.

 

Foto: Kancelarija predsednika Mađarske / Palata Šandor

 

Foto: Ambasada Republike Srbije u Mađarskoj

 

Foto: Ambasada Republike Srbije u Mađarskoj 

 

Foto: Ambasada Republike Srbije u Mađarskoj 

Ministarka pravde Republike Srbije Maja Popović boravila je u poseti Budimpešti gde je razgovarala sa ministrom pravde Mađarske Tužonom Benceom.

Tom prilikom posetila je i Ambasadu Srbije gde ju je dočekala ambasadorka Aleksandra Đurović.

Ministarka za evropske integracije Republike Srbije Tanja Miščević boravila je u radnoj poseti Mađarskoj gde se sastala sa ministrom za poslove EU Janošom Bokom.

U okviru posete Budimpešti posetila je i Ambasadu Srbije gde ju je ugostila ambasadorka Aleksandra Đurović.

Otpravnik poslova Aleksandar Lončarević odlikovan je Krstom vožda Đorđa Stratimirovića za služenje Bogu i Pravoslavnoj crkvi kao i za požrtvovano istrajavanje na vrednostima svetosavske duhovnosti i idejama svesrpskog jedinstva a posebno za značajan doprinos na delu svedočenja vrednosti i očuvanja Srpske Vojvodine. Odlikovanje dodeljuje Centar za razvoj Šajkaške.

Ministar bez portfelja zadužen sa koordinaciju aktivnosti i mera u oblasti odnosa sa dijasporom Đorđe Milićević, boravio je u poseti Budimpešti gde se u Ambasadi Republike Srbije sastao sa episkopom budimskim Lukijanom i predstavnicima srpske zajednice. 

Nakon sastanka u Ambasadi, u srpskoj školi „Nikola Tesla“ održana je svečanost povodom  30. godišnjice osnivanja škole gde se prisutnima obratio i ministar Milićević.

 

U svom govoru, ministar je ocenio da Samostalna srpska škola nije samo mesto gde se prenosi znanje, već i gde se među mladim naraštajima u Mađarskoj neguju srpski jezik, kultura i tradicija, pri čemu je istakao podršku naše države očuvanju i razvoju srpskih škola u inostranstvu.

On je ujedno izrazio zahvalnost Vladi Mađarske na uloženim sredstvima i pružanju pomoći u tome da se srpska manjina očuva na ovim prostorima isto onako kao što Vlada Srbije pruža podršku mađarskoj nacionalnoj manjini.

 

Ministar je posebno ukazao na prijateljske odnose dve zemlje, koji su najbolji u našoj novijoj istoriji, i to pre svega zahvaljujući ličnom prijateljstvu predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića i premijera Mađarske Viktora Orbana.

 

Milićević je napomenuo da je, na predlog predsednika Srbije, pokrenuo inicijativu da đaci u Srbiji i Mađarskoj uče o prijateljskim odnosima dve zemlje, dodavši da će se uskoro u udžbenicima naći materijali o postignutim sporazumima i zajedničkim projektima koji su realizovani prethodnih godina.

 

Svečanosti su prisustvovali predstavnici vlada Srbije, Mađarske, Republike Srpske, Eparhije budimske, srpske zajednice u Mađarskoj.

OBAVEŠTAVAMO GRAĐANE DA JE REPUBLIČKA IZBORNA KOMISIJA DONELA ODLUKU O OTVARANJU BIRAČKOG MESTA U AMBASADI REPUBLIKE SRBIJE (DÓZSA GYÖRGY ÚT 92/B, 1068 BUDAPEST) ZA PARLAMENTARNE IZBORE. SVI BIRAČI KOJI SU SE PRIJAVILI U ZAKONSKOM ROKU ĆE SVOJE PRAVO MOĆI DA OSTVARE 17. DECEMBRA 2023. GODINE OD 07.00 DO 20.00 ČASOVA.

Obaveštavamo da je Odlukom MSP br. 256/30-2023/01 od 12. oktobra 2023. godine raspisan Konkurs za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu, a koji imaju za cilj upotrebu, učenje, čuvanje, negovanje srpskog jezika i ćiriličnog pisma, čuvanje i negovanje sprskog kulturnog, etničkog i verskog identiteta u oblasti obrazovanja.

Konkurs će biti otvoren u periodu od 13. oktobra do 23. oktobra 2023. godine.

Sve informacije o načinu prijavljivanja i uslovima konkursa možete pronaći na sledećem linku: https://dijaspora.gov.rs/konkursi2023.php   

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić boravio je u dvodnevnoj poseti Mađarskoj, tokom koje je prisustvovao ceremonijama obeležavanja Dana državnosti Mađarske i otvaranja Svetskog prvenstva u atletici – Budimpešta 2023. Tokom posete, predsednik Vučić imao je i odvojene susrete sa predsednikom Vlade Mađarske Viktorom Orbanom, predsednicom Mađarske Katalin Novak, kao i sa predsednikom Republike Turske Redžepom Tajipom Erdoganom.

 

"Po prvi put u Evropi i svetu ratuju na ovaj ili onaj način, a mi se trudimo da ne budemo ti koji će da gube svoju decu. Želimo mir u Ukrajini što je moguće pre. Suočavamo se sa brojnim problemima na Kosovu i Metohiji. Neki ljudi hoće da proteraju naš narod sa vekovnih ognjišta. Mi vezanih ruku uspevamo da sačuvamo naš narod i svetinje. Plašim se da će vremena biti još teža", naveo je predsednik i dodao da srpski narod u Bosni i Hercegovini i na Kosovu i Metohiji uvek može da računa na pomoć Vlade Srbije. 

 

Predsednik Vučić prisustvovao je ceremoniji otvaranja Svetskog prvenstva u atletici i tom prilikom se susreo sa knezom Albertom II od Monaka i sa predsednicom Mađarske Katalin Novak. On je izjavio da je zadovoljan sadržajem razgovora u Budimpešti i izrazio veliku zahvalnost premijeru Mađarske Viktoru Orbanu na gostoprimstvu. 

 

Drugog dana posete, predsednik Vučić se sastao sa predsednikom Vlade Mađarske Viktorom Orbanom i na konferenciji za medije preneo da je bilo reči o brojnim projektima, od izgradnje pruge Beograd–Budimpešta, atletskom stadionu i smeštajnim kapacitetima za gas. On je naveo da su razgovarali i o graničnom prelazu Srbije i Mađarske, gde će se napraviti nešto što do sada nije viđeno. 

 

"Pokušaćemo da napravimo jednu kontrolu, a ne dve, za građane Srbije, Mađarske, nešto najveće što zahteva stotine miliona evra ulaganja", kazao je predsednik Vučić. 

 

Predsednik je rekao je da je sa mađarskim premijerom Orbanom razgovarao i o situaciji na Kosovu i Metohiji i ocenio da Mađarska odlično razume situaciju na KiM, ističući da srpski i mađarski narod osećaju bliskost na svakom mestu i na svakom koraku. 

 

"Razgovarali smo o odnosima Srbije i Mađarske u svetu geopolitičkih i ekonomskih turbulencija, o zajedničkom radu na brojnim projektima i planovima za snažan privredni zamah obe zemlje u predstojećem periodu, kako bismo i novim generacijama ostavili što čvršće temelje za zajedničku budućnost, koje su nekada davno postavili naši slavni preci. Zahvalni smo mađarskoj Vladi na svemu. Razgovarali smo i o mogućim opasnostima vezanim za energetsku bezbednost obe zemlje i dogovorili se kako da politički reagujemo i suštinski zaštitimo naše interese", istakao je predsednik. 

 

 

Predsednik Vučić je naveo da je jedna od važnih tema bila i održavanje Svetskog prvenstva u atletici. 

 

"Mađarska na fantastičan način gradi svoje sportske kapacitete, preuzimaju međunarodne organizacije i dovode ih u Budimpeštu, od vodenih sportova do mnogih drugih. Razmišljajući o EXPO, ponudili smo dodatnu saradnju sa Mađarskom. U širem master planu, osim fudbalskog nacionalnog stadiona, želimo da izgradimo onakav atletski stadion kakav smo videli juče", naglasio je predsednik Vučić. 

 

 

Prilikom posete Budimpešti, predsednik Vučić se drugog dana posete sastao sa srpskim atletičarima koji učestvuju na Svetskom prvenstvu u atletici i poželeo im uspeh u takmičenjima. 

 

Predsednik Vučić sastao se i sa Takerom Karlsonom, političkim komentatorom, sa kojim je razmenio mišljenja o brojnim temama koje opterećuju geopolitičku agendu današnjice. 

 

 

"Tokom razgovora, nije bilo teme koja je suviše teška ili osetljiva da se o njoj ne bi ukrstila mišljenja i upravo ta lakoća u decidnom izražavanju stavova izdvaja mog sagovornika iz uobičajenog mnoštva. Zato je ovaj razgovor i bio potpuno drugačiji – intrigantan, smislen, do kraja otvoren i na mnogo načina jedinstven. Za Takera Karlsona kažu da je kontroverzan, provokativan, previše konzervativan, čak pompezan, te da je opasno i politički nerazborito razgovarati sa njim. A ja baš takve razgovore volim", istakao je predsednik.   

 

Predsednik Vučić sastao se danas i sa predsednikom Turske Redžepom Tajipom Erdoganom, sa kojim je razgovarao o aktuelnim bilateralnim i regionalnim pitanjima. 

 

 

„Za nas je bitno da održavamo najbolje moguće odnose sa Turskom, a ovaj sastanak je bio još jedan korak u pravcu jačanja već dobre srpsko-turske saradnje u svim oblastima od obostranog interesa. Razgovarali smo o važnosti očuvanja mira i stabilnosti u regionu, gde računamo na konstruktivan angažman Turske, kao jednog od najuticajnijih međunarodnih faktora u ovom delu sveta“, naveo je predsednik Vučić nakon sastanka. 

 

Na kraju dvodnevne posete, predsednik Vučić je prisustvovao ceremoniji proslave Dana državnosti Mađarske i tom prilikom izrazio zahvalnost predsednici Katalin Novak i predseniku Vlade Viktoru Orbanu na pozivu. 

 

 

„Ponosan sam na prijateljstvo i saradnju naših država i naroda, koje smo poslednjih godina podigli na istorijski maksimum. Uveren sam da kroz razgovore, međusobno razumevanje i konstruktivnu saradnju možemo mnogo toga zajedno da uradimo na dobrobit svih naših država i naroda. Odnosi Srbije i Mađarske upravo su najbolji primer za to. Još jednom, dragi prijatelji, srećan vam ovaj veliki dan, simbol vaše nezavisnosti i slobodarskog duha!“

 

Izvor: www.predsednik.rs

Foto: Dimitrije Goll

Prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Republike Srbije Ivica Dačić imao je danas susret sa ministrom spoljnih poslova i spoljne trgovine Mađarske Peterom Sijartom, koji boravi u Beogradu u okviru 13. zasedanja Zajedničke komisije za ekonomsku saradnju između Republike Srbije i Mađarske.

Obaveštavamo da je PPV i MSP I. Dačić 16. januara o.g. doneo odluku br. 17/30-2023/01 o raspisivanju konkursa za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore kao i matične države i Srba u regionu, a koji imaju za cilj: upotrebu, učenje, čuvanje i negovanje srpskog jezika i ćiriličnog pisma, čuvanje i negovanje srpskog kulturnog, etničkog, jezičkog i verskog identiteta i unapređenje ekonomske saradnje Republike Srbije i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu i odluku br. 18/30-2023/01 o raspisivanju konkursa za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu a koji za cilj imaju upotrebu, učenje, čuvanje i negovanje srpskog jezika i ćiriličnog pisma, čuvanje i negovanje srpskog klulturnog, etničkog i verskog identiteta.

Uvid u raspisane konkurse za sufinansiranje projekata možete izvršiti na sledećim linkovima:

www.mfa.gov.rs

https://www.dijaspora.gov.rs/konkursi.html

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas sa saveznim kancelarom Republike Austrije Karlom Nehamerom i predsednikom Vlade Mađarske Viktorom Orbanom u okviru drugog trilateralnog Samita Mađarske, Srbije i Austrije. Tom prilikom, trojica zvaničnika su potpisala Memorandum o razumevanju između Republike Austrije, Mađarske i Republike Srbije o jačanju trilateralne saradnje u oblasti efikasne borbe protiv ilegalnih migracija.

"Važan je dogovor o readmisiji, odnosno proterivanju onih koji nemaju šanse da dobiju azil, a žele po svaku cenu da ostanu na našoj teritoriji. Za nas je to veoma važan dogovor, jer ćemo morati da obezbeđujemo avione za povratak u njihove zemlje. To je veoma skupo. Te troškove ćemo da podelimo sa našim partnerima iz Mađarske i Austrije", istakao je predsednik Vučić i zahvalio saveznom kancelaru Nehameru na posvećenosti, a mađarskom premijeru Orbanu na svoj pomoći koju je pružio Srbiji.

 

Savezni kancelar Republike Austrije Karl Nehamer zahvalio je predsedniku Srbije na pozivu i gostoprimstvu, ali i na saradnji punoj poverenja. On je rekao da su Srbija, Austrija i Mađarska osnovale partnerstvo kada je reč o borbi protiv ilegalnih migracija i organizovanog kriminala. 

 

"Došli smo do tačke gde pojedinačne zemlje EU traže nove vidove partnerstva van onoga što je moguće u EU, jer ono što se do sada ostvaruje unutar sistema azila EU nije dovoljno. Od našeg poslednjeg susreta mnogo toga se dogodilo, predsednik Vučić se založio da se azilantski turizam okonča i zahvaljujem mu na tome što je ozbiljno shvatio brige Austrije i što je nije ostavio na cedilu", istakao je kancelar Nehamer i najavio da će Austrija poslati još 100 policajaca i policajki u zajedničke timove na granicama i adekvatno opremljena vozila i dronove. 

"Zahvalan sam i Srbiji i Mađarskoj što ćemo prvi put pokrenuti projekat da se deportuju migranti koji nelegalno borave u Srbiji. Ja sam tu platformu predložio još kao ministar unutrašnjih poslova i staviću je na raspolaganje Srbiji", naveo je austrijski kancelar i dodao da Austrija već ima 96.000 zahteva za azil ove godine, te da je to znak da dosadašnji sistem azila u EU ne funkcioniše. 

 

"Moramo brzo doći do odluka i drago mi je što naše tri zemlje zajednički rade na tome da zaštite svoje granice. To je snažnan signal što dve države članice EU, Mađarska i Austrija, zajedno sa Srbijom, zaista snažnim i pozudanim partnerom, odavde šalju signal Briselu", naglasio je kancelar Nehamer i istakao da je Austrija strastveni borac za to da države Zapadnog Balkana pristupe EU.

 

"I da partneri kao što je Srbija, ne samo dobiju perspektivu, već da se ostvari i konkretan napredak, pošto su veliki izazovi u borbi protiv ilegalnih migracija, terorizma i organizovanog kriminala, kao i kada je reč o snabdevanju energijom. Stvari najbolje funkcionišu kada se njima zajednički bavimo", zaključio je savezni kancelar Republike Austrije Karl Nehamer.  

 

Predsednik Vlade Mađarske Viktor Orban rekao je na konferenciji za novinare da se Mađarska nalazi u specifičnoj situaciji jer joj je sused Ukrajina, gde je rat, i odatle je jedan pritisak, a preko Srbije dolaze migranti i to je drugi pritisak. 

 

 

"Kada si u opasnosti onda moraš da se trudiš da tu opasnost otkloniš. Mi se zalažemo za mir. Mi sa Srbijom delimo sudbinu i u dobru i u zlu i pomažemo kada je kome potrebna pomoć. Usled jučerašnjeg bombardovanja prekinut je dovod nafte iz pravca Ukrajine u Mađarsku, nadam se da će se danas to regulisati", naveo je premijer Orban. On je istakao da već dugo vodi rat protiv ilegalne migracije i dodao da je oko 250.000 pokušaja prelaska granice osujećeno. 

 

"Treba da im pojasnimo da preko naše granice nema prelaska. Mađarska je 1,6 milijardi evra uložila od 2015. godine u zaštitu granica. Ključna zemlja evropske bezbednosti je Srbija. Dužni smo da zahvalimo Srbiji", rekao je mađarski premijer i dodao da bi zaštita od ilegalne migracije bila lakša ako bi Srbija bila u EU. 

 

"Mađarska nastoji da se Srbiji omogući članstvo. Dok se to ne desi, moramo da stavimo granicu što južnije. Ovo će biti dugoročan problem", zaključio je predsednik Vlade Mađarske Viktor Orban. 

 

Izvor/Foto: www.predsednik.rs

 

Izvor/Foto: www.mfa.gov.rs

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković izjavio je da je delegacija Srbije završila veoma intenzivnu diplomatsku aktivnost u Njujorku u okviru 77. Generalne skupštine UN, da je održao ukupno 100 sastanaka na marginama tog zasedanja, a da je potpisano 12 sporazuma, protokola i memoranduma sa predstavnicima država sa kojima je imao priliku da se sastane.

Ministar Selaković je naveo da je Generalna skupština UN bila prilika da se na marginama tog zasedanja održi niz sastanaka sa kolegama ministrima spoljnih poslova iz više država sveta i sa predstavnicima kako SAD, odnosno njihovog Kongresa, tako i sa predstavnicima Američko-jevrejskog komiteta, Alijanse civilizacija, ali i Svetskog ekonomskog foruma.

"Kada se svede računica ovogodišnje Generalne skupštine UN i sastanaka na marginama, mogu sa ponosom da kažem da je održano ukupno 100 susreta, od toga 95 sa ministrima spoljnih poslova i pet sa predstavnicima Američko-jevrejskog komiteta, Alijasne civilizacija i Svetskog ekonomskog foruma", naveo je šef srpske diplomatije.

Ministar Selaković je naglasio da je to bila odlična prilika da se afirmiše ono što jeste naša politika, a da su kolege ministri spoljnih poslova iz različitih država na sastancima koje je imao bili pod utiskom nakon izvanrednog obraćanja predsednika Aleksandra Vučića na Generalnoj skupštini UN.

"Bili su pod utiskom upravo tog govora, govora koji je potvrdio dosledno poštovanje međunarodnog prava, poštovanje uloge UN i poštovanje važećih rezolucija SB UN od strane Srbije koja geografski i po broju stanovnika nije velika zemlja, ali zemlja koja čvrsto veruje da je posvećenost malih i srednjih zemalja međunarodnom pravu najjači saveznik u našoj borbi za zaštitu naših vitalnih državnih i nacionalnih interesa", naglasio je ministar Selaković.

Kako je preneo, bilo je izuzetnih razgovora, kako sa predstavnicima država koje su priznale jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, tako i onima koje to nisu i koje su još jednom potvrdile svoju podršku i posvećenost zaštiti vitalnog principa nepovrednosti teritorijalnog integriteta i suvereniteta međunarodno priznatih država članica UN.

"Ova godina je bila veoma izazovna za UN. Multilateralizam je u svojesvrsnoj krizi i za Srbiju je od vitalnog značaja da se multilateralizam vrati na scenu, da se ojačana uloga UN vrati na scenu i da naša borba za zaštitu naših državnih i nacionalnih interesa na Kosovu i Metohiji, a upravo u svetlu borbe za poštovanje primene međunarodnog prava, relevantnih odluka UN, kao što je Rezolucija 1244, ostaje ono čime ćemo se baviti i ostaje nešto za šta će se Srbija boriti. Upravo ta reafirmacija uloge UN jeste nešto što garantuje i veći uspeh u toj borbi", poručio je ministar Selaković.

Šef srpske diplomatije je istakao da su susreti na marginama zasedanja Generalne skupštine UN bili odlična prilika da se zaključi niz sporazuma, protokola i memoranduma sa predstavnicima država sa kojima je imao prilike da se sastane.

"Ukupno smo zaključili 12 sporazuma, memoranduma i protokola, a danas i završili ovu veoma intenzivnu diplomatsku aktivnosti potpisivanjem i Sporazuma o ukidanju viza na službene i diplomatske pasoše sa Senegalom", zaključio je ministar Selaković.

Izvor/Foto: www.mfa.gov.rs

Izvor/Foto: www.predsednik.rs

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić ugostio je predsednicu Mađarske Katalin Novak sa kojom je razgovarao o političkoj i ekonomskoj saradnji dve zemlje, infrastrukturnom povezivanju i evrointegracijama.

Predsednik Vučić je na zajedničkoj konferenciji za medije ocenio da su odnosi Republike Srbije i Mađarske na najvišem mogućem nivou u svim oblastima i posebno naglasio da je za prvih sedam meseci trgovinska razmena između dve zemlje dostigla 2,2 milijarde evra.

”Od svih zemalja najveću stopu rasta trgovine u ovoj godini beležimo upravo sa Mađarskom koja je danas naš četvrti trgovinski partner i veoma brzo će postati treći, odmah iza Nemačke i Narodne Republike Kine", rekao je predsednik Vučić. Predsednik Vučić je poručio da će to što je Mađarska omogućila Srbiji da koristi njena skladišta gasa, doprineti da se nešto spokojnije dočeka predstojeća zima, a kada je reč o infrastrukturnom povezivanju, izrazio nadu da će se do kraja 2025. godine brzom prugom stizati od Beograda do Budimpšte za manje od tri sata.

Posebno važnim, predsednik Vučić je ocenio razumevanje koje Mađarska pokazuje za nastojanja Srbije da pronađe komporomisna rešenja u dijalogu sa Prištinom. "Želim da se zahvalim predsednici Novak što uvek i na svakom mestu pruža podršku i evrointegracijma Srbije, ali i političkim stavovima, racionalnim, pragmatičnim i normalnim, koje zajednički zastupamo za dobar deo Centralne Evrope", izjavio je predsednik Vučić.

Predsednica Mađarske Katalin Novak se zahvalila predsedniku Srbije na zalaganju  da odnosi Srbije i Mađarske dostignu nivo koji nije postojao  ranije.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić predsedavao je Samitom u okviru inicijative Otvoreni Balkan zajedno sa predsednikom Vlade Republike Albanije Edijem Ramom i predsednikom Vlade Republike Severne Makedonije Dimitrom Kovačevskim. Samitu su prisustvovali i predsednik Vlade Crne Gore Dritan Abazović, predsedavajući Veću ministara Bosne i Hercegovine Zoran Tegeltija, ministar spoljnih poslova i trgovine Mađarske Peter Sijarto i ministar spoljnih poslova Republike Turske Mevlut Čavušoglu.

Otvarajući Samit lidera u okviru inicijative Otvoreni Balkan, Predsednik Vučić je poručio da nikada nije više pažnje i energije usmereno na uspeh ovog projekta od osnivanja, te da od uspeha Otvorenog Balkana zavisi i koliko će zemlje članice uspeti da osiguraju dobru ekonomsku budućnost svojih zemalja, kao i učvršćivanje mira i stabilnosti u regionu.
 
„Nadamo se da će inicijativa Otvoren Balkan dodatno doprinositi ekonomskom jačanju i povezivanju, ali i pružiti mogućnost, koja je za nas od velikog značaja, a to je da govorimo u regionu jednim glasom i kada se radi o ključnim pitanjima od interesa za sve naše zemlje i za region u celini. Dosadašnji progres nije mali, ali lagao bih kada bih rekao da smo uvek zadovoljni tempom napretka. Čini mi se da uvek možemo brže i snažnije i bolje. Uspostavljanjem zelenog koridora Otvorenog Balkana za transport prehrambenih proizvoda doveo je do rasta trgovine od 17 odsto u ovom sektoru. Takođe, otvaranje namenskih voznih traka na graničnim prelazim je skratio čekanje sa nekoliko sati na 10 do 15 minuta, što nemerljivo olakšava poslovanje kompanijama iz Srbije, Albanije i Severne Makedonije“, naglasio je predsednik Vučić ističući da su u toku dana potpisana dokumenta, kao rezultat posvećenosti i rada i izraz opredeljenosti svih članica Otvorenog Balkana da u budućnosti saradnja dostigne još viši nivo.
 
Prema rečima predsednika Vučića, među potpisanim dokumentima je i Sporazum o mehanizmima za obezbeđivanje nesmetanog snabdevanja osnovnim životnim namirnicama unutar regiona Otvorenog Balkana, koji predviđa nesmetanu trgovinu određenih prehrambenih namirnicama unutar inicijative i ukoliko neka od zemalja članica donese odluku o zabrani izvoza tih namirnica.
 
„Operativni plan u oblasti civilne zaštite, je nastavak prethodnog sporazuma o saradnji u civilnim i vanrednim situacijama iz jula 2021. godine“, rekao je predsednik ukazavši da je posebno mudra ideja albanskog premijera Edija Rame rezultirala potpisivanjem Memoranduma o razumevanju u oblasti kinematografije i audio vizuelnih aktivnosti čime će se osnovati zajednički koprodukcioni fond "Otvorenog Balkana" za filmske profesionalce.
 
Takođe, predsednik Vučić je ocenio da će izdavanje prvih radnih dozvola i registracionih brojeva biti prekretnica koja će usmeriti razvoj privrede naše tri zemlje i dodao da je posebno važno osnivanje radne grupe za prevenciju kriza pred dolazeću tešku zimu.
 
Predsednik Vučić se osvrnuo i na međunarodni sajam vina Vinska vizija, organizovan u okviru inicijative Otvoreni Balkan, ističući da su tri zemlje članice pokazale da jednu tako važnu i izuzetnu tešku manifestaciju mogu da organizuju na najvišem svetskom nivou, dovodeći najveći deo svojih vinarija, najpoznatije svetske vinarije i promovišući glavne gradove i svoje zemlje.
 
Predsednik Vučić je posebno zahvalio premijeru Crne Gore, predsedavajućem Savetu ministara Bosne i Hercegovine, ali i šefovima diplomatije Mađarske i Turske, što su došli u Beograd na Samit.
 
"Vi niste naši gosti, mi smo toliko vezani i potrebni jedni drugima a to pokazuje i učestalost naših susreta. Verujem da ćemo, bez obzira što neki nisu formalno deo Otvorenog Balkana i što neki neće biti, moći da razvijamo dalju moguću saradnju“, dodao je predsednik Vučić dodajući da su odnosi zemalja unutar inicijative na istorijskom maksimumu.
 
Nakon obraćanja učesnika i gostiju na Samitu, Predsednik Vučić je poručio su za sve zemlje učesnice inicijative "Otvoreni Balkan" mir i stabilnost od ključnog značaja, bez obzira na to što nemaju ista mišljenja o svim političkim događajima i pitanjima. Takođe je istakao da se sve zemlje koje učestvuju na Samitu, nalaze na evropskom putu i da su mu posvećene. Zato je zamolio evropske partnere da pokažu poštovanje i više razumevanja prema regionu Balkana i zahvalio predstavnicima EU na tome što poštuju odluku Srbije, Albanije i Severne Makedonije da naprave projekat kakav je Otvoreni Balkan.

Izvor/Foto: www.predsednik.rs

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je danas telefonom sa premijerom Mađarske Viktorom Orbanom.

Bronzana bista Nikole Tesle otkrivena je u Pomazu, gradu na severu Mađarske, sa kojim je Tesla bio povezan rodbinskim vezama.  

Bista je delo istaknutog srpskog vajara Zorana Ivanovića, a Pomazu su je darovali Udruženje umetnika „Krug“ i Likovna kolonija Kolut-Mandić.

Spomen-bistu su otkrili državni sekretar Ministarstva kulture i inovacija Mađarske Laslo Đerđ i gradonačelik Pomaza Ištvan Lajdinger, a ovom svečanom činu prisustvovali su srpski predstavnik u Mađarskom parlamentu Ljubomir Aleksov, potpredsednik Samouprave Srba u Mađarskoj Petar Bogdan, predsednica Srpske samouprave u Pomazu Anica Šošić Krunić, direktorka Srpskog obrazovnog centra „Nikola Tesla“ iz Budimpešte Jovanka Lastić i drugi.

Otkrivanju biste prisustvovao je i ambasador Republike Srbije u Budimpešti Ivan Todorov.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić boravio je u švajcarskom gradu Davosu, gde je prisustvovao godišnjem sastanku Svetskog ekonomskog foruma. Tokom dvodnevnog boravka u Davosu, predsednik Vučić učestvovao je na sesiji Diplomatski dijalog na temu Zapadnog Balkana, kao i u diskusiji na temu Uspostavljanje mira, obnavljanje rasta i ostvarivanje održivosti.

Predsednik Vučić je preneo da je dominantna tema skupa u Davosu bila Ukrajina, kao i da su važne teme bile predstojeća zima i pitanja energenata, hrane i održivosti.
 
„Važno je čuti šta su planovi, do kada će se povećavati referentne stope, na koji način će igrati igru između rasta i spasavanja Evrope od inflacije, kao i šta je ono što Srbija može da učini i sačuva stopu rasta iznad proseka“, rekao je predsednik Vučić i dodao da se tema ukrajinske krize nadvila nad sve druge teme, da je primetna ogromna podrška Ukrajini, bez mogućnosti da se čuje bilo šta drugo.
 
"Nekada ste ovde mogli da čujete različite, drugačije stvari, dolazili su i Si Đinping i Angela Merkel, a sada je Davos postao mesto dominantno, isključivo zapadne orijentacije. O svemu ostalom je moguće razgovarati, ali u zadatim okvirima", naveo je predsednik Vučić. On je istakao da je u Davosu imao niz dobrih sastanaka sa brojnim evropskim i svetskim zvaničnicima, dodajući da je iskreno i otvoreno govorio o problemima.
 
Predsednik  Vučić je učestvovao na sesiji Diplomatski dijalog o Zapadnom Balkanu i preneo je novinarima da je Srbija na putu ka EU i da je zahvalna na podršci koju od nje dobija, ali da je potrebno da se razume i naša pozicija, a ne samo da se ponavlja šta se od Srbije očekuje.
 
"Suština je u tome da sam bio iskren, otvoren, govorio o problemima, ukazao na drugačije viđenje situacije u BiH od većine pristunih, kao i različite stavove u odnosu na Kurtija", rekao je predsednik Vučić i dodajući da ne može da otkriva detalje, ukazao je da su na skupu izneli potpuno različite vizije budućnosti Balkana. On je istakao da postoji poverenje između Beograda, Skoplja i Tirane, da raste ekonomska saradnja i sve, kako je rekao, ide u dobrom smeru.
 
Predsednik Vučić je naveo da je na marginama skupa razgovarao i sa predsednikom Republike Severne Makedonije Stevom Pendarovskim, a nakratko i sa premijerom Republike Hrvatske Andrejem Plenkovićem.
 
Predsednik se u Davosu sastao i sa predsednikom Vlade Crne Gore Dritanom Abazovićem i pozvao ga da se pridruži sastanku inicijative "Otvoreni Balkan" na Ohridu.
 
Na ovogodišnjem forumu predsednik Vučić imao je i niz bilateralnih susreta sa svetskim zvaničnicima, predstavnicima finansijskih institucija i vodećih kompanija u svetu.
 
"Mnogo sam razgovarao o tome kako možemo da se postavimo danas u svetu, a razgovarao sam i sa šeficom američke Eksim banke, o velikom zajmu u budućnosti za značajne energetske projekte, za solarne, a kasnije i hidroprojekte. To je bio odličan sastanak, kratak, ali konkretan. Verujem da ćemo uskoro izaći sa konkretnim planovima", rekao je predsednik Vučić.
 
Tokom boravka u Davosu, predsednik Srbije Vučić sastao se i sa osnivačem i izvršnim direktorom Svetskog ekonomskog foruma Klausom Švabom, premijerom Republike Grčke Kirjakosom Micotakisom i predsednikom Republike Jermenije Vaganom Hačaturjanom, sa kojim je razgovarao o bilateralnim odnosima i globalnoj situaciji.
 
Davos, 25. maj 2022. godine

Izvor/Foto: www.predsednik.rs

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković čestitao je ministru spoljnih poslova i spoljne trgovine Mađarske Peteru Sijartu na ponovnom izboru na tu funkciju, izrazivši uverenje da će ministar Sijarto predanim i posvećenim radom doprineti daljem napretku Mađarske.

„Ponosan na nivo bilateralnih odnosa naše dve države, koji je dostigao najvišu tačku u novijoj istoriji, želeo bih i ovom prilikom da naglasim opredeljenje Republike Srbije za dalje osnaživanje sveukupnih veza sa Mađarskom“, naveo je ministar, posebno naglasivši značaj plodonosne saradnje na infrastrukturnim projektima dve zemlje.

Selaković je ukazao da učestalost susreta sa ministrom Sijartom i razgovori koji se odvijaju u prijateljskoj i konstruktivnoj atmosferi, potvrđuju obostranu spremnost za dalje razvijanje izuzetne uspešne saradnje ministarstava spoljnih poslova naše dve države.

„Iskoristio bih ovu priliku da istaknem da visoko cenim podršku koju nam Mađarska kontinuirano pruža u procesu evropskih integracija, uz uverenje da ćemo i periodu pred nama moći da računamo da adekvatno vrednovanje reformi koje sprovodimo na putu ka punopravnom članstvu u Evropskoj uniji“, istakao je Selaković, ponovivši da se raduje nastavku saradnje i narednim susretima sa ministrom Sijartom.

Izvor/Foto: www.mfa.gov.rs

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je danas, sa predsednikom Vlade Mađarske Viktorom Orbanom, svečanom otvaranju 89. Međunarodnog poljoprivrednog sajma u Novom Sadu i tom prilikom izjavio da Srbija i Mađarska neguju partnerski odnos vidljiv, kako rezultatima, tako i delima, te da će se međusobno pomagati i u ovim izazovnim vremenima.

Predsednik Vučić poručuje da je, nakon današnjeg razgovora sa premijerom Mađarske, dogovoreno da Srbija deo svojih energenata čuva u toj zemlji, što nam je važno jer nemamo dovoljno sopstvenih kapaciteta i skladišta, te da bi taj dogovor trebalo da se formalizuje sledeće nedelje.

„Večeras ću mirnije spavati jer smo, zahvaljujući Mađarskoj i Viktoru Orbanu, uspeli da rešimo jedan od 30 problema koje imamo. Mnogo mu hvala na tome. Dogovorili smo se da, ako Mađarskoj bilo šta bude nedostajalo, Srbija će biti tu. Mi se trudimo da takav partnerski odnos izgradimo samo još sa zemljama Otvorenog Balkana“, naglasio je predsednik Vučić.

Podsećajući na to da je pre samo sedam godina Mađarska bila sedma zemlja Evropske unije po nivou trgovinske razmene sa Srbijom, a danas druga, predsednik Republike Srbije se zahvalio iskrenom prijatelju naše zemlje Viktoru Orbanu.

„Rezultati saradnje dve zemlje su veliki. Ukupno gledano u ovoj godini, Mađarska je zemlja broj tri po nivou trgovinske razmene. Samo u poljoprivrednoj i prehrambenoj razmeni vrednost saradnje prelazi 200 miliona evra. To govori o nivou prijateljstva, poverenja, uzajamnog interesa, koji smo uspeli da izgradimo. Taj odnos jednih prema drugima je pun poštovanja, a napravljen je zahvaljujući Orbanu, njegovim hrabrim potezima i želji da čuje jedan narod sa Balkana i njegove predstavnike i da se bori za nas“, objasnio je predsednik Vučić ukazavši i na to da je na sastanku šefova diplomatije u Briselu, samo ministar spoljnih poslova Mađarske, a po nalogu premijera Orbana, bio u potpunosti uz Srbiju.

Govoreći o trenutnoj svetskoj krizi, predsednik Vučić je sa mađarskim kolegom razgovarao i o teškoj zimi, koja čeka ceo svet i istakao da je važno da jedni od drugih učimo kako da probleme rešavamo i kako da ih prevazilazimo. Takođe se osvrnuo i na nedavno otvaranje brze pruge Beograd-Novi Sad, rekavši da je nastavak radova ka Subotici i Budimpešti, uz sve ostalo, samo pokazatelj da veze dve zemlje mogu biti podignute na još viši nivo.

Predsednik Vučić je istakao da će poljoprivreda i svi njeni činioci imati ključnu ulogu za opstanak ne samo Srbije i Mađarske, već i dobrog dela regiona, te da se saradnja u toj sferi može na dalje unapređivati.

Predsednik Srbije je konstatovao da će posetioci poljoprivrednog sajma, čiji je zemlja partner Mađarska, moći da vide poslednja poljoprivredna dostignuća, kao i izložbe o genetskim potencijalima, proizvodima sa oznakama geografskog porekla i oznake za srpski kvalitet.

„Mnogo toga možemo i moramo još da popravimo u našim navikama i poljoprivrednoj proizvodnji, pre svega u preradi. Zato sam zahvalan Mađarskoj, koja ulaže ne samo u sever Srbije, već i u centralnoj Srbiji. Siguran sam da kada radimo zajedno, ljudi mogu da se osete lakše i vide veliki boljitak za sve“, dodao je predsednik Vučić i učesnicima na Sajmu poželeo uspeh i uspešnu prezentaciju proizvoda.

Izvor / Foto: www.predsednik.rs / Dimitrije Gol

Ansambl narodnih igara i pesama Srbije KOLO će u četvrtak, 26. maja, u Nacionalnom plesnom teatru u Budimpešti, premijerno izvesti igračko – pozorišnu predstavu „Sokolova pesma“ koju je režirao Gabor Mihalji, reditelj, koreograf i direktor Mađarskog državnog folklornog ansambla MANE. Ovo će biti prvo međunarodno predstavljanje „Sokolove pesme“.

Informacije na linku: http://www.tancszinhaz.hu/musor/budapesti-bemutato-solyomenek-sokolova-pesma/2046

Takođe, Ansambl KOLO će u subotu, 28. maja, u Kući tradicije, sedištu mađarskog Ansambla MANE, održati koncert tradicionalnih igara i pesama.

Ministar spoljnih poslova Srbije poručio je da je današnje, 132. zasedanje Komiteta ministara Saveta Evrope, bila prilika da se jasno izlože naši stavovi po pitanju situacije u Ukrajini i problema koji će se u budućem vremenu naći pred SE, a to je zahtev tzv. Kosova za članstvo u ovoj organizaciji.

Selaković je istakao da je tim povodom u Torinu razgovarao sa generalnom sekretarkom SE Marijom Pejčinović Burić, koja je, kako je podsetio, pokazala veliko razumevanje za naše stavove još kada je početkom godine bavila u zvaničnoj poseti Srbiji, a ministar je naveo i da je razgovarao sa ministrima spoljnih poslova Danske, Irske, Islanda, Azerbejdžana, Jermenije, Gruzije, Moldavije, kao i zamenicima šefova diplomatija Ukrajine i Slovačke.

"Ovo je bila prilika da ih bliže upoznam sa našim stavovima i pozicijom po pitanju zahteva tzv. Kosova za članstvo u SE", rekao je Selaković, ukazavši da je reč o ubedljivoj većini država koje su do sada uvek bile na našoj strani i koje su imale jasan i principijelan stav podrške teritorijalnom integritetu i suverenitetu Srbije, dok je, prema rečima ministra, susret sa kolegama iz Irske i Islanda bio motivisan time što su te države članice Biroa komiteta ministara SE, dodavši i da je Irska danas od Italije preuzela predsedavanje Komitetu ministara SE za period od narednih šest meseci.

"I ovom prilikom Srbija je potvrdila da je jedna od retkih evropskih država koja ima vrlo jasne stavove po pitanju osnovnih načela spoljne politike, odnosno, da se rukovodi osnovnim načelima Povelje UN, da poštuje teritorijalni integritet i suverenitet drugih država i da poštuje međunarodno priznate granice", rekao je Selaković, naglasivši da su danas neki govornici, predstavnici sedam ili osam država, na jedan neprincipijelan način govorili o poštovanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta nekih evropskih država, dok neke druge države čiji je teritorijalni integritet narušen, kao što je Srbija, nisu ni pomenuli.

Selaković je kazao da je eventualni zahtev za prijem Prištine u SE direktno u suprotnosti sa najmanje dva člana Statuta SE, ukazavši da je to je akt koji je u suprotnosti sa Rezolucijom SBUN 1244, kao i da je to akt direktno uperen protiv očuvanja jedinstva SE, a da je jedinstvo među državama jedno od ključnih načela koje je definisano Satutom SE.

"Svaka vrsta argumentacije da je tzv. Kosovo 'crna rupa' u Evropi, gde apsolutno nije prisutan SE sa svim onim vrednostima koje zastupa, nije tačna, jer SE se u statusno neutralnom prisustvu nalazi i na teritoriji naše južne pokrajine, gde učestvuje u organizaciji i sprovođenju različitih projekata", rekao je Selaković ponovivši da to nikako ne može da bude argument koji koristi suprotna strana.

"Ukoliko dođe do razvoja situacije u tom smeru, Srbija će se svim diplomatskim i političkim sredstvima boriti protiv toga, a uveren sam da u toj borbi nećemo biti sami", zaključio je Selaković.

Izvor/Foto: www.mfa.gov.rs

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković učestvovao je danas na 132. Ministarskom sastanku Saveta Evrope koji se održava u Torinu.

U obraćanju Selaković je podvukao da se spoljna politika Srbije zasniva na poštovanju načela međunarodnog prava, teritorijalnog integriteta i političke nezavisnosti država, kao i da smatramo veoma pogrešnim narušavanje ovih principa u slučaju bilo koje države, ali i u slučaju Srbije.

„Naš odnos prema ovim principima je veoma jasan. Iako se čini da su neke države vođene načelom „Quod licet Iovi non licet bovi" (Što priliči bogu, ne priliči volu), Srbija ostaje posvećena osnovnim principima međunarodnog prava“, naglasio je ministar. On je dodao da je poštovanje ovih principa danas važnije nego ikada, ujedno, ukazavši i da Komitet ministara Saveta Evrope u svojim odlukama i deklaracijama često eksplicitno insistira  na njima.

„Razmatranje zahteva tzv. Kosova za članstvo u Organizaciji, koji je pravno nedopustiv, dovelo bi u pitanje njen kredibilitet. Naglasiću da je ovakav potez Prištine za nas apsolutno neprihvatljiv, a na grubo kršenje našeg teritorijalnog integriteta bićemo prinuđeni da snažno odgovorimo svim raspoloživim diplomatskim sredstvima“, istakao je Selaković.

Ministar je naveo da Srbija podržava svaki angažman Saveta Evrope na KiM koji ima za cilj unapređenje standarda u domenu ljudskih prava, vladavine prava i demokratije, a koji je u skladu sa Rezolucijom Saveta Bezbednosti UN 1244 i statusno neutralnim pristupom Saveta Evrope.

Prema rečima ministra, prištinske vlasti nisu pokazale zainteresovanost za poštovanje obaveza preuzetih u dijalogu u Briselu, posebno kada je u pitanju zaštita prava Srba i drugih nealbanskih zajednica, na šta se konstantno upozorava i u izveštajima generalnog sekretara UN o radu UNMIK-a.

„Zahtev za članstvo za Prištinu predstavlja politički cilj, a ne vrednosno opredeljenje i jeste pokušaj da se ova organizacija zloupotrebi. To je duboko u suprotnosti sa normama i pravilima Saveta Evrope, drugih međunarodnih organizacija i međunarodnog prava“, istakao je šef srpske diplomatije, dodavši da je ovo još jedan jasan pokazatelj da Priština nema nameru da do bilo kakvog rešenja dolazi putem dijaloga, već se po ko zna koji put odlučila za unilateralni pristup.

Selaković je kazao da se Srbija zalaže i promoviše načela i vrednosti Saveta Evrope, ukazujući da je to važan segment našeg puta ka članstvu u  EU, kojem smo u potpunosti posvećeni.

Ministar je naglasio da Srbija sa posebnom pažnjom prati posledice tragedije u Ukrajini, pre svega na civilno stanovništvo, kao i da će nastaviti da pruža humanitarnu pomoć i utočište onima koji se nađu na teritoriji naše zemlje.

Izvor/Foto: www.mfa.gov.rs

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković učestvovao je danas u Marakešu na Ministarskom sastanku Globalne koalicije za borbu protiv ISIL-a.

Selaković je poručio da se Srbija zalaže za multilateralni aspekt borbe protiv terorizma i da smatra da Ujedinjene nacije treba da budu ključni forum za međunarodnu saradnju na ovom polju.

Ministar je naveo da naša zemlja ispunjava sve međunarodne obaveze u kontekstu sprovođenja rezolucija Saveta bezbednosti UN, a posebno onih koje se odnose na uvođenje embarga na izvoz naoružanja, uključujući i zabrane koje se odnose na nedržavne aktere, terorističke organizacije i sa njima povezane pojedince, posebno napomenuvši i da je Srbija potpisnica 15 međunarodnih konvencija za borbu protiv terorizma.

„Učestvujući u multinacionalnim misijama za održavanje mira u okviru UN i EU, Srbija na konkretan način doprinosi očuvanju regionalne i globalne bezbednosti“, rekao je Selaković, odavši počast pripadniku Vojske Srbije, potpukovniku Dejanu Stanojeviću i njegovim kolegama, koji  su 29. marta tragično izgubili život u misiji Ujedinjenih nacija u Demokratskoj Republici Kongo.

„Srbija ne umanjuje značaj i važnost drugih međunarodnih foruma, zbog čega se od samog početka pridružila Globalnoj koaliciji i nesebično daje svoj doprinos međunarodnim naporima u borbi protiv ISIL, prevashodno kroz različite forme donacija u vojnoj opremi i municiji i učestvovanjem u obukama bezbednosnih snaga Iraka“, naglasio je ministar i dodao da Srbija, kao zemlja kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, pun doprinos daje aktivnim učešćem u okviru evropskih politika u borbi protiv terorizma, a  ima i razvijenu stratešku saradnju sa EUROPOL-om.

Ministar je posebno naglasio da Srbija ima instrumente u svom krivičnom zakonodavstvu da spreči i kazni podsticanje, organizovanje i učešće svojih građana u ratovima ili sukobima u stranim državama, te je informisao i da su pravosudni organi Srbije okončali postupke protiv 7 lica koja su bila angažovana na stranim ratištima, a da u toku je više istraga protiv lica povezanih sa terorističkim delovanjem.

Šef srpske diplomatije poručio je da je borba protiv terorizma, radikalizma i ekstremizma od prioritetnog značaja, i da je Srbija aktivno uključena u suzbijanje tih izazova i pretnji na domaćem, regionalnom i međunarodnom planu.

U Srpskom crkvenom muzeju u Sentandreji je 30. aprila 2022. godine otvorena dokumentarna izložba posvećena vladiki Danilu (Krstiću) povodom dve decenije od njegovog upokojenja.

O životu i delu episkopa Danila govorili su episkop budimski Lukijan i episkop braničevski Ignjatije a izložbu je otvorio predsednik Matice srpske Dragan Stanić.

Autor izložbe je jeromonah Varnava, sekretar Eparhije budimske, a koncepciju postavke je osmislio upravnik Srpskog crkvenog muzeja u Sentandreji Kosta Vuković.

Izložba je okupila mnoge poštovaoce života i rada episkopa Danila, predstavnike diplomatsko konzularnih predstavništva u Mađarskoj, srpskog predstavnika u Parlamentu Mađarske, članove gradske opštine u Sentandreji i predstavnike Vlade Mađarske.

Događaju su prisustvovali Aleksandar Lončarević, ministar savetnik, Svetlana Stanković, konzul, Marija Vrečer, treći sekretar i Miroslav Jevtić, ataše iz Ambasade Republike Srbije u Budimpešti.

U svečanoj sali Tekelijanuma predstavljen je zbornik naučnih radova pod nazivom "Eparhija bačka u osmovekovnoj istoriji Srpske pravoslavne crkve".  

O knjizi su govorili priređivači istoričari profesor dr Svetozar Boškov i dr Predrag Vajagić.

Na početku programa, pozdravnu reč prisutnima su uputili Pera Lastić, direktor Srpskog instituta Samouprave Srba u Mađarskoj (SSM) i protojerej Stevica Ilić, arhijerejski namesnik bačkopalanački.

Tokom večeri govorilo se i o drugim izdanjima Centra za istorijska istraživanja pri Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu koja se ostvaruju u saradnji sa Eparhijom bačkom.

Domaćin večeri bio je Pera Lastić, direktor Srpskog instituta u Budimpešti, a organizatori programa su Srpski institut, Samouprava Srba u Budimpeši i Srpski kulturni klub.

Događaju su prisustvovali i Marija Vrečer, treći sekretar i Miroslav Jevtić, ataše iz Ambasade Republike Srbije u Budimpešti.

U prostorijama Srpskog kulturnog centra “Srpski venac” održana promocija knjige ″Tajna istorija jedne varoši″ dr Jovana Savina, književnika i profesora u Srpskoj gimnaziji „Nikola Tesla“ u Budimpešti.

Razgovor sa autorom je vodio književnik i profesor Dragomir Dujmov.

Promocija je bila veoma posećena, a prisustvovali su i konzul Svetlana Stanković i ataše Miroslav Jevtić iz Ambasade RS u Budimpešti.

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković sastao se danas u Segedinu sa ministrom spoljnih poslova i trgovine Mađarske Peterom Sijartom.Na zajedničkoj konferenciji za novinare Selaković je poručio da će Srbija i Mađarska nastaviti saradnju zasnovanu na međusobnom razumevanju i podršci, a kojoj posebno doprinose odlični odnosi predsednika Aleksandra Vučića i premijera Viktora Orbana.

„U neizvesnim i nimalo lakim okolnostima u kojima se nalazimo, glasna spremnost i podrška koju pružamo jedni drugima od ključne su važnosti, i zato mi je posebno drago što susretom sa ministrom  Sijartom mogu da doprinesem nastavku naše saradnje“, istakao je Selaković.

On je istakao da o istinskom prijateljstvu naše dve zemlje svedoči bliska saradnja na svim poljima i konkretni rezultati.

Ministar je podsetio da su 19. marta predsednik Vučić i premijer Orban prisustvovali puštanju u rad prve faze pruge na liniji Beograd-Budimpešta, odnosno brze pruge od Beograd do Novog Sada, izrazivši uverenje da ćemo u najskorijem periodu prisustvovati otvaranju druge faze i spajanju srpskog i mađarskog dela ove pruge, koji će dodatno približiti naše prestonice.

Takođe, Selaković je izdvojio izgradnju pruge Subotica-Segedin, koja će, prema rečima ministra, dodatno povezati Srbe i Mađare, ali i Mađare s obe strane granice.

Šef srpske  diplomatije naglasio je značaj „Balkanskog toka“, koji, kako je napomenuo, i u ovim nestabilnim vremenima predstavlja jedan od glavnih izvor snabdevanja energentima i koji je rezultat ozbiljne saradnje naše dve države.

Selaković je izdvojio našu odličnu ekonomsko-trgovinsku saradnju koja je u prethodnoj godini iznosila dve milijarde 290 miliona evra, a posebno ukazao da je, prema podacima za prva dva meseca ove godine, iznosila 839,7  miliona evra,  čime je Mađarska je došla na drugo mesto kao naš spoljnotrgovinski partner.

Takođe, ministar je kazao da ćemo raditi na većem prisustvu srpskih kompanija u Mađarskoj, ali i ukazao da se treba angažovati radi zajedničkog prisustva na trećim tržištima.

Šef srpske diplomatije zahvalio je premijeru Orbanu i ministru Sijartu na doslednoj, aktivnoj i veoma snažnoj  podršci evrointegracijama Srbije.

„Bio sam prisutan na mnogo mesta u evropskim forumima gde je najjači glas Srbiji, i u korist naših evrointegracija, bio glas mog prijatelja Petera, odnosno Mađarske“, rekao je Selaković istakavši da takve reči i snažnu podršku možete čuti od istinskih i pravih prijatelja.

„Zahvalio bih na ozbiljnom stavu i pristupu koji Mađarska ima kada je u pitanju naš glavni nacionalni problem, problem KiM, i zahvalio bih na konstruktivnosti u svakoj situaciji koju smo do sada imali“, kazao je Selaković.

Selaković je poručio da su građani Srbije i Mađarske na izborima 3. aprila rekli da se zalažu za očuvanje mira, bezbednosti, stabilnosti i time pokazali put kojim žele da njihove države idu.

„U našem regionu Srbija i Mađarska su države koje mogu da izvoze političku stabilnost i  koje ozbiljnošću političkih rukovodstava mogu samo pozitivno da utiču na sve ostale“, zaključio je Selaković.

Ministar spoljnih poslova i trgovine Mađarske Peter Sijarto izrazio je zadovoljstvo što se sa kolegom Nikolom Selakovićem sreo tri dana nakon sudbinskih izbora koji su na isti dan održani i u Mađarskoj i u Srbiji.

„U sudbinskom  trenutku kao što je ovaj doneli smo i dobili smo istorijske rezultate kako u Srbiji, tako i u Mađarskoj. U Mađarskoj su vladajuće stranke dobile rekordan broj glasova, dvotrećinsku većinu u parlamentu. Rekordna je pobeda i predsednika Srbije. Čestitam predsedniku Vučiću koji može da počne svoj drugi mandat kao predsednik Srbije”, rekao je Sijarto.

„Rezultati izbora dokazuju da je dobra odluka da zastupamo nacionalne interese i to na obe strane granice. To su nam naši građani, naši birači potpuno jasno dali do znanja. Jasno je bilo i nama, vladajućim strankama, da su mir i bezbednost građana prvobitni zadatak. Ovlašćenje koje smo dobili od građana obavezuje nas da još jače i jasnije zastupamo naše dosadašnje stavove.

To znači da se nastavlja izgradnja istorijskog prijateljstva između Mađara i Srba, između Mađarske i Srbije”, naveo je Sijarto.
Mađarski ministar je istakao da smo poslednjih godina mnogo uradili da umesto istorijskog neprijateljstva stvorimo istorijsko prijateljstvo između dva naroda i dve države i da i Srbija i Mađarska profitiraju od tog prijateljstva.

Navodeći zajedničke infrastrukturne projekte Srbije i Mađarske, Sijarto je naglasio da su sve to poglavlja naše saradnje koja će postati deo istorijske knjige kada integracija Srbije u EU bude završena, kao i da je Srbija još juče trebalo da bude primljena u EU.

„Potpuno je jasno da su u regionu neophodni mir i stabilnosti. To ne može da se reši na drugi način, osim da se Srbija primi u EU”, zaključio je Sijarto.

Izvor/Foto: www.mfa.gov.rs

U parlamentu Mađarske je 10. marta 2022. godine, za novog PR Mađarske izabrana Katalin Novak, koju je na tu funkciju kandidovala partija Fides 21. decembra 2021. godine.

Mandat aktuelnom predsedniku Mađarske Janošu Aderu ističe 10. maja o.g. kada će na njegovo mesto kao 6. predsednik države (nakon promene sistema u Mađarskoj) stupiti Katalin Novak.

Katalin Novak je glasanjem u parlamentu izabrana sa 137 glasova. Ovo je više od dvotrećinske većine koja je bila potrebna za njen izbor u parlamentu od 199 članova. U glasanju je učestvovalo 195 poslanika, a važećih glasova je bilo 188. Kandidat opozicije, Peter Rona (Róna Péter) dobio je 51 glas.

Nakon objave rezultata, novo-izabrana predsednica države je položila zakletvu pred nacionalnom zastavom i pred istorijskim zastavama Mađarske.

Svečanom činu izbora, prisustvovali su PV Mađarske i predsednik Fidesa Viktor Orban, članovi Vlade Mađarske, predstavnici diplomatskog kora i zvaničnici državnih i javnih institucija u Mađarskoj.

Katalin Novak je rođena 1977. godine u Segedinu. Diplomu Ekonomskog fakulteta je stekla 2001. godine na Univerzitetu za ekonomske nauke i državnu upravu, a nakon toga je završila pravne studije i francusko pravo na univerzitetu „Université Paris X”. Između 2001. i 2003. godine je radila u MSPT Mađarske kao referent, a od 2010. godine je postala savetnik u MSPT kod ministra Janoša Martonjija. Od 2012. godine je počela da radi u Ministarstvu za ljudske resurse, bila je šef kabineta ministra Zoltana Baloga. U istom ministarstvu je u periodu 2014-2020. bila DS za porodice i omladinu, istu oblast je od 2020. godine pokrivala kao ministar bez portfelja, sve do kandidature za predsednika države do decembra 2021. godine.

Katalin Novak je i u Fidesu radila na važnim pozicijama. Od 2017. godine je četiri godine bila potpredsednica stranke, zadužena za spoljne poslove.

Odluku o tome da će imenovana biti kandidat za predsednika države objavio je lično PV i predsednik Fidesa Viktor Orban 21. decembra 2021. godine.

Katalin Novak je živela i radila i u SAD, Francuskoj i Nemačkoj.

Prema Osnovnom zakonu (Ustavu) Mađarske, predsednik države oličava jedinstvo nacije, čuvar je demokratskog funkcionisanja državne organizacije. Predsednik je i generalni komandant Vojske Mađarske i bira se na 5 godina sa mogućnošću reizbora na još jedan mandat.

Suprug novoizabrane PR je ekonomista Atila Vereš Ištvan, šef uprave za novčano i devizno tržište u Nacionalnoj banci Mađarske. Imaju dva sina i jednu kćerku.

Ceremoniji izbora novog PR Mađarske prisustvovao je i ambasador R. Srbije Ivan Todorov.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić i ministar spoljnih poslova i trgovine Mađarske Peter Sijarto, prisustvovali su polaganju kamena temeljca za izgradnju fabrike stočne hrane UBM grupacije u Adaševcima, kod Šida. Tom prilokom, predsednik je zahvalio mađarskim prijateljima, ističući da je dobro imati gosta i prijatelja kao što je ministar inostranih poslova Peter Sijatro, posebno u vreme opšte političke histerije i u eri u kojoj niko nikoga ne sluša.

„Mi smo zajednički osudili sve ono što se zbiva u našem okruženju, uradili smo sve što možemo i ponudili svaki vrstu pomoći za najugroženije, od humanitarne do finansijske. Ipak, moramo da brinemo i o našim građanima“, započeo je obraćanje predsednik Vučić, nakon polaganja kamena temeljca u Adaševcima.

Predsednik je podvukao da u poslednjih deset godina Srbija i Mađarska gaje prijateljske odnose, koje potvrđuju i ekonomski pokazatelji.

„U poslednjoj deceniji smo za dva i po puta povećali trgovinsku razmenu. Mađarska je pre 10 godina bila 11. ili 12. spoljnotrgovinski partner, da bi danas, sa 2,4 miliona evra, bila na petom mestu“, istakao je predsednik Vučić dodajući da je za to najzaslužniji mađarski premijer Viktor Orban, koji je imao snažnu viziju iskrenog prijateljstva sa Srbijom.

Predsednik Republike Srbije naglasio je da je ponosan na partnerstvo sa Mađarskom, kao članicom Evropske unije, te da je ekonomska saradnja sa tom zemljom važnija od onoga što je učinjeno na saradnji dveju zemalja na polju kulturne i političke saradnje, kao i na sagledavanju istorijskih činjenica.

„Kada su me prvi put pitali smeta li mi da mađarske kompanije donesu novac za Mađare, koji žive u Srbiji, ja sam se nasmejao i rekao im da su dobrodošli. Nakon toga, poverenje se toliko razvilo, a naši mađarski prijatelji su želeli da pokažu koliko poštuju Srbiju, pa su počeli sa ulaganjima u centralnoj Srbiji, u Požegi“, poručio je predsednik dodajući da je mađarska agencija HEPA dala 6,3 miliona evra za investiciju u Adaševcima, dok je RAS izdvojio 2,5 miliona.

Šef mađarske diplomatije Peter Sijarto je rekao da je odnos dve zemlje primer uspešne saradnje, kojoj se dodaje još jedna tačka ovim ulaganjem u Adaševcima.

"Ponosni smo što sa investicijama mađarskih preduzeća možemo da doprinesemo ekonomskom procvatu i razvoju Srbije. Ponosni smo što smo u okviru ekonomske podrške privredi u Vojvodini pomogli 14.000 preduzeća, i što smo imali rekordnu razmenu u vrednosti od četiri milijadi evra", naglasio je Sijarto dodajući da je reč o investiciji od 3,1 milijardu forinti, koliko iznosi mađarski doprinos otvaranju pogona.

On je, takođe, najavio da će proizvoditi više od milion tona stočne hrane na godišnjem nivou, što će dozvoliti i izvoz i biće time profitabilan posao za obe ekonomije. "Ne želimo da dozvolimo da naši građani plaćaju cenu za rat koji se odvija u susednoj zemlji. Zato je Mađarska preduzela mere kako bi obezbedila odgovarajuću količinu prehrambenih proizvoda i energenata.

Za vreme pandemije smo uspeli da izbegnemo probleme u snabdevanju prehrambenim proizvodima i ne želimo da se to promeni u senci ratnih događaja u susedstvu", poručio je Sijarto ukazujući da svakome u Evropi i preko okeana treba da bude jasno da u ovom delu Evrope postoje realnosti, zavisnosti od postojećih izvora energenata, te da ne mogu biti prihvaćene mere i odluke, koje će prebaciti teret na građane.

Izvor/Foto: www.predsednik.rs

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković sastao se danas sa šefom Delegacije EU Emanuelom Žiofreom i ambasadorima država članica EU akreditovanim u Srbiji.

Ministar Selaković upoznao je prisutne ambasadore sa Zaključkom Saveta za nacionalnu bezbednost, koji je Vlada Srbije usvojila 27. februara povodom situacije u Ukrajini.

Šef srpske diplomatije je poručio da Srbija izražava najiskrenije žaljenje zbog izbijanja krize i sukoba u Ukrajini, istakavši da smatramo veoma pogrešnim narušavanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta svake države, pa samim tim i Ukrajine. S tim u vezi, Selaković je podsetio da naša zemlja veoma jasno poziva na poštovanje principa međunarodnog prava, ukazavši da je to osnova naše spoljne politike.

Selaković je podvukao da naša zemlja daje punu podršku pregovorima dve strane i svim kredibilnim međunarodnim naporima za iznalaženje mirnog i političkog rešenja krize u Ukrajini.

Srbija će, kako je istakao, u ovim izazovnim vremenima nastaviti da dosledno čuva mir i stabilnost u Jugoistočnoj Evropi, istakavši da i savremeni izazovi pokazuju da se sve nesuglasice na našem kontinentu moraju rešavati mirnim sredstvima i dijalogom.

Izvor/Foto: www.mfa.gov.rs

Ministarstvo spoljnih poslova, Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu raspisuje Konkurs za sufinansiranje projekata za dijasporu koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore, koji će trajati od 23. februara do 9. marta 2022. godine. Informacije na linku:

https://www.dijaspora.gov.rs/konkurs-za-sufinansiranje-projekata-za-dijasporu-5/

PRIJAVLJIVANJE ZA GLASANJE NA IZBORIMA 3. APRILA 2022. GODINE Obaveštavamo da je predsednik Republike Srbije gospodin Aleksandar Vučić doneo Odluku o raspisivanju izbora za poslanike Narodne skupštine i da su isti zakazani za 3.april 2022. godine. Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave (MDULS) izdalo je Obaveštenje za birače koje imaju boravište u inostranstvu o ostvarivanju biračkog prava na izborima. Obaveštenje se može preuzeti u sledećem linku: http://mduls.gov.rs/obavestenja/obavestava-birace-koii-imaiu-boraviste-u-inostranstvu-o-ostvarivaniu-birackog-prava-na-izborima-koji-ce-biti-odrzani-3-aprila-2022-godine/

Uvid u jedinstveni birački spisak može se izvršiti elektronskim putem, unošenjem podatka o jedinstvenom matičnom broju građana (JMBG) i registarskom broju lične karte, odnosno pasoša, na zvaničnoj internet stranici Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave -https://upit.birackispisak.gov.rs/

Državljani Republike Srbije koji imaju biračko pravo a upisani su u jedinstveni birački spisak u Republici Srbiji mogu da podnesu zahtev za upis u birački spisak podatka da će birač glasati u inostranstvu. Uz uredno popunjen i potpisan zahtev potrebno je priložiti i kopiju važeće biometrijske lične karte Republike Srbije ili kopiju važećeg biometrijskog pasoša Republike Srbije. Državljani Republike Srbije koji imaju biračko pravo a nisu upisani u Jedinstveni birački spisak (JBS) neophodno je da podnesu zahtev za upis u JBS u Republici Srbiji istovremeno sa zahtevom za upis u birački spisak podatka da će birač glasati u inostranstvu.

Državljani Republike Srbije sa biračkim pravom podnose zahtev za glasanje u inostranstvu preko diplomatsko-konzularnog predstavništva najkasnije pet dana pre dana zaključenja jedinstvenog biračkog spiska, odnosno do ponoći 12. marta 2022. godine (lokalno vreme u Republici Srbiji). Nakon navedenog vremena zahtevi neće moći da se procesuiraju, te je potrebno zahteve podneti blagovremeno. Zahtevi se mogu dostaviti Ambasadi Republike Srbije u Budimpešti lično, putem pošte ili na e-mail: izbori.budimpesta2022@mfa.rs

Povodom predstojećih izbora u Republici Srbiji, raspisanim za 3. april 2022.godine, prenosimo obaveštenje Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave:

Obaveštavaju se birači koji imaju boravište u inostranstvu da preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije, najkasnije pet dana pre dana zaključenja jedinstvenog biračkog spiska (do 12. marta 2022. godine u ponoć), mogu podneti zahtev da se u jedinstveni birački spisak upiše podatak da će na predstojećim izborima glasati u inostranstvu. Zahtev za upis u jedinstveni birački spisak podatka o tome da će birač glasati u inostranstvu obavezno mora da sadrži sledeće podatke: ime, prezime i ime jednog roditelja birača; jedinstveni matični broj birača; opštinu, odnosno grad i adresu prebivališta birača u zemlji, kao i podatke o opštini, odnosno gradu i adresi boravišta u inostranstvu prema kojoj će birač glasati na predstojećim izborima i potpis podnosioca zahteva.

Diplomatsko-konzularno predstavništvo Republike Srbije kome je podnet zahtev za upis u jedinstveni birački spisak podatka o tome da birač želi da glasa prema mestu boravišta u inostranstvu, na propisani način dostavlja nadležnoj opštinskoj, odnosno gradskoj upravi po mestu prebivališta birača u zemlji, koja o tome donosi rešenje. Po donošenju rešenja o određivanju biračkih mesta od strane nadležne izborne komisije za glasanje na izborima, nadležna opštinska, odnosno gradska uprava donosi rešenje o upisivanju podatka da će birač na izborima glasati prema mestu boravišta u inostranstvu i biračko mesto na kome će glasati, odnosno rešenje da nisu ispunjeni uslovi da će birač na izborima glasati orema mestu boravišta u inostranstvu.

Nakon donošenja rešenja da će birač na predstojećim izborima glasati prema mestu boravišta u inostranstvu i upisu tog podatka u jedinstveni birački spisak, birač se ne upisuje u izvod iz jedinstvenog biračkog spiska po mestu prebivališta u zemlji, odnosno upisuje se u izvod iz jedinstvenog biračkog spiska prema mestu boravišta u inostranstvu.

Ukazuje se da se podatak o tome da će birač glasati u inostranstvu može upisati u jedinstveni birački spisak samo za lice koje je već upisano u jedinstveni birački spisak. U slučaju da lice koje ima biračko pravo nije upisano u jedinstveni birački spisak za odlučivanje po zahtevu za upis podatka o tome da će birač glasati u inostranstvu, neophodno je prethodno sprovesti postupak upisa u jedinstveni birački spisak.

Zahtev za upis u jedinstveni birački spisak, istovremeno sa zahtevom za upis podatka da će birač glasati u inostranstvu, podnosi se diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije koje oba zahteva dostavlja nadležnoj opštinskoj, odnosno gradskoj upravi prema poslednjem prebivalištu podnosioca zahteva pre odlaska u inostranstvo, odnosno poslednjem prebivalištu jednog od njegovih roditelja.

Uvid u jedinstveni birački spisak može se izvršiti elektronskim putem, unošenjem podatka o jedinstvenom matičnom broju građana i registarskom broju lične karte, odnosno pasoša, na zvaničnoj internet stranici Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave.

Takođe, obaveštavaju se birači koji imaju boravište u inostranstvu da mogu preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije podneti opštinskoj, odnosno gradskoj upravi po mestu njihovog prebivališta u zemlji zahtev za davanje obaveštenja o podacima koji su o njima upisani u jedinstveni birački spisak.

Ministarstvo spoljnih poslova poziva državljane Republike Srbije koji žele da iskoriste svoje biračko pravo u inostranstvu da se obrate najbližem diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije.

Lista diplomatsko-konzularnih predstavništava Republike Srbije se može naći ovde.

Izvor/Foto: www.mfa.gov.rs

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić uručio je danas, povodom Dana državnosti Srbije, odlikovanja zaslužnim pojedincima i institucijama i tom prilikom poručio da slaveći Sretenje, činimo posvetu našim velikim prethodnicima i šaljemo poruku da želimo slobodnu, jaku, i modernu Srbiju.

Predsednik Aleksandar Vučić je istakao da Sretenjski ustav potvrđuje Karađorđevu i Miloševu doktrinu da je Srbija država slobodnih seljaka, čije je pravo na imovinu potvrđeno najvišim pravnim aktom Kneževine.

„Nemamo pravo da se pred senima predaka ne prisetimo da su u to vreme najveće sile sveta baštinile viševekovnu tradiciju robovlasništva, kmetstva, te surovog kolonijalizma. I nismo mi slučajno danas jedna od najbrže i najviše rastućih ekonomija Evrope, kao što nismo slučajno zemlja gradilišta i novih investicija. Ni najmanje slučajno nije ni to što smo uspeli da se izborimo sa svim krizama, od poplava, do pandemije. Na kraju, nismo tek pukom slučajnošću nezavisna zemlja, koja sama odlučuje o svojoj sudbini. To je bila obaveza koju smo dobili tog 15. februara 1835. godine od okupljenih na poljani naše slobode i naše budućnosti“, poručio je predsednik.

Predsednik Republike podsetio je da se današnja Srbija temelji na dva događaja, koja su se odigrala na isti dan, u različitim vremenskim intervalima, te da svakodnevnim naporima, koje ulažemo u boljitak i jačanje naše zemlje, otplaćujemo dug, koji su nam ostavili Karađorđe, Čarapić, Veljko, Glavaš, Sinđelić i svi drugi ustanici.

„Prvi događaj je, po istoričarima, najznačajniji u našoj modernoj istoriji, jer su njime otpočeli ratovi za slobodu, nezavisnost i ujedinjenje. I tog 15. februara 1804. godine, u Marićevića jaruzi, u Orašcu, narodne vođe su podigle prvi slobodarski ustanak na Balkanu, ustanak koji će stvoriti nezavisnu Srbiju, i koji će, na ovim prostorima, ustoličiti tu svetu reč sloboda, kao najvažniji izraz, kao obavezu i zavet. Zahvaljujući njima, Srbija je uspela da izdrži stotine godina borbe za svoju, ali i tuđu slobodu i nezavisnost. Srbija danas predstavlja bastion slobode i nezavisnosti i garant mira na ovim prostorima“, rekao je predsednik Vučić.

„Svaki naš novi put, svaka bolnica, pruga, fabrika koju podižemo, svojevrsna je otplata na snove i žrtvu ustanika, koji su, ne traživši ništa ni od koga, krenuli na taj strašni i lepi put slobode. Uprkos slomu kao krajnjem rezultatu, Prvi srpski ustanak dokazao je da Srbija, oslonjena sama na sebe, može biti slobodna i potpuno funkcionalna kao država. Želja ustanika da osvoje pravo na "Srpsko Pravlenije", metaforički je začetak buduće srpske države“, poručio je predsednik. Predsednik Republike potom je istakao da Srbija pre tačno 187 godina, na verski praznik Sretenje, nije dobila samo prvi Ustav, već da je zahvaljujući njemu postala država. „Tako je odlučeno na najvećoj Skupštini ikada održanoj, u Kragujevcu, u porti Pridvorske crkve. Na toj poljani pod otvorenim nebom, Srbija je dobila svoju zastavu, svoj grb, svoje institucije i ozvaničila svoju slobodu. Jedan narod, ponosan, seljački i istrajan je odlučio da, posle vekova ropstva, zakonski zbaci razne okove, i da od te poljane napravi modernu državu, državu bez robova, u kojoj će svi biti jednaki pred zakonom, svi imati prava i slobode, a svaka vlast biti ograničena“, naglasio je predsednik dodajući da je tog dana Srbija, po svom uređenju, stala rame uz rame sa Francuskom i Belgijom i postala jedna od najmodernijih evropskih država.

Tokom obraćanja, predsednik je rekao da zahvaljujući junačkim precima Srbija danas živi kao slobodna, nezavisna, stabilna, dostojanstvena država, koja je u miru sa svima. Zatim je poručio da uručuje ordenja, kao znak zahvalnosti svima onima, koji su svojim radom i zalaganjem doprineli upravo takvoj Srbiji.

„Ostaće večno upamćeni, zabeleženi na stranicama te velike i divne knjige, koju su naši preci počeli da pišu, bez reči, ali sa jasnom mišlju, koju mi danas nastavljamo, vredno i pažljivo, znajući da ona nema kraj“, zaključio je predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić.

Izvor/Foto: www.predsednik.rs

https://drive.google.com/file/d/1-IZNdQw5-IatJWLh_XUBZr-9N-xrsOgT/view

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković sastao se danas u Beogradu sa ministrom inostranih poslova i spoljne trgovine Mađarske Peterom Sijartom.

Na konferenciji za novinare nakon razgovora, Selaković je naglasio da Srbija i Mađarska proživljavaju najlepše i najsvetlije stranice u istoriji bilateralnih odnosa, što je, kako je istakao, ozvaničeno zaključivanjem sporazuma o strateškoj saradnji koji su prošle godine potpisali predsednici vlada Viktor Orban i Ana Brnabić.

„Sadržajnost i učestalost našeg dijaloga svedoči o dobrim odnosima Srbije i Mađarske, ali to je samo praćenje onog puta koji su utrli predsednik Srbije Aleksadar Vučić i mađarski premijer Viktor Orban“, rekao je Selaković, uz konstataciju da se iz toga može videti kako lični odnos dvojice lidera stvara izvanredne veze dva naroda i dve države. Istakao je da je sa mađarskim ministrom razgovarao o ukupnoj saradnji dve zemlje: ekonomskoj saradnji, ali i saradnji u oblastima infrastrukture i energetike.

Kada je reč o ekonomskoj saradnji, šef srpske diplomatije podsetio je da je trgovinska razmena u 2021. godini dostigla maksimum, odnosno da je pređena granica od dve milijarde evra, što svrstava Mađarsku na vrh liste naših partnera iz EU, uz Nemačku i Italiju.

„Veoma je važna saradnja na infrestrukturnim projektima, izgradnja brze pruge između naše dve prestonice, kao i energetsko povezivanje kroz izgradnju Balkanskog toka”, kazao je Selaković napomenuvši da je s ministrom Sijartom razgovarao i o statusu pripadnika nacionalnih manjina, ali i saradnji u pograničnom pojasu.

Takođe, ministar Selaković je poručio da saradnja dva ministarstva spoljnih poslova ide uzlaznom putanjom, izdvojivši značaj potpisivanja Sporazuma o kolokaciji.

„Od pre nekoliko nedelja u Valeti na Malti, Srbija prvi put ima svoje stalno diplomatsko prisustvo u DKP Mađarske. Znajući koliko je brojna naša zajednica na Malti, ovo omogućava upravo tim ljudima mnogo kvalitetnije, brže i bolje završavanje svih potreba koje imaju”, kazao je šef srpske diplomatije.

Selaković je posebno zahvalio ministru Sijartu na njegovom ličnom zalaganju u promovisanju potrebe da Srbija što skorije postane članica EU.

Mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto istakao je da je strateško partnerstvo Srbije i Mađarske obostrano korisno.

Sijarto je izdvojio nekoliko najznačajnijih rezultata unapređene srpsko-mađarske saradnje, na polju ekonomije, energetike, saradnje u borbi protiv ilegalnih migracija i rada sa manjinskim nacionalnim zajednicama.

Kada je reč o energetici, Sijarto je konstatovao da bi Srbija i Mađarska, da nisu sarađivale na ovom polju, danas bile žrtve energetske krize koja potresa zapadni deo Evrope.

„Da smo podlegli pretnjama sankcijama, da nismo zastupali sopstvene nacionalne interese i da nismo izgradili gasovod, danas bismo imali ozbiljne probleme“, rekao je Sijarto.

On je izrazio i zadovoljstvo zbog uspešne saradnje u sprečavanju ilegalnih migracija, koja se odvija na obostranu korist.

Sijarto je naglasio da od svih Mađara koji žive van matice, najkorektniji odnos države postoji prema Mađarima u Vojvodini, i da su manjinske zajednice ono što povezuje i unapređuje obe zemlje. Na predstojećim izborima, koji se 3. aprila održavaju i u Srbiji i u Mađarskoj, odlučuje se, kako je poručio, o budućnosti dve zemlje, ali i o budućnosti Mađara u Srbiji i Srba u Mađarskoj.

„Želim mnogo uspeha vašem predsedniku i vladi na budućim izborima, i nadajmo se da će na obe strane granice rezultat da bude takav da oba naroda još dugo uživaju korist od ove naše saradnje“, zaključio je Sijarto.

Izvor/Foto: www.mfa.gov.rs

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić prisustvovala je danas u Ženevi potpisivanju Sporazuma o uspostavljanju centra Svetskog ekonomskog foruma za četvrtu industrijsku revoluciju u Srbiji, prvog takvog u regionu Zapadnog Balkana.

Sporazum su u sedištu tog foruma potpisali direktor Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu Vlade Srbije Mihailo Jovanović i izvršni direktor zadužen za centre Svetskog ekonomskog foruma za četvrtu industrijsku revoluciju Džeremi Jurgens.

Pomenuti centar u Srbiji biće 16. u mreži centara Svetskog ekonomskog foruma u svetu i prvi u regionu Zapadnog Balkana.

Novi centar počeće sa radom 1. marta, a funkcionisaće kao neprofitna organizacija i platforma za javno-privatno partnerstvo i saradnju za četvrtu industrijsku revoluciju, dok će fokus rada biti na veštačkoj inteligenciji i bioinženjeringu.

Ovaj centar će raditi u okviru Kancelarije za IT i elektronsku upravu Vlade Srbije, a sarađivaće sa naučnim institutima, državnim ustanovama i privatnim sektorom.

Potpisivanju ovog dokumenta prisustvovali su i osnivač i izvršni direktor Svetskog ekonomskog foruma Klaus Švab i predsednik tog foruma Borge Brende, sa kojima se Brnabić prethodno sastala.

Izvor/Foto: Tanjug

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić poručila je u Briselu, nakon Međuvladine konferencije o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji, na kojoj je otvoren Klaster 4, koji obuhvata četiri poglavlja u pristupnim pregovorima sa EU, da je današnji dan veoma značajan i da predstavlja veoma važnu prekretnicu za Srbiju.

Brnabić je istakla da je Srbija u skladu sa novom metodologijom otvorila Klaster 4 - Zelena agenda i održiva povezanost, i u okviru tog klastera, otvorena su četiri nova poglavlja.

Premijerka je ocenila da je to veliki uspeh na kom želi da čestita svim građanima Srbije, iskazavši zahvalnost predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću na podršci i razumevanju.

Važna stvar nove metodologije je političko upravljanje integracijama. Ono što smo mi uradili u mandatu nove Vlade je da u potpunosti politički, zajedno sa ministarkom za evropske integracije Jadrankom Joksimović, upravljamo procesom, svim reformama, pre svega u oblasti vladavine prava i to je dalo rezultat, rekla je premijerka.

Ona je navela da je otvaranje poglavlja ogromna motivacija za dalje reforme u oblasti vladavine prava, javne uprave, privrede i ekonomije.

Želim da zahvalim svim državama članicama Evropske unije, kao i Evropskoj komisiji na podršci i na razumevanju. Pokazali su da su otvoreni, da su spremni da vide, da saslušaju, da nagrade sve ono što smo uradili i samim tim ovo je velika motivacija da nastavimo, čak ne ni na isti način na koji smo radili do sada, već da idemo brže i da radimo bolje, napomenula je ona.

Brnabić je izrazila nadu da će Srbija 2022. godine otvoriti i Klaster 3, koji je, kako je navela, spreman, a da je sledeće na agendi priprema za otvaranje Klastera 5.

Premijerka je naglasila da je sve veći fokus na zaštiti životne sredine i da je ta tema sve prisutnija i sve važnija u Srbiji. Naši prioriteti takođe ostaju regionalna stabilnost, dijalog sa Prištinom, ekonomija.

Zadovoljna sam, i o tome smo i danas pričali, time kakve ekonomske rezultate Srbija postiže. Očekujem da naš rast ove godine bude 7,5 odsto, istakla je premijerka. Ona je naglasila da je stepen usklađenosti Srbije sa spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije trenutno na 65,55 odsto.

Takođe, Brnabić je izrazila zahvalnost Sloveniji na uspešnom predsedavanju EU, kao i na podršci državama članicama, Evropskoj komisiji, komesaru za proširenje Oliveru Varhejiju i predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen.

Premijerka je, odgovarajući na pitanje novinara u vezi sa Poglavljem 27, koje se odnosi na unapređenje životne sredine, rekla da je to poglavlje svakako najskuplje od svih i da će biti potrebno više od 10 milijardi evra ulaganja. Ona je precizirala da je reč o ulaganjima u prečistače za otpadne vode, kanalizacione mreže, regionalne deponije, reciklažne centre, transferne stanice, unapređenje kvaliteta vazduha i subvencije za električna vozila. Verovatno će nam biti potrebno još dugo nakon što, nadam se, postanemo članica EU da uskladimo i dostignemo najbolje evropske standarde u oblasti zaštite životne sredine, navela je Brnabić.

Prema njenim rečima, Srbija je, zahvaljujući teškim merama fiskalne konsolidacije i ekonomskom razvoju, 2020. godine konačno dobila priliku i finansijsku mogućnost da postavi oblast ekologije kao jedan od osnovnih prioriteta i da počnu investicije u unapređenje životne sredine. To je u ovom trenutku najvažniji klaster od svih. Da smo mogli da biramo, izabrali bismo Klaster 4, zbog važnosti za građane, naglasila je predsednica Vlade i dodala da je ovo izuzetno važan dan jer iza ovoga stoji izuzetno mnogo napora i posla.

U teškom trenutku za Srbiju i EU, u doba pandemije korona virusa, dobili smo ogromno priznanje za sve naše napore i rad, zaključila je Brnabić.

Ona je ukazala na to da Srbija sada sa partnerima iz EU mora da radi na dostizanju standarda Unije kako bi zatvorila taj klaster, napomenuvši da će to biti dugotrajan i skup proces.

Izvor: www.srbija.gov.rs

Foto: Tanjug

Državljani Srbije ulaze u Mađarsku sa teritorije Srbije pod istim uslovima koji su bili na snazi pre pandemije. Nije potrebna potvrda o imunizaciji, niti negativan PCR test.

Ukoliko naši državljani dolaze u Mađarsku iz neke treće zemlje (npr. sleću avionom na aerodrom u Budimpešti) ne treba da imaju potvrdu o imunizaciji ili negativan PCR test ukoliko su u tranzitu, odnosno ukoliko putuju u Srbiju bez zadržavanja u Mađarskoj. Ukoliko žele da u Mađarskoj borave neko vreme (turistički, poslovno) potrebno je da imaju potvrdu o imunizaciji.

Iako policija na aerodromu u Budimpešti ne traži od naših građana koji su u tranzitu potvrdu o imunizaciji ili negativan PCR test, avio kompanije zadržavaju pravo da zahtevaju da putnici pokažu negativan PCR test prilikom ulaska u avion.

Sporazum o uzajamnom priznavanju potvrda o imunizaciji između Srbije i Mađarske stupio je na snagu 30.04.2021. godine.

Zvanično, potvrda o imunizaciji potrebna je samo prilikom ulaska na manifestacije na kojima se očekuje više od 500 posetilaca (sportski događaji, muzički festivali i dr) bilo da se radi o manifestacijama u zatvorenom ili na otvorenom prostoru. U praksi se, međutim, u većini slučajeva traži da građani pokažu potvrdu o imunizaciji prilikom ulaska na koncerte, u sportsko-rekreativne objekte, muzeje.

Organizatori sportskih događaja i drugih manifestacija, kao i uprave institucija iz oblasti kulture imaju zakonsku mogućnost da na sopstvenu inicijativu traže od posetilaca da pokažu potvrdu o imunizaciji.

Za ulazak u restorane u principu nije potrebna potvrda o imunizaciji, iako restorani imaju pravo da ulazak uslove posedovanjem potvrde o imunizaciji.

U svim zatvorenim javnim objektima (prodavnice, gradski prevoz i dr) obavezno je nošenje zaštitnih maski.

Povodom republičkog referenduma radi potvrđivanja Akta o promeni Ustava Republike Srbije koji je raspisan za 16. januar 2022. godine, prenosimo obaveštenje Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave:

Obaveštavaju se birači koji imaju boravište u inostranstvu da preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije, najkasnije pet dana pre dana zaključenja jedinstvenog biračkog spiska (25. decembar 2021. godine), mogu podneti zahtev da se u jedinstveni birački spisak upiše podatak da će na predstojećem republičkom referendumu glasati u inostranstvu.

Zahtev za upis u jedinstveni birački spisak podatka o tome da će birač glasati u inostranstvu obavezno mora da sadrži sledeće podatke: ime, prezime i ime jednog roditelja birača; jedinstveni matični broj birača; opštinu, odnosno grad i adresu prebivališta birača u zemlji, kao i podatke o opštini, odnosno gradu i adresi boravišta u inostranstvu prema kojoj će birač glasati na predstojećem republičkom referendumu i potpis podnosioca zahteva.

Diplomatsko-konzularno predstavništvo Republike Srbije kome je podnet zahtev za upis u jedinstveni birački spisak podatka o tome da birač želi da glasa prema mestu boravišta u inostranstvu, na propisani način dostavlja nadležnoj opštinskoj, odnosno gradskoj upravi po mestu prebivališta birača u zemlji, koja o tome donosi rešenje. Po donošenju rešenja o određivanju biračkih mesta od strane nadležne izborne komisije za glasanje na republičkom referendumu, nadležna opštinska, odnosno gradska uprava donosi rešenje o upisivanju podatka da će birač na republičkom referendumu glasati prema mestu boravišta u inostranstvu i biračko mesto na kome će glasati, odnosno rešenje da nisu ispunjeni uslovi da će birač na izborima glasati prema mestu boravišta u inostranstvu. Nakon donošenja rešenja da će birač na predstojećem republičkom referendumu glasati prema mestu boravišta u inostranstvu i upisu tog podatka u jedinstveni birački spisak, birač se ne upisuje u izvod iz jedinstvenog biračkog spiska po mestu prebivališta u zemlji, odnosno upisuje se u izvod iz jedinstvenog biračkog spiska prema mestu boravišta u inostranstvu.

Ukazuje se da se podatak o tome da će birač glasati u inostranstvu može upisati u jedinstveni birački spisak samo za lice koje je već upisano u jedinstveni birački spisak. U slučaju da lice koje ima biračko pravo nije upisano u jedinstveni birački spisak za odlučivanje po zahtevu za upis podatka o tome da će birač glasati u inostranstvu, neophodno je prethodno sprovesti postupak upisa u jedinstveni birački spisak.

Zahtev za upis u jedinstveni birački spisak, istovremeno sa zahtevom za upis podatka da će birač glasati u inostranstvu, podnosi se diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije koje oba zahteva dostavlja nadležnoj opštinskoj, odnosno gradskoj upravi prema poslednjem prebivalištu podnosioca zahteva pre odlaska u inostranstvo, odnosno poslednjem prebivalištu jednog od njegovih roditelja.

Uvid u jedinstveni birački spisak može se izvršiti elektronskim putem, unošenjem podatka o jedinstvenom matičnom broju građana i registarskom broju lične karte, na zvaničnoj internet stranici Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave – https://upit.birackispisak.gov.rs/

Takođe, obaveštavaju se birači koji imaju boravište u inostranstvu da mogu preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije podneti opštinskoj, odnosno gradskoj upravi po mestu njihovog prebivališta u zemlji zahtev za davanje obaveštenja o podacima koji su o njima upisani u jedinstveni birački spisak.

Ministarstvo spoljnih poslova poziva državljane Republike Srbije koji žele da iskoriste svoje glasačko pravo u inostranstvu da se obrate najbližem diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije.

Lista diplomatsko-konzularnih predstavništava Republike Srbije se može naći ovde - https://www.mfa.gov.rs/predstavnistva/predstavnistva-srbije-u-svetu

Obaveštavamo da je predsednik Narodne skupštine Republike Srbije Ivica Dačić potpisao Odluku o raspisivanju republičkog referenduma radi potvrđivanja Akta o promeni Ustava Republike Srbije. Referendum je zakazan za 16. januar 2022. godine.

Na osnovu člana 16. stav 2. i člana 24. stav 3. Zakona o jedinstvenom biračkom spisku („Službeni glasnik RS“, br. 104/09 i 99/11) i tačke 8. Uputstva za sprovođenje Zakona o jedinstvenom biračkom spisku („Službeni glasnik RS“, br. 15/12, 88/18, 67/20, 40/21 i 90/21), Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave Republike Srbije izdalo je Obaveštenje za birače koji imaju boravište u inostranstvu o ostvarivanju biračkog prava na republičkom referendumu. Biračko pravo imaju svi punoletni državljani Republike Srbije koji žive u inostranstvu, a imaju prebivalište u Republici Srbiji, kao i državljani Republike Srbije koji na dan glasanja turistički borave u inostranstvu ako su prethodno blagovremeno podneli zahtev za glasanje u inostranstvu.

Državljani Republike Srbije sa biračkim pravom mogu podneti zahtev preko Ambasade Republike Srbije u Budimpešti da se u Jedinstveni birački spisak upiše podatak da će na predstojećem republičkom referendumu glasati u inostranstvu. Zahtev se podnosi najkasnije pet dana pre dana zaključenja Jedinstvenog biračkog spiska, odnosno do ponoći 25. decembra 2021. godine.

Preko javnog portala Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave Republike Srbije građani mogu proveriti da li su upisani u Jedinstveni birački spisak. To se može učiniti na osnovu jedinstvenog matičnog broja (JMBG) i registarskog broja lične karte preko linka: https://upit.birackispisak.gov.rs/.

Ukoliko je lice upisano u Jedinstveni birački spisak u Republici Srbiji, u Ambasadi Republike Srbije podnosi samo Zahtev za upis u birački spisak podatka da će glasati u inostranstvu.

Ukoliko lice nije upisano u Jedinstveni birački spisak u Republici Srbiji, u Ambasadi Republike Srbije podnosi Zahtev za upis u Jedinstveni birački spisak i Zahtev za upis u birački spisak podatka da će glasati u inostranstvu.

Zahtev za upis u birački spisak podatka da će birač glasati u inostranstvu potrebno je podneti bez obzira da li su građani - birači ranije glasali u inostranstvu.

Popunjen i potpisan zahtev, uz kopiju važećeg ličnog dokumenta Republike Srbije (prve strane pasoša ili obe strane lične karte), može se dostaviti lično u prostorijama Konzularnog odeljenja Ambasade Republike Srbije u Budimpešti svakog radnog dana od 10.00 do 13.00 časova, elektronskim putem na mail: budapest-consulat@serbiaemb.t-online.hu, ili poštom na adresu Szerbia Köztársaság Nagykövetsége, 1068 Budapest, Dózsa György út 92/b.

Uslov za otvaranje biračkog mesta u inostranstvu je da se prijavi najmanje 100 birača. Ukoliko se ovaj uslov ispuni, naši državljani biće naknadno obavešteni o vremenu i mestu glasanja.

Predsednik Mađarske Janoš Ader je odlikovao predsednika Svetske rvačke federacije (UWW) Nenada Lalovića sa Ordenom Mađarske sa oficirskom zvezdom civilnog reda, kome je ovo visoko priznanje uručio državni sekretar, predsednik Mađarskog rvačkog saveza (MBSZ) Silard Nemet 1. decembra u okviru prigodne svečanosti u hali Mađarske rvačke akademije „Kozma Ištvan“ u Budimpšeti.

Mađarsko odlikovanje se dodeljuje srpskom sportskom menadžeru u znak priznanja za njegov uspešan i privrženi rad u službi razvoja i promocije domaćeg i međunarodnog rvačkog sporta - napisao je Janoš Ader u obrazloženju odlikovanja.

Na prigodnoj svečanosti su Nenad Lalović i predsednik Fondacije mađarske rvačke akademije (KIMBA) Laslo Šile (Süle László) potpisali ugovor o tome da će ova akademija biti partner „UWW”-u svetskom razvoju ove sportske grane.

Na osnovu ugovora, u hali „Kozma Ištvan“ će biti održano više međunarodnih takmičenja, kampova, seminara i stručnih programa.

Nenad Lalović je istakao da mu mađarsko odlikovanje predstavlja veliku čast, jer je ujedno i priznanje za rad u proteklih sedam-osam godina, dok se ugovor, koji je potpisan sada kao rezultat uspešne srpsko-mađarske saradnje odnosi na budućnost. (MTI)

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković izjavio je u Budimpešti, nakon razgovora sa mađarskim kolegom Peterom Sijartom, da je i danas još jednom potvrđen visok nivo saradnje dve prijateljske i bratske države, koje beleže trenutke najrazvijenijih odnosa u svojoj istoriji.

Selaković je, na zajedničkoj konferenciji za novinare, istakao da je uspostavljanje strateškog partnerstva Srbije i Mađarske kruna odnosa koji se ubrzano razvijaju i koji su pravi primer dobrosusedske saradnje i okrenutosti budućnosti.

Šef srpske diplomatije konstatovao je da je sadržajnost dijaloga naše dve države prožeta i ličnim poverenjem i odnosom koji postoji između predsednika Aleksandra Vučića i premijera Viktora Orbana.

Selaković je istakao da je današnji susret sa mađarskim kolegom Sijartom šesti za nepunih godinu dana, i da bi trebalo i češće da se viđaju jer je to dobro za odnose dve države. Ovom prilikom je podsetio na niz infrastrukturnih projekata u oblasti železnice i energetike koji su pokrenuti u proteklom periodu između Srbije i Mađarske.

„Sa jedne strane razgovarali smo i razgovaraćemo o produbljivanju ekonomske saradnje. Očekujemo da ove godine prvi put nivo trgovinske razmene pređe dve milijarde evra. Mađarska je za nas, kada je reč o članicama EU, treći partner posle Nemačke i Italije, ali sa tendencijom stalnog rasta“, konstatovao je Selaković.

Za Srbiju je, prema njegovim rečima, važnu što je naš izvoz u Mađarsku u prvih devet meseci ove godine porastao za 41 odsto. Selaković je dodao da je u stalnom porastu broj mađarskih kompanija koje posluju u Srbiji, i da to pokazuje koliko su dve privrede povezane i koliko dobri politički odnosi doprinose intenziviranju ekonomske saradnje.

Kako je istakao, na sastanku je bilo reči i o podršci koju Mađarska pruža Srbiji na evropskom putu.

„Još jednom dragom prijatelju zahvaljujem na čvrstoj i nesumnjivoj podršci koju Mađarska, ali i on lično i premijer Orban, pruža evropskom putu Srbije. Činjenica da Mađarska svugde promoviše Srbiju kao ključnu zemlju zapadnog Balkana, po pitanju političke stabilnosti, ekonomskog razvoja i uticaja na mir i stabilnost u čitavom regionu, jeste nešto što je za nas od izuzetne važnosti“, naglasio je Selaković.

Ministar Sijarto je konstatovao da odnosi Mađarske i Srbije mogu da se okarakterišu kao prijateljski, od čega profitiraju obe nacije. Sijarto je istakao značaj saradnje dveju zemalja na suzbijanju ilegalnih migracija, i dodao da mađarski policajci učestvuju u zaštiti južnih granica Srbije.

Posebnu pažnju mađarski ministar je posvetio železničkom povezivanju dve zemlje, preciziravši da će mađarska deonica na brzoj pruzi Budimpešta-Beograd biti završena do 2025. godine, a da će deonica na pravcu Segedin-Subotica biti završena do kraja 2022. godine.

Sijarto je izrazio zadovoljstvo zbog intenziviranja ekonomske saradnje sa Srbijom, preciziravši da je trgovinska razmena između Srbije i Mađarske ove godine do sada porasla za 39 odsto, i da sve više raste vrednost mađarskih investicija u Srbiji.

Sijarto se osvrnuo na sporazum o kolokaciji, navevši da su na osnovu njega diplomatski predstavnici Mađarske već počeli da rade u Ambasadi Srbije u Zambiji, a da će od sledeće godine biti prisutni u Demokratskoj republici Kongo, a da će srpske diplomate raditi iz ambasada Mađarske na Malti i u Čileu.

„Sve ovo služi interesima obeju zemalja i jasno pokazuje poverenje između dve države, imajući u vidu da se zajedničko diplomatsko predstavništvo može stvarati samo sa zemljama u koje imamo poverenja, te i ovo doprinosi međunarodnim uspesima obeju zemalja“, kazao je Sijarto.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je danas ceremoniji obeležavanja početka radova na deonici Novi Sad-Kelebija u okviru projekta brze pruge Beograd-Budimpešta, a događaju je prisustvovao i ministar spoljnih poslova i trgovine Mađarske Peter Sijarto i ambasadorka Narodne Republike Kine Čen Bo.

Predsednik Vučić je poručio da ovim velikim poduhvatom mnogo dobijamo i podižemo našu Srbiju.

Predsednik Vučić je istakao da ukoliko ne razmišljamo o budućnosti ne možemo ni da je imamo, kao i da ćemo za tačno tri godine, pre kraja 2024. godine, imati izgrađenu prugu Beograd-Novi Sad-Vrbas-Subotica-Kelebija.

„Zagledani, decenijama unapred, mi spremno dočekujemo budućnost i dobro znamo šta sve treba da uradimo da bismo se u potpunosti spremili. Ovo je jedan od velikih i važnih zadataka koji je pred nama“, rekao je predsednik Vučić i dodao da je ovo važno za budućnost Srbije.

Predsednik Vučić se osvrnuo na činjenicu, da ne bi trebalo da zaboravimo da već tri decenije ne znamo šta je pristojan voz i pristojna pruga, kao i da vozove ne koristimo.

„U ovome ćemo da uživamo i ovo će da znači i kroz izgradnju, i kroz ono što ćemo tek da dobijemo, a to su veće plate i penzije, viši životni standard i bolja budućnost za našu decu“, kazao je predsednik Vučić i naglasio da ovo menja gotovo sve u našoj zemlji.

Predsednik Vučić je naveo da ćemo imati 183 km velelepne pruge kroz Srbiju, i 167 km kroz Mađarsku, ukupno 350 km pruge, kao i da će se brže stizati od Beograda do Budimpešte.

„Sve ovo govori šta smo u stanju da uradimo samo kada verujemo u sebe, garantujem vam, samo jednu stvar, da ćemo nastaviti da se borimo, i da ćete biti ponosni na svoju zemlju i da ćete obezbediti budućnost za svoju decu“, zaključio je predsednik Vučić i podvukao da je ovo veliki uspeh kojim Srbija mnogo dobija.

Izvor/Foto: Predsedništvo/Dimitrije Goll

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković sastao se sa šefom Delegacije Evropske unije Emanueleom Žiofreom i ambasadorima država članica EU akreditovanih u našoj zemlji.

Selaković je naglasio da je članstvo u EU apsolutni prioritet naše spoljne politike i strateško opredeljenje, prenevši da smo u potpunosti posvećeni reformskom procesu i unapređenju svih segmenata našeg društva. Ocenio je da dinamika pristupnih pregovora treba da bude u skladu sa našim reformskim naporima, ali da ohrabruje što je ovogodišnji izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije pozitivnije intoniran u poređenju sa prethodnim, te da, u tom smislu, očekujemo da će do kraja slovenačkog predsedavanja Savetu EU biti održana Međuvladina konferencija na kojoj će biti otvorena dva klastera.

Ministar je rekao da Srbija održava intenzivan dijalog sa zvaničnicima EU i dodao da veoma pozitivno gledamo na odluku Saveta za spoljne poslove da se razmotri način da se partneri sa zapadnog Balkana uključe u diskusiju o spoljnoj i bezbednosnoj politici.

Šef srpske diplomatije naglasio je da je EU najznačajniji spoljnotrgovinski partner Srbije, informisavši sagovornike da je za poslednjih sedam godina trgovinska razmena Srbije i EU povećana 52 odsto, a izvoz srpskih proizvoda u EU uvećan 64 odsto, što je, kako je ocenio, zajednički rezultat.

Selaković je kazao da je Srbija u potpunosti posvećena očuvanju mira i stabilnosti u regionu kroz saradnju i otvoreni dijalog, istakavši inicijativu „Otvoreni Balkan“ kao način za ekonomsko povezivanje regiona. Kada je reč o procesu normalizacije odnosa Beograda i Prištine, ministar Selaković je rekao da je naša strana u potpunosti opredeljena za dijalog, kao i da smo ispunili preuzete obaveze, ali da Priština uporno izbegava da ispuni svoje, navodeći kao primer da osam i po godina nije ništa urađeno po pitanju osnivanja ZSO. Pored toga, prema njegovim rečima, Priština jednostranim potezima na terenu, četiri u poslednja dva meseca, dodatno ugrožava mir i stabilnost.

Ministar je informisao šefove misija o borbi Srbije protiv pandemije, izrazivši spremnost za dalju saradnju sa partnerima iz Evrope i sveta u zajedničkoj borbi protiv korona virusa.

Ambasador Žiofre je zahvalio ministru spoljnih poslova Selakoviću na prijemu ambasadora Evropske unije u Palati Srbija. Ambasador Žiofre je pozdravio dosadašnji nivo saradnje EU i Srbije u oblasti zajedničke bezbednosne i odbrambene politike, kao i važan doprinos Srbije misijama i operacijama EU.

"Zaista se nadamo da ćemo moći dalje da razvijamo usklađivanje spoljne politike Srbije sa Evropskom unijom", izjavio je ambasador. Savet za spoljne poslove EU je imao strateški razgovor o Zapadnom Balkanu u ponedeljak, politički dijalog o spoljnoj i bezbednosnoj politici je održan u Beogradu pre dva dana, par nedelja nakon objavljivanja Godišnjeg izveštaja, istakao je ambasador Žiofre.

"U Savetu za spoljne poslove postoji široka podrška snažnom angažovanju EU u regionu i daljem pridruživanju regiona u naše spoljnopolitičke napore. Imali smo dobru razmenu mišljenja o tome danas, i radićemo na daljoj integraciji Srbije i regiona na svim nivoima", zaključio je ambasador.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić primio je danas ambasadora Mađarske Atilu Pintera, sa kojim je razgovarao o bilateralnim odnosima i raznovrsnoj saradnji dveju zemalja, a posebno o realizaciji zajedničkih infrastrukturnih projekata.

Predsednik Vučić je istakao da su odnosi Srbije i Mađarske na najvišem nivou u zajedničkoj istoriji, zahvaljujući međusobnom razumevanju i poverenju, naglasivši posvećenost premijera Orbana jačanju partnerstva naših dveju zemalja.

Predsednik Vučić je i ovom prilikom izrazio zahvalnost za aktivnu podršku koju Mađarska pruža Srbiji u procesu evrointegracija.

Ambasador Pinter je obavestio predsednika Vučića o napretku u rekonstrukciji srpskih škola u Mađarskoj, za šta vlada u Budimpešti izdvaja značajna sredstva, kako bi i na taj način doprinela unapređenju položaja srpske manjine.

Zahvalivši mađarskoj Vladi na brizi za srpsku manjinu, predsednik Vučić je sa ambasadorom Pinterom razmotrio planove da se u Beogradu postave spomen obeležja značajnih ličnosti iz zajedničke istorije.

Sagovornici su posebnu pažnju posvetili predstojećem polaganju kamena temeljca za deonicu pruge od Novog Sada do Kelebije, istakavši da je ovaj projekat, kao deo jedinstvene evropske železničke mreže i Koridora 10, od strateškog značaja ne samo za Srbiju i Mađarsku, već i za celu Evropu.

Dvojica sagovornika su razmotrili i druge zajedničke projekte, istakavši da je u interesu obeju zemalja da visok nivo političkih odnosa obezbedi još veću ekonomsku saradnju.

Izvor/Foto: www.predsednik.rs

Donete su odluke o dodeli nacionalnih priznanja za izuzetan doprinos, rezultate i zasluge u oblasti ostvarivanja saradnje i jačanja veza matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu.

Iste možete da vidite na sajtu Ministarstva spoljnih poslova R. Srbije,

https://www.dijaspora.gov.rs/uprava-za-dijasporu-konkursi/ .

Direktor PKS - RPK Leskovac Goran Jović, zajedno sa predsednikom opštine Lebane, Ivanom Bogdanovićem, boravio je u Budimpešti 10. i 11. novembra 2021. godine. Prilikom posete, potpisan je Memorandum o saradnji između PKS - RPK Leskovac i Komiteta za Zapadni Balkan Privredne komore Mađarske.

Potpisivanju je prisustvovao NJ.E. dr Ivan Todorov, ambasador Republike Srbije u Mađarskoj i gospodin Aleksandar Lončarević, ministar - savetnik.

Delegacija je posetila i postrojenje za preradu otpadnih voda u Budimpešti i sa menadžmentom jednog od najvećih postrojenja za preradu otpadnih voda u ovom delu Evrope razgovarala o stručnoj pomoći u realizaciji ovakvih strateških projekata u Srbiji.

Izuzetno dobri odnosi, kako politički tako i privredni, koje su postavili kao temelj dobre saradnje predsednik Aleksandar Vučić i predsednik Vlade Mađarske, Viktor Orban, daće još veći podsticaj daljoj saradnji Republike Srbije i Republike Mađarske. Kao rezultat toga, u Privrednoj komori Mađarske dogovoreno je otvaranje predstavništva Komiteta za Zapadni Balkan Privredne komore Mađarske u poslovnoj zgradi PKS - RPK Leskovac što će doprineti jačanju ekonomskih odnosa privrednika sa juga Srbije sa privrednicima Mađarske.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić izjavila je danas u Parizu da očekuje pozitivne vesti i podršku Francuske za otvaranje jednog ili dva klastera na međuvladinoj konferenciji koja će biti održana u decembru.

Brnabić je na konferenciji za novinare navela da je sa predsednikom Francuske Emanuelom Makronom razgovarala o situaciji u Srbiji, pre svega u kontekstu evropskih integracija, odnosno o tome da li možemo da računamo na podršku te zemlje za otvaranje klastera na decembarskoj međuvladinoj konferenciji. Imamo spremna dva klastera za otvaranje, tako da očekujem pozitivne vesti i podršku Francuske za jedan ili oba klastera, ali svakako značajnu podršku, poručila je premijerka.

Ona je istakla da joj je Makron rekao da prenese pozdrave predsedniku Republike Aleksandru Vučiću i čitavoj Srbiji, kao i da se sa radošću seća posete Beogradu.

Imala sam danas dobre razgovore sa predsednikom Кipra, ali i predsednikom Slovenije, sa kojim sam takođe razgovarala o evropskim integracijama, odnosno o podršci te zemlje, koja je jasna i nedvosmislena za otvaranje klastera i dalji napredak Srbije ka punopravnom članstvu u EU, regionalnim odnosima i regionalnoj saradnji, poručila je Brnabić.

Ona je navela da je u Parizu razgovarala i sa visokim predstavnikom EU Žozefom Boreljom.

Bilo je zanimljivih i dobrih razgovora, čini mi se da smo uradili dobre stvari za našu zemlju i očekujem da se tako nastavi i danas, istakla je premijerka.

Izvor/Foto: www.srbija.gov.rs

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić izjavila je danas da su teški primeri ugrožavanja srpskog kulturnog, istorijskog i duhovnog nasleđa na Kosovu i Metohiji dokaz koliko je bitna uloga Uneska u zaštiti i očuvanju baštine.

Brnabić je, na 41. zasedanju Generalne konferencije Uneska u Parizu, naglasila da su četiri dragulja srpske srednjovekovne kulturne baštine na Kosmetu – Visoki Dečani, Pećka patrijaršija, Gračanica i Bogorodica Ljeviška, očuvani zahvaljujući tome što su upisani na listu ugrožene svetske baštine, ali da je još stotine lokaliteta i spomenika ugroženo.

Srpska baština na Kosovu i Metohiji je od nemerljive važnosti ne samo za nacionalni identitet Srbije, već i kao deo cenjene evropske i svetske baštine, podvukla je ona.

Premijerka je ukazala na privrženost Srbije osnovnim principima Uneska – dijalogu i konsenzusu, utemeljenim u Povelji UN i Ustavu Uneska, zbog čega se mi kontinuirano zalažemo za depolitizaciju ove organizacije.

Izvor/Foto: www.srbija.gov.rs

 "Vaše Ekselencije,

uvaženi delegati,

draga Sara,

Na samom početku, osećam obavezu da se zahvalim premijeru Borisu Džonsonu i Vladi Njenog Veličanstva na izuzetnom gostoprimstvu. Imam privilegiju da predstavljam Republiku Srbiju na ovom važnom mestu i na najvišem svetskom forumu koji se bavi najvažnijom temom današnjice – unapređenjem klimatske svesti.

Svi smo saglasni da moramo da ulažemo u klimu i životnu sredinu. Isto tako, svi se slažemo da buduće generacije moraju da se obrazuju kako ne bi ponovile greške koje smo mi napravili, uništavajući jedinu planetu koja život čini mogućim.

Izuzetno sam počastvovan time što Republika Srbija kopredsedava ovogodišnjom Konferencijom kao predstavnik Istočnoevropske Grupe zemalja koje nisu članice Evropske unije.

U konkretnom smislu, poseban doprinos našeg ekspertskog tima vidimo u završetku pregovora na operacionalizaciji člana 6. Sporazuma iz Pariza, koji se odnosi na uspostavljanje globalnih tržišnih i netržišnih mehanizama smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte, kao i na preostale odredbe koje se tiču unapređenog okvira transparentnosti i zajedničke vremenske rokove za Nacionalno utvrđene doprinose, što su ključne odredbe Sporazuma za koje još nije postignuta odluka koju treba da usvoji Konferencija, odnosno sve države članice.

Stoga smatramo da je ovo izuzetna prilika da Srbija da svoj puni doprinos finalizaciji pregovora, koji će, nadamo se, obezbediti punu primenu Pariskog sporazuma.

Kao rezultat snažnog ekonomskog razvoja modelovanog za Srbiju do 2050. godine, uticaj sprovođenja ekoloških mera na zaposlenost će biti optimalan, kroz stvaranje novih radnih mesta i stvaranje novih, do sada nepostojećih industrija. Na prvoj aukciji zelenih obveznica u Srbiji prikupljeno je milijardu evra, što jasno potvrđuje poverenje međunarodnih investitora u našu zelenu agendu, ali i ekonomsku i političku stabilnost naše države.

Prihode ostvarene izdavanjem zelenih obveznica koristićemo za finansiranje obnovljivih izvora energije, energetske efikasnosti, održivog upravljanja vodama, sprečavanja zagađenja i razvoja cirkularne ekonomije i očuvanje biodiverziteta. I kao što vidite, dragi prijatelji, moji ljudi su mi pripremili sjajan govor, ali ja ću dodati još nekoliko reči i postaviti još nekoliko pitanja za one koji dolaze iz velikih sila i koji još nisu odgovorili na nekoliko pitanja:

Broj jedan je: kako ćemo finansirati sve ove aktivnosti?Čuli smo priču o trilionima dolara koji su nam na raspolaganju. Moje pitanje bi bilo: kolika bi bila kamatna stopa, koji bi bili uslovi za dobijanje tog novca i kako ćemo se, zapravo, pozabaviti tim pitanjem?

Broj dva: kako ćemo tretirati nuklearne elektrane? Hoćemo li ih sve zatvoriti ili ćemo ih dodatno graditi? Takođe, kako ćemo da gradimo više obnovljivih izvora ako smo već počeli da podržavamo populističke pokrete protiv vetroparkova, novih hidroelektrana, i da li ćemo ugroziti nivo našeg javnog duga u odnosu na BDP ako uzmemo ogromne količine novca? Kako ćemo se odnositi prema prirodnom gasu i kako ćemo da obezbedimo pristojne cene prirodnog gasa i električne energije?

Takođe, ovde sam došao električnim automobilom od Edinburga do Glazgova.

Ali, kako ćemo vršiti iskopavanje i preradu litijuma, nikla, kobalta i mnogih drugih veoma važnih minerala? I na kraju, svi znamo šta je naš krajnji, konačni cilj.

Ali, to nije bajka – moraćemo mnogo da radimo, moraćemo da budemo 100 odsto posvećeni i moraćemo da budemo iskreniji jedni prema drugima. Zdravlje ljudi koji žive u Srbiji direktno zavisi od sprovođenja ove agende, kao što zdravlje i život svakog živog bića na Zemlji zavisi od dogovora koji će se ovde postići i od sprovođenja tih dogovora na nacionalnom nivou. Možda je pravo vreme da oslušnemo i čujemo vapaj Majke Zemlje, jer ako izgubimo ovu trku sa vremenom, naša deca će naslediti bespovratno zagađenu planetu.

Hvala vam što ste me saslušali."

Izvor: www.predsednik.rs

Foto: Dimitrije Goll

18. oktobar 2021. godine Ceremonija obeležavanja početka radova na rekonstrukciji i modernizaciji železničke pruge Subotica – Horgoš - državna granica sa Mađarskom Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić i predsednik Vlade Mađarske Viktor Orban prisustvovali su danas ceremoniji obeležavanja početka radova na rekonstrukciji i modernizaciji železničke pruge Subotica – Horgoš - državna granica sa Mađarskom - (Segedin). „Dragi prijatelju, zahvalan sam što ste uz mnogo hrabrosti i uz pravu viziju za političke odnose između Mađara i Srba, napravili uslove za potpuno nove odnose u kojima mi, Srbi, verujemo da će snažnija i jača Srbija značiti i snažniju i jaču Mađarsku. Srećan sam i ponosan što ovako nešto mogu da izgovorim danas, u Horgošu. Zajedno možemo mnogo toga da uradimo, zajedno smo mnogostruko snažniji i jači, i sve što gradimo i radimo pokazuje koliko zajednički možemo da postignemo bolje rezultate. Po okončanju ovog projekta, čitav prostor između Segedina i Subotice postaje razvojno čvorište za turizam, trgovinu i zbližavanje naših kultura i naroda“, istakao je predsednik Vučić i dodao da će pruga doneti velike i konkretne rezultate, ali nam i pokazuje da se nalazimo u samom centru Evrope. On je rekao da je predviđeno da završetak radova na ovoj pruzi bude u novembru sledeće godine. „Šta je lepše i važnije od toga da živimo u miru i da imamo poverenja jedni u druge? Srbija je mnogo toga naučila iz mađarskog iskustva, a danas gleda i kako da reši energetske probleme. I tu ćemo da pristupimo zajednički, kao što je bilo u slučaju snabdevanja gasom“, poručio je predsednik Vučić i naglasio da Subotica ima fantastičnu budućnost. On je najavio rekonstrukciju bolnice u Subotici, koja će koštati 40 miliona evra, stadion od 22 miliona evra, te da će za renoviranje pozorišta biti izdvojeno četiri miliona evra. Predsednik Vlade Mađarske Viktor Orban zahvalio je predsedniku Vučiću što ga je pozvao na današnji događaj. „Nalazimo se u neobičnoj situaciji. Želimo da obnovimo železničku liniju staru 150 godina, a u stvari postavljamo kamen temeljac, jer ovo je simbol. Simbol saradnje i zajedničkog napretka Mađarske i Srbije, koje grade novu, zajedničku budućnost. Imamo sporazum sa predsednikom Vučićem koji garantuje da će i Mađari i Srbi imati podjednake pogodnosti ove saradnje. Građani oba grada su mnogo izgubili jer je postalo nemoguće saobraćanje ovom železničkom linijom. Strane sile su nam donosile samo nemire i rat. Sve ono što je dolazilo spolja dovodilo je do konflikata i do unazađivanja oba naroda. Došlo je vreme da svoju sudbinu uzmemo u svoje ruke“, poručio je mađarski premijer Orban i istakao da je Srbija kapija Balkana i ključna zemlja za bezbednost Evrope, te da se Mađarska zalaže za članstvo Srbije u Evropskoj uniji. Izvor: www.predsednik.rs Foto: Dimitrije Gol

15. oktobar 2021. godine Selaković pred SBUN: Dijalog i primena postignutih dogovora jedini pravi put za rešavanje otvorenih pitanja Govor ministra spoljnih poslova Srbije Nikole Selakovića na sednici SBUN posvećenoj radu UNMIK-a: Poštovani predsedniče Saveta bezbednosti, Uvaženi članovi Saveta bezbednosti, Poštovani specijalni predstavniče, Želim da zahvalim generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija Guterešu i specijalnom predstavniku generalnog sekretara i šefu UNMIK Taninu na podnetom izveštaju i naporima koji se ulažu u sprovođenje mandata UNMIK. Zahvaljujem i članovima Saveta bezbednosti na kontinuiranoj pažnji koju posvećuju pitanju Kosova i Metohije. Republika Srbija visoko uvažava aktivnosti Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu i Metohiji i zalaže se za njen što delotvorniji rad u skladu sa rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244 u nesmanjenom obimu, s ciljem izgradnje i očuvanja trajnog mira, stabilnosti i bezbednosti u Pokrajini. Gospodine Tanin, Primite izraze naše zahvalnosti i na angažmanu i saradnji ostvarenoj tokom Vašeg mandata. Gospodine predsedniče, Veliko žaljenje i zabrinutost izazivaju činjenice da je bezbednosnu situaciju na Kosovu i Metohiji u proteklom periodu obeležio povećan broj različitih etnički motivisanih napada i incidenata usmerenih protiv Srba, što je konstatovano i u Izveštaju; da privremene institucije samouprave (PIS) u Prištini nastavljaju da preduzimaju jednostrane poteze i odbijaju da implementiraju dogovore postignute u okviru briselskog dijaloga; da se nastavlja sa institucionalnom diskriminacijom Srba, napadima na objekte Srpske pravoslavne crkve i podrivanjem ekonomske održivosti srpskih sredina u Pokrajini. Svedoci smo da se svakodnevno, ubrzanim tempom, nižu opasne provokacije Prištine kojima se ozbiljno ugrožava bezbednost Srba na Kosovu i Metohiji i direktno krše sporazumi i dogovori postignuti u okviru briselskog dijaloga. Najnoviji nasilni upad jedinica tzv. ROSU u severni deo Kosovske Mitrovice, 13. oktobra, je deveti upad te vrste. Suzavci, šok bombe i neobuzdano nasilje postaju svakodnevica Srba na severu KiM, i to se mora odmah zaustaviti. U poslednjem napadu vatrenim oružjem i hemijskim sredstvima, korišćenim od strane prištinskih specijalnih snaga, od posledica hemikalija korišćenih u intervenciji preminula je 71-ogodišnja Verica Đelić, ranjeno je 10 nenaoružanih civila, među kojima je i 36-ogodišnji Srećko Sofronijević, ranjen kritično, s leđa iz automatske puške. Na meti pucnjave našla se i tromesečna beba koja je čudom ostala nepovređena. Lažni izgovor za poslednju unilateralnu akciju, kako ju je nazvao i visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj, bio je borba protiv organizovanog kriminala i šverca. Dame i gospodo, Srbija je snažno protiv organizovanog kriminala i šverca, ali članice SBUN treba da znaju da je jedan ovako važan i opšti globalni cilj, koji delimo svi, cinično iskorišćen za oružani napad na nenaoružane civile, koji je počeo upadom sa automatskim puškama u apoteke u kojima se vitalno značajnim lekovima snabdevaju pacijenti srpske ali i drugih nacionalnosti. Četiri dana pred lokalne izbore na Kosovu i Metohiji, kako bi na neodgovoran i nehuman način došao do glasova, do kraja motivisan separatističkim ciljevima, aktuelni režim PIS je na lekovima od kojih zavise životi ljudi krenuo da dokaže svoj stav o statusu suprotan Rezoluciji 1244 SBUN. Samo nekoliko dana pre toga još jedna provokacija od strane Prištine dovela je do opasne krize, kada su pripadnici takozvane jedinice ROSU, naoružani dugim cevima i pojačani oklopnim vozilima, raspoređeni na administrativne prelaze između centralne Srbije i Kosova i Metohije - Brnjak i Jarinje - kako bi uklanjali srpske tablice i zamenjivali ih privremenim, čime je na nasilan način onemogućeno slobodno kretanje građana. Ovi događaji ne ulaze u izveštajni period najnovijeg Izveštaja generalnog sekretara UN o radu UNMIK, ali na njih ovom prilikom moramo da se osvrnemo kako bi svima bilo jasno koliko je situacija na terenu dramatična i koliko ozbiljne mogu biti posledice unilateralnog delovanja Prištine. Upadi teško naoružanih formacija prištinske policije sastavljenih isključivo od Albanaca na sever Kosova i Metohije, pod različitim izgovorima i motivima, uz korišćenje prekomerne sile, predstavljaju provokacije koje imaju izuzetno opasan potencijal za destabilizaciju ionako osetljive bezbednosne situacije na terenu. Cilj poslednjih upada prištinskih specijalaca na sever pokrajine bio je da se Srbi isprovociraju i dodatno zaplaše demonstracijom sile, a Beograd isprovocira na neku vrstu ishitrene reakcije. Očigledno je da Priština ovakvim potezima želi da izbriše 10 godina dijaloga, koji je jedini način za rešavanje otvorenih pitanja. Ove provokacije još jednom potvrđuju da privremene institucije samouprave u Prištini, ne samo da nemaju nameru da sprovedu sve dogovoreno u Briselskom dijalogu, već da je njihov cilj potpuno negiranje dijaloga kao sredstva za rešavanje problema. Na nekredibilnost Prištine i opasno poigravanje vatrom, koje može dovesti do nesagledivih posledica, ne može se efikasno reagovati pozivanjem „obe strane“ na konstruktivnost i uzdržanost, što je već duže vreme manir u javnoj komunikaciji nekih važnih činilaca u međunarodnoj zajednici. Izvor destabilizacije je samo jedan, on ima ime - zove se privremene institucije samouprave u Prištini - i posle događanja od 13. oktobra jasno je da se on može i mora zaustaviti hitnim i odlučnim delovanjem međunarodne zajednice. Sada je sasvim očigledno da se više ne radi o sporadičnim i izolovanim provokacijama Prištine, već da je reč o organizovanoj kampanji etnički motivisanog nasilja i diskriminacije protiv Srba. Izražavamo zabrinutost i zbog najnovijeg uvođenja taksi Prištine na pojedine proizvode iz centralne Srbije, koje je obznanjeno 8. oktobra. Podsećamo da je jednostrana odluka Prištine da uvede carine na proizvode iz centralne Srbije u novembru 2018. godine za posledicu imala de fakto potpunu trgovinsku blokadu i dugotrajan zastoj u dijalogu Beograda i Prištine. Nasuprot Prištini, koja uporno jednostranim aktima nastoji da uspostavi barijere prema centralnoj Srbiji, Beograd uporno i dosledno radi na liberalizaciji protoka ljudi, robe, usluga i kapitala, što je osnovna intencija naše inicijative „Otvoreni Balkan“. Poštovane članice Saveta bezbednosti, U periodu od marta do septembra ove godine, na koji se odnosi najnoviji Izveštaj, izvršeno je blizu 100 etnički motivisanih napada na Srbe, njihovu privatnu imovinu, objekte verske i kulturne baštine. Povećanje učestalosti napada praćeno je jačanjem intenziteta etnički motivisanog nasilja, na čijoj meti su sve češće deca, stari, žene, malobrojni povratnici, kao i hramovi i drugi objekti Srpske pravoslavne crkve. Time se sistematično pojačava sveprisutan osećaj nesigurnosti preostalih Srba, ali i odvraćaju potencijalni povratnici, kojima se zapravo poručuje da lokalne albanske zajednice nekažnjeno mogu da ih napadaju i onemogućavaju im da se vrate da žive u sopstvenim kućama. Najupečatljiviji primer položaja Srba na Kosovu i Metohiji jeste slučaj raseljenog lica Dragice Gašić, koja se početkom juna ponovo uselila u svoj stan u opštini Đakovica. U tom gradu – koji lokalni Albanci sa ponosom zovu mestom zabranjenim za Srbe – gospođa Gašić se po povratku najpre suočila sa fizičkim i verbalnim nasrtajima sugrađana albanske nacionalnosti. Umesto zaštite, ta teško bolesna žena je potom postala žrtva i institucionalnog progona, koji su nad njom pokrenuli organi lokalne samouprave i policije. Pošto se u ovom slučaju radi o osobi koja je prvi i jedini srpski povratnik u Đakovici nakon više od dvadeset godina, za očekivati je bilo da će u tom trenutku u zaštitu njenih prava stati barem organizacije civilnog društva. Međutim, postupcima usmerenim na progon gospođe Gašić ubrzo potom su se priključile i NVO iz Đakovice, među kojima i one koje od međunarodnih donatora dobijaju sredstva za projekte povezane sa jačanjem demokratije i vladavine prava. Moram da pomenem i najnoviji napad na kuću jedine preostale Srpkinje u centru Peći, profesorke u penziji Rumene Ljubić, kojoj su 13. oktobra, dva puta u samo 24 sata, kamenovani prozori. Dragičina i Rumenina sudbina je zastrašujuća slika stvarnog stanja ljudskih prava, koja na KiM čeka gotovo svakog od preko 200.000 raseljenih Srba i nealbanaca – pod uslovom da skupe hrabrosti da se posle više od dvadeset godina vrate svojim domovima u Pokrajini. Ponovo podsećam da je od 1999. godine održivi povratak na Kosovo i Metohiju ostvarilo tek oko 1,9% interno raseljenih Srba i drugih nealbanaca. Otuda verujem da će opisana podstaći članice Saveta bezbednosti i međunarodno prisustvo na terenu da pitanju povratka raseljenih, koje je važan deo mandata UNMIK, predviđenog Rezolucijom SB UN 1244, ubuduće posvete prioritetnu pažnju. Zbog toga posebno zahvaljujem generalnom sekretaru što ovo izuzetno važno pitanje ipak održava u fokusu i što je u okviru zaključaka svog Izveštaja ponovo apelovao na stvaranje uslova za održiv povratak interno raseljenih lica i održivu reintegraciju povratnika. Uvaženi članovi Saveta bezbednosti, Srpski srednjovekovni spomenici na Kosovu i Metohiji – među kojima su i spomenici koji su zbog izuzetne vrednosti, ali i konstantne ugroženosti, na Uneskovoj Listi svetske baštine u opasnosti – još uvek spadaju u najugroženije kulturno nasleđe u Evropi. Podsećam da se na prostoru Kosova i Metohije nalazi preko 1.300 srpskih crkava i manastira. Napadi na srpsku kulturnu i versku baštinu istovremeno su napadi i na identitet Srba u Pokrajini i direktno utiču na njihov osećaj sigurnosti. Upečatljiv primer odnosa nepoštovanja prema srpskim kulturnim i verskim spomenicima u Pokrajini je i slučaj manastira Visoki Dečani. Manastir, koji je od 2000. godine više puta bio meta napada i granatiranja, i danas zbog ugroženosti obezbeđuju snage KFOR-a. Suočen je sa nizom neprijateljskih delovanja, pri čemu počinioce ne odvraća ni činjenica da je reč o dobru svetske baštine. Uprkos čestim deklarativnim navodima, čak ni odluka takozvanog „ustavnog suda“ PIS u Prištini doneta pre pet godina o potvrdi vlasništva manastira Visoki Dečani nad 24 hektara zemlje. Pozdravljamo ocenu generalnog sekretara UN po ovom pitanju. Poštovani gospodine predsedniče, Republika Srbija ostaje posvećena iznalaženju kompromisnog političkog rešenja, kao što je predviđeno Rezolucijom 1244, koje će obezbediti trajni mir i stabilnost. Čvrsto smo uvereni da su dijalog i primena postignutih dogovora jedini pravi put za rešavanje svih otvorenih pitanja. Kao država posvećena poštovanju međunarodnog prava i članica Ujedinjenih nacija, Srbija se protivi svakom pokušaju uspostavljanja veštačke ravnoteže između strana u dijalogu, kao i relativizaciji odgovornosti za jednostrane akte. Sa zabrinutošću konstatujemo da ni više od osam godina nakon postizanja Briselskog sporazuma, nije pokrenuto osnivanje Zajednice srpskih opština, iako je Beograd ispunio sve svoje obaveze iz tog sporazuma. Brojni su i redovni primeri kršenja ili opstrukcije od strane Prištine dogovora postignutih u okviru dijaloga, u oblastima energetike, pravosuđa, slobode kretanja i poseta zvaničnika. Jedan od takvih primera je i presuda kojom se Ivan Todosijević osuđuje na dve godine zatvora, a na koju se ukazuje i u Izveštaju generalnog sekretara. Direktno je prekršen Briselski sporazum, što su konstatovali i predstavnici Evropske unije. Ovim postupkom Priština je nanela nesagledivu štetu procesu pomirenja na Kosovu i Metohiji. Uprkos tome što je i iz Evropske komisije stiglo tumačenje da je reč o kršenju Briselskog sporazuma, jer Todosijeviću je presudu morao da izrekne panel u kojem većinu čine sudije srpske nacionalnosti, Priština i dalje ne preduzima ništa tim povodom. Priština je nastavila i sa praksom zabrane ulaska srpskim zvaničnicima na teritoriju AP KiM. Smatramo da je važno da međunarodna zajednica, a posebno Evropska unija, kao garant sporazuma, čvrsto insistira na tome da privremene institucije samouprave u Prištini pristupe implementaciji svih postignutih dogovora. Uvaženi članovi Saveta bezbednosti, Kao i do sada Republika Srbija ostaje u punoj meri posvećena rešavanju pitanja nestalih, što potvrđuje i kroz punu saradnju sa relevantnim međunarodnim mehanizmima, kao i učešćem u radu Radne grupe za nestale. Očekujemo da i predstavnici privremenih institucija samouprave u Prištini ispune svoje obaveze. Imajući u vidu sve o čemu sam govorio, smatramo da je međunarodno prisustvo na Kosovu i Metohiji u skladu sa rezolucijom SB UN 1244 i dalje neophodno. Pored UNMIK, važno je i prisustvo KFOR kao glavnog garanta bezbednosti i EULEKS zbog angažmana u oblasti vladavine prava. Želim još jednom da naglasim da Srbija pruža punu podršku poštovanju međunarodnog prava, sveobuhvatnom ispunjavanju rezolucije SB UN 1244 i aktivnostima UNMIK u nesmanjenom obimu i sa adekvatnim finansijskim sredstvima, kako bi Misija ispunila mandat koji joj je poveren Rezolucijom. Hvala.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas, otvarajući komemorativni samit povodom 60-godišnjice Pokreta nesvrstanih zemalja, da je međunarodna saradnja, uz poštovanje fundamentalnih principa, jedini put ka razvoju i prosperitetu čovečanstva.

Vučić, koji je svoje obraćanje na ovom skupu započeo rečima "dobro došli kući", istakao je da je Beograd bio, jeste i biće ponosni domaćin svakom ljudskom biću koje u sebi nosi mir. Osnovna ideja oko koje su se okupili naši prethodnici kada su osnivali Pokret bio je mir, koji je osnov za razvoj saradnje, bilo da je reč o političkoj ili ekonomskoj, rekao je on.

Nadam se da nećemo razgovarati samo o prošlosti, već i o budućnosti koju želimo da izgradimo zajedno. Svet dijaloga, kompromisa i mira i dalje je moguć i dostižan, poručio je predsednik Republike.

Vučić je ukazao na to da Agenda održivog razvoja UN 2030. promoviše tri principa – mir i bezbednost, razvoj i ljudska prava, dodavši da je Srbija kao pravni naslednik Jugoslavije, osnivač Ujedinjenih nacija i Pokreta nesvrstanih ponosni promoter politike multilateralizma i poštovanja međunarodnih normi.

Velika je privilegija i čast za Srbiju to što smo se okupili u Beogradu, gde ćete se osećati kao kod kuće. Uveren sam da naša prestonica, kao viševekovni simbol raskrsnica civilizacija i tačka kontakta Istoka i Zapada, može da vas podstakne na dijalog i izgradnju novih mostova saradnje, naveo je on.

Predsednik Republike je posebno izrazio zadovoljstvo time što ima priliku da vidi prijatelje iz udaljenih zemalja, kojima teška situacija u vezi sa COVID-19 nije bila prepreka da doputuju u Beograd, čime su pokazali koliki značaj pridaju ovoj organizaciji, ali i ukazali čast Srbiji. U vreme kada, nažalost, ima samo nekolicina multilateralnih sastanaka u svetu, biće ovo izuzetna i retka prilika da razgovaramo o svim pitanjima licem u lice, predočio je on.

Prema njegovim rečima, obeležavanje godišnjice prve konferencije Pokreta nesvrstanih predstavlja želju da se oda počast ovom pokretu, koji je u vreme blokovskih podela dao značajan doprinos i viziju zasnovanu na poštovanju, napomenuvši da u njemu nije bilo mesta za dominaciju jedne države nad drugom.

Pokret, kako je dodao, imao je suštinsku ulogu u očuvanju mira i bezbednosti u svetu i procesu dekolonizacije i promovisao je jednakost i društveni i ekonomski razvoj svih zemalja. Uprkos usponima i padovima, istorija Pokreta nesvrstanih je uspešna priča, ocenio je Vučić i dodao da danas nije dovoljno da se nostalgično prisećamo zlatnog doba Pokreta, već se mora raditi na ispunjenju ciljeva, među kojima je budućnost jednakih, u kojoj se ista prava primenjuju na sve.

Predsednik Republike je poručio da pravo da se odlučuje o sopstvenoj sudbini nije greh, već pravo koje mora da pripada svima bez obzira na snagu i moć kojom se raspolaže. Vučić je ocenio da je svet danas drugačiji u odnosu na onaj iz od 1961. godine, jer su gobalizacija, međuzavisnost i razvoj novih tehnologija planetu učinili manjom, ostvarujući uticaj na živote svih. Istovremeno, izazovi sa kojima se suočavamo ne znaju za granice, a i njihova priroda je složenija. Zato je potrebno da više nego ikada radimo na razvoju multilateralizma, jer nijedna država nije izolovana, niti ostrvo samo za sebe, a saradnja je jedini put ka prosperitetu, istakao je on.

Prema njegovim rečima, to je osnova na kojoj, uprkos razlikama, stoje članice Pokreta, koji je simbol slobodoljubivog dela sveta, spremnog da se bori za slobodu, nezavisnost i suverenitet.

Predsednik Republike je naglasio da Srbija najbolje zna koliko je to teško, jer vodi borbu za očuvanje svog suvereniteta i teritorijalnog integriteta i rešavanje pitanja Kosova i Metohije. Vučić je predočio da Srbija svojom borbom brani univerzalne pricipe na kojima počiva Povelja UN, principe međunarodnog prava, ali i neke od najvažnijih vrednosti Pokreta.

Prema njegovim rečima, Srbija ostaje posvećena pronalaženju kompromisnog rešenja koje bi garantovalo trajni mir u pokrajini, uverena da je to odraz naše snage, a ne slabosti. Kako je naglasio, Srbija, kao naslednica SFRJ, nikad nije prestala da stremi jačanju saradnje sa tradicionalnim prijateljima širom sveta.

Ponosni smo na to što, kao neutralna zemlja na putu ka Evropskoj uniji, radimo i na jačanju saradnje sa tradicionalnim prijateljima Azije, Afrike, Pacifika, Latinske Amerike, poručio je on.

Predsednik Republike je ukazao na to da je Srbija nezavisna država, koja sama donosi odluke, pouzdan je partner svojim prijateljima, spremna da svima pruži ruku saradnje.

Vučić je podsetio na to da je Srbija u proteklom periodu nesebično pomogla svima kojima je to bilo potrebno, sa više od milion vakcina protiv koronavirusa, od kojih je više od polovine donirano afričkim i azijskim zemljama, dodajući da će naša zemlja to nastaviti da čini, dok ovaj virus ne postane prošlost. Imate odanog prijatelja u Srbiji, i to nisu prazne reči.

Uprkos svim pritiscima, Srbija nikada neće okrenuti leđa prijateljima, podvukao je Vučić.

Samit zajednički organizuju Srbija i Azerbejdžan, a brojni svetski zvaničnici razgovaraće danas i sutra na Beogradskom sajmu, u gradu u kome je Pokret održao prvu konferenciju 1. septembra 1961. godine.

Učesnicima tog samita video-linkom obratio se predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev, koji je poručio da će ta zemlja ojačati saradnju unutar Pokreta kako bi se osnažila pravda i poštovanje međunarodnog prava. Alijev je rekao da je Pokret nesvrstanih najveća međunarodna institucija posle Generalne skupštine UN i predstavlja primer multilateralizma, budući da obuhvata 120 zemalja članica sa različitim političkim, istorijskim i kulturološkim odlikama. On je naveo da su članice tog pokreta jednoglasno odlučile da se produži predsedavanje Azerbejdžanu još godinu dana, najavivši da će ta zemlja kao predsedavajuća nastaviti da radi na jačanju solidarnosti unutar Pokreta i na njegovoj globalnoj vidljivosti.

Na skupu su prisutne delegacije članica Pokreta nesvrstanih iz više od 105 zemalja i brojnih međunarodnih organizacija, a na njemu učestvuje približno 50 šefova država, vlada i ministara spoljnih poslova.

Delegacije su dočekali šefovi diplomatija Srbije i Azerbejdžana Nikola Selaković i Džejhun Bajramov.

Svetska izložba trofeja i prirode pod nazovom „ONE WITH NATURE“ ("Jedno s prirodom" održava se u Budimpešti u periodu od 25. septembra do 14. oktobra 2021. godine.

U okviru svog impozantnog nastupa na izložbi Republika Srbija se predstavila štandom, koji po raznolikosti izložbenih eksponata i bogatog sadržaja zavređuje pažnju velikog broja posetilaca.

Na površini od četiri stotine metara kvadrtnih posetiocima je živopisno predstvljen geo i bio diverzitet naše zemlje, kao i značajan potencijal lovne privrede.U organizciji manifestacije zajednički su učestvovali: lovačke institucije, javna preduzeća i nacionalni prkovi uz veliku podršku Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Ambasade Republike Srbije u Budimpešti.

Dan 10. oktobar na Svetskoj izložbi trofeja i prirode „ONE WITH NATURE“ obeležen je kao „Dan Srbije“, a tim povodom je na štandu Republike Srbije organizovan i prijem svih visokih zvanica i aktera u sferi lovne privrede.

Svečanost je uveličalo i prisustvo državnog sekretara u kabinetu premijera Mađarske g-dina Zoltana Kovača i ostalih visokih zvanica iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, javnih preduzeća i Ambasade Republike Srbije u Budimpešti.

Tom prilikom od strane Lovačkog saveza Srbije uručen je zlatni orden, kao najviše odlikovanje u lovstvu gospodinu Zoltanu Kovaču, držvnom sekretaru u kabinetu premijera Mađarske, dok su ostalim predstavnicima državnih institucija i čelnicima javnih preduzeća dodeljene zahvalnice za pomoć i podršku prezentacije lovstva na ovoj izložbi.

Za izuzetan doprinos i podršku Ambasade Republike Srbije u organizaciji pomenute manifestacije, zahvalnicu je primio NJ.E. Ivan Todorov, ambasador Republike Srbije u Budimpešti.

Dana 9. oktobra ambasador Republike Srbije u Budimpešti, NJ.E. Ivan Todorov organizovao je svečani prijem povodom „dana Srbije“ na Svetskoj izložbi trofeja i prirode i tom prilikom ugostio sve predstavnike Republike Srbije kao i predstavnike Mađarske, koji su dali svoj doprinos da se Republika Srbija u ovoj oblasti predstavi u najboljem svetlu.

Svečanom prijemu su prisustvovali predstavnici Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije, Javnog preduzeća Srbijašume, Javnog preduzeća Vojvodinašume, Lovačkog saveza Srbije, Lovačke komore Srbije, kao i direktor sajma u Budimpešti i ostale zvanice.

Na Danu Srbije 10. oktobra u okviru Svetske izložbe lova i prirode „Jedno s prirodom“ u Budimpešti, štand Republike Srbije je bio izuzetno posećen.

Toga dana je na izložbi bilo oko 45 hiljada posetilaca, i većina njih se dugo zadržavala štandu Srbije od 400 m2, koja je proglašena jednom od najlepših štandova.

Obaveštavamo da su 04.10.2021. godine donete odluke o sufinansiranju projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i Srba u regionu, kao i matične države i dijaspore.

Uvid u objavljene odluke o sufinansiranju projekata može se ostvariti na sledećim web stranama:

http://www.mfa.gov.rs/

http://www.dijaspora.gov.rs/uprava-za-dijasporu-konkursi/

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen prisustvovali su danas ceremoniji obeležavanja početka radova na modernizaciji i rehabilitaciji pruge Niš-Brestovac na međunarodnom železničkom Koridoru 10, kao i potpisivanju Ugovora između Javnog preduzeća Koridori Srbije i Konzorcijuma STRABAG AG i STRABAG d.o.o. Beograd o izgradnji prve faze Auto-puta mira na deonici Merošina – Merošina 1.

„U Donjem Međurovu gradi se pruga od 23 km, koju će 75 odsto da finansira Evropska unija. To je za nas ogroman novac, veliki podstrek i poštovanje. Ova pruga i put za nas su važni, za Evropu su važni. Dugujem ogromnu zahvalnost gospođi Fon der Lajen što je danas došla u Niš, koji nama postaje centar, središte svih balkanskih koridora, postaje balkanska raskrsnica“, istakao je predsednik Vučić i dodao da je Srbija u potpunosti posvećena implementaciji do sada potpisanih sporazuma čiji je pokrovitelj EU.

„Daćemo sve od sebe ne samo da očuvamo mir, nego da postignemo još sporazuma koji će značiti sigurnost svih na Balkanu i bolji život i ekonomiju za sve nas.

Znamo šta je naš posao. Koliko možemo, imajući u vidu teškoće zbog odnosa sa Prištinom, mi ćemo da činimo sve da napredujemo na evropskom putu“, rekao je predsednik Vučić i zahvalio predsednici Evropske komisije na lepim rečima i želji da Srbiju vidi u EU.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen istakla je danas da je Srbija već prevalila dug put ka članstvu u EU, da je zabeležila neverovatan napredak i zalaganje poslednjih godina i unapredila uslove u različitim sektorima.

Ona je poručila da snažno podržava evropske integracije Srbije.

„Ovo je veoma poseban momenat. Potpisivanje ovog ugovora je simbol naše sjajne saradnje i projekata povezivanja kroz koje zajednički gradimo našu evropsku budućnost, zato što je bolja budućnost Srbije u Evropskoj uniji.

Koridor povezuje Srbiju sa Austrijom i Grčkom i zaista je pokretač privrede. Ovo je pokretač za privredu Srbije, investicije, ekonomski plan koji već funkcioniše u Srbiji“, rekla je predsednica Evropske komisije.

Izvor: www.predsednik.rs

Foto: Dimitrije Gol

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je danas telefonom sa generalnim sekretarom NATO Jensom Stoltenbergom povodom, kako je generalni sekretar rekao, zabrinjavajuće situacije na severu Kosova i Metohije.

Predsednik Vučić je istakao da Srbija apsolutno ničim, ni jednim jedinim svojim potezom, nije prekršila ni Briselski sporazum, ni Rezoluciju 1244, niti je na bilo koji način ugrozila očuvanje mira.

„Sedam dana traje potpuna okupacija oklopnim vozilima severa Kosova i Metohije koje sprovodi Priština i svi u međunarodnoj zajednici „gromoglasno ćute“, naglasio je predsednik Srbije.

„Ipak, svi su iznenada zabrinuti kada na teritoriji centralne Srbije ugledaju srpske helikoptere i avione, jer valjda ne bi trebalo da postoje, ili ne bi smeli da polete dok im Kurti ili neko iz međunarodne zajednice to ne odobri“, ističe predsednik Vučić.

Srbija poštuje sve međunarodne sporazume koje je potpisala, Srbija će se uvek ponašati odgovorno i ozbiljno, ali Srbija i dalje pita kad kreće formiranje ZSO i kada će Kurtijeve oklopne jedinice biti povučene sa severa Kosova i Metohije.

Na kraju, uz zahvalnost generalnom sekretaru Stoltenbergu na korektnom odnosu i želji da sasluša srpsku stranu, predsednik Vučić je postavio pitanje koju je to normu i međunarodni propis Srbija prekršila? Danas, juče ili bilo kada?

Dvojica sagovornika dogovorili su da ostanu u stalnom kontaktu zbog neophodnosti očuvanja mira i stabilnosti u celom regionu.

Izvor/Foto: www.predsednik.rs

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković izjavio je da je u Njujorku šefove diplomatije 28 država upoznao sa ekonomskim uspesima Srbije, ali i sa situacijom na Kosovu i Metohiji, o čemu je razgovarao i sa ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejem Lavrovom, koji mu je rekao da možemo da računamo na podršku Ruske Federacije kada je reč o interesima Srbije na KiM.

Sumirajući rezultate posete Njujorku u okviru zasedanja Generalne skupštine UN, ministar Selaković je rekao da je jedan od poslednjih sastanaka bio sa ministrom Lavrovom, što je bio treći njihov susret u poslednjih devet meseci.

Šef srpske diplomatije kaže da je naravno iskoristio i tu priliku da upozna ministra Lavrova sa poslednjim dešavanjima na severu Kosova i Metohije, sa situcijom u dijalogu Beograda i Prištine i sa vrlo jasnim i nedvosmislenim stavom predsednika Aleksandra Vučića po pitanju nastavka dijaloga i daljih dešavanja na KiM.

„Govorili smo o principijelnoj podršci Ruske Federacije koja je stalno prisutna ne samo u Moskvi, Beogradu, na terenu, nego i ovde na Ist riveru, od strane delegacije Ruske Federacije kao stalne članice Saveta bezbednosti UN. Naravno da ćemo tu vrstu dijaloga nastaviti i dalje da održavamo. Ono što je ministar Lavrov rekao jeste da možemo da računamo na podršku Ruske Federacije i dalje kada su u pitanju naši interesi na KiM“, naglasio je ministar Selaković.

Naveo je da je u Njujorku imao prilike da održi 33 sastanka, od čega 28 sa ministrima spoljnih poslova, koje je upoznao i sa aktuelnostima vezanim za poslednja dešavanja na Kosovu i Metohiji, ali i o našoj principijelnoj poziciji po pitanju poštovanja međunarodnog javnog prava, teritorijalnog integriteta i suvereniteta.

Ministar Selaković je rekao da su njegove kolege na sastancima pozdravile ozbiljan i fantastičan uspeh Srbije u konsolidovanju ekonomske scene i u transformisanju onoga što je pre sedam godina bilo ivica ambisa i ekonomske propasti do najbrže rastuće ekonomije u Evropi, što Srbija jeste u poslednje dve godine.

Preneo je da je većina sagovornika podržala naše reforme i iskazala veliko poštovanje prema onome što su predsednik Aleksandar Vučić i Srbija uradili u prethodnom periodu.

Mnogi su, kaže šef srpske diplomatije, iskazali veliko interesovanje za način na koji je Srbija organizovala borbu protiv Kovida-19. „Bilo je pravo zadovoljstvo i ponos predstavljati Republiku Srbiju na svim tim sastancima.

Veliki broj kolega je potvrdio dolazak u Beograd na Konferenciju 11. i 12 oktobra koja je posvećena 60. godišnjici osnivanja Pokreta nesvrstanih zemalja“, rekao je ministar Selaković. Naglasio je da to govori ne samo o tome koliko im je stalo da dođu u Beograd na konferenciju, nego i da vide i posvedoče tu Srbiju koja se posle nekoliko decenija pokušaja da se izbori sa različitim izazovima ponovo podiže na noge, ekonomski je konsolidovana i okrenuta ka tradicionalnim prijateljima.

„To je velika stvar i naša zemlja će sigurno tokom oktobra biti jedna od tačaka na zemljaskoj kugli koja će biti najznačajnija za multilaterizam, za saradnju među državama koje dele iste vrednosti, one vrednosti koje su upisane u Povelji UN, a koje se zasnivaju na promociji i borbi za mir, ravnopravnost, poštovanje međunarodnog javnog prava i prava svake države da u skladu sa željama svoga stanovništva traži svoj put ka sreći i boljem i uređenijem društvu“, rekao je ministar Selaković.

Naveo je da će u Beograd na konferenciju povodom godišnjice Pokreta nesvrstanih zemalja doći i ministar spoljnih poslova Azerbejdžana Džejhun Bajramov, te naglasio da sa Azerbejdžanom imamo stratešku saradnju i učestale kontakte.

„Dogovorili smo se da nakon konferencije u Beogradu što pre realizujemo njegovu bilateralnu posetu Srbiji“, rekao je ministar Selaković.

Preneo je da je dogovoreno da se saradnja intenzivira i da se finalizuju oni dogovori koji treba da budu potpisani, a nakon toga realizovani kada dođe do susreta predsednika Srbije Aleksandra Vučića i predsednika Azerbejdžana Ilhama Alijeva. Ministar Selaković kaže da je Ministarstvo spoljnih poslova nedavno dobilo i svoj sektor za ekonomsku diplomatiju, od koga su velika očekivanja, a jedan od zadataka je i produbljivanje saradnje sa Azerbejdžanom.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić upozorila je danas na to da je Priština ozbiljno ugrozila lokalnu i regionalnu stabilnost nakon što je poslala na sever Kosmeta teško naoružane specijalne jedinice koje demonstriraju brutalnost prema mirnom srpskom stanovništvu.Brnabić je govorila na generalnoj debati svetskih lidera, u okviru 76. zasedanja Generalne skupštine UN u Njujorku.

Govor premijerke prenosimo u celini:

G. Predsedniče, G. Generalni sekretaru, Ekselencije, Dame i gospodo,

Velika mi je čast da vam se danas obratim u ime građana Republike Srbije.

Uvažene Ekselencije, g. Abdula Šahid, g. Volkan Bozkir i g. Antonio Gutereš, želim da vam zahvalim na aktivnom angažovanju, posvećenosti i liderstvu koje pokazujete tokom ovih teških vremena za Ujedinjene Nacije i celokupno čovečanstvo.

Srbija deli vaše ubeđenje i u potpunosti smo opredeljeni da pružamo podršku vašim naporima. Ove se godine sastajemo u odlučujućem trenutku u našoj istoriji. Kovid-19 je uzdrmao naše temelje do srži. Istovremeno, sve više smo svedoci i osećamo efekte promene klime. I, konačno, vidimo značajna pomeranja u globalnim partnerstvima i savezima, trgovinske ratove između tradicionalnih partnera i saveznika, protekcionizam umesto otvorenosti i slobodnog tržišta i sveukupnu neizvesnost koja je bez presedana. Neki od problema koji pritiskaju i koji su krajnje emotivni, koje mi imamo lokalno, na Balkanu, još uvek su nerešeni i dok mi pokušavamo – a Srbija je posebno ovome posvećena – da promenimo budućnost zajedničkim radom i stvaranjem saveza, kroz inicijative kao što su Berlinski proces ili Otvoren Balkan, drugi pokušavaju da naruše ove procese i umesto da se fokusiraju na budućnost, žele da ponovo stvore prošlost – bez obzira kolika bi cena toga mogla biti.

Ali, dozvolite da krenem sa temom Kovida: Pandemija Kovid-19 je iznela na videlo kritične slabosti u arhitekturi globalnog upravljanja. Zapretila je da izbriše progres mnogih naroda postignut zadnjih godina. Dovela je narode na raskrsnicu između izolacije i saradnje, između panike i nade, između haosa i reda.

Pandemija je dovela u pitanje neke od osnovnih principa otvorenog i kooperativnog međunarodnog poretka. Globalne razmene, međunarodna komunikacija, prekogranična trgovina, svi su oni zabeleželi ogroman pad. Policijski čas, ograničenja slobode i zaključavanja čitavih društava stvorili su neizvesnost u mnogim segmentima individualnih života naših građana ili – isto tako – naše sopstveno individualno viđenje onoga šta sloboda u današnjem svetu uopšte znači.

Kada se radi o Srbiji, ova pandemija je zapretila da uruši sve što smo radili i što radimo proteklih 7 godina, da uništi sve rezultate i dostignuća teških reformi koje smo počeli u 2014. godini, i da nas ponovo baci u vremena visoke stope nezaposlenosti, rastućeg javnog duga, deficita koji se nije mogao kontrolisati i sveukupnog očaja. Umnogome, kao i u bilo kojoj drugoj zemlji, Kovid-19 je isprobao žilavost naših naroda i, ovog puta, za razliku od vremena globalne finansijske krize – koja je bila mnogo ograničenija u obuhvatu i neuporediva sa pandemijom Kovid-19 u smislu posledica – Srbija se držala snažno.

Reforme koje smo preduzele u vreme pre Kovid-19 učinile su nas da budemo otporniji nego ikada ranije. Fiskalna konsolidacija, budžetski suficit koji smo imali, efikasno i predvidivo investiciono okruženje postali su životna linija koja nas je spasla od recesije za vreme pandemije i koja nam je obezbedila da smo mogli da pružimo podršku našim građanima i našoj privredi tokom ovih najtežih vremena.

Uprkos efektima krize, Srbija je uspela da očuva finansijsku i ekonomsku stabilnost. U 2020. godini smo zabeležili pad BDP od samo 0.9 odsto – što je bio jedan od najboljih rezultata u Evropi. Naš javni dug je ostao ispod 60 odsto od našeg BDP, prosečna zarada je nastavila da raste za skoro 10 odsto, dok je uprkos pandemiji broj zaposlenih porastao za preko 3 odsto. Oporavak je u ovoj godini snažniji od očekivanog – rast našeg BDP će biti približno 7 odsto, a možda čak i veći.

Pre pandemije smo otvorili naše granice ulaganju, tehnologiji i idejama, i uspeli smo da stvorimo mirno i stabilno okruženje koje nam je omogućilo da sprovodimo brzu domaću transformaciju, čiji je temelj ekonomija zasnovana na inovacijama i znanju. Inovativna napredovanja koja smo učinili omogućila su nam da diverzifikujemo svoje sposobnosti kada nas je pogodio virus – preko e-Uprave, onlajn obrazovanja i digitalnih udžbenika ili centralnog softver sistema za uspešno uvođenje vakcinacije.

Mnogo smo uložili u zdravstvenu infrastrukturu i osnažili zdravstveni sistem da bismo odgovorili na tekuću krizu, večno zahvalni zdravstvenim radnicima za njihovu požrtvovanu borbu. Naša odluka da ostavimo geopolitiku po strani, a da u centar naših mera stavimo ljude, jeste razlog zbog koga smo mogli da nabavimo vakcine brže od većine drugih zemalja. Nismo vršili diskriminaciju između proizvođača, nismo marili da li su vakcine sa istoka ili zapada, već smo izabrali da pregovaramo sa svim proizvođačima vakcina za koje su regulatorni organi smatrali da su bezbedne.

Ova otvorenost nam je pružila mogućnost da kupujemo vakcine iz celog sveta, dajući našim građanima jedinstvenu slobodu da biraju vakcinu koju prvenstveno žele.

Ekselencije, Srbija veruje u solidarnost između naroda, multilateralizam i u pružanje pomoći drugima kada im je potrebna.

Od početka ove godine sprovodimo misiju za koju smo se opredelili – podrška našim susedima, kao i svima kojima je to potrebno, sa vakcinama protiv Kovid-19, a dozvolili smo i stranim državljanima da dođu u Srbiju da prime vakcinu koja će im spasiti život. Ukupno, Srbija je donirala ili izdvojila preko milion doza vakcina – od koji je 230.000 doza bilo za region; 300.000 doza za strane državljane koji su došli u Srbiju da se vakcinišu; i dodatnih 570.000 doza za zemlje Afrike i Azije.

Mi ćemo i dalje to da činimo, u najvećoj mogućoj meri, i sve dok Kovid-19 ne bude iza svih nas. Zbog toga smo takođe preduzeli korake da nabavimo tehnologiju za proizvodnju najmanje dva tipa vakcina protiv Kovid-19 da bismo pomogli poboljšanju globalnog pristupa tako da možemo svi da budemo bezbedni i da se osećamo pobednički.

Međutim, kao što su izjavili zvaničnici nekih od najvećih nacija tokom ove Generalne skupštine, postoje i druga goruća pitanja koja svi mi treba da rešimo bez odlaganja i hrabro – a to je promena klime. Srbija je udvostručila svoje napore da učini našu zemlju bezbednijom i čistijom za sve njene građane i da tako radeći doprinese borbi protiv promene klime i borbi za zaštitu životne sredine. Snažno smo posvećeni sprovođenju održivih razvojnih ciljeva i Pariskog sporazuma o promeni klime.

Posvećeni smo globalnim naporima i nastavićemo aktivno da radimo na ispunjavanju naših obaveza po osnovu Okvirne konvencije UN o promeni klime. Upravo treba da podnesemo naše revidirane Nacionalno utvrđene doprinose ovom kritičnom globalnom naporu.

Već smo najavili nameru da smanjimo gasove staklene bašte za najmanje 33.3 odsto u poređenju sa 1990. godinom i za 13.2 odsto u poređenju sa 2010, koju u ovom trenutku ugrađujemo u naša energetska i klimatska strateška dokumenta. Strateški radimo na planiranju i na ulaganju u ovaj sektor. Ova su ulaganja ekstremno skupa, potrebne su godine i decenije posvećenosti i sistematskog pristupa - ali mi smo jasno već na putu ove transformacije.

Dame i gospodo,

Od svih izazova sa kojima se suočavamo, onaj koji Srbiju najviše zabrinjava jeste održavanje mira i stabilnosti u južnoj srpskoj pokrajini Kosovu i Metohiji.

Već više od dve decenije neprestano skrećemo pažnju međunarodnoj zajednici na probleme sa kojima se suočava nealbansko stanovništvo na Kosovu i Metohiji. Fizička bezbednost, poštovanje i zaštita ljudskih prava, posebno manjinskih zajednica, daleko su od zadovoljavajućih. Svedoci smo stalnog povećanja broja napada uperenih na Srbe, njihovu imovinu i versko nasleđe na Kosovu i Metohiji.

Za ilustraciju, bilo je 55 ovakvih incidenata u 2014, 62 u 2016, 71 u 2020, i 100 od početka ove godine. Ukupan broj napada u 2020 je bio prevaziđen već do juna ove godine.

Prema podacima UN, Kosovo i Metohija je još uvek teritorija sa najmanjim brojem povratnika (interno raseljenih Srba) od svih post-konfliktnih područja u celom svetu!

Daću vam samo nekoliko primera da bih dočarala kako izgleda život Srba na Kosovu i Metohiji.

11. maja je napadnuta kuća Pumpalović Radoja, starog 81 godinu, povratnika na Kosovo i Metohiju u selo Dubrava, opština Istok. Ovo je bio 5. napad na njega u istoj godini. Ponavljam … on ima 81 godinu.

Od juna 2021. godine izvedeno je više napada na Dragicu Gašić, ženu koja ima 59 godina, prvu Srpkinju povratnicu u Đakovicu posle 22 godine od završetka sukoba. Napadi uključuju kamenovanje njenog stana, zabranu da kupuje hranu u lokalnoj prodavnici i peticije organizacije civilnog društva kojima se zahteva njeno iseljenje iz grada.

Na dan 2. jula, u selu Gojbulji blizu Vučitrna, grupa Albanaca je napala Perić Nikolu starog 13 godina. Napad se dogodio kada se on vraćao kući iz školskog igrališta sa tri druga.

Napadi na srpske srednjovekovne crkve, manastire i spomenike na Kosovu i Metohiji čine da su oni neki od najugroženijih lokaliteta kulturne baštine u Evropi. Manastir Visoki Dečani se nedavno našao na spisku „Europa Nostra“ kao jedan od 7 najugroženijih lokaliteta baštine u Evropi u 2021. Savetodavni panel „Europa Nostra“ je konstatovao da su Dečani jedini spomenik u Evropi pod snažnom vojnom zaštitom neprestano u periodu od 20 godina, iako predstavlja spomenik od najvećeg istorijskog i kulturnog značaja za Evropu i svet.

Ova spirala nasilja koja se dešava na Kosovu i Metohiji kulminirala je početkom ove nedelje. Pod izgovorom sprovođenja novih pravila za registarske tablice na kolima, Priština je rasporedila teško naoružane specijalne jedinice na severu pokrajine. Ovo je još jedno brutalno kršenje Briselskog sporazuma i ovo iracionalno demonstriranje sile je zapalilo veću krizu. Poremetilo je isporuku hrane i lekova srpskim zajednicama na severu pokrajine.

Lokalni Srbi koji su se mirno okupili da protestuju protiv ove mere sačekani su sa suzavcem i brutalnošću policije, tako da to ozbiljno preti lokalnoj i regionalnoj stabilnosti.

Uprkos svim izazovima i dnevnim provokacijama, Srbija ostaje snažno opredeljena iznalaženju rešenja na bazi kompromisa, koje će obezbediti trajan mir i stalnost. Dijalog i sprovođenje postignutih dogovora – jedini su pravi put za rešavanje svih otvorenih problema.

Međutim, skoro 9 godina od postizanja Briselskog sporazuma, kao prvog sporazuma o normalizaciji između Beograda i Prištine, osnivanje Zajednice srpskih opština – kičme ovog sporazuma – još uvek nije čak ni počelo. Želela bih da apelujem, još jedanput, na međunarodnu zajednicu, i posebno Evropsku uniju kao garanta Briselskog sporazuma, da čvrsto insistira da Privremene institucije samoproglašene Vlade u Prištini počnu da sprovode sve postignute dogovore. Republika Srbija, braneći svoj suverenitet i teritorijalnu celovitost, istovremeno brani međunarodno pravo, Povelju UN, pravno obavezujuću Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN, i vrhovno ovlašćenje Saveta bezbednosti kada se radi o očuvanju međunarodnog mira i bezbednosti.

Posebnu pažnju pridajemo značaju aktivnosti misije UN na Kosovu i Metohiji i od nje očekujemo da nastavi sa sprovođenjem svog mandata u Pokrajini u skladu sa ovom rezolucijom.

Poštovani prijatelji,

Naša generacija deli zajedničku sudbinu savremenog sveta, koja postaje sve složenija u smislu geopolitike, tehnologije, zdravlja, klime. Suočena sa takvim izazovima Srbija će nastaviti da neguje partnerske odnose na predvidljivoj i transparentnoj osnovi. Nastavićemo da sprovodiimo reforme vladavine prava na našem putu u EU, što je naš strateški spoljnopolitički cilj. Ovaj cilj vidimo kao neodvojiv od postizanja održivog mira, stabilnosti i prosperiteta.

Mi ćemo biti domaćin, zajedno sa Republikom Azerbejdžan koja u ovom trenutku predsedava Pokretom nesvrstanih, komemorativnog dotađaja na visokom nivou kojim se obeležava 60. godišnjica Prve konferencije Pokreta nesvrstanih zemalja koja je održana u Beogradu 1961. godine. Unapred se radujemo što ćemo biti domaćini našim prijateljima iz svih delova sveta u Beogradu, u oktobru ove godine.

Dalje ćemo jačati saradnju na celom Balkanu, preko inicijative Otvoren Balkan i Berlinskog procesa, otvaranjem granica, usaglašavanjem razlika i daljim integrisanjem našeg regiona.

U zaključku, Tokom proteklih 7 godina Srbija se transformisala: pokrenuli smo ekonomski oporavak, stvorili šanse za mlade ljude, podstakli smo tehnološki bum i poboljšali poziciju Srbije u inostranstvu. Progres koji smo učinili omogućio je Srbiji da se snažnije suoči i preživi pandemiju. Svet se sada suočava sa prekretnicom. Oporavak od Kovid-19 i održiva obnova neće biti mogući ako se problemi, stari i novi, ne budu rešavali zajedničkim snagama i kolaborativnim međunarodnim akcijama. Naučili smo jednu važnu lekciju iz ove pandemije: ukoliko nismo svi bezbedni, niko nije bezbedan – prema tome, ili svi možemo zajedno da pobedimo, svi mi – bez obzira koliko bili bogati ili siromašni, veliki ili mali, iz Evrope, Azije, Afrike, Amerike, Australije, ili da zajedno propadnemo.

Ali, ako ništa drugo, pandemija Kovid-19, kao i problem promene klime, trebalo je da nas nauče da se držimo jedni drugih. Hvala vam.

Izvor: www.srbija.gov.rs

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković sastao se danas u Njujorku sa ministrom inostranih poslova Mađarske Peterom Sijartom.

Ministri su razgovarali o realizaciji zaključaka donetih na nedavnoj šestoj Zajedničkoj sednici dveju vlada i zadacima dva ministarstva.

Selaković je tom prilikom konstatovao da su redovni i česti susreti šefova diplomatija Srbije i Mađarske dokaz čvrstih i prijateljskih odnosa dveju zemalja, koji su na najvišem nivou u novijoj istoriji.

Prijateljski lični odnosi predsednika Aleksandra Vučića i Viktora Orbana i česte razmene poseta na visokom i najvišem nivou, prema njegovim rečima, pružaju stabilan politički temelj za razvoj svih aspekata saradnje Srbije i Mađarske.

Selaković je i ovom prilikom zahvalio Mađarskoj na doslednoj i eksplicitnoj podršci Srbiji u procesu evrointegracija, i stavu da je našoj zemlji, kao ekonomskom i političkom epicentru regiona, mesto u EU.

Ministar Selaković je sagovornika upoznao sa najnovijim provokacijama Prištine i trenutnom situacijom na Kosovu i Metohiji.

Srbija će, prema rečima ministra Selakovića, nastaviti da bude stub stabilnosti regiona i promoter mirnog i političkog rešavanja nesuglasica, ali insistira i da međunarodna zajednica uloži napore kako bi sprečila opasne i destabilizujuće aktivnosti Prištine.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić učestvovala je danas video-porukom na Globalnom Kovid-19 samitu u organizaciji Bele kuće, koji je otvorio predsednik SAD Džozef Bajden.

Na samitu video-porukama učestvuje veliki broj svetskih lidera i zvaničnika međunarodnih organizacija, između ostalih i generalni sekretar UN Antonio Gutereš, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lejen, britanski i kanadski premijer Boris Džonson i Džastin Trudo, nemačka kancelarka Angela Merkel i mnogi drugi.

Premijerka je u poruci istakla da je Srbija bila među prvim evropskim zemljama koja je nabavila kovid vakcine, a da je ona bila prvi evropski premijer koji je primio vakcinu.

Zahvaljujući godinama ulaganja u digitalizaciju i razvoja eUprave, uspeli smo da organizujemo komplikovani i složeni proces vakcinacije veoma efikasno i to na način da bude fokusiran na građane, objasnila je ona. Međutim, kako je dodala, od samog početka bili smo svesni da ovo nije samo stvar naših građana i samo naša borba.

U borbi protiv pandemije Kovid-19 ili smo svi bezbedni ili niko nije bezbedan. Upravo zato, pored nabavke vakcine za naše građane, donirali smo vakcine i građanima regiona zapadnog Balkana, ali i drugim zemljama, podsetila je ona i precizirala da je Srbija donirala 230.000 doza vakcina regionu, vakcinisali smo strane državljane u Srbiji sa približno 300.000 doza i izdvojili smo 570.000 doza vakcina za zemlje Afrike i Azije.

Brnabić je napomenula da je Srbija već započela sa proizvodnjom kovid vakcine od jednog proizvođača, a da će do kraja godine započeti proizvodnju i od drugog, jer na taj način želimo da pomognemo i podržimo sve ljude i zemlje kojima su vakcine potrebne.

Ovo je pandemija u kojoj ili ćemo pobediti zajedno ili ćemo izgubiti zajedno, ali moramo da se borimo zajedno, ponovila je premijerka. Zato Srbija podržava ciljeve ovog globalnog samita, naglasila je ona i islazala zahvalnost Sjedinjenim Američkim Državama i predsedniku Bajdenu što su organizovali samit i podržali zajedničke napore u borbi protiv pandemije Kovid-19.

Vakcine su jedini izlaz u borbi protiv pandemije, zaključila je Brnabić.

Izvor/Foto: www.srbija.gov.rs

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je da je pitanje demografije pitanje opstanka Srbije i drugih zemalja. Srbija jača mere za podsticanje rađanja, ističe Vučić.

Aleksandar Vučić je, na Četvrtom demografskom samitu u Budimpešti, poručio da će pitanje demografije uskoro postati najvažnije političko pitanje u regionu.

Predsednik Srbije je poručio da je po ovom pitanju Srbija, na osnovu primera Mađarske, uvela veliki broj mera,a od prošlog učešća na Samitu u Budimpešti, i da se već vide neki rezultati. Kako je rekao, nada se većim rezultatima, ali to nije nešto što se vidi iz dana u dan.

Prema njegovim rečima, u slučaju Srbije, ali i mnogih država regiona, demografsko pitanje, pitanje nataliteta je pitanje opstanka.

U svom obraćanju predsednik se osvrnuo i na odnose Mađarske i Srbije, naglasivši da je uložena ogromna energija u uspostavljanje dobrih odnosa.

"Premijer Viktor Orban je bio dovoljno hrabar da izgradi odlične veze sa Srbima. Nije imao lak zadatak, jer obojica znamo da smo imali problema i jasno nam je kakve su dileme imali Mađari. Veoma sam svestan teške prošlosti koje su dve države imale", objasnio je Vučić.Poručio je da je Orban bio hrabar i znao da treba nešto da uradi da se naše veze poboljšaju.

Vučić je ukazao da pre 10 do 15 godina, kada je Mađarska igrala u fudbalu ili vatrpolu neku utakmicu, u Srbiji su navijali uvek za protivnika, a danas se to promenilo i nebitno s kim igra Mađarska, Srbi navijaju za njih, izuzev ako igraju sa Srbijom. Prema njegovim rečima 90 odsto građana Srbije tako razmišlja, dodajući da je to najbolji primer za dobre odnose i kako je moguće promeniti stav ljudi, odnosno odnos dve nacije i dve zemlje. (Tanjug)

Obaveštavamo da je 15. septembra 2021. godine doneta Odluka o sufinansiranju projekata koji doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore – podrška osnivanju novih škola i odeljenja dopunske nastave srpskog jezika u dijaspori.

Uvid u ovu odluku može se izvršiti na zvaničnoj internet stranici Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije i Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu:

www.mfa.gov.rs i www.dijaspora.gov.rs

U Srpskom Kovinu na ostrvu Čepel je 16. septembra svečano predata na upotrebu obnovljena zgrada parohije Srpske pravoslavne crkve – javila je agencija MTI.

U zgradi je smeštena zbirka manastira Srpski Kovin.

Zgradu su na svečanosti simbolično otvorili državni sekretar u Kabinetu premijera za odnose sa crkvama i nacionalnostima Mikloš Šoltes, arhijerej i episkop budimski Lukijan Pantelić, poslanik Fidesa Karoj Pancel, predstavnik Srba u parlamentu Mađarske Ljubomir Aleksov i gradonačelnik Srpskog Kovina Zoltan Vereckei.

Za obnovu zgrade nekadašnje parohije je Vlada Mađarske obezbedila 100 miliona forinti.

Zbirka manastira Srpskog Kovina je deo Muzeja Budimske eparhije Srpske pravoslavne crkve u Sentandreji.

Državni sekretar Mikloš Šoltes je podsetio da je cilj 52. Međunarodnog euharističkog kongresa, koji je nedavno održan u Budimpešti, zapravo bio da se prikaže suživot hrišćanskih zajednica, te da su hrišćani, sledeći Isusa, mnogo puta dokazali da mogu da žive zajedno u miru.

Rekavši da kulturne riznice manastira - koje su izložene u obnovljenoj zgradi - prikazuju snagu hrišćanstva na koju možemo da se oslonimo, državni sekretar je istakao da je iz ovih razloga važno postojanje srpske ortodoksije i da je „tu među nama“ i Srpska pravoslavna crkva.

Episkop budimski Lukijan je rekao da crkva u Srpskom Kovinu, posvećena uspenju Bogorodice i riznica manastira, pored duhovnog i kulturnog bogatstva ovdašnjih Srba, govori i o sveobuhvatnoj brizi Vlade Mađarske, ali i o tome da je i za rukovodioce naših zemalja bitno sačuvanje i prikazivanje ovih riznica.

Direktor Muzeja Budimske eparhije SPC u Sentandreji Kosta Vuković je istakao da su u riznici manastira u Srpskom Kovinu uglavnom dela iz 18. veka, međ njima i retke zastave sa početka 18. veka. (MTI)

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je danas centralnoj manifestaciji posvećenoj obeležavanju Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave na Savskom trgu.

"Vaša Svetosti,poštovani člane predsedništva Bosne i Hercegovine gospodine Dodik,uvažena predsednice Republike Srpske gospođo Cvijanović, uvaženi predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije gospodine Dačiću, uvažena predsednice Vlade Republike Srbije gospođo Brnabić, Vaše ekselencije, časni oci, dragi prijatelji,

Kralj Petar Prvi Karađorđević, uručio je juna i novembra 1911. godine 51 pukovsku zastavu svojoj vojsci.

Nijedna, ponavljam nijedna, od tih zastava nije zarobljena, što je presedan u istoriji modernog ratovanja.

Junaci kojima je poveren zadatak da se staraju o tim zastavama, prošli su sve bitke balkanskih i Prvog svetskog rata, da bi baš na današnji dan 1918. godine, jurišajući ispod tih barjaka, pobedonosno krenuli u proboj Solunskog fronta. Slava našim velikim, srpskim junacima!

Našim precima, junacima Kolubare, Cera, Kumanova, nosiocima Karađorđeve zvezde i Albanske spomenice, srpska trobojka, crveno-plavo-bela, bila je i veća i važnija i preča od života, jer ih je opominjala da sloboda Srbije nema ni cenu, ni alternativu. Zato su barjaktari ginuli, ali su zastave preživele.

Zbog njih, zbog svih drugih koji su pod tom zastavom, pod tim imenom, za tu slavu, dali živote, danas obeležavamo Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, možda i najvažniji naš praznik, koji nam jasno govori ko smo, odakle dolazimo, i gde idemo.

To je praznik našeg identiteta, onog u kojem se sjedinjuju jezik, kultura, tradicija, vera, ali i vrednosti na kojima počiva čitavo društvo, vrednosti koje jednu državu čine civilizovanom, uređenom, sposobnom da pamti, ali i da zna šta joj je i zašto činiti.

Datum koji smo izabrali, 15. septembar, je datum proboja Solunskog fronta, onaj dan u kojem, zajedno, leže i naš bol i naša slava, koji čine prvi deo one Renanove definicije nacije, po kojoj je ona zasnovana na zajedničkoj patnji, slavi u prošlosti, ali i zajedničkom planu za budućnost.

Tog 15. septembra, 1918. godine, jedini plan je bila sloboda, ka kojoj su srpske trupe jurnule uz čuvenu naredbu Živojina Mišića: U smrt, samo ne stajte! Napred, u otadžbinu!

Taj dan je bio prvi u nizu istih takvih plebiscita, na kojima smo, bez obzira na krvavu cenu, birali, nanovo i nanovo, Srbiju i njenu slobodu.

I danas je, baš zato, važno, da slaveći sve žrtve, svaku kap krvi koju su prolili, svaku kost koju su posejali, na još jednom plebiscitu usvojimo svoj novi plan za budućnost. Onu, u kojoj ćemo stajati pod istom zastavom, znajući da je ona zastava slobode, i zastava mira, ali i zastava budućnosti.

Zastava našeg jedinstva u nameri da sačuvamo identitet i pravo da budemo to što jesmo, jedan te isti narod, koji ne želi da bilo šta od bilo koga uzme, da bilo koga ugrozi, nego samo da za sebe izdejstvuje isto ono pravo koje priznaje drugima. Pravo na ime, na istoriju, kulturu, jezik, veru, tradiciju i pravo na postojanje.

To je pravo na dostojanstvo, pravo na sećanje, ali i pravo na ono na šta inače niko ne može da nas natera, a mnogi i dalje pokušavaju, bezuspešno - pravo da sami odlučimo i kada ćemo i šta da zaboravimo.

I sebi, i drugima.

Nije uvek sve bilo sasvim svetlo tokom istorije, i najčešće prema nama samima, ponekad i prema drugima, ali, bar na ovim prostorima, ne postoji nacija koja je prošla kroz toliku tamu, i onu grobnu, nacija koja je podnela toliku žrtvu da bi ugledala svetlo i postala nacija, slobodna.

Šta ćemo od svega toga da zaboravimo, a mnoge stvari moramo, tek da ne bismo večno živeli u prošlosti, može da bude isključivo naš izbor, a ne odluka bilo koga sa strane.

I odmah da bude jasno, ovu zastavu, sve one koji pod njom i zbog nje leže, zastavu našeg stradanja, zastavu naših kostiju, naših jama, logora, dece koju su nam uzeli, sasvim sigurno nikada nećemo zaboraviti i sa ponosom ćemo je nositi.

U njoj, i to je još jedna važna lekcija koju moramo da naučimo, jesu i sve naše besmislene podele, svi propali snovi koje smo sanjali, svaka greška koju smo napravili, ali ono što u tome jeste bitno je to da, i takva, ta zastava naša, predstavlja ono jedinstvo koje se zasniva na činjenici da nismo savršeni, da jesmo različiti, ali i da znamo da je lepota zajedništva, lepota zastave, upravo i u tome.

Baš zato, naša crveno-plavo-bela trobojka nije nikakav poziv na jednoumlje, već potpuno suprotno suprotno, na čuvanje svih naših razlika pod jednom, istom zastavom.

Pod simbolom slobode, identiteta, postojanja, prava na život, jer to jesu uslovi za različitost.

Robovi su svi isti, porobljeni. Slobodni ljudi se razlikuju, zato što su slobodni.

I to je nešto što mora da važi za sve ljude na Balkanu, bez obzira na to gde žive. Da budu slobodni, u istoj meri, sa istim pravima, sa svojim jezikom, verom, kulturom i tradicijom.

I nije to nikakav poseban srpski svet, za koji nas optužuju, to je, jednostavno, svet slobodnih, svet onih sa svojim imenom, sa pravom da glasno i bez posledica mogu da ga izgovore, uvek, i na svakom mestu.

Nikada više za srpsku trobojku nikome nećemo da se izvinjavamo. Nosićemo je sa ponosom uvek, i svugde. Za nas ne postoji ništa važnije i preče od jedinstva našeg naroda.

I to, po nama, mora da važi za sve narode na Balkanu, bez ikakvih izuzetaka, a pogotovo bez stalnih pokušaja da se nekome, Srbima, pre svega, dozvoli ponekad ime, ali i da se, uz to ime, doda i žig krivice.

Ovaj naš praznik jedinstva i slobode, ova naša zastava,imaju i tu ulogu, oni su dokaz da to, biti Srbin, ne znači i biti kriv, ne znači nositi teret osude, već, upravo suprotno, oni govore da uz to ime ide ponos.

Ponos zbog Mišara, Deligrada, Ćele kule, i Takova, Kumanova, Miloša, Đorđa, Mihajla, ponos zbog Kolubare, Cera, Kajmakčalana, ponos zbog Petra i Aleksandra, svih života datih za jedan lep, najlepši pokušaj svih antifašista da sačuvamo slobodu i u to najteže vreme, ali i zbog mučenika iz Prebilovaca, Jadovna, Jasenovca, koje nikada više ne smemo da zaboravimo, kao što smo zaboravljali 70 godina.

I to smo mi. To je Srbija. To je nova Srbija, drugačija Srbija, ponosna Srbija, koja ni od koga ništa ne traži i koja nikoga neće da moli, koja samo hoće da ima prava, baš kao što imaju svi ostali, i ništa više, ali i ništa manje.

To je jezik, naš srpski jezik, jezik i Meše Selimovića, i Ive Andrića, i Miloša Crnjanskog. To je kultura koju smo stvarali, to je vera bez mržnje, to je naše biće, to nas određuje i čini dostojnim narodom.

To nam, na kraju, daje snagu, nauk, da u ovom veku, čiji temelji su nam danas u rukama, tražimo mir i da svoju snagu, veličinu, otkrijemo u životu, u onome što ga čini boljim, u radu, u velikim poduhvatima pravljenja puteva i mostova, u povezivanju, u fabrikama, novim bolnicama, u znanju i veri da umemo, možemo, jednako, ili više od svih drugih.

I kao što se mi ponosimo precima koji su za slobodu davali živote, tako sutra naši potomci treba da se ponose nama, koji ih učimo kako se za slobodu živi i kako se, u slobodi, živi.

I treba da ih naučimo kako se pamti, i kako se, samo svojom voljom, zaboravlja. Kako se zaslužuje dostojanstvo i kako se poštuje temelj.

A temelj jeste to ime, Srbija, pod kojim su toliki nepoznati sahranjeni. I ta naša zastava, u koju su utkali svoje živote, da ostanu prepoznati. I slava, Otadžbina, koja svoju decu vidi, čuje, i pomaže, ma gde ona bila.

Temelj je i ovaj praznik, praznik našeg identiteta, naše istorije, ali i naših različitosti koje, opet, daju i slavu i bol u prošlosti, i jasan plan za budućnost.

I hoću da kažem veliko hvala našem narodu u Republici Srpskoj, hoću da kažem i veliko hvala njegovim predstavnicima, koji su ovde, hoću da kažem veliko hvala i našem narodu u Crnoj Gori i njegovim predstavnicima, onima koji se ne stide da kažu da su Srbi, hoću da kažem i veliko hvala našem mučeničkom narodu na Kosovu i Metohiji, njihovim predstavnicima, koji su večeras ovde, sa nama, ali i da kažem veliko hvala svima onima koji danas nisu smeli da istaknu svoju, srpsku zastavu zbog pretnji njihovih režima u regionu, da im kažem hvala, jer znam da su njihova srca večeras ovde, sa nama i da kucaju za naš, za svoj srpski narod.

I dozvolite mi, na kraju, da kažem da ono što ću da radim, koliko god budem mogao, svom snagom, svim srcem, svom dušom, onoliko vremena koliko je ostalo, vodiću Srbiju da bude još jača, snažnija, da može da pomogne Republici Srpskoj, nikada ne dirajući u prava Bosne i Hercegovine, da pomognemo našem narodu i u Crnoj Gori, i na svakom mestu, i da zaštitimo svakog srpskog čoveka od progona, da nam se nikada više ne ponove ni Jasenovac, ni Jadovno, ni Prebilovci, ni Oluja, ni Bljesak, ni pogromi iz 2004. godine. I to je naš zavet!

Neka živi srpsko jedinstvo, sloboda naša i naša crveno-plavo-bela trobojka! Neka živi Republika Srpska! Živela Srbija!"

Izvor/Foto: Predsedništvo/Dimitrije Goll

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić i predsednik Vlade Mađarske Viktor Orban potpisali su danas u Budimpešti Sporazum o srdačnim odnosima i strateškom partnerstvu između dve zemlje, a potpisana su i brojna prateća dokumenta.

Pomenuti sporazum stvoriće institucionalne okvire za dalje unapređenje odnosa Srbije i Mađarske i realizaciju zajedničkih projekata u mnogim oblastima.

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković i ministar poljoprivrede Mađarske Ištvan Nađi potpisali su Memorandum o saradnji mladih poljoprivrednika dveju zemalja, a ministar tehnologije i inovacija Mađarske Laslo Palkovič i ministarka privrede Anđelka Atanasković Memorandum o saradnji u oblasti tehnologije.

Ministri unutrašnjih poslova Šandor Pinter i Aleksandar Vulin stavili su potpise na Protokol o mešovitim patrolama duž zajedničke granice.

Godišnji plan pružanja tehničko-stručne pomoći Srbiji u procesu evrointegracija potpisali su ministar spoljnih poslova Mađarske Peter Sijarto i ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović.

Ministri spoljnih poslova Srbije i Mađarske stavili su potpise na Sporazum o obuci diplomatskog kadra, dok je Sijarto sa ministrom građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislavom Momirovićem potpisao Sporazum o realizaciji projekta brzih putničkih brodova koji će saobraćati između dve zemlje.

U sedištu Vlade Mađarske održana je zajednička sednica dveju vlada, kojoj su prethodili brojni bilateralni sastanci.

Brnabić je, obraćajući se na zajedničkoj konferenciji za medije sa premijerom Mađarske, izjavila da ta zemlja daje najveću podršku Srbiji u procesu evropskih integracija i da je postala treći najveći ekonomski i trgovinski partner naše zemlje. Ona je istovremeno izrazila očekivanje da će ukupna robna razmena u 2021. godini preći dve milijarde evra.

Premijerka je, iskazavši zahvalnost na gostoprimstvu, naglasila da Srbija ni sa jednom zemljom nije do sada održala šest zajedničkih sednica dveju vlada, kao što je to slučaj sa Mađarskom. Ona je podsetila na to da je mnogo toga postignuto od 2014. godine, kada je održano prvo zajedničko zasedanje dveju vlada, kada je predsednik Vlade Srbije bio Aleksandar Vučić, ocenivši da je sve to dovelo do današnjeg potpisivanja pomenutog sporazuma.

Postignut je čitav niz zajedničkih uspeha, a pre svega želim da zahvalim na političkoj podršci evropskim integracijama, naglasila je Brnabić i dodala da se Mađarska otvoreno i iskreno zalaže za agendu proširenja i daje Srbiji najveću podršku na evropskom putu.

Prema njenim rečima, o posebnim bilateralnim odnosima govori i Sporazum o zajedničkom korišćenju ambasada i diplomatsko-konzularnih predstavništava, koji je ranije potpisan. Mađarska je najpouzdaniji partner Srbije na evropskom putu, ponovila je ona i objasnila da nam ta zemlja u svakom trenutku pruža stručnu, tehničku, razvojnu i svaku drugu vrstu pomoći kako bismo se što bolje pripremili i sproveli sve što je neophodno. U tom kontekstu, premijerka je navela da je najbolja saradnja sa Ministarstvom za evropske integracije, na čijem je čelu Jadranka Joksimović, objasnivši da je ta komunikacija svakodnevna i značajna za svaki projekat. Sa druge strane je politička podrška, koja se ogleda u tome da Mađarska svaki put nedvosmisleno, na svim forumima koji se organizuju u Briselu ili drugde, kaže da Srbija treba što pre da postane član EU i pritom bez zadrške daje zelena svetla za otvaranje poglavlja, odnosno klastera za koje smo spremni i time podstiče ubrzanje Srbije ka EU, podvukla je Brnabić.

Prema njenoj oceni, odnosi sa Mađarskom su na najvišem mogućem nivou.

Predsednica Vlade je, kada je reč o ekonomskoj saradnji, naglasila da ima sve više mađarskih investicija, kako u Vojvodini, tako i širom Srbije, uz uverenje da će ih uskoro biti i više, zahvaljujući Fondu za investicije koji promoviše dolazak stranih firmi u Srbiju. Prema njenim rečima, privredna saradnja neprestano raste i samo je od januara do juna 2021. godine izvoz u Mađarsku dostigao 528 miliona evra, odnosno porastao je 52,8 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Mađarska je stalni, otvoreni partner koji posvećuje pažnju kako izvozu u Srbiju, tako i uvozu robe iz naše zemlje, predočila je premijerka i precizirala da je uvoz rastao 11,8 odsto i dostigao 586 miliona evra. Takođe, kako je dodala, Mađarska kontinuirano unapređuje trgovinsko-robnu saradnju, te se očekuje da će se to dodatno proširiti u oblasti inovacija i tehnologija.

Orban je poručio da strateška saradnja Srbije i Mađarske može da posluži kao sigurna tačka za budućnost dveju zemalja, ponovivši da su odnosi Beograda i Budimpešte na veoma visokom nivou.

Mađarski premijer je napomenuo da je privredna saradnja sve bolja – od trgovine, preko investicija do zapošljavanja, a povezuju nas i saobraćajna infrastruktura i granični prelazi. Orban je primetio da postoje različite faze u razvoju ekonomija, međutim, Srbija ima odlične ekonomske pokazatelje, te će i te faze u ekonomskom razvoju između dve zemlje uskoro da nestanu.

On je preneo da očekuje da se u kratkom vremenu u mađarskoj privredi pojave srpski investitori, i istovremeno podsetio na to da će od 1. oktobra Mađarska uspeti da obezbedi transport 8,5 milijardi kubnih metara gasa preko Turskog toka, koji kroz Srbiju vodi do Mađarske. To za Mađarsku mnogo znači, podvukao je premijer i podsetio na to da je do sada Mađarska doprinosila snabdevanju Srbije gasom, dok će sada biti obrnuto, što je potpuno prirodno.

Prema njegovim rečima, mađarska strana će se truditi da u predviđenom roku realizuje projekat brze pruge Beograd–Budimpešta i time obezbedi još bolji protok robe i ljudi između dve zemlje. Takođe, kako je rekao, želja je da već od naredne godine na liniji Subotica–Segedin bude obezbeđen moderan železnički prevoz.

On je napomenuo da je poboljšan promet na graničnim prelazima u drumskom saobraćaju, ali da je to dosta otežano zbog određenih infrastrukturnih ograničenja. Međutim, Orban je preneo da će se potruditi da se na prelazima Horgoš i Kelebija povećaju kapaciteti za protok robe i ljudi, kako bi se skratilo višesatno čekanje, a namera je i da se osposobi prelaz Bački Breg za teretni saobraćaj.

Izvor/Foto: www.srbija.gov.rs

Premijer Mađarske Viktor Orban poručio je da je Mađarska u potpunosti privržena evropskim integracijama Srbije, jer dok Srbija ne postane deo bezbednosne strukture i arhitekturte EU, nije moguće garantovati bezbednost celog kontinenta.

Orban je, u obraćanju na zajedničkoj pres konferenciji sa premijerkom Srbije Anom Brnabić, posle sednice dve vlade u Budimpešti, ukazao da dešavanja u Avganistanu naslućuju veliki talas migracija, što Srbiju i Mađarsku može da dovede u tešku situaciju.

"Mnogo sam razmišljao o tome kako bih mogao sažeto da prenesem o čemu se razgovaralo na sastanku, i mislim da je najbolje da kažem da su se dve zemlje saglasile da obnove centralnu Evropu. Trenutno, nije dovoljno samo da obnovimo centralnu Evropu, nego moramo i da je zaštitimo, da garantujemo bezbednost centralne Evrope", rekao je Orban.

Ukazujući na potencijalni problem velikog talasa migranata drumskim putem, nakon dešavanja u Avganistanu, Orban je rekao da u obe zemlje postoje civilne organizacije koje podržvaju migraciju, što je, kaže, potpuno u suprotnosti sa bezbednosnim interesima dve zemlje.

Orban je poručio da je Mađarska u potpunosti privržena evropskim integracijama Srbije, jer smatra da bez Srbije kao dela bezbednosne strukture i arhitekture EU, nije moguće garantovati bezbednost celog kontinenta.

"Za nas je jasno da migranti ne žele da žive ni u Srbiji, ni u Mađarskoj, već žele u zapadnoevropske zemlje. To znači da, ako stanemo na put mirgacijama, mi branimo i zapadnoevropske zemlje, Austriju, Nemačku. To je zadatak koji nam je istorija odredila, ne prvi put, da odbranimo Evropu. Verujem da zajedničkim snagama, Srbija i Mađarska mogu to da urade", rekao je Orban.

Brnabić: Mađarska daje najveću podršku Srbiji

Premijerka Ana Brnabić rekla je da Srbija od Mađarske ima najveću podršku u evropskim integracijama, da je ta zemlja postala treći najveći ekonomski i trgovinski partner Srbije i da očekuje da će ukupna robna razmena u 2021. preći dve milijarde evra.

Brnabićeva je zahvalila na gostoprimstvu i velikoj časti i naglasila da Srbija ni sa jednom zemljom nije do sada održala šest zajedničkih sednica dve vlade kao što je to slučaj sa Mađarskom.

Istakla je da je mnogo toga postignuto od 2014. godine kada je održana prva zajednička sednica vlada dve zemlje, kada je predsednik Vlade Srbije bio Aleksandar Vučić. Sve je to dovelo, kako je rekla, do današnjeg potpisivanja Sporazuma o strateškom partnerstvu.

"Postignut je čitav niz zajedničkih uspeha, a pre svega želim da zahvalim na političkoj podršci evropskim integracijama", naglasila je Brnabićeva i dodala da se Mađarska otvoreno i iskreno zalaže za agendu proširenja i da Mađarska daje Srbiji najveću podršku na evropskom putu", rekla je Brnabićeva i zahvalila Orbanu na tome.

Dodala je da o posebnim odnosima govori i sporazum o zajedničkom korišćenju ambasada i diplomatsko - konzularnim predstavništvima koji je ranije potpisan.

Premijerka Brnabić izjavila je da ukoliko dođe do novog talasa migranata zbog sitaucije u Avganistanu ili drugih razloga da je najvažnije da postoji zajednička evropska politika odnosno kontrolisan priliv migranata, kao i da se tim ljudima pomaže u njihovim zemljama.

Brnabićeva je odgovarajući na pitanje novinara o mogućnosti novog talasa migranata koji bi išli preko Srbije i Mađarske rekla da je Srbija u specifičnom položaju, jer nije članica EU, a na tranzitnom je putu, pa migranti dolaze u našu zemlju iz zemalja EU i idu opet u zemlje EU.

"Srbija još od 2015. govori po tom pitanju da mora da postoji zajednička evropska politika. Ne možete imati održivu politiku ako se ne uzima u obzir čitav evropski kontinet. Ako imamo novi talas migranata, mi očekujemo takvu zjaedničku evropsku politiku", istakla je premijerka.

Sporazum o strateškom partnerstvu Srbije i Mađarske

Premijeri Mađarske i Srbije Viktor Orban i Ana Brnabić potpisali su u Budimpešti Sporazum o srdačnim odnosima i strateškom partnerstvu između dve zemlje.

Resorni ministri potpisali su prateće memorandume o saradnji u oblastima privrede, poljoprivrede, diplomatskih odnosa, policije - vršenje mešovitih graničnih patrola, evropskih integracija - stručne pomoći za pristupne pregovore, kao i za razvoj brzih putničkih vozova od Beograda do Budimpešte.

Sporazume su u ime Vlade Srbije potpisali, sa kolegama iz Mađarske, ministri spoljnih poslova Nikola Selaković, ministarka privrede Anđelka Atanacković, ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin, ministar za evropske integracije Jadranka Joksimović i ministar građevinarstva, saobračaja i infrastrukture Tomislav Momirović.

U sedištu Vlade Mađarske prethodno su održani bilateralni sastanci dvoje premijera i članova dveju vlada.

Sporazum o srdačnim odnosima i strateškom partnerstvu između dve zemlje stvoriće institucionalne okvire za dalje unapređenje odnosa Srbije i Mađarske, kao i realizaciju zajedničkih projekata u mnogim oblastima. Biće potpisan i Memorandum o saradnji između Ministarstva za inovacije i tehnologiju Mađarske i Ministarstva privrede Srbije.Memorandumom o razumevanju biće omogućena sadradnja mladih poljopriivrednika dve zemlje, a biće potpisan i Memorandum o saradnji u oblasti diplomatskih obuka između Ministarstva spoljnih poslova i trgovine Mađarske i Ministarstva spoljnih poslova Srbije.

Izvor: Tanjug

Foto: MTI

U Republici Srbiji se od 24. decembra 2019. godine sprovodi vakcinacija stanovništva protiv korona virusa. 51.7 odsto punoletnog stanovništva je primilo dve doze vakcine, a od 17. avgusta otpočela je vakcinacija trećom, takozvanom buster dozom vakcine, za sve one koji su revakcinisani pre više od šest meseci.

Srbija je obezbedila dovoljan broj vakcina i građani mogu izabrati vakcinu koji će primiti: Fajzer, Sinofarm, Sputnjuk V ili Astrazeneku.

* 1. septembar - Institut Gamaleja iz Rusije odobrio za upotrebu 550.000 doza vakcine Sputnjik V, koje su proizvedene na Torlaku do 13. avgusta. Od 550.000 doza – 275.000 komponente 1 i i 275.000 komponente 2, spremne su za upotrebu u Srbiji, s oznakom proizvedeno u Srbiji, dok će da će odluku o eventualnom izvozu doneti Vlada Srbije i predsednik Republike Aleksandar Vučić.

*2. septembar - Otvorena kovid bolnica u Novom Sadu, četiri meseca nakon početka izgradnje. U pitanju je treća kovid bolnica u Srbiji, posle Batajnice i Kruševca, koja je od 3. septembra počela da prima pacijente obolele od koronavirusa.

*4. septembar - Sirovina za proizvodnju kineske vakcine u Srbiji stigla je u Beograd, a do oktobra će “Hemofarm” proizvoditi vakcinu za proces testiranja. Eksperti koji prate čitav proces testiranja i početak punjenja su stigli u Srbiju i rade sa domaćim stručnjacima na pripremi. Nakon testiranja, u oktobru će započeti i punjenje vakcine. Plan je da se napuni oko šest miliona doza do kraja godine. Te doze će biti namenjene prvenstveno građanima Srbije, a ako bude višak razmotriće se i izvoz u region.

*Kamen temeljac fabrike za proizvodnju kineskih vakcina u Srbiji biće položen 9. septembra.

Srbija je tokom pandemije pokazala visok stepen odgovornosti i solidarnosti doniravši blizu milion doza vakcina i planira da, u skladu sa mogućnostima, sa tim trendom nastavi.

Realizovane donacije:

*Više 200.000 doza vakcina donirano regionu

*Blizu 200.000 građana regiona vakcinisano je u našoj zemlji

*Donirano 100.000 doza Češkoj Republici

* 50.000 doza vakcina donirano Iranu

*40.000 doza vakcina Tunisu

*Tokom nedavne posete ministra Selakovića zemljama Afrike i Bliskog Istoka donirano 200.000 doza vakcina.

Sopran iz Srbije, Sonja Šarić je pobedila na 4. Međunarodnom takmičenju operskih pevača „Marton Eva“ u Budimpešti, koje organizuje Muzička akademija u Budimpešti – prenela je mađarska agencija „MTI“ 6. septembra naglašavajući da je srpska operska pevačica dobila i nagradu publike.

Prva nagrada se sastoji  od 30 hiljada evra novčane nagrade. Iza 31-godišnje Sonje Šarić na drugom mestu je bariton iz Kazahstana Azat Malik, koji je dobio novčanu nagradu od 20 hiljada evra. Na trećem mestu sa nagradom od 10 hiljada evra je tenor iz Južne Koreje Jihon Son. Posebna nagrada Mađarske akademije umetnosti od 10 hiljada evra – koja takođe nosi ime poznate mađarske pevačice Eve Marton – dodeljena je Denizi Uzun (mezosopran/alt), koja se takmičila u tursko-nemačkim bojama.

Takmičenje je održano u velikoj sali Muzičke akademije u Budimpešti u dva kruga, u pratnji orkestra mađarske državne opere, a uz to, svaki takmičar je morao da se predstavi publici i putem kratkog filma koji je prikazan tokom takmičenja.

Rezultati su saopšteni na gala-koncertu 5. septembra uveče.

U finalu takmičenja je učestvovalo 66 operskih pevača, dok se na takmičenje prijavilo 255 umetnika iz 47 zemalja sveta još proleća 2020. godine, kada je na prvi krug takmičenja pozvano 116 umetnika po izboru žirija koji je vodila profesor-emeritus Eva Marton, po kojoj je i nazvano ovo međunarodno takmičenje.

Kako prenose mađarski mediji, u žiriju su bili ključni učesnici operskog života sveta. 

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić boravio je u Sloveniji gde se održava Bledski strateški forum, koji tradicionalno okuplja lidere regiona i zemalja članica Evropske unije, kao i predstavnike evropskih institucija.

Tom prilikom predsednik Vučić učestvovao je na prvom liderskom panelu ovog Foruma pod nazivom „Budućnost Evrope – odoleti i istrajati“ gde je naglasio da veruje u ujedinjenu Evropu.

"Politika je vizija i njeno ostvarenje, a naš posao je da služimo narodu, zemnji i naciji", poručio je predsedik Vučić i dodao da samo ujedinjena EU može da se izbori sa ekonomskom krizom.

"Imao sam sastanak sa predsednikom Evropskog saveta Šarlom Mišelom, sa kojim sam razgovarao o evropskoj perspektivi Srbije i o onome što su naši zadaci", rekao je predsednik Vučić i dodao da je tokom susreta bilo reči i o političkoj situaciji na Jugoistoku Evrope i ulozi Srbije u Evropi.

Predsednik Vučić je podvukao da Srbija nastoji da sačuva nacionalne i državne interese, kao i da je bilo reči o dijalogu sa Prištinom, situaciji u regionu, vladavini prava u Srbiji i svim daljim naporima koje Srbija mora da preduzme na svom evropskom putu.

"Moramo da gledamo da se zbližavamo jedni sa drugima, da izbegavamo sukobe i da otvaramo granice", istakao je predsednik i naglasio da je ponosan na inicijativu Otvoreni Balkan.

Predsednik Vučić se osvrnuo i na razgovor sa predsednikom Republike Slovenije Borutom Pahorom o dobrim odnosima dveju zemalja, kao i trgovinskoj razmeni Srbije i Slovenije koja iz godine u godinu raste i napreduje i ujedno zahvalio na prilici, organizatorima Foruma da iznese svoje ideje o trenutno važnim temama.

Predsednik Vučić je kazao da je u susretu sa specijalnim predstavnikom EU za dijalog Beograda i Prištine i druga regionalna pitanja, Miroslavom Lajčakom, izrazio svoju zabrinutost da će Albanci krenuti u kampanju ulaska u različite institucije.

"Za nas je EU potrebna i važna, ali moramo u međuvremenu da živimo, preživimo i unapređujemo našu ekonomiju i život naših ljudi", zaključio je predsednik Vučić, ističući da su to za Srbiju ključne stvari.

Izvor/Foto: Predsedništvo/Dimitrije Goll

Ministar za evropske integracije Jadranka Joksimović izjavila je da je današnja poseta Mađarskoj i prisustvo na godišnjoj konferenciji šefa mađarske diplomatije Petera Sijarta sa mađarskim ambasadorima u svetu, bilo značajno, jer je mogla da ih upozna o reformama Srbije na evropskom putu, situaciji u regionu, ali i novoj metodologiji i inicijativi „Otvoreni Balkan“.

Joksimović je za agenciju Tanjug rekla da je Sijarto pozivom na konferenciji želeo da učini čast njoj i Srbiji, gde je nedavno primio odlikovanje predsednika Aleksandra Vučića za doprinos evrointegracijama Srbije i dobrosusedskim odnosima.

„Imala sam priliku da prenesem ambasadorima neka naša viđenja i politike proširenja i u kojoj je fazi Srbija u procesu evrointegracija i o novoj metodologiji. Bili su vrlo zainteresovani da čuju i zanimali su se na koji način kao iskreni podržavaoci politike proširenja, a posebno Srbije mogu na neki način da pomognu i da se još više založe zajedno sa još nekim prijateljskim zemljama za ubrzanje procesa“, rekla je Joksimović.

Ona je kazala da je pre nekoliko dana u srpskim medijima bila prisutna teza da je premijer Mađarske Viktor Orban izjavio da je vreme da Mađarska napusti EU, ali da je na osnovu razgovora sa Sijartom videla da to nije tačno, jer je Mađarska izuzetno zainteresovana za snažnu i funkcionalnu EU.

„Pošto postoje problemi u funkcionisanju, Mađarska je zainteresovana za dijalog i tu nastaje debata na liniji Brisel - Budimpešta, pored onoga što Brisel ima na dnevnom redu sa Mađarskom već neko vreme. Nama je vrlo važna ta poruka, da je EU značajna i za Mađarsku i da oni žele da ona bude što funkcionalnija i snažnija da bi bila na korist svima i da bi bolje funkcionisala“, rekla je Joksimović.

Prema njenim rečima, to je važna poruka i za Srbiju i da njihova podrška evropskim integracijama nesumnjivo ostaje i da će biti snažna kao i do sada, zajedno sa podrškom zemalja iz formata Višegradske grupe sa kojima Srbija takođe jako dobro sarađuje.

Mađarskim ambasadorima Joksimović je, kako kaže, govorila i o inicijativi „Otvoreni Balkan“, za koju su bili veoma zainteresovani, pre svega kako je došlo do nje i šta se od nje očekuje.

„Rekla sam da je Otvoreni Balkan autentična inicijativa ponikla u regionu i da je otvorena za sve iako su mnogi skeptični, ali da je zapravo utemeljena na unapređenom političkom poverenju i onome što je važno za građane, a to je i ekonomska saradnja i mnoge povoljnosti za građane u regionu“, objasnila je Joksimović.

Kako je rekla, jedan od gostiju skupa bio je i hrvatski ministar spoljnih poslova Gordan Grlić Radman, sa kojim je razmenila mišljenja o pojedinim pitanjima, sa fokusom na politiku proširenja i EU.

„Srbija i Hrvatska imaju dosta otvorenih pitanja, ali sam smatrala da je dobra ideja da se pokaže da su dijalog i stalna komunikacija, čak i kada se ne slažemo oko nekih pitanja, najdelotvorniji način da praktikujemo članstvo u EU. Mislim da je to uvek dobra ideja da se razgovara“, rekla je ministar.

Joksimović je podvukla da je sa Sijartom razgovarala i o predstojećoj sednici vlada Srbije i Mađarske, koja će šesti put biti održana 7. i 8. septembra u Budimpešti i gde će biti potpisan strateški važan dokument u raznim oblastima.

„Mi ćemo, ministar Sijarto i ja, potpisati godišnji plan saradnje u oblasti evropskih integracija, od toga da imamo i tehničku i ekspertsku pomoć Mađarske u određenim oblastima, tako da mislim da je važna poseta i da je pokazala koliko su naši odnosi unapređeni, da to nije samo neka priča koja lepo zvuči već da na konkretnim primerima sarađujemo, ekonomskim i brojnim drugim stvarima“, rekla je Joksimović.

Izvor: Tanjug

Ministar za evropske integracije Jadranka Joksimović danas je u Budimpešti sa mađarskom ministarkom pravde i EU Judit Vargom, razgovarala o novoj metodologiji proširenja i načinu na koji se Srbija pripremala. Tokom razgovora Joksimović je rekla da je Srbija u potpunosti spremna za dva nova klastera - broj tri koji se odnosi na inkluzivni rast i konkurentnost i klaster 4, koji se odnosi na zelenu agendu, digitalizaciju i povezanost.

„U ta dva klastera je ukupno 12 poglavlja za koja je Srbija u potpunosti spremna. Više ne govorimo o pojedinačnim poglavljima, radi se o značajnom radu koji smo imali i koji nas očekuje. Planiramo da do kraja godine finalizujemo reforme u oblasti pravosuđa, odnosno ustavne amandmane koji će izmeniti način izbora nosilaca pravosudnih funkcija čime će se ojačati nezavisnost sudstva“, rekla je ministar.

„Verujem da ćemo do kraja godine i to moći da sprovedemo, što će biti jasan signal svim zemljama članicama da Srbija ne fingira reforme, da je ozbiljno posvećena i tim ključnim reformama, posebno onim vezanim za reformu pravosuđa, borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala“, rekla je Joksimović.

Kako je istakla, to su važne stvari nakon kojih bi trebalo da uslede pomaci na evropskom putu Srbije.

„Mi stvarno lobiramo i predstavljamo sve što radimo, značajna nam je svaka podrška, savet i neko ko zna da kaže lepe reči o Srbiji, a to svakako jeste Mađarska“, zaključila je Joksimović.

Izvor: Tanjug

Ministar za evropske integracije Jadranka Joksimović istakla je danas da Mađarska želi jaku EU i da je to veoma bitna poruka, jer je Mađarska Srbiji važan partner i iskreni prijatelj. Joksimović je to rekla na konferenciji za novinare posle sastanka Petera Sijarta sa ambasadorima Mađarske u stranim zemljama i njenog tet-a-tet razgovora sa mađarskim šefom diplomatije.

Joksimović je istakla da je politika proširenja u stvari politika dovršavanja projekta integrisanja Evrope, kako je predviđeno i Pariskom poveljom, kao i da nema gotovog projekta EU dok sve zemlje ne budu integrisane.

„Taj proces je ušao u jednu sporu fazu i ne toliko popularnu, ali i u zemljama kandidatima. Srbija teži EU sa puno elana i spremnosti, ne fingirajući reforme i sprovodeći ozbiljne reforme u skladu sa novom metodologijom i prihvatila je nove obaveze“, rekla je Joksimović.

Ona je naglasila da je Srbija u ovom trenutku spremna da otvori 12 poglavlja, raspoređenih u dva klastera. Kako je precizirala, u jednom klasteru je osam poglavlja, u drugom, broj 4, četiri poglavlja.

„Preduslov je da bude napretka u vladavini prava. Do kraja godine proces ćemo privesti kraju. Mi zaista radimo. Ima problema i u EU“, rekla je ministar.

Ona je dodala da politika proširenja mora da bude kredibilna i u interesu svih.

„Mnoge zemlje članice smatraju da EU funkcioniše u ovom obimu, a da je svaka druga nova zemlja problem. Ja ne vidim da je Srbija u bilo čemu problem u svim sferama u kojima možemo da doprinesemo. Nije nam interes da budemo drugorazredna članica, već ravnopravna i to smo pokazali u toku migracione i kovid krize, kada smo delili vakcine i ostalo, u trenutku kada EU ništa nije mogla da ponudi zemljama regiona“, rekla je Joksimović. Prema njenim rečima, Srbija ne beži od sprovođenja reformi, ali bi i EU trebalo da govori jednim glasom o politici proširenja.

„Očekujem napredak do kraja godine da otvorimo bar jedan klaster jer bi u suprotnom region ostao bez pozitivnog signala. Mi ne fingiramo zainteresovanost za članstvo, ali voleli bismo da čujemo da jednim glasom EU govori o proširenju“, rekla je Joksimović.

Govoreći o današnjem skupu, Joksimović je rekla da je po drugi put imala čast da se obrati mađarskim ambasadorima, koji su mogli da čuju o procesu pristupanja Srbije Evropskoj uniji i regionalnoj saradnji.

„Tu je bio i kolega iz Hrvatske, sa kojom imamo otvorena pitanja, ali dobro je to da pokažemo koliko je važan dijalog, čak i kada nemate idealne odnose, ali želite da ih unapredite. To je i za nas bilo korisno“, rekla je Joksimović. Ona je kazala i da ekonomska saradnja sa Mađarskom stalno napreduje, a da je u poslednje vreme Srbija privukla najviše investicija od svih država Zapadnog Balkana.

„Pokazujemo političko i svako drugo poverenje. Znamo da Mađarska to podržava. Nastavili smo ono na čemu smo temeljili odnose, a to je poštovanje prava nacionalnih manjina. Mislim da smo tu uspostavili iskren i fer tretman i to može da bude primer svima drugima u Evropi. Nesuglasice od pre smo rešili zahvaljujući premijeru Viktoru Orbanu i predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću“, zaključila je Joksimović.

Ministar spoljnih poslova Mađarske Peter Sijarto izjavio je da je dobro što se ponovo pokrenula rasprava o proširenju EU i njenom jačanju, da je Mađarskoj bitno da EU bude jaka, ali da to ne može ako se u dogledno vreme ne završi proces proširenja.

„EU kada govori o proširenju misli na zemlje Zapadnog Balkana, a u tom regionu Srbija je ključna zemlja. Dakle, bez procesa proširenja nema jake EU, odnosno bez Srbije nema jake EU i molimo partnere da ne blokiraju proces“, rekao je Sijarto. On je kazao da pojedine zemlje članice govore da podržavaju proces proširenja, ali kada treba i zvanično da podrže, tu odluku nikako da donesu, navodeći da se tu pre svega radi o skandinavskim i zemljama Beneluksa.

„Sa jednim ponosnim narodom kao što je Srbija to ne bi smelo da se čini, da se verbalno jedno radi, a u delima drugo, to je nepoštovanje prema jednom narodu“, rekao je Sijarto.

On je istakao da Mađarska podržava otvaranje svih poglavlja Srbije i zamolio je ostale članice EU da isto to podrže.

„Značaj Zapadnog Balkana dobija poseban naglasak usled događaja u Avganistanu, jer je to dalji problem za Evropu, jer ako ljudi iz Avganistana krenu, neće se zaustaviti. Turska je prva destinacija, a zatim Zapadni Balkan, gde možemo da zaustavimo migraciju“, rekao je on.

Joksimović i Sijarto su najavili zajedničku sednicu vlada dve zemlje 7. i 8. septembra u Budimpešti.

Izvor: Tanjug

Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković doneo je 02.08.2021. godine odluku kojom se raspisuje javni poziv za podnošenje predloga za dodelu nacionalnih priznanja za izuzetan doprinos, rezultate i zasluge u oblasti ostvarivanja saradnje i jačanju veza matične države i dijaspore, i matične države i Srba u regionu.

Predlog za dodelu nacionalnih priznanja mogu da podnesu organizacije dijaspore i organizacije Srba u regionu, udruženja čije su delatnosti ili deo delatnosti usmerene na oblast za koju se predlaže dodela nacionalnog priznanja, diplomatsko-konzularna predstavništva Republike Srbije, crkve i verske organizacije, kao i jedinice lokalne samouprave u Republici Srbiji.

Obrazac prijave za javni poziv može se naći na sledećim web adresama:

https://www.mfa.gov.rs/

https://www.dijaspora.gov.rs/uprava-za-dijasporu-konkursi/

Predsednik Repulike Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je obeležavanju Dana sećanja na sve stradale i prognane Srbe u oružanoj akciji „Oluja“ i poručio da Srbija pamti!

„Danas, kada ponovo podsećamo sebe na ono što se dogodilo avgusta 1995. godine, na užasan pogrom, proterivanje više od 250 hiljada Srba, na egzodus i etničko čišćenje, mi, istovremeno, i konačno, podsećamo sebe na to ko smo, šta smo, odakle smo i kuda idemo. Hvala vam svima što smo večeras svi zajedno i što pokazujemo koliko volimo svoj narod“, rekao je predsednik Vučić i dodao da nećemo zaboraviti sve ono kroz šta su Krajišnici morali da prođu.

„Za nas to nisu samo strašne brojke stradalih“, poručio je predsednik Vučić i naglasio da Srbija neće zaboraviti. „Nikada kao danas se nije prekrajala istorija. Zato hoću da sve nas podsetim ne samo na ono šta su drugi nama činili, ne želeći da postojimo, već i na ono što smo sami sebi činili, baš kao da ne želimo da postojimo“, kazao je predsednik i napomenuo da nikada više ne sme da se ponovi da Srbija zaboravi svoje tihe heroje.

Predsednik Vučić je naglasio da nikada više ne smemo da pokrivamo oči, i uši, i usta, pred nečim što jeste bio pogrom i sunovrat svake ljudskosti.

„Praviti se da to nije tačno, izbegavajući da kažemo, zločin je ne samo prema žrtvama, nego i prema nama samima, svakom živom Srbinu, Krajišniku, prema Srbiji i njenoj budućnosti“, rekao je predsednik Vučić i podvukao da ljudi samo ako pamte mogu da se usprave i žive i sa sobom i sa drugima bez zazora, straha i sumnje.

Predsednik Vučić je istakao da Srbija mora da se bori za mir i za kolevke sa decom, kao i da nas zaborav poništava i briše i iz istorije i iz budućnosti, oduzimajući nam pravo na svako sutra.

„Naša misija je srećna budućnost za nas i za novo pokolenje! Današnja Srbija počiva na jasnom identitetu i na kulturi sećanja“, ukazao je predsednik Vučić i podsetio da je urađeno sve ono što je decenijama zapostavljano, kao i da je snažna Srbija postala gospodar svoje sudbine.

„Neka je večna slava srpskim mučenicima koji su stradali u „Oluji“ i u svim pogromima. Vaša deca su u svojoj Srbiji, zbrinuta, voljena i uspešna. Mirno spavajte sokolovi srpski, budućnost vaše dece je naš zavet“, zaključio je predsednik Vučić i zahvalio svima koji su pokazali večeras kako se voli svoja zemlja i da Srbija pamti.

Izvor: www.predsednik.rs

Foto: www.predsednik.rs

Obaveštavamo da strani državljani koji žele da podnesu zahtev za vizu tipa D za boravak u Republici Srbiji po osnovu zapošljavanja, svoju prijavu u diplomatsko-konzularnim predstavništvima Republike Srbije mogu da podnesu i putem sajta https://econsulate.gov.rs/.

Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije raspisala je konkurse za sufinansiranje projekata koji doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore i matične države i Srba u regionu.

Konkursi su otvoreni od 22.07. do 06.08.2021. godine.

Informacije o konkursima i proceduri prijavljivanja mogu se naći na sledećim web adresama:

http://www.mfa.gov.rs/

http://www.dijaspora.gov.rs/uprava-za-dijasporu-konkursi/

Povodom godišnjice odbrane Beograda od strane vojske Janoša Hunjadija 1456. godine, u Budimpešti je 22. jula o.g. na obali Dunava, održana tradicionalna svečanost u prisustvu predstavnika diplomatskog kora i mađarskih organizacija za očuvanje tradicija.

U ime Ambasade R. Srbije u Budimpešti, na svečanosti je bio prisutan ministar savetnik Aleksandar Lončarević.

Nakon prigodnog kulturnog programa, realizovano je tradicionalno polaganje venaca u Dunav.

Mi smo se odlučili - naš cilj jeste i ostaje EU, istakao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u intervjuu nemačkom dnevniku „Handelsblatu“ i da za Srbiju ne postoji nikakva alternativa, ali naglasio i da je Kina važan partner Srbiji, a zadatak države da vodi brigu o interesu svojih građana.

On je tako odgovorio na pitanje šta će Srbija izabrati kada jednom bude morala da bira između tesnih odnosa sa Pekingom ili EU. Vučić je naglasio da Srbija želi da postane punopravna članica EU

„Nas povezuje istorija, zajednička kultura, članice EU su bez premca već sada naši najvažniji partneri“, objasnio je i dodao da je trgovinska razmena Nemačke i Kine 3.000 puta veća nego Srbije i Kine, a, primetio je, i pored toga se poslovi Srbije sa Kinom prikazuju kao problem.

Na konstataciju da nemačka kancelarka Angela Merkel nije čestitala stotu godišnjicu KP Kine, a da je on to učinio, odgovorio je da Srbija nije Nemačka, već mala zemlja. Na dodatno insistiranje šta će uraditi Srbija ako mora da bira između EU i Kine podvukao je da se Srbija već odlučila, da joj je bio i ostao cilj članstvo u EU.

„Naši najveći investitori su iz EU. Na EU otpada 67 odsto naše trgovine. Plus 17 odsto sa zemljama regiona koje se sve nalaze na putu ka EU. Bez EU ne možemo preživeti“, dodao je on. „Ali možemo li mnogo toga dobrog sprovesti sa Kinom - naravno. I to činimo, kao i Nemačka“, istakao je Vučić, a na primedbu da se kritikuje kvalitet projekata Puta svile, pre svega zbog kineskih radnika, odgovorio da je kvalitet puteva ili mostova, koju Srbija gradi sa Kinom, odličan.

„Dajemo posao onima koji nam podnesu najbolju ponudu. Zbog toga kažem Evropljanima koji kritikuju kineske projekte u našoj zemlji - ponudite nam projekat za jedan evro više i dobićete ga“, naglasio je on. S tim u vezi je ukazao da Srbija sa 600 miliona evra pomoći EU gradi železničku prugu ka Severnoj Makedoniji, navodeći da je ponuda bila bolja od kineske.

„Često se govori o pruzi prema Budimpešti sa 180 kilometara kroz teritoriju Srbije koju finansira Kina. Ali pruga koja se gradi uz pomoć EU od Beograda do severnomakedonske granice je duplo duža i niko ne govori o tome. Sve je suviše politički“, konstatovao je on.

Upitan da li pozdravlja planove EU i SAD o alternativnoj inicijativi Putu svile, Vučić je rekao da podržava sve što donosi prednosti našem regionu.

„Kinezi žele da prošire svuda svoje prisustvo, ali mnogi procesi na Zapadu, iskreno rečeno, su efikasniji i bez problema. Moramo još mnogo da učimo od Zapada, ali pristižemo“, kazao je Vučić. On je ukazao da je Kina važan partner Srbiji i dodao da kada je počela konsolidacija državnih finansija 2014. naša država je dobila dobre uslove od Kine za razvojne projekte. On je naveo i da je na istoku Srbije, na molbu EU raspisan konkurs za rudnik bakra, da šest meseci nijedno evropsko preduzeće nije dalo ponudu, te da su ga preuzeli Kinezi.

„Naš posao je da brinemo o ljudima“, poručio je on. Podsetio je da je srpska privreda u osam i po godina porasla za 52 odsto, što za EU znači da bi Srbija mogla biti snažna članica i motor za ceo region.

Objašnjavajući kako se Srbija tako dobro ekonomski razvija on je ukazao da Srbija ima odličnu radnu snagu, koja govori engleski, da su društvo i administracija digitalizovani, i da ima i najfleksibilniji zakon o radu u Evropi, kao i konsolidovane javne finansije. Podsetio je da je ranije javni dug bio na 78 odsto BDP, a danas je smanjen, zahvaljujući snažnim rastom privrede, na 52 odsto.

„Možemo sebi priuštiti da investitorima damo podsticaj za dolazak“, dodao je on i istakao da Srbija nudi pomoć investicijama, ali da na primer za dolazak Centra za razvoj „Kontinental“ motiv nisu bile subvencije.

Ukazao je da je samo Srbija u ovom regionu pre pet, šest godina pokrenula dualni obrazovni sistem, koji imaju Nemačka, Švajcarska i Austrija, da je na desetine hiljada ljudi u dualnom obrazovanju, a da to cene strani investitori, koji, uz to, mogu tesno sarađivati i sa univerzitetima. Nemačka, naveo je, je najvažniji trgovinski partner i najveći investitor. Počeli smo dolaskom malih tekstilnih preduzeća iz Turske, a sada dolaze pre svega velike nemačke firme. Danas u nemačkim kompanijama u Srbiji radi 71.000 ljudi“, objasnio je on.

Vučić je kazao da je veoma važna evropska perspektiva za investitore, navodeći da „Nikek“, „Toji Tajers“ ili „Micubiši“ dolaze iz Japana u Srbiju jer je naša država na stabilnom evropskom putu. Upitan da li veruje da će Srbija u dogledno vreme postati članica EU, kazao je da se on ne žali.

„Sigurno je da smo dobili 45 milijardi evra pomoći EU, da bismo ekonomski bili mnogo dalje. Umesto toga smo dobili od EU 1,6 milijardi evra. Navikli smo da naše uspehe sami ostvarujemo“, rekao je Vučić. Predsednik Srbije je podsetio da su u Hrvatskoj ranije plate bile 2,2 puta veće nego u Srbiji, a danas su veće za svega 1,7 puta.

„Zatvaramo rupu sopstvenim snagama. Ako bi postali članica EU onda zasigurno ne bi tražili najveće subvencije“, uverava on. Rekao je da srpski put sledi nemački put ka Evropi, i da Srbija želi fer šansu.

„Verujem rečima Merkelove. Ona je na kraju svog mandata i ne bi morao više da je hvalim. Ali ona nam je dala stabilnost, slobodu putovanja u EU, pomogla u migrantskoj krizi 2015. godine i ministra privrede Altmajera i druge zamolila da tesno sarađuju sa nama“, podsetio je on. Na pitanje da li ima naznake da će i nova nemačka vlada podržavati tako Srbiju,Vučić je izrazio uverenje da će tako biti.

„Poznajem Armina Lašeta, razgovarao sam sa njim kao premijerom Severne Rajne Vestfalije. Veoma je pametan i razume situaciju na Balkanu, i zasigurno će kao novi kancelar nastaviti politiku Merkelove prema našem regionu“, dodao je on. Vučić je, takođe, izrazio uverenje da Rusija, ako bi se konkretizovalo pristupanje Srbije EU, ne bi slično reagovala kao u slučaju Ukrajine i da je tu reč o suverenoj odluci Srbije.

Na dodatno pitanje s tim u vezi Vučić je ukazao da je uvek kada bi se sastajao sa Vladimirom Putinom, a bilo je 18 ili 19 sastanaka, govorio da je zahvalan za tradicionalno tesno prijateljstvo sa Rusijom, ali i da se Srbija nalazi na jasnom EU kursu. „Upitao je da li je to naš izbor i ja sam odgovorio „da, članstvo u EU je naš cilj“, dodao je on.

Kada je reč o „Kosovu“ Vučić je naglasio da je potreban kompromis u vezi ovog pitanja. „Samo tako može biti održivog mira. Srbija, a i ja želimo mir. Prestanimo sa ludostima prošlosti. Tada ceo region može postati motor novog rasta za Evropu“, rekao je Vučić.

Izvor: Tanjug

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić izjavila je na skupu posvećenom digitalizaciji i IT sektoru, koji je održan u Njujorku, da je, otkako je postala premijerka, najponosnija na uspeh Srbije u oblasti digitalizacije.

Brnabić, koja boravi u dvodnevnoj poseti SAD, rekla je da je, kada je u avgustu 2016. godine izabrana za ministarku državne uprave i lokalne samouprave, želela da učini sve da promeni javnu administraciju i ono što joj je kao građaninu smetalo.

Ona je navela da je, kada je stupila na dužnost premijera, znala šta su joj prioriteti i da najpre treba da se digitalizacija podigne na viši nivo, da počne reforma obrazovanja i da se radi na jačanju ekonomije. Verovala sam u zemlju koja veruje u narod, jer je srpski narod kreativan.

Od 1. juna 2017. godine počeli smo da radimo kao e-Vlada, odnosno da razmenu podataka vršimo elektronskim putem, navela je predsednica Vlade. Prema njenim rečima, naši građani nisu više morali da idu, recimo, u Poresku upravu, a od tada je javna administracija razmenila 50 miliona dokumenata, što znači da građani nisu morali da idu od kancelarije do kancelarije po 50 miliona papira.

Brnabić je istakla da je ponosna i na ono što je urađeno na polju obrazovanja otkako je na čelu Vlade, preciziravši da je u septembru 2017. godine uvedeno programiranje kao obavezan predmet u osnovnim školama. Niko nije verovao da to možemo da uradimo, ali smo sarađivali sa privatnim sektorom i nekim društvenim organizacijama i uspeli smo u tome. Trenutno smo mnogo ispred brojnih zemalja u Evropi i svetu, rekla je premijerka.

Predsednica Vlade je ukazala na to da je ipak najponosnija bila kada je postavljen kamen temeljac za naučno-tehnološki park u južnoj Srbiji, napomenuvši da do sada naša zemlja ima četiri naučno-tehnološka parka. Ona je istakla da je Srbija od tada postala jedna od najuspešnijih zemalja u svetu na tehnološkom polju, pri čemu je po nekim parametrima među deset država u svetu, a u nekim među pet, ocenivši da je to dokaz da se zemlja može brzo menjati.

Premijerka je, odgovarajući na pitanje o vakcinaciji, naglasila da naša država nikad to nije gledala kao geopolitičko pitanje, već kao zdravstveno. Prema njenim rečima, Srbija je razgovarala sa proizvođačima i sa Istoka i Zapada i bila je među prvim evropskim zemljama koje su potpisale ugovore i sa kompanijom „Fajzer/Biontek“ i sa „Sinofarmom“. Nažalost, mnoge zemlje su gledale na ovo pitanje kao geopolitičko.

Nama to nije bilo bitno, dokle god su vakcine bezbedne, naglasila je predsednica Vlade i dodala da tu nije bio kraj uspehu Srbije, jer je potrebna i dobra organizacija. Brnabić je objasnila da je organizacija druga važna stvar u vakcinaciji, jer je to logistički veoma težak proces, dodavši da je, uz pomoć digitalizacije, ostvaren uspeh i da se isplatilo sve što smo radili prethodnih godina.

Ona je navela da je Srbija brzo uspostavila sistem preko kojeg građani mogu da iskažu interesovanje za vakcinaciju protiv korona virusa i da izaberu koju vakcinu žele da prime, kao i da budu obavešteni porukom kada da se jave na vakcinaciju. Sada mogu da se ulogujem na telefon, da vidim koliko je ljudi primilo vakcinu, koliko se još prijavilo, tako da se vide efekti digitalizacije. Sve smo napravili vrlo efikasnim i lakim za naše građane, objasnila je premijerka.

Brnabić je, odgovarajući na pitanje šta ostalim zemljama sveta može da poruči kako da brže napreduju, rekla da je važno da se što više ulaže u digitalizaciju i edukaciju.

Morate da naučite decu kako da razmišljaju, a ne šta da misle. Neće sva deca postati IT stručnjaci, ali ono što mogu da nauče jeste algoritamski način razmišljanja i kako da donose odluke, poručila je ona.

Premijerka je kao važnu stvar za napredak navela ulaganje u brz internet i obezbeđivanje infrastrukture za startap kompanije jer sve više i više ekonomija će biti zasnovano na startapovima i inovacijama, naglasivši da treba pomoći ljudima da pokrenu firme i sprovedu svoje ideje.

Ona je, govoreći o društvenim mrežama, ukazala na to da su lažne vesti postale najveći izazov ovih mreža i ostaće još neko vreme. To je najveći izazov sa kojim se, kao premijer, susrećem, posebno tokom pandemije korona virusa, rekla je ona i dodala da su društvene mreže i velika prilika za političare da komuniciraju sa građanima.

Izvor: www.srbija.gov.rs

Foto: www.srbija.gov.rs

Predsednik Repubike Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas sa predsednikom Vlade Republike Mađarske Viktorom Orbanom, koji je u okviru jednodnevne radne posete boravio u Beogradu.

Predsednik Vučić je zahvalio visokom gostu za lično zalaganje na izuzetno dobrim odnosima između Srbije i Mađarske, kao i za puni doprinos stabilizaciji u regionu.

U obraćanju nakon sastanka, predsednik Vučić je istakao da su mađarska vlada i premijer Viktor Orban pravi prijatelji Srbije, koji otvoreno podržavaju evropski put Srbije, čak i kada zbog toga trpe kritike, kao i da su odnosi Srbije i Mađarske najbolji u našoj savremenoj istoriji.

„Nastojaćemo da u budućnosti ne samo održimo ovako dobre odnose dve zemlje i dva naroda, već da ti odnosi budu na još višem nivou“, rekao je predsednik Vučić i dodao da i Mađarska u Srbiji ima iskrenog prijatelja i pouzdanog partnera.

Predsednik je naglasio da je Mađarska bila na 13. mestu ekonomskih partnera Srbiji a da je, za kratko vreme, dospela na peto mesto i da se saradnja sa tom zemljom ubrzano razvija i na političkom i na ekonomskom planu.

Predsednik Vučić je ocenio da je upravo premijer Orban u velikoj meri zaslužan za takav razvoj ukupnih bilateralnih odnosa, čime je omogućen ne samo razvoj dobrosusedskog partnerstva, već i ekonomski napredak.

„U 2020. godini imali smo gotovo dve milijarde evra trgovinske razmene, a u prvih pet meseci ove godine to je dodatno uvećano za 23 odsto. Imamo sve više kompanija koje uvoze i izvoze robu. Posebno hvala Orbanu jer su mađarske kompanije napravile 16 velikih investicija u prošloj godini. Od toga su tri na teritoriji severne Srbije, odnosno Vojvodine, a 13 južno od Save i Dunava. To govori o prijateljstvu sa celom Srbijom, iako se podrazumeva da će uvek pomagati Mađare koji žive u Srbiji“, rekao je predsednik Vučić i dodao da Srbi danas imaju izuzetno dobre odnose sa Mađarima u Vojvodini koji se zasnivaju na međusobnom poštovanju i poverenju.

Predsednik Vučić je takođe podsetio na projekat modernizacije železničke pruge Beograd-Budimpešta, kao i na rekonstrukciju pruge između Subotice i Segedina, što je posebno važno za ljude koji žive u jednoj, a rade ili se školuju u drugoj zemlji.

„Spojili smo i gasovodne cevi i ponosni smo na to. To je istorijski uspeh dve zemlje... Svih tema smo se dotakli. Verujemo u evropsku budućnost i dalju pomoć Mađarske na tom putu. Kao i zemalja članica Višegradske grupe, jer je ona veoma važna za regionalnu saradnju naših zemalja“, rekao je predsednik Vučić.

Premijer Mađarske Viktor Orban je u svom obrćanju poručio da nedvosmisleno podržava Srbiju i njeno članstvo u EU, jer iza Srbije stoji čitav Zapadni Balkan.

„Dok nije integrisana Srbija, Zapadni Balkan neće biti integrisan. Srbija je ključna zemlja i to Evropska unija treba da shvati“, naglasio je premijer Orban i dodao da je ključ za stabilnost regiona upravo Srbija.

Tokom posete premijera Orbana, predsednik Vučić je uručio Orden srpske zastave prvog stepena ministru spoljnih poslova i spoljne trgovine Mađarske Peteru Sijartu i naglasio da je on uvek i na svakoj međuvladinoj konferenciji Srbije i Evropske unije jasno iskazivao da Srbija mora što pre da se pridruži EU.

„Borio se za istinu i nije se stideo svog prijateljstva prema Srbiji. I mi smo mu beskrajno zahvalni na tome. Ali hvala i Viktoru Orbanu što je takvu politiku vodio. Siguran sam da će ovaj orden biti još jedan beočug u lancu prijateljstva“, rekao je predsednik Aleksandar Vučić.

Izvor: www.predsednik.rs

Foto:Dimitrije Goll

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić uručio je danas Orden srpske zastave prvog stepena mađarskom ministru spoljnih poslova Peteru Sijartu.

Sijarto je odlikovan povodom 28. juna, Vidovdana, za naročite zasluge u razvijanju i učvršćivanju saradnje i prijateljskih odnosa između Srbije i Mađarske.

Sijarto je zahvalio na, kako je rekao, izuzetnom odlikovanju, koje za njega predstavlja veliku čast.

„Ako želimo da budemo pošteni, ovo odlikovanje trebalo bi da podelim sa bar dva srpska ministra, Nikolom Selakovićem i Jadrankom Joksimović, jer se izvanredno bore za članstvo Srbije u EU“, rekao je Sijarto.

Dodao je da odlikovanje treba da pripadne svima koji od 2010. godine u Mađarskoj pomažu Zapadnom Balkanu i drže fokus mađarske politike na tom regionu.

„Verujemo da EU ne može biti kompletna bez Zapadnog Balkana i Srbije, a znamo da u geopolitici nema vakuuma i da ako EU propusti integraciju ovog regiona, neko drugi će zauzeti to mesto. Pošto smo već izgubili Veliku Britaniju, ne želimo i Zapadni Balkan“, ukazao je Sijarto. On je istakao da mu odlikovanje daje novi elan da se još snažnije bori za pridruženje Srbije Evropskoj uniji.

Vučić je istakao da je Sijarto iskreni prijatelj Srbije i da mu je velika čast što mu je danas lično uručio odlikovanje.

„Sijarto ima posebne zasluge u razvijanju i učrvšćivanju saradnje i prijateljskih odnosa Srbije i Mađarske, odnosi koji su u istoriji dve zemlje najbolji“, rekao je Vučić.

On je istakao da je Sijarto uvek i na svakoj međuvladinoj konferenciji Srbije i EU jasno i nedvosmisleno ukazivao da Srbija mora da se pridruži EU.

„Borio se za istinu, nije se stideo prijateljstva sa Srbijom i na tome smo mu zahvalni. Zahvalni smo Mađarskoj i Orbanu na takvoj politici i sigurni smo da i ovaj orden će biti samo jedan beočug u lancu našeg prijateljsva i svega što moramo i možemo da uradimo u budućnosti“, rekao je Vučić.

Predsednika Vlade Mađarske Viktora Orbana i šefa mađarske diplomatije, koji su danas doputovali u radnu posetu Srbiji, na aerodromu „Nikola Tesla“ dočekao je ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković.

Izvor: Tanjug

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić primio je danas predsednika Parlamenta Mađarske Lasla Kevera, sa kojim se saglasio da su odnosi dveju zemalja na najvišem nivou u istoriji, zasnovani na međusobnom razumevanju i poverenju.

Predsednik Vučić je izrazio očekivanje da će taj visok nivo odnosa biti potvrđen uspostavljanjem strateškog partnerstva.

On je takođe zahvalio na snažnoj podršci Mađarske evropskim integracijama Srbije.

Predsednik Vučić je podržao parlamentarnu saradnju dveju zemalja i izrazio zadovoljstvo potpisivanjem Okvirnog sporazuma o partnerstvu mađarskog Parlamenta i naše Narodne skupštine.

U razgovoru je istaknut značaj infrastrukturnog povezivanja i projekata poput modernizacije pruge Beograd-Budimpešta i rekonstrukcije pruge Subotica-Segedin, kao i povezivanje gasne infrastrukture.

Predsednik Parlamenta Mađarske Kever je zahvalio na svemu što se u Srbiji radi u cilju unapređenja položaja mađarske nacionalne manjine, te su dvojica sagovornika konstatovali da je ona, uz srpsku zajednicu u Mađarskoj, svojevrstan most između dve zemlje.

Mađarski zvaničnik je takođe istakao ulogu Srbije u očuvanju mira i stabilnosti u regionu, što je od značaja i za njegovu zemlju.

Izvor: www.predsednik.rs

Foto: www.predsednik.rs

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić izjavila je danas, tokom razgovora sa predsednikom Narodne skupštine Mađarske Laslo Keverom, da su bilateralni odnosi, posebno politički, najbolji u istoriji, a da je na ekonomskom polju ta zemlja treći najvažniji partner Srbiji u odnosu na sve zemlje članice Evropske unije sa kojima sarađuje.

Brnabić je izrazila zahvalnost na snažnoj i kontinuiranoj podršci koju Mađarska svakodnevno pruža Srbiji u procesu evropskih integracija na najvišem političkom nivou i na istrajavanju u stavu o neophodnosti proširenja Unije, bez obzira na sve poteškoće koje se javljaju, jer je, kako je naglasila, punopravno članstvo u EU prava opcija za našu zemlju.

Predsednica Vlade je dodala i da je regionalno povezivanje od izuzetnog značaja i u tom kontekstu navela primer Višegradske četvorke, istakavši da je upravo Mađarska otvorila ta vrata Srbiji.

Prema rečima Brnabić, saradnja dveju zemalja na infrastrukturnim projektima se dobro razvija, posebno kada je reč o rekonstrukciji pruge Beograd–Budimpešta, početku radova na modernizaciji pruge Segedin–Subotica–Baja, proširenju graničnog prelaza Horgoš i ulaganjima mađarskih kompanija koje su, kako je naglasila, pouzdane i profesionalne u poslovanju u Srbiji.

O prijateljkim bilateralnim odnosima, dodala je premijerka, svedoči i činjenica da Srbija i Mađarska imaju sporazum o zajedničkom korišćenju prostorija diplomatsko konzularnih predstavništava u svetu.

Kever je saglasan sa premijerkom da su odnosi dveju zemalja na nivou prijateljstva, čemu su doprineli i položaji manjina sa, kako je rekao, obe strane granice – srpske u Mađarskoj i mađarske u Srbiji.

Lični doprinos predsednice Vlade Brnabić je takođe značajan, dodao je Kever.

On je, takođe, potvrdio da zajednička sednica Vlade Srbije i Vlade Mađarske, koja je planirana za septembar, treba da da dodatni značaj međusobnim odnosima.

Mađarska,takođe, smatra da je Srbija njen najznačajniji ekonomski partner na Zapadnom Balkanu, a da međusobno prijateljstvo nije samo subjektivni osećaj, već prilika i način da se strateški podržavaju dve zemlje, zaključio je Kever.

Izvor: www.srbija.gov.rs

Foto: www.srbija.gov.rs

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić učestvovao je danas putem video-linka na konferenciji „Mini Šengen“ sa predsednikom Vlade Republike Albanije Edijem Ramom i predsednikom Vlade Republike Severne Makedonije Zoranom Zaevim.

Zvaničnici su razgovarali o daljim koracima u regionalnoj saradnji, kao procesu od vitalnog značaja za napredak Zapadnog Balkana i evropskog puta u celini.

Sagovornici su se saglasili da je zemljama Zapadnog Balkana potrebno članstvo u Evropskoj uniji, ali i da je isto toliko Evropskoj uniji potreban Zapadni Balkan, budući da je region i okružen granicama EU, a zemlje koje streme članstvu dele zajedničke evropske vrednosti.

Predsednik Srbije i premijeri Albanije i Severne Makedonije izrazili su želju da četiri evropske slobode – kretanje ljudi, robe, usluga i kapitala, počnu da se primenjuju što pre širom regiona, te da će u tom kontekstu pružiti punu podršku regionalnom zajedničkom tržištu na Samitu Berlinskog procesa, 5. jula.

„Svesni smo toga da samo zajedničkim radom i prihvatanjem regionalne saradnje u okviru različitih regionalnih inicijativa kao što su zajedničko tržište, regionalni Šengen, zeleni koridori ili Berlinski proces, možemo da približimo naše ekonomije, uvećamo blagostanje naših ljudi i dovedemo velike investicije, koje inače ne bi bile moguće ni za jednog od nas pojedinačno“, jedan je od zajedničkih zaključaka ove video-konferencije.

Sagovornici su se saglasili da se 29. jula sastanu u Skoplju, kako bi napravili pregled napretka u primeni dosadašnjih inicijativa i projekata i potpisali dodatne sporazume između tri zemlje vezane za sprovođenje obaveza iz Berlinskog procesa, kao i o saradnji i pomoći u slučaju prirodnih katastrofa i olakšicama za trgovinu, izvoz i uvoz.

„Pozivamo i podstičemo naše kolege iz regiona da potpišu i primenjuju slične sporazume, kako bi vizija zajedničkog političkog i ekonomskog prostora širom Zapadnog Balkana uskoro, kroz jedinstveno tržište, postala važan deo svakodnevice naših građana“, poručili su predsednik Srbije i premijeri Albanije i Severne Makedonije.

Sagovornici su posebno naglasili da će i pored kašnjenja u procesu proširenja i dalje nastojati da prepoznaju nove načine, oblasti politika i finansijske instrumente, kako bi sve tri zemlje uvećale doprinos Evropi, ojačale veze sa Evropskom unijom i postepeno integrisale region u jedinstveno evropsko tržište.

Govoreći o Zelenoj agendi, sagovornici su uputili zajednički poziv Evropskoj uniji i Sjedinjenim Državama da se pridruže zemljama širom regiona u cilju podrške u razvoju projekata u koje bi moglo da se investira što pre, kako bi se unapredila zaštita životne sredine i povećala široka upotreba obnovljivih izvora, u sklopu primene Ekonomskog i investicionog plana EU i Zelene agende za Zapadni Balkan.

„Naše zemlje imaju ogroman potencijal za održivi rast i razvoj ovog sektora. Zamolićemo za praktičnu podršku kako bismo otkrili koji projekti mogu da unaprede naš region u pogledu izvora obnovljive energije za naše građane i za zelenu energetsku budućnost EU“, istakli su sagovornici tokom video-konferencije „Mini Šengen“ i zaključili da samo regionalno povezivanje, uz podršku Evropske unije, može da doprinese opštoj stabilnosti i napretku celog regiona i Evrope.

Izvor: www.predsednik.rs

Foto: www.predsednik.rs

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković učestvovao je danas u Poznanju na sastanku ministara spoljnih poslova Višegradske grupe (V4) i zapadnog Balkana.

Selaković je poručio da je današnji susret bio je prilika da se još jednom potvrdi snažna podrška V4 evropskoj perspektivi zapadnog Balkana, ukaže na potrebe nastavka reformi naših društava uz svo razumevanje onih prepreka koje se pred nama nalaze, a nisu bile pred državama članicama V4 kada su one pristupale EU.

Šef srpske diplomatije istakao je da su Mađarska, Slovačka, Češka i Poljska, kada su pregovarale o članstvu u EU, tačno znale da, kada sprovedu određene reforme i obaveze, u tom momentu imaju i datum svog ulaska u EU, a da je to ono što zapadni Balkan danas nema.

„Ovo je bila još jedna prilika da se apeluje na kolege da njihova podrška nama bude još čvršća, da se zaobiđe ono što nam se učinilo da postoji na zapadnom Balkanu, a to je da se podizanje bilateralnih pitanja koristi i služi kao jedna vrsta prepreke nastavku evropskog puta, i da pokažemo u nekim stvarima jedinstvo“, objasnio je ministar.

Ministar je naglasio da je na današnjem sastanku razgovarano i o značaju regionalnog povezivanja, pre svega ekonomskog, i posebno podvukao da Srbija, kroz politiku predsednika Vučića i inicijativu „mini šengen“, pokazuje na svakom koraku koliko je sudbina čitavog regiona važna kao što je važna i sudbina same Srbije.

„Za nas je važno da evropske integracije nude očuvanje mira i stabilnosti u regionu. Mir i stabilnost u regionu zapadnog Balkana za nas su od suštinske važnosti. Srbija doprinos očuvanju mira i stabilnosti daje na svakom koraku i nastaviće to da radi“, poručio je Selaković, izražavajući uverenje i da će Brisel na odgovarajući način vrednovati sve ono što smo uradili na evropskom putu.

U Srbiji dato 5,2 miliona doza vakcina protiv korona virusa.

Dato 2,7 miliona prve doze i 2,5 miliona druge doze vakcine.

48 odsto građana kompletno imunizovano.

Prosečna starost osoba koje su primile jednu dozu je 57 godina, a onih koji su primili obe doze je 58 godina.

Blizu 20 gradova prešlo cifru od 50 odsto vakcinisanih, pri čemu se na vrhu liste nalaze Priboj i Niš, koji su dostigli 60 odsto. Gradovi koji imaju više od 50 odsto vakcinisanih su: Beograd, Priboj, Niš, Užice, Mali Zvornik, Bosilegrad, Kikinda, Novi Sad, Sremska Mitrovica, Kladovo, Kuršumlija, Medveđa, Zrenjanin, Svrljig, Zaječar, Šabac i Sombor.

Preko portala eUprave izdato je više od 400.000 digitalnih zelenih sertifikata. Državljani naše zemlje, koji su prvu dozu primili u inostranstvu, mogu da prime drugu dozu u Srbiji, ali da će im u pomenuti sertifikat biti upisana samo ona vakcina koju su primili u Srbiji.

Isporuka vakcina 21. jun – Na institut „Torlak“, u okviru redovne isporuke, dopremljeno je 83.070 doza vakcine „Fajzer-Biontek“, kao i još 1.170 doza po sporazumu sa Austrijom.

U Srbiji je prema najnovijim podacima dato ukupno 5.070.754 doza vakcina protiv korona virusa.

Broj građana koji su primili prvu je 2.681.511 (48 odsto), dok je obe doze dobilo 2.389.243 ljudi (40 odsto).

Cilj je 50 odsto vakcinisanih do kraja juna.

Naredni cilj je da do jeseni bude 60-70 odsto vakcinisanih.

U Beogradu je prvom dozom vakcinisano 52,3 odsto punoletnih građana, a drugu dozu primilo je 48 odsto.

Vakcinacija bez prijave sprovodi se na 225 punktova u Srbiji.

Takođe, u Srbiji je moguća i besplatna vakcinacija državljana BiH i Severne Makedonije.

Gradovima koji imaju više od 50 vakcinisanih su: Beograd, Priboj, Niš, Užice, Mali Zvornik, Bosilegrad, Kikinda, Novi Sad, Sremska Mitrovica, Kladovo, Kuršumlija, Medveđa, Zrenjanin, Svrljig, Zaječar, Šabac i Sombor.

Kada su u pitanju isporuke vakcina, 14. juna, stiglo je još 85.410 doza vakcina kompanije "Fajzer"

11. juna je Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda odredila lokaciju za fabriku kineskih vakcina ''Sinofarm'' u okviru privredne zone ''Autoput'', u blizini Zemun Polja. Fabrika, u kojoj će se prvo pakovati ''Sinofarm'' vakcina, a kasnije i proizvoditi, biće zajedničko ulaganje Srbije, Kine i Ujedinjenih arapskih emirata. Predviđen je i pogon za proizvodnju PCR testova. Za fabriku će srpska strana obezbediti zemljište i infrastrukturu. Planirana mesečna proizvodnja je dva miliona doza vakcine.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo, članovi delegacija,

U svom izlaganju ukazaću na nekoliko aktuelnih pitanja koja se tiču nadležnosti Mehanizma – naime, mogućnosti izdržavanja kazni izrečenih od strane Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) i Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove u Republici Srbiji, aktuelnom praksom onemogućavanja prevremenog puštanja na slobodu osuđenih, kao i obaveze Mehanizma u pogledu zaštite osuđenih lica. Drugi deo izlaganja biće posvećen pitanjima koja se pokreću šestomesečnim Izveštajem o radu Mehanizma – predsednika Mehanizma g. Ađijusa i Izveštaja glavnog tužioca g. Serža Bramerca, posebno po pitanju aktuelne saradnje Republike Srbije sa Mehanizmom. Treći deo mog govora, a to sam primetio i u mnogim vašim izjavama čak i danas, biće pogled Srbije na sve što se dešavalo u Haškom tribunalu i na to šta su presude donele ljudima na prostoru bivše Jugoslavije.

Republika Srbija je više puta pred Savetom bezbednosti pokrenula pitanje mogućnosti izdržavanja kazni izrečenih od strane MKSJ i Mehanizma u Republici Srbiji. I pored napora da se ovo pitanje pokrene sa „mrtve tačke“, nije dobijen nijedan odgovor Saveta bezbednosti. Najveći broj osoba koje se nalaze na izdržavanju zatvorske kazne su državljani Republike Srbije i prirodno je da Republika Srbija bude zainteresovana da obezbedi izdržavanje kazne zatvora u Republici Srbiji. MKSJ i Mehanizam upućuju na Savet bezbednosti kao nadležnu instituciju da se pozabavi ovim pitanjem.

Spreman sam ovde da ponovim spremnost Republike Srbije za preuzimanje obaveze i odgovornosti za izvršenje zatvorskih kazni koje je MKSJ ili Mehanizam izrekao državljanima Republike Srbije pod nadzorom Mehanizma i puno poštovanje autoriteta Mehanizma u pogledu prevremenog puštanja na slobodu.

Gospodine predsedniče,

Poseban problem sa kojim se suočavamo je uznemiravanje koje vrše pravosudne institucije formirane na teritoriji Kosova i Metohije, koja je u sastavu Srbije, a koja se nalazi pod privremenom upravom UN. Svedoci smo pokušaja da se opet sudi dvojici državljana koji se nalaze na izdržavanju zatvorske kazne za dela za koja im je već suđeno pred MKSJ. Konkretno, u proteklom periodu učinjen je pokušaj da se izvrši saslušanje Nebojše Pavkovića i izdejstvuje izručenje Vlastimira Đorđevića. Apelujem na Mehanizam i Savet bezbednosti da spreče pokušaje kršenja načela ne bis in idem, civilizacijskog načela koje je potvrđeno i u Članu 7. (1) Statuta Mehanizma i da se onemoguće ponovna suđenja osobama koje je MKSJ već osudio, posebno da se postara da se to ne čini na teritoriji koja je pod privremenom upravom UN.

Gospodine predsedniče,

Predsednik Mehanizma (g. Karmel Ađijus), pored redovnog Izveštaja, dostavio je 11. maja 2021. godine i pismo predsedniku Saveta bezbednosti čiji je predmet navodni propust Srbije da uhapsi i preda Mehanizmu Petra Jojića i Vjericu Radetu, optužene za nepoštovanje suda, tvrdeći da na taj način Republika Srbija postupa suprotno svojim obavezama prema Rezoluciji Saveta bezbednosti 1966 (2010) i zatražio od Saveta bezbednosti da preduzme mere kako bi se obezbedilo da Srbija ispuni navodne obaveze prema Statutu Mehanizma i Rezoluciji 1966.

Suština argumentacije predsednika Mehanizma svodi se na to da Republika Srbija ima obavezu da liši slobode i isporuči Mehanizmu svoje državljane optužene za nepoštovanje suda, bez obzira na prirodu optužbi, okolnosti pod kojima je takva naredba doneta i posledica koje mogu da uslede njenim sprovođenjem.

Ovde je reč o optužbama koje se ne tiču teških povreda međunarodnog humanitarnog prava i koje se vezuju za predmet pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju koji je okončan 2018. (slučaj Vojislav Šešelj) i to u prvom stepenu oslobađanjem optuženog od optužbi, a po žalbi tužioca na presudu kojom se okrivljeni oglašava krivim i izriče mu se kazna u trajanju od 10 godina, kojom je pokriveno vreme koje je proveo u Pritvorskoj jedinici UN.

Sudija Ađijus iznosi da Srbija ignoriše svoje obaveze prema Rezoluciji 1966 (2010). Naprotiv, Republika Srbija ozbiljno shvata svoje obaveze saradnje sa Mehanizmom. Nakon što je donet nalog za hapšenje i predaju Mehanizmu dvoje optuženih za nepoštovanje suda, Viši sud u Beogradu je ustanovio da nisu ispunjene pretpostavke za njihovo hapšenje i isporučivanje Mehanizmu. Odluka se temelji na pravilima međunarodnog prava i unutrašnjeg prava Republike Srbije i obavezujuća je za nosioce izvršne vlasti u Republici Srbiji. Ovde bih podsetio da je prva odluka sudije pojedinca (Ajdin Sefa Akaja od 12. juna 2018. godine) koji je postupao u ovom predmetu, bila da se krivično gonjenje V. Radete i P. Jojića zbog navodnog nepoštovanja suda prosledi pravosudnim organima Republike Srbije. U narednim postupcima, prvi put je iznet argument navodne nevoljnosti svedoka da sarađuju sa pravosudnim organima Republike Srbije, koji nije potkrepljen bilo kakvom argumentacijom i na kome se temelji odluka o uskraćivanju prenošenja predmeta u nadležnost pravosudnih organa Republike Srbije. Republika Srbija je u više navrata izrazila spremnost da preuzme vođenje sudskog postupka protiv Petra Jojića i Vjerice Radete i pružila odgovarajuće garancije.

Republika Srbija, takođe, u potpunosti priznaje i prihvata obavezu Mehanizma da nadzire suđenja koja su ustupljena nacionalnim sudovima uz pomoć međunarodnih i regionalnih organizacija, kao i da preduzima mere predviđene čl. 6 Statuta Mehanizma. Na ovom mestu bih podsetio da je Republika Srbija predala tribunalu sva lica koje je optužilo Tužilaštvo, među njima najviše političke, vojne i policijske zvaničnike, obezbedila prisustvo ogromnog broja svedoka, predala ogromnu dokumentaciju. Obaveza je Mehanizma, prema Rezoluciji ovog Saveta bezbednosti, da preduzima mere koje omogućavaju da se predmeti ustupe nacionalnom pravosuđu. U ranijoj praksi, 13 slučajeva je prosleđeno Bosni i Hercegovini, 2 Hrvatskoj i samo 1 Srbiji. Na kraju, što ne znači i da je najmanje važno, podsetio bih vas sve ovde na činjenicu da je Francuska – razume se, kao suverena i nezavisna država – na zahtev za hapšenje i izručenje Florens Artman zbog objavljivanja dokumenata i nepoštovanje suda, odbila zahtev za izručenje, uz obrazloženje da ona ne izručuje svoje državljane. Za manji prekršaj, vi od nas tražite da izručimo svoje državljane Jojića i Radetu, pokazujući nepoverenje i prema srpskom pravosuđu i sudovima i prema državi Srbiji, kao i činjenicu da pravilo iz starog Rima i dalje važi – quod licet Iovi non licet bovi – što priliči bogu, ne priliči volu. Nije zgoreg napomenuti da za zločine nad Srbima nije suđeno oficirima i političarima višeg ranga i da su zločini izvršeni nad Srbima ostali nekažnjeni pred MKSJ i Mehanizmom.

Podsetimo, primera radi, da je slučaj Ademi i Norac za stravične zločine prema srpskom civilnom stanovništvu u Medačkom džepu prepušten hrvatskim pravosudnim institucijama. Osvedočeni zločini nad Srbima, poput zločina Ramuša Haradinaja, Nasera Orića, zatim Ante Gotovine i drugih optuženih za vojnu operaciju „Oluja“ koja je dovela do potpunog etničkog čišćenja srpskog stanovništva sa velikog dela današnje Hrvatske, pred MKSJ rezultirali su oslobađajućim presudama.

Mnogi stravični zločini nad civilnim stanovništvom srpske narodnosti koji su izvršeni na teritoriji Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Autonomne pokrajine KiM, a koji su rezultirali etničkim čišćenjem srpskog stanovništva, jednostavno nisu bili predmet interesovanja tužilaštva MKSJ.

Ono što je veoma važno i da ništa ne ostavimo nerazjašnjeno, jeste to da je Srbija zemlja koja osuđuje svaki zločin i sve zločince koji su ih počinili na teritoriji bivše Jugoslavije. Međutim, zanimljivo je da je, uprkos kritikama, Srbija jedina koja otvoreno govori i osuđuje zločine počinjene od strane pripadnika srpske nacionalnosti, dok druge zemlje regiona uopšte ne govore o zločinima koje su predstavnici tih naroda počinili nad srpskim narodom. I, želim da još jednom ovde naglasim pred vama, da Srbija osuđuje strašan zločin u Srebrenici i izražava svoje najdublje saučešće porodicama stradalih u tom masakru. I sa ovim u vezi nema nikakvog „ali“. Ipak, ovde smo da analiziramo rezultate i kaznenu politiku MKSJ i Mehanizma, a ona je bila takva da nikada nije zadobila poverenje kod srpskog naroda, ma gde on živeo. I ne zbog toga što mi Srbi ne priznajemo zločine koje su počinili neki od naših sunarodnika, već zato što je Haški tribunal, uz izuzetke, sudio samo Srbima na sve tri teritorije bivše Jugoslavije: Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Kosovu i Metohiji, koju neke od država članica Saveta bezbednosti vide i nazivaju, naravno suprotno pravu, pravnim normama i rezolucijama Ujedinjenih nacija, kao nezavisnu državu.

Pokušaću plastično da vam dokažem kako je haška pravda krojena, čak iako znam da to neće naići na razumevanje mnogih od vas, ali za mene je to važno zbog istorije, činjenica i udžbenika koji će se pisati na osnovu činjenica. Naime, Srbi su osuđeni na ukupno 1138 godina zatvora, i na 8 doživotnih kazni zatvora. Istovremeno, Haški tribunal nije osudio nijednog Hrvata za zločine nad Srbima, ni u akcijama Medački džep, ni u „Bljesku“ niti u „Oluji“, kako je to politički lukavo urađeno u Tribunalu, a sve zavijeno u formu prava i pravde. Tužioci Haškog tribunala su namerno izabrali trojicu političkih i vojnih lidera Hrvata, bosanskih muslimana i Albanaca na sve tri pomenute teritorije, koji su činili zločine protiv Srba – Anta Gotovinu, Nasera Orića i Ramuša Haradinaja. Zanimljivo je da je, prateći isti šablon, dakle isti šablon, ova nepravda podeljena. Naime, svi oni su bili osuđeni u prvostepenom postupku, sa izuzetkom Ramuša Haradinaja, jer nijedan svedok nije preživeo. Gotovina je bio osuđen na 24 godine zatvora u prvostepenom postupku, dok je volšebnom odlukom drugostepenog veća i odnosom sudija 3:2, presuda promenjena u oslobađajuću. Naser Orić, za zločine protiv Srba, takođe je bio osuđen prvostepenom presudom, ali, volšebnom odlukom drugostepenog suda i ponovo odnosom sudija 3:2, odluka je bila oslobađajuća presuda i on je bio oslobođen svake odgovornosti.

Dozvolite mi da ponovim, svi svedoci u postupku protiv Ramuša Haradinaja su ili izvršili samoubistvo ili su bili ubijeni pod veoma, veoma čudnim okolnostima. Dozvolite mi da zaključim: ja ne želim da verujem da neko hoće da kaže da nije bilo zločina nad Srbima, ali, sudeći po presudama Haškog tribunala, niko – apsolutno niko - nije odgovoran za te zločine. Ipak, mi u Srbiji ćemo pokazati odgovornost i borićemo se za mir, stabilnost i pomirenje u regionu.

Tražimo od država članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija da nam pomognu racionalnim i pragmatičnim pristupom i poštovanjem međunarodnog prava, a ne pokušajima daljeg ponižavanja Srbije. Srbija je mala zemlja, sa ponosnim i hrabrim narodom, koji je podneo najveće žrtve tokom Prvog i Drugog svetskog rata, narodom koji želi da živi u miru sa svojim komšijama. I kada vam ovo tražim, ne mislim da tražim previše.

Na samom kraju, Srbija je zemlja sa najvećim rastom u regionu Zapadnog Balkana i ne možemo da napredujemo ako odnosi sa našim komšijama, prijateljima i drugim zemljama nisu dobri, stabilni i bolji. Zbog toga, uprkos selektivnoj pravdi koja je primenjena u Haškom tribunalu, bićemo otvoreni za svaki dijalog, svaku vrstu saradnje i mi gledamo ka budućnosti, a ne ka prošlosti. I imam samo jednu poruku za građane Srbije i građane srpske nacionalnosti u celom regionu – glavu gore, ni Srbija ni srpski narod nisu osuđeni ni za šta i na nama je da radimo još marljivije, da otvaramo fabrike i borimo se za našu decu i našu budućnost.

Živela Srbija!

Ministar spoljnih poslova i spoljne trgovine Mađarske Peter Sijarto boravio je u dvodnevnoj poseti Srbiji tokom koje se sastao sa predsednikom Republike Srbije Aleksandrom Vučićem, predsednicom Vlade Anom Brnabić, ministrom spoljnih poslova Nikolom Selakovićem i ministarkom privrede Anđelkom Atanasković. Predsednik Vučić je sa ministrom Sijartom razgovarao o daljem unapređenju bilateralne saradnje, evropskom putu Srbije, borbi na suzbijanju pandemije, tranzitnim kapacitetima, snabdevanju i korišćenju gasa, kao i strateškom partnerstvu dve zemlje u brojnim oblastima. Vučić je ocenio političke odnose Srbije i Mađarske kao najbolje u istoriji i istakao da je važan doprinos unapređenju bilateralnih odnosa dao i izuzetan lični i prijateljski odnos sa predsednikom Vlade Mađarske, Viktorom Orbanom. Predsednik Vučić je pohvalio mere koje Vlada Mađarske sprovodi od početka pandemije u cilju sprečavanja njenog daljeg širenja, te zaštite zdravlja njenih građana i očuvanja ekonomije. Govoreći o evropskim integracijama Srbije, Vučić je zahvalio Mađarskoj na snažnoj i kontinuiranoj podršci koju pruža našoj zemlji na najvišem političkom nivou, ali i kroz brojne programe obuka, razvojnu pomoć i slanje eksperata koji pomažu Vladi Srbije u procesu EU integracija. „Posebno smo zahvalni na ličnom zalaganju ministra Sijarta i najviših zvaničnika Mađarske koji u svim prilikama ističu da Srbija mora što pre da se pridruži Evropskoj uniji“, naglasio je predsednik Vučić i dodao da Srbija ostaje posvećena evropskom putu i sprovođenju reformi koje su deo tog procesa. Ministar Sijarto je posebno naglasio izuzetne odnose sa Srbijom, kao i blisku saradnju i prijateljske odnose dve zemlje koji su se ponovo potvrdili kroz izrazitu solidarnost i razumevanje tokom borbe protiv pandemije Kovid-19. „Možete računati na kontinuiranu podršku Mađarske u procesu evropskih integracija“, istakao je Sijarto i podvukao da će se dalje unapređenje saradnje između Srbije i Mađarske nastaviti preko brojnih zajedničkih aktivnosti u mnogim oblastima, te da će se podići na nivo strateškog partnerstva. Predsednica Vlade Ana Brnabić je na sastanku sa ministrom Sijartom zaključila da bilateralne odnose dveju zemalja karakteriše uzajamno poverenje i saradnja na svim nivoima. Razgovarano je o mogućnostima novih zajedničkih infrastrukturnih i energetskih projekata i investicija u cilju jačanja privrede i čvršćeg povezivanja na ekonomskom planu dve zemlje. Brnabić je istakla da je modernizacija pruge između Subotice i Segedina, čiji se završetak očekuje naredne godine, proglašen za projekat od posebnog značaja za Srbiju i ključni projekat dveju država. Ona je navela da je od velike važnosti i podrška mađarske vlade domaćim kompanijama koje žele da ulažu na srpskom tržištu. Sijarto je podvukao da postoji veliko interesovanje mađarskih investitora za ulaganja u Srbiju, kao i Vlade da kroz ovakve projekte gradi strateško partnerstvo sa Srbijom. On je, kada je reč o Vojvodini, preneo je da će Mađarska nastaviti sa Projektom ekonomskog razvoja, koji podrazumeva podršku za mala i srednja preduzeća. U tom smislu, mađarski šef diplomatije ocenio je kao dobru brzu reakciju obe zemlje i dogovor o uzajamnom priznavanju sertifikata o imunizaciji građana. Na sastanku je razgovarano i o održavanju naredne zajedničke sednice dveju vlada, kao i o potpisivanju Ugovora o prijateljskim odnosima i saradnji u oblasti strateškog partnerstva. Premijerka je iskazala zahvalnost na zalaganju Mađarske da Srbija bude deo evropske zajednice i podršci da tokom portugalskog predsedavanja Evropskoj uniji otvorimo završene pregovaračke klastere. Šef mađarske diplomatije pohvalio je Srbiju na efikasnoj imunizaciji građana i skorom početku domaće proizvodnje vakcina. U susretu sa ministrom spoljnih poslova Srbije Nikolom Selakovićem, ministri su posetili Hram Svetog Save u Beogradu i obišli kriptu hrama i grob patrijarha Irineja. Tokom posete Srbiji ministar Sijarto se sastao i sa ministarkom privrede Atanasković koja je istakla da će daljem jačanju sveukupnih odnosa dve zemlje doprineti i potpisani memorandumi: Memorandum o razumevanju između Vlada Srbije i Mađarske radi produbljivanja saradnje dve zemlje o uspostavljanju Programa za izgradnju kapaciteta Zapadnog Balkana, kao i Memorandum o razumevanju između „Elektroprivrede Srbije“ i mađarske elektro-energetske kompanije.

https://www.srbija.gov.rs/vest/550740/madjarska-zainteresovana-da-gradi-stratesko-partnerstvo-sa-srbijom.php

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se sa ministrom spoljnih poslova Mađarske Peterom Sijartom

https://www.instagram.com/p/CPsGNdCJklL/?utm_source=ig_web_button_share_sheet

Prema poslednjim podacima, u Srbiji je dato 4.428.187doza vakcina, prvu dozu primilo je 2.464.701, dok je obe doze primilo 1.963.486.

U procentima jednu dozu je primilo 45.6 odsto punoletnog stanovništa, dok je revakcinisano oko 33 odsto.

U narednih sedam dana broj revakcinisanih biće blizu dva miliona punoletnih građana, što je oko 35 odsto stanovništva.

Očekuje se da će do kraja juna biti revakcinisano 50 odsto stanovništva, odnosno, oko 2.800.000 punoletnih građana Srbije.

U ovom trenutku u Srbiji imamo dovoljno vakcina da vakcinišemo 3.115.000 građana i da time praktično budemo bezbedni. Dnevno se u Srbiji vakciniše 25.000 građana.

24. maja je stiglo 104.130 doza „Fajzer-Biontek“ vakcina, 27. maja je dopremljeno 500.000 vakcina „Sinofarm“ Ukupno je isporučeno 4,2 miliona doza vakcine „Sinofarm“, i jučerašnja isporuka je poslednja isporuka „Sinofarma“ po ugovoru. Četiri miliona doza vakcina koje su kupljene od Kine i dopremljene u osam letova od januara, a Vojska Kine donirala je još 200.000 doza te vakcine.

Od početka pandemije u Srbiju stiglo 58 aviona kojima je stigla medicinska oprema donirana od strane Kine i tamošnjih kompanija, pri čemu su, pored toga, još tri teretna voza dopremila sve što je Srbija od te zemlje kupili za vreme pandemije.

Poslednjih dana, usled velikog publiciteta u medijima širom sveta i odlično organizovanog procesa nabavke vakcina i imunizacije u Srbiji, primetno je veliko interesovanje za vakcinaciju u našoj zemlji, ne samo iz regiona, već i iz velikog dela Zapadne i Centralne Evrope. Evidentiran je i veliki broj upita čak i za „vakcinalni“ turizam, kako građana iz tih delova Evrope, tako i tur-operatora, turističkih agencija i avio-kompanija.

Srbija je trenutno fokusirana na vakcinaciju svojih građana, ali ćemo nastojati da kroz donacije vakcina i u narednom periodu pomognemo prijateljima i komšijama u borbi protiv korone.

Poslednjih dana pojačano je i interesovanje domaćeg stanovništva za vakcinisanjem, Srbija beleži dnevne rekorde u vakcinisanju sopstvenog stanovništva.

Ukoliko se u narednom periodu ukaže mogućnost za vakcinisanjem i zainteresovanih stranih državljana (bez prijavljenog boravišta u Srbiji), Srbija će se, sa velikim zadovoljstvom i u skladu s kapacitetima, potruditi da izađe u susret i takvim zahtevima. U tom slučaju ćemo blagovremeno obavestiti javnost, ali moramo da napomenemo da to u ovom trenutku nije moguće.

Strani državljani mogu da iskažu zainteresovanost za vakcinisanje u Srbiji putem portala eUprava, ali je važno napomenuti da to nije dovoljno i da je neophodno da dobiju povratnu potvrdu i poziv sa terminom i lokacijom za vakcinisanje. Zato nije preporučljivo da strani državljani, samo sa iskazanim interesovanjem putem portala eUprave ili čak i bez toga (pošto ima i takvih primera na punktovima za vakcinaciju), samoinicijativno dolaze u Srbiju na vakcinaciju i tako sebe izlažu neprijatnim situacijama i troškovima.

20. maj 2021. godine Ministar Selaković predstavio novu uslugu „e-Konzulat“ U Beogradu je danas predstavljena nova usluga Ministarstva spoljnih poslova „e-Konzulat”, namenjena stranim državljanima koji apliciraju za vizu i žele da dođu u Srbiju da rade. Tom prilikom, ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković rekao je da je ta usluga jedan od pokazatelja dobrog razvoja naše države, koja, kako je istakao, postaje magnet za ozbiljne strane kompanije, koje dovode veliki broj radnika iz drugih zemalja da bi radili u Srbiji. „Da ne budem pretenciozan, nego potpuno realan, ova usluga predstavlja prekretnicu u funkcionisanju našeg sistema. E- Konzulat i digitalizacija postupka izdavanja radnih viza za strane državljane koji žele da rade u Srbiji, jeste prva elektronska usluga MSP-a, a mogu da vam obećam da to jeste prva, ali nikako i poslednja e-usluga”, naglasio je Selaković. Šef srpske diplomatije ukazao je da „e-Konzulat” predstavlja modernizaciju izuzetno važnog segmenta delatnosti diplomatsko-konzularnih predstavništava Srbije i da se ovde zapravo govori o nečemu što je od suštinske važnosti za dalje procese razvoja naše države. Ministar je podsetio da, kada je predsednik Republike posećivao gradilište Moravskog koridora, rečeno mu je da se sa nekim radovima kasni u izvođenju zato što firmi Behtel na vreme nisu izdate radne vize. „Istog momenta kada smo to pratili i čuli predsednika, ja sam alarmirao službe u okviru Ministarstva. Čudili smo se, znamo da izdavanje viza u Turskoj ide dobrom dinamikom, a onda smo utvrdili da su to u stvari bili radnici iz Bangladeša koji su vizu tražili preko naše ambasade u Indiji, a u kojoj imamo problem manjka zaposlenih”, objasnio je ministar. Kako je dodao, reč je o izuzetnom i velikom poslu, svaki naš službenik morao je da primi dokumentaciju na papiru, da je proveri, da onda zahteva dopunu, pa tek tada da prosleđuje. „Danas je to fantastično usavršeno i tom našem konzularnom radniku, sva ta dokumentacija dolazi u elektronskom obliku. Ranije smo imali dva filtera za proveru dokumentacije, sada ih faktički imamo tri. A posao je značajno efikasniji”, ukazao je Selaković. Kako je istakao, to je usluga za koju je obećano da će biti završena pre manje od četiri meseca i da je ona od ponedeljka dostupna u 95 diplomatsko-konzularnih predstavništava Srbije, odnosno u svim našim ambasadama i generalnim konzulatima. Najveći rezultat tog poduhvata, istakao je ministar, osim prednosti koju će doneti u budućem funkcionisanju, jeste činjenica da to nije projekat jednog državnog organa, već zajednički poduhvat Ministarstva spoljnih poslova, Kancelarije za IT i eUpravu, Generalnog sekretarijata Vlade, MUP-a, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Nacionalne službe za zapošljavanje. „U rekordnom roku uradili smo izuzetno dobar posao. Ovo je na ponos našeg ministarstva, na ponos čitave države. Uveren sam da ćemo u periodu pred nama osavremenjivati dodatno ono što jesu naši poslovi i učiniti Srbiju jednom od retkih država koja poseduje ovakve mehanizme i ovakve najsavremenije načine obavljanja naših konzularnih poslova”, rekao je Selaković. Govoreći o samom portalu „e-Konzulat”, ministar je objasnio da postoji karikatura na kojoj je predstavljen Nikola Tesla i zgrada stare železničke stanice sa jednim kranom, koja u stvari simbolizuje istorijsku činjenicu – kada je Tesla boravio u Beogradu u godini kada je ona izgrađena. „Danas je to mesto iza koga nastaje Beograd budućnosti, a ovo što smo uspeli zajedničkim snagama da uradimo jeste pokazatelj nečega što je budućnost Srbije, razvoj veštačke inteligencije, IT i stvaranje uslova da u Srbiji u budućnosti sve više ljudi živi i dolazi da bi ovde dobro živeli i radili”, zaključio je ministar. Direktor Kancelarije za IT i eUpravu Mihailo Jovanović rekao je da je ovo prvi put da su e-usluge okrenute ka stranim državljanima, i da je do sada to bio slučaj sa našim državljanima. U periodu od 1. januara 2019. do 17. maja ove godine, najviše zahteva za srpsku vizu podneto je u ambasadi u Pekingu i to 6.766 zahteva, zatim u Nju Delhiju – 2.973, Šangaju 2.115, Tokiju 1.798, Kairu 1.756. U Alžiru je u tom periodu podneto 1.270 zahteva, u Džakarti 1.095, a u Bejrutu 1.077. Sa aspekta državljanstva, srpsku vizu D za zapošljavanje traže najviše državljani Kine – 9.516 zahteva, zatim Indije 1.955, te Ukrajine – 673.

Predsednik Aleksandar Vučić rekao je večeras da je vizionarska ideja Roberta Šumana donela istinsku pobedu novog poverenja nakon Drugog svetskog rata i veru u ujedinjenje različitosti u miru i solidarnosti, uz poruku da tu veru ima i Srbija, kao i nadu da će postati zemlja koja će biti rado viđena u evropskoj porodici naroda. Vučić je, čestitajući svima u Srbiji i EU Dan Evrope, podsetio da je 9. maj dan kada se slavi i velika pobeda slobode, izvojevana uz ogromne žrtve. „Dok su užasi rata tinjali, a Evropa lečila rane iz Drugog svetskog rata, ona je imala i ljude poput Roberta Šumana, koji su shvatali da se samo na pomirenju naroda i njihovom zajedništvu može stvarati budućnost”, rekao je Vučić na prijemu povodom Dana Evrope. Ukazao je da su evropski narodi imali hrabrosti da u nedavnim protivnicima vidi buduće saveznike. „Šumanova vizionarska ideja da će mir biti sačuvan, ako stvaralačke snage budu srazmerne opasnostima koje prete, da će Evropa izroniti iz konkretnih dostignuća, donela je istinsku pobedu novopronađenog poverenja i veru u ujedinjenje različitosti u miru i solidarnosti”, rekao je Vučić. On je poručio da tu veru, iako ne izgleda uvek tako, ima i Srbija, kao i nadu da će naša konkretna dostignuća, na dugom i ne lakom putu do članstva u EU biti adekvatno vrednovana. „I da će Srbija uz vašu pomoć, podršku i kritiku postati zemlja koju ćete rado videti u evropskoj zajednici nacija. Verujem da bismo i mi našom podrškom, pomoći i kritikom doprineli da EU postane još bolje mesto za život”, rekao je Vučić. Punopravno članstvo u EU, uz kompromisno rešenje za pitanje Kosova i Metohije, način je da ostvarimo cilj i Srbiju učinimo uređenom i uspešnom što bi značilo da jesmo na dobrom, evropskom putu, poručio je predsednik Srbije. Vučić je rekao da moramo još mnogo napora da uložimo u reforme, ne što to neko traži od nas, već zato što znamo da to nama i zemlji donosi boljitak. Istakao je i da su posebno važne važne reforme u vladavini prava kojima se, kaže, sada pristupa sa mnogo više odgovornosti. „Kod nas postoji neka trka u tome ko će da kaže da je više za Evropu, a ko ispod žita kaže da je manje za Evropu. Evropa ne pripada samo onima koji bi da iskoriste evropski novac, ne pripada onima u vladi koji kažu da su na evropskom putu jer smatraju da time sprečavaju opoziciju da dođe na vlast, ni onima koji smatraju da je to jedini put da se vlasti dočepaju. Svima nama pripada, ali ne možemo da uzmemo iz Evrope samo ono što nam se sviđa, a da ne prihvatamo ono što nam se ne sviđa“, objasnio je on. Znam, dodao je, koliko nama u Srbiji nije lako kada čujemo kritike u vezi „Kosova“, kao i iz oblasti vladavine prava. „Sam sam se uverio da smo mi ti koji nismo pridali dovoljno pažnje i posvećen pristup gorućim problemima iz te oblasti. Verujem da ćemo većim elanom uspeti da promenimo odnos građana Srbije i dobijemo veće poštovanje EU na tome što radimo“, istakao je on. Vučić je istakao i da je EU nesumnjivo najveći donator, investitor, i daleko najvažniji trgovinski partner Srbije i podsetio da se oko dve trećine svih trgovinskih poslova i još više uslužnih delatnosti vezuje za EU, te da su to činjenice, sviđalo se nekome ili ne. Ukazao je da je pre sedam godina kada je postao predsednik vlade u firmama koje su dolazile iz zemalja EU bilo zaposleno tri puta manje ljudi nego danas. „To pokazuje koliko smo uprkos svim problemima uspeli da uradimo mnogo toga zajedničkog i napravimo dobre rezultate, da ljudima obezbedimo život, sigurnost na poslu, da pokažemo da možemo da brinemo više o njima“, rekao je Vučić podsećajući i na veliku pomoć EU u oblasti obrazovanja. Rekao je da je prilikom nedavne posete EU, koju je ocenio najboljom do sada, Srbija dobila dodatnu podršku infrastrukturnim projektima pre svega za modernizaciju, odnosno gotovo izgradnju nove pruge Beograd-Niš-Preševo. To je, kaže, potvrđeno u pismu predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, ističući da je to najlepše pismo koje je dobio do sada iz Brisela. „Zahvalan sam Fon der Lajen što je istakla da je to prekretnica u našim odnosima. Jeste prekretnica, jer ta podrška prevazilazi sve što smo zajedno uradili i kada pogledate razmere i snagu značaj tog projekta“, kazao je on. Rekao je da Srbija i njeni građani smatraju Evropu svojom kućom i da zato želimo da damo koliko možemo svoj doprinos miru, kroz regionalno povezivanje, Berlinsku konferenciju i mini Šengen. „Ohrabren porukom evropskih zvaničnika nadam se da ću moći uskoro da ih ugostim, kako bi razgovarali o daljem ubrzanju našeg evropskog puta“, zaključio je Vučić. Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Sem Fabrici priredio je večeras prijem povodom obeležavanja 9.maja, Dana Evrope. Prijemu u Skupštini grada Beograda, pored predsednika Srbije Aleksandra Vučića, prisustvovali su i predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić, premijerka Srbije Ana Brnabić, ministar spoljnih poslova Nikola Selaković, ministar za evropske integracije Jadranka Joksimović, predstavnici diplomatskog kora, javnog života. Dan Evrope, ustanovljen je u znak sećanja na početak stvaranja Evropske unije (EU) i Dan pobede nad fašizmom u Drugom svetskom ratu. Prijem se održava u sećanje na 9. maj 1950. godine, kada je potpisana Šumanova deklaracija, koja je postavila temelje Evropske unije, projekta koji je doneo najduži period bez rata na Starom kontinentu.

Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković uputio je čestitku povodom, 9. maja, Dana Evrope visokom predstavniku EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku Žozepu Borelu u kojoj je izrazio uverenje da će ideja ujedinjenja različitosti u miru i solidarnosti i dalje biti ideja vodilja Evropske unije. „Duboko verujem da Republika Srbija, politikom mira i dobrosusedske saradnje, može doprineti da Evropska unija postane još bolje mesto za život, uz iskreno uverenje da će naša dostignuća na putu ka članstvu u evropskoj porodici naroda biti adekvatno vrednovana”, navodi se u čestitki ministra Selakovića i dodaje da evropska perspektiva našoj zemlji predstavlja snažan podstrek za sveobuhvatno sprovođenje političkih, ekonomskih i društvenih reformi sa ciljem da u dogledno vreme postane punopravna članica Evropske unije. Šef srpske diplomatije podvukao je da Srbija istorijski, kulturno i vrednosno pripada krugu zemalja ujedinjenih pod zastavom Evropske unije i izrazio nadu da će naša zemlja i naši susedi na zapadnom Balkanu, biti u prilici da u bliskoj budućnosti postanu deo nesumnjivo najuspešnijeg mirovnog, demokratskog i ekonomskog projekta u istoriji našeg zajedničkog kontinenta. Selaković je, takođe, ovom prilikom u ime Srbije uputio zahvalnost Evropskoj uniji na pruženoj pomoći u borbi protiv zarazne bolesti Kovid-19, naglasio da naša zemlja visoko ceni iskazanu solidarnost i podršku u teškim trenucima suzbijanja pandemije, i izrazio uverenje da ćemo u narednom periodu zajedničkim snagama doprineti pronalaženju rešenja za prevazilaženje ekonomskih posledica pandemije virusa korona.

Vlada Republike Srbije usvojila je 6. maja Uredbu o podsticajnim merama za imunizaciju i sprečavanje i suzbijanje zarazne bolesti Kovid 19, kako bi se dodatno motivisali građani za vakcinaciju i na taj način brže postigao kolektivni imunitet, koji za cilj ima suzbijanje epidemije, vraćanje osnovnih funkcija zdravstvenom sistemu i otvaranje ekonomije.

Dodatna novčana podrška u iznosu od po 3.000 dinara predviđena je za sve građane Srbije koji su do sada vakcinisani i sve one koji će do 31. maja primiti bar prvu dozu vakcine.

Prema poslednjim podacima, u Srbiji je dato 4.180.000 doza vakcina, prvu dozu primilo je 2.338.000, dok je obe doze primilo 1.842.000. Dnevno se u Srbiji vakciniše 25.000 građana. U narednih sedam dana broj revakcinisanih biće blizu dva miliona punoletnih građana, što je oko 35 odsto stanovništva. Očekuje se da će do kraja juna biti revakcinisano 50 odsto stanovništva, odnosno, oko 2.800.000 punoletnih građana Srbije. Beograd, Niš, Užice na vrhu liste, po broju vakcinisanih punoletnih građana. *Primer Beograda – Zaključno sa 20. majem, vakcinisano je 659.942 lica što iznosi 47,4 odsto punoletne populacije, revakcinisano 538.917 osoba što iznosi 38,7 odsto punoletne populacije. U populaciji između 65 i 74 godine vakcinisano je 77 odsto ljudi. Ukupno u Beogradu je dato 1.198.859 doza vakcina, potrebno da se vakciniše još 36.208 osoba kako bi tačno polovina stanovnika glavnog grada bila zaštićena.

Program za povezivanje sa srpskom dijasporom „Tačka povratka“, uz podršku Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu Vlade Republike Srbije, obezbedio je poseban termin za vakcinaciju srpskih državljana iz dijaspore.

Državljani Srbije koji žive u inostranstvu moći će da se vakcinišu 15. maja u Beogradu, a prijave za imunizaciju dostupne su na sajtu udruženja „Tačka povratka“:

https://tackapovratka.rs/poziv-za-vakcinaciju-dijaspore/

Državljani Srbije iz dijaspore moći će da biraju između vakcina „Fajzer“, „Sinofarm“ i „Sputnjik Ve“, dok će drugu dozu primiti na Beogradskom sajmu 5. juna.

Poziv se odnosi isključivo na državljane Srbije koji žive u inostranstvu.

Ambasador R. Srbije u Budimpešti Ivan Todorov i drugi sekretar ambasade Aleksandar Lončarević su 29. aprila ove godine bili gosti ministra za ljudske resurse Mađarske dr. Mikloša Kašlera.

Tokom susreta su razmotrene dosadašnje mere povodom pandemije zbog korona virusa, kao i mogućnosti saradnje u oblastima zdravstva i kulture.

Srbija i Mađarska se bore protiv pandemije na sličan način: umesto ideoloških aspekata, prvenstveni cilj naših zemalja je interes da se zaštiti zdravlje stanovništva. Zahvaljujući tome u obema državama su dostupne vakcine i sa Istoka i sa Zapada.

Srpsko-mađarski odnosi, gledajući istorijsku perspektivu, dostigli su istaknuti dobar domet, što je veoma bitno, jer je sudbina regije povezana sa sudbinom zemalja koje je sačinjavaju -  naglašeno je na susretu.

Direktor Kancelarije za e-Upravu Mihailo Jovanović je saopštio da će od sutra na svim vakcinalnim punktovima širom Srbije biti omogućeno vakcinisanje bez zakazivanja sa tri vakcine – "Fajzer", "sputnjik V" i "Sinofarm" vakcinom.

Prema poslednjim podacima, u Srbiji je dato 3.255.000 doza vakcina, a od tog broja potpuno vakcinisanih građana (primljene obe doze) je 1.310.000 građana (što je trećina punoletnih građana Srbije).

Za 10-ak dana imaćemo 1,8 miliona revakcinisanih, odnosno oko 40 odsto punoletne populacije vakcinisane prvom vakcininom.

1.200.000 građana potpuno imunizovano - prošlo tri nedelje od druge doze odnosno 5 od prve AstraZeneke.

U starosnoj populaciji između 65 i 74 godine vakcinisano je više od 51 odsto stanovništva, a u starosnoj grupi preko 75 godina imamo 42 odsto vakcinisanih.

Predsednik Vučić je 23. aprila izjavio da imamo dovoljno vakcina i da je važna vakcinacija u regionu. Rekao je da je Srbija najviše vakcina protiv korona virusa dobila od kineske kompanije Sinofarm a zatim od kompanije Fajzer-Biontek, da očekuje 36.000 vakcina od EU i naglasio da je za Srbiju važno da se vakcinišu i građani u regionu.

„Mi smo dobili od Kovaksa do sada bilo je planirano 96.000 vakcina, a dobili smo 57.000. Od EU od ukupne kvote od 630.000 doza koje treba da dođu do kraja juna, Srbija bi trebalo proporcionalno broju stanovnika da dobije oko 270.000 ili 260.000, a mi ćemo dobiti samo 36.000 vakcina“, naveo je Vučić.

Dodaje da se Srbija sa tim saglasila zato što su te vakcine važnije drugim delovima našeg regiona.

„Smatramo da su koliko su te vakcine važne za nas važne i za naše komšije. Besmisleno je sve što radimo ako oni ne mogu da dobiju vakcinu. Ljudi koji dolaze u Beograd i imaju sportske, poslovne i druge kontakte za nas je važno da oni ne mogu da prenose zarazu“, poručio je Vučić.

Zahvalio je EU i Kovaksu, ali je napomenuo da je Srbija najviše vakcina dobili od Sinoframa, a potom od Fajzer-Bionteka. Kako je rekao, Srbija je značajno veći broj vakcina dobila od američko - nemačke kompanije, za čak 250.000 doza više nego ruske vakcine. Srbija je, istakao je, jedina zemlja van EU koja je počela vakcinaciju Fajzerovom vakcinom istovremeno kada i EU i da, kada se radi o isporuci vakcina, tačno na vreme stižu vakcine kompanija Sinofarm i Fajzer-Biontek, a da kasne isporuke nekih drugih proizvođača.

Vučić je dodao da će Srbija nastaviti vakcinaciju, kao i da je teškim radom uspela da obezbedi vakcine.

Predsednik Vučić rekao da je Srbija u region do sada poslala 120.000 vakcina, kao i da je u Srbiji vakcinisano oko 65.000 građana zemalja iz regiona, što je ukupno oko 200.000 vakcina za ljude u regionu.

Strani državljani mogu da iskažu zainteresovanost za vakcinisanje u Srbiji putem portala eUprava, ali je važno napomenuti da to nije dovoljno i da je neophodno da dobiju povratnu potvrdu i poziv sa terminom i lokacijom za vakcinisanje. Zato nije preporučljivo da strani državljani, samo sa iskazanim interesovanjem putem portala eUprave ili čak i bez toga (pošto ima i takvih primera na punktovima za vakcinaciju), samoinicijativno dolaze u Srbiju na vakcinaciju i tako sebe izlažu neprijatnim situacijama i troškovima.“

Prema poslednjim podacima, u Srbiji je dato 3.163.499 doza vakcina, a od tog broja potpuno vakcinisanih građana (primljene obe doze) je 1.282.971 građana (što je trećina punoletnih građana Srbije).

Za 15-ak dana imaćemo 1.8 miliona revakcinisanih, odnosno oko 40 odsto punoletne populacije vakcinisane prvom vakcininom. 950.000 građana potpuno imunizovano - prošlo tri nedelje od druge doze odnosno 5 od prve AstraZeneke.

U starosnoj populaciji između 65 i 74 godine vakcinisano je više od 51 odsto stanovništva, a u starosnoj grupi preko 75 godina imamo 42 odsto vakcinisanih.

Za vakcinisanje u Srbiji se prijavilo i oko 53.000 stranaca koji nemaju prijavljeno boravište u Srbiji, a prijavili su se preko portala e-Uprave za dobijanje vakcine. Trenutno se strani državljani ne vakcinišu, već samo naši građani, a kada oni budu vakcinisani razmotriće se opcija vakcinisanja prijavljenih stranaca.

Vakcinacija u Srbiji je besplatna, to važi i za strance koji kod nas prime vakcinu. Na društvenim mrežama i internetu pojavili su se oglasi za vakcinaciju preko agencija, međutim nema mogućnosti da se preko bilo koje strane ili domaće turističke agencije zakaže vakcinacija u Srbiji i reč je o internet prevarama.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je danas putem video linka sa predstavnicima delegacije Međunarodnog monetarnog fonda koju predvodi šef Misije, Jan Kejs Martejn.

Sagovornici su zaključili da osnovni cilj Srbije ostaje da sačuva teško stečenu reputaciju fiskalno sigurne zemlje, kao i da nastavi sa odgovornom fiskalnom politikom kako javni dug ne bi prešao nivo od 60 odsto BDP-a, čime Srbija odlučno nastavlja da radi na daljem rastu ekonomije.

Tokom razgovora, predsednik Vučić i Jan Kejs Martejn posebno su se osvrnuli na mere podsticaja i usvojena tri paketa mera za pomoć privredi i građanima, kojima je očuvana makroekonomska stabilnost i čak postignuta veća stopa zaposlenosti.

Martejn je pozdravio odgovornu ekonomsku politiku Srbije i uspešno upravljanje krizom tokom pandemije.

„Srbija je ostvarila jedan od najboljih rezultata u prošloj godini uprkos izazovima pandemije“, izjavio je Martejn, posebno istakavši da je Srbija bila jedna od retkih zemalja kojoj MMF nije korigovao početnu projekciju stope rasta od 5% koju je dao prošle godine.

Predsednik Vučić je dodao da je Srbija već posle prvog kvartala 2021. godine na dobrom putu da ostvari planirani rast od 6% kako je i predviđeno, budući da je jedan od glavnih fokusa Vlade Srbije ulaganje u velike infrastrukturne projekte i intenziviranje rada na privlačenju direktnih stranih investicija.

„Srbija je 2020. godine bila u samom vrhu po privednom rastu u Evropi i uveren sam da i ove godine možemo da uđemo u prve tri ili četiri zemlje po rastu“, rekao je predsednik Vučić i dodao da je zadovoljan time što Srbija i dalje, uprkos situaciji vezanoj za pandemiju, ima izuzetno jak priliv investicija.

Predsednik Vučić i Jan Kejs Martejn razgovarali su i o novom aranžmanu savetodavnog karaktera, koji je od posebnog značaja u svetlu unapređenja opšte investicione klime u Srbiji, kao i u kontekstu još većeg poverenja investitora.

„Imajući u vidu ogroman napredak Srbije u proteklih osam godina, prioritetni cilj ovog aranžmana biće da očuva postignute rezultate, ali i da obezbedi podršku u daljem sprovođenju strukturnih reformi usmerenih na još brži, snažniji i održiviji rast“, rekao je predsednik Vučić i zahvalio MMF-u i ličnom angažovanju Jana Kejsa Martejna na profesionalnoj i stručnoj podršci na koju Srbija umnogome računa.

Predsednik Vučić je istakao da će Srbija posebnu pažnju posvetiti reformama u javnim preduzećima, te da će prioriteti i dalje biti ulaganja u infrastrukturu, stvaranje još bolje klime za investicije, veća ulaganja u životnu sredinu, nauku i kapitalne projekte, što će dodatno i dugoročno doprineti stabilnom finansijskom rastu u narednim godinama.

Izvor: www.predsednik.rs

Foto: www.predsednik.rs

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić primio je danas regionalnog direktora Svetske zdravstvene organizacije za Evropu dr Hansa Klugea, sa kojim je razgovarao o saradnji u borbi protiv pandemije Kovid-19, kao i o saradnji na unapređenju zdravstvene zaštite u našoj zemlji i drugim zajedničkim aktivnostima.

Predsednik Vučić je zahvalio dr Klugeu na ličnom angažovanju i podršci tokom aktuelne pandemije, posebno na tehničkoj pomoći i ekspertizi.

Ovom prilikom upoznao je zvaničnika SZO sa rezultatima imunizacije u Srbiji i planovima kako da se vakcina obezbedi svim građanima koji budu želeli da je prime.

Dr Kluge je čestitao predsedniku Vučiću na liderstvu i ličnom zalaganju da obezbedi vakcine.

On je naglasio da se Srbija dobrom strategijom imunizacije svrstala među globalne lidere, postavši pritom i primer humanosti i solidarnosti omogućavanjem vakcinacije starijima u ruralnim sredinama, stranim državljanima i doniranjem vakcina drugim zemljama.

„Srbija je vakcinu prihvatila kao proizvod koji spasava život i nije na to gledala geopolitički”, rekao je dr Kluge.

Dvojica sagovornika su se saglasili da bi svet trebalo da poveća proizvodne kapacitete za vakcine, kao i da razvije nove adekvatne terapije za borbu protiv Kovid-19, i, s tim u vezi, radi na povećanju stepena poverenja građana u nauku.

Predsednik Vučić je upoznao dr Klugea sa planovima za unapređenje rada Instituta za virusologiju, vakcine i serume „Torlak”.

„Hoćemo da od „Torlaka” napravimo jednu od najboljih fabrika vakcina u Evropi”, rekao je predsednik Vučić.

Izvor: www.predsednik.rs

Foto: www.predsednik.rs

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić razgovarala je danas sa regionalnim direktorom Svetske zdravstvene organizacije za Evropu Hansom Klugeom o epidemiološkoj situaciji i toku imunizacije građana u Srbiji.

Brnabić je iskazala zahvalnost na saradnji u borbi protiv pandemije, tehničkoj pomoći i ekspertizi, ističući da je za našu zemlju veoma značajna podrška ove organizacije.

Ona je obavestila direktora SZO za Evropu o toku imunizacije građana u Srbiji, izrazivši uverenje da ćemo, zahvaljujući velikom broju vakcinisanih, uspeti da stvorimo kolektivni imunitet i vratimo se u normalne tokove života.

Kluge je proces imunizacije u Srbiji ocenio kao impresivan, i dodao da je Srbija donela dobru odluku da građanima ponudi sve dostupne vakcine koje se koriste u borbi protiv virusa korona. On je, izražavajući zabrinutost zbog pojave novih sojeva virusa, naglasio da je neophodno ubrzati proces imunizacije i pokazati međusobnu solidarnost.

Direktor Svetske zdravstvene organizacije za Evropu je pohvalio Srbiju na humanosti koju je pokazala donirajući vakcine zemljama regiona i omogućavajući vakcinaciju onima koji nemaju dovoljan broj cepiva za svoje građane.

Predsednica Vlade je poručila da će Srbija i dalje sarađivati sa zemljama regiona i pomagati u skladu sa svojim mogućnostima.

Kada je u pitanju projekat „Mapa puta za zdravlje na zapadnom Balkanu 2021–2025“, izneto je i da će, ukoliko to epidemiološki uslovi dozvole, krajem godine u Beogradu biti održan regionalni sastanak, značajan za buduće unapređenje saradnje država regiona u oblasti zdravstvenih izazova.

Izvor: www.srbija.gov.rs

Foto: www.srbija.gov.rs

Vakcinacija (imunizacija) u Srbiji počela 24. decembra (pre nego u većini evropskih zemalja).

Prvu vakcinu primila je predsednica Vlade Ana Brnabić. Ona je i prvi premijer u Evropi koja je primila vakcinu.

Srbija je treća država u Evropi, posle Britanije i Švajcarske koja je počela vakcinaciju.

Masovna vakcinacija stanovništva u borbi protiv Kovida-19 u Srbiji počela je 19. januara.

Građani mogu da izaberu vakcinu koju žele da prime, a dostupne su: „Fajzer-Biontek“, kineska „Sinofarm“, ruska „Sputnjik Ve“ i „AstraZeneka“.

Srbija je jedna od retkih zemlja koja na raspolaganju ima četiri vakcine.

Prema podacima 70 odsto vakcinisanih primilo je „Sinofarm“ vakcinu (više od milion građana), 12 odsto „Fajzer“, a po devet odsto „Sputnjik V“ i „AstraZeneku“.

Prema poslednjim podacima, u Srbiji je dato 3.020.401 doza vakcina, a od tog broja potpuno vakcinisanih građana (primljene obe doze) je 1.212.997 građana (što je trećina punoletnih građana Srbije).

Za 15-ak dana imaćemo 1.8 miliona revakcinisanih, odnosno oko 40 odsto punoletne populacije vakcinisane prvom vakcininom.

950.000 građana potpuno imunizovano - prošlo tri nedelje od druge doze odnosno 5 od prve AstraZeneke.

U četvrtak, 8. aprila, Srbija je oborila sopstveni rekord po broju vakcinisanih ljudi, kada je vakcinisano više od 75.000 ljudi.

To je rezultat kojem, proporcionalno broju stanovnika, ne mogu da se pohvale ni najrazvijenije zemlje u Evropi i svetu.

Cilj da do kraja maja imamo više od 2.800.000 vakcinisanih, 2.200.000 revakcinisanih, a do kraja juna više od tri miliona vakcinisanih i revakcinisanih ljudi.

Beograd, Novi Sad, Niš, Užice i Sremska Mitrovica na vrhu liste sa oko 36 ili 37 odsto vakcinisanih punoletnih građana.

NABAVKA VAKCINA traje od 22. decembra.

14. aprila je na Torlaku izvršeno punjenje prve serije kontrolnih doza vakcine „Sputnjik V''. Vakcine proizvedene na Torlaku biće puštene u upotrebu u junu ove godine.

15. aprila je predsednik Vučić najavio da će u ponedeljak, 19. aprila, stići još 211.000 vakcina „Fajzer“, kao i da je 14. aprila stiglo 50.000 druge komponente ruske vakcine, dok bi 16. aprila trebalo da stigne isto toliko, a u ponedeljak ili utorak još 100.000 prve komponente „Sputnjika V". Očekuju se i kineske „Sinofarm“ vakcine pre kraja ovog meseca.

U Srbiji je vakcinisano je 39.000 st​ranaca („AstraZeneka“ vakcinom), koji su došli ili na poziv Privredne komore Srbije ili su se sami prijavili preko portala eUprave. Premijerka Brnabić je izjavila da je ogroman uspeh vakcinacija ljudi iz regiona i ocenila da je to bio način podizanja zajedničke sigurnosti, jer bez bezbednih ljudi u regionu ni ljudi u Srbiji nisu bezbedni. Najviše državljana BiH, Severne Makedonije i Crne Gore.

Prema izjavi premijerke od 8. aprila Srbija je trenutno fokusirana na vakcinaciju svojih građana, ali će kroz donacije vakcina pomoći prijateljima i komšijama u borbi protiv korone.

Za vakcinisanje u Srbiji se prijavilo i oko 53.000 stranaca koji nemaju prijavljeno boravište u Srbiji, a prijavili su se preko portala e-Uprave za dobijanje vakcine.

10. aprila je predsedavajući Predsedništva BiH Milorad Dodik izjavio da je sa predsednikom Srbije dogovorio da početkom naredne sedmice bude isporučeno oko 20.000 vakcina iz Srbije u Republiku Srpsku.

15. aprila je predsednik Vučić uručio Dodiku donaciju od 20.000 doza vakcina „Astra Zeneka" za Republiku Srpsku.

VAKCININACIJA MIGRANATA - 24. marta u ambulanti u okviru centra za migrante u Krnjači počelo vakcinisanje migranata. Prijavljeno oko 500 migranata.

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković upozorio je, na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, da politički ekstremizam među Albancima na KiM ne gubi na snazi, već da naprotiv, postaje sve jači.

Selaković je, na sednici na kojoj je razmatran Izveštaj generalnog sekretara UN o radu UNMIK-a, podsetio da obaveza formiranja Zajednice srpskih opština nije ispunjena već 2.917 dana i da se zapravo, 19. aprila navršava punih osam godina otkako je postignut dogovor u Briselu, a da Priština i dalje odbija da ispuni svoju obavezu i omogući formiranje ZSO.

Ministar je podsetio i da je sadašnji predsednik vlade privremenih institucija samouprave u Prištini više puta pretio ujedinjenjem samoproglašenog Kosova i Albanije, kao i da mu je dijalog sa Beogradom nisko na listi prioriteta.

Kako je ukazao, krajnje je vreme da albanski lideri u Prištini pokažu odgovornost u ispunjavanju preuzetih obaveza, ali i iskrenu posvećenost postizanju kompromisnog rešenja i izgradnji međusobnog poverenja.

„Srbija je odlučna i neće odustati od iznalaženja kompromisnog rešenja, koje će biti održivo i za buduće generacije. Rad na izgradnji poverenja i insistiranje na pozitivnim političkim agendama je jedini način za izgradnju trajnog mira i stabilnosti u našem regionu“, zaključio je Selaković.

Trajan mir i stabilnost, prema njegovim rečima, mogu biti ostvareni samo ukoliko niko od učesnika u dijalogu ne bude nastupao sa maksimalističkim zahtevima i insistirao na potpunom poniženju onog drugog. Kako je istakao, srpski i albanski narod, kao dva najbrojnija naroda na Zapadnom Balkanu, treba da pronađu način da dođu do pomirenja i osnova za saradnju, kako na planu ekonomije, tako i u ostvarivanju zajedničkih perspektiva za članstvo u Evropskoj uniji.

„Beograd je učinio iskrene iskorake u tom smeru, tako što je jedan od inicijatora ideje o relaksiranju protoka ljudi, robe, kapitala i usluga, popularno nazvane mini šengen“, istakao je ministar.

Ukazujući da je Srbija nebrojeno puta pokazala da je opredeljena za dijalog kao jedino sredstvo za mirno, političko rešavanje problema na Kosovu i Metohiji, Selaković je istakao da su nedavni izbori u Pokrajini potvrdili da politički ekstremizam među Albancima ne gubi na snazi, već da jača, što se moglo videti tokom nedavnog predizbornog procesa.

Ministar je ukazao da su politički pritisci na Srbe nastavljeni i nakon okončanja izbornog procesa, jer im je uskraćena pravična zastupljenost u privremenim institucijama odlukom nove takozvane vlade u Prištini da srpskoj zajednici dodeli samo jedno ministarstvo.

„Posebno ugrožena kategorija su Srbi povratnici koji svakodnevno žive u strahu od napada. Podsećam vas da je južna srpska pokrajina i dalje oblast sa najmanjom stopom povratka raseljenih na svetu”, rekao je ministar i istakao da se samo prošle godine u našoj južnoj pokrajini dogodilo više od 80 napada i incidenata čije su mete bili Srbi, njihova imovina i verski objekti.

Posebno zabrinjavajuće za srpski narod na KiM, napomenuo je Selaković, jeste što je u proteklom periodu, a posebno tokom marta ove godine, došlo do učestalih fizičkih napada na objekte Srpske pravoslavne crkve.

„Upečatljiv primer odnosa nepoštovanja prema srpskim kulturnim i verskim spomenicima u Pokrajini, čiju je izuzetnu univerzalnu vrednost potvrdio Unesko stavljanjem na Listu svetske baštine, jeste i slučaj manastira Visoki Dečani“, istakao je ministar. T

akođe, šef srpske diplomatije zabrinjavajućim je ocenio i upad inspektora i policajaca u Dom zdravlja u Štrpcu januara ove godine i pretres s namerom da se pronađu vakcine protiv Kovida-19 iz centralne Srbije.

„Iako to smatramo upadom u zdravstvene institucije, naša reakcija je i ovog puta bila uzdržana. Nismo želeli da svojim odlukama izazivamo eskalaciju i da politizujemo aktivnosti koje su usmerene isključivo na zaštitu javnog zdravlja. Organizovali smo vakcinaciju građana sa KiM na tri punkta u centralnoj Srbiji i time jasno pokazali da je za nas život ljudi na prvom mestu“, naglasio je ministar.

Ministar Selaković poručio da Srbija visoko uvažava aktivnosti misije UNMIK na KiM i da se zalaže za njen što delotvorniji rad u nesmanjenom obimu, s ciljem izgradnje i očuvanja bezbednosti u Pokrajini.

Selaković je naveo da međunarodne misije na KiM – UNMIK, Kfor, Euleks i OMIK pod okriljem UN i u skladu sa Rezolucijom 1244, imaju ključnu ulogu u očuvanju mira i zaštiti stanovništva.

„Podržavamo i uvažavamo njihovo angažovanje i napore koje ulažu u oviru svojih mandata, u zajedničkom cilju stvaranja uslova za miran i bezbedan suživot stanovnika Kosova i Metohije.

Srpsko i drugo nealbansko stanovništvo na KiM ima najviše poverenje u međunarodno prisustvo i smatra ga garantom bezbednosti i branom od samovolje privremenih insitucija u Prištini“, naglasio je ministar. To, kako je ukazao, potvrđuje da međunarodne misije moraju ostati angažovane u nesmanjenom obimu kako bi dosledno sprovodile Rezoluciju SBUN 1244.

Selaković je dodatno istakao važnost međunarodnih snaga Kfora i ukazao da svaki jednostrani pokušaj da se nekom drugom dodeli, ili da neko preuzme deo mandata i obaveza Kfora - predstavlja kršenje Rezolucije SBUN 1244.

Takođe, ministar je napomenuo da je neprihvatljivo donošenje jednostranih odluka o formiranju prištinskog „Ministarstva odbrane“ i otpočinjanju procesa transformacije, tzv. „Kosovskih bezbednosnih snaga“ u tzv. „Vojsku Kosova“.

Ministar Selaković je na početku obraćanja uložio protest zbog zloupotrebe video formata sednice od strane predstavnice Prištine, iza koje je bila istaknuta zastava samoproglašenog „Kosova“, što je učinio i predstavnik Rusije.

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković večeras je konstatovao da Priština uporno istrajava u kampanji mržnje protiv srpskog naroda, što se najdrastičnije vidi u neargumentovanim optužbama za masovna silovanja i genocid.

Selaković je, na sednici Saveta bezbednosti UN na kojoj je razmatran Izveštaj generalnog sekretara UN o radu UNMIK-a, istakao da su očigledni napori privremenih institucija na KiM da stvore narativ o masovnim silovanjima Albanki, te da se za tu svrhu koriste propagandni metodi i laži.

„Jasno je da je žrtava bilo na svim stranama u sukobu, kao i da naša strana raspolaže dokazima o brojnim srpskim žrtvama. Ali preduslov za ostvarivanje zaštite prava koje ima svaka pojedinačna žrtva jeste racionalan i argumentovan pristup“, kazao je Selaković, odgovarajući na klevete predstavnice Prištine.

Selaković je istakao da, naspram tvrdnji političara iz Prištine o 20.000 silovanih Albanki, stoje podaci Komisije za verifikaciju i priznavanje statusa žrtava seksualnog nasilja na Kosovu i Metohiji, koje imaju informacije o 912 silovanih osoba, među koje, međutim, nisu ubrojane Srpkinje žrtve nasilja.

„Dozvolite da istaknem da Srbija osuđuje svaki akt seksualnog nasilja u konfliktima i zalaže se za ostvarivanje pravde za sve žrtve. Broj žrtava svakako ne umanjuje stravičan efekat ovakvog vida nasilja na svaku žrtvu pojedinačno, ali isto tako, spekulisanje brojevima ne doprinosi ostvarivanju pravde i vodi politizaciji i usporavanju procesa pomirenja“, kazao je Selaković.

Kada je reč o optužbama za genocid, ministar Selaković je konstatovao da one samo dokazuju da Priština uporno istrajava u kampanji mržnje, propagandi i otvorenom neprijateljstvu prema srpskom narodu.

„Svakodnevnim izjavama žele da prikažu da je Srbija kriva za sve i da je nad Albancima izvršen genocid, a sve kako bi sakrili sopstvenu odgovornost za počinjene zločine“, rekao je šef srpske diplomatije.

Kako je istakao, svako ko zna šta definicija genocida podrazumeva, shvatiće da nije Srbija nešto učinila, već da je upravo srpski narod žrtva „državotvornog“ projekta kosovskih Albanaca, zasnovanog na opasnoj ideji etnički čistih teritorija, o čemu svedoči i više od 200.000 proteranih Srba sa KiM.

„Uvereni smo da civilizovan svet neće biti spreman da saučestvuje u prikrivanju i zataškavanju njihovih zločina i da će im biti upućena jasna poruka da moraju preuzeti odgovornost za svoja dela“, kazao je Selaković.

On je podsetio da je u Prištini do 1999. godine živelo oko 40.000 Srba, a da ih je danas samo dvadesetak, da je u Peći živelo oko 17.000 Srba, a da su danas tamo samo srpske monahinje u Pećkoj Patrijaršiji, da je u Prizrenu pre rata živelo oko 12.000 Srba a danas samo 17 porodica, a da je u Uroševcu od 10.000 Srba koji su tamo živeli pre rata ostala samo porodica srpskog sveštenika.

Vakcinacija (imunizacija) u Srbiji počela 24. decembra (pre nego u većini evropskih zemalja).

Prvu vakcinu primila je predsednica Vlade Ana Brnabić. Ona je i prvi premijer u Evropi koja je primila vakcinu.

Srbija je treća država u Evropi, posle Britanije i Švajcarske koja je počela vakcinaciju.

Masovna vakcinacija stanovništva u borbi protiv Kovida-19 u Srbiji počela je 19. januara. Od danas, 9. aprila, sve lokalne samouprave počinju da organizuju slobodne punktove gde građani mogu da se vakcinišu bez prethodne prijave, a uporedo će se sprovoditi i imunizacija građana koji se prijave preko portala eUprave ili aplikacije na Viberu.

Dnevno se preko portala eUprave prijavi između 10.000 i 20.000 građana za vakcinaciju.

Građani mogu da izaberu vakcinu koju žele da prime, a dostupne su: „Fajzer-Biontek“, kineska „Sinofarm“, ruska „Sputnjik Ve“ i „AstraZeneka“.

Srbija je jedna od retkih zemlja koja na raspolaganju ima četiri vakcine.

Prema podacima 70 odsto vakcinisanih primilo je „Sinofarm“ vakcinu (više od milion građana), 12 odsto „Fajzer“, a po devet odsto „Sputnjik V“ i „AstraZeneku“.

Prema poslednjim podacima, u Srbiji je dato preko 2,65 miliona doza vakcina, a od tog broja potpuno vakcinisanih građana (primljene obe doze) je oko 1,2 milion građana (što je trećina punoletnih građana Srbije).

Prema procenama do kraja aprila imaćemo oko 40 odsto punoletne populacije vakcinisane prvom vakcininom. 810.000 građana potpuno imunizovano - prošlo tri nedelje od druge doze odnosno 5 od prve AstraZeneke.

U starosnoj populaciji između 65 i 74 godine vakcinisano je više od 51 odsto stanovništva, a u starosnoj grupi preko 75 godina imamo 42 odsto vakcinisanih.

U utorak, 6. aprila, u Rudnoj Glavi se vakcinisao predsednik Vučić, koji je primio kinesku „Sinofarm“ vakcinu.

U četvrtak, 8. maja, Srbija je oborila sopstveni dnevni rekord po broju vakcinisanih ljudi, kada je vakcinisano više od 75.000 ljudi. To je rezultat kojem, proporcionalno broju stanovnika, ne mogu da se pohvale ni najrazvijenije zemlje u Evropi i svetu.

Cilj da do kraja maja imamo više od 2.800.000 vakcinisanih, 2.200.000 revakcinisanih, a do kraja juna više od tri miliona vakcinisanih i revakcinisanih ljudi.

Primer Beograda - vakcinisano 35,11 odsto punoletnih građana, u gradskim opštinama ima dodatnih 18 punktova u kojima se može vakcinisati bez zakazivanja.

Kada su u pitanju stariji sugrađani, od 65 do 74 godina, vakcinisalo se više od 64,5 odsto te populacije, odnosno više od 200.000 starijih osoba.

Vlada Srbije među prvima u svetu omogućila je i imunizaciju članova diplomatskog kora u Srbiji.Dostupne su sve četiri vakcine. Prijavilo se i vakcinisano je blizu 1.300 članova diplomatskog kora, nosilaca posebnih ličnih karata (diplomatske, službene, konzularne i dr).

8. aprila je premijerka izjavila da je Srbija trenutno fokusirana na vakcinaciju svojih građana, ali da ćemo nastojati da kroz donacije vakcina pomognemo prijateljima i komšijama u borbi protiv korone.

8. aprila Vlada je donela odluku da se Kantonu Sarajevo uputi donacija od 20.000 doza vakcina „AstraZeneka“ .

Prema poslednjim podacima, u Srbiji je dato oko 2,5 miliona doza vakcina, a od tog broja potpuno vakcinisanih građana (primljene obe doze) je 1.039.000 (što je 18 odsto punoletnih građana Srbije).

U Srbiji je do sada makar prvu dozu vakcine primilo 1.454.000 punoletnih građana, što čini četvrtinu (25%) te populacije.

Plan je da do kraja aprila prvu dozu vakcine primi 40 odsto punoletne populacije.

Potpuno zaštićenih, kojima je protekao odgovarajući period posle druge doze vakcine (ili pet nedelja posle prve doze „AstraZeneke“) je 702.000, što je 12 posto punoletnih građana Srbije.

Srbija je avansno uplatila u „Kovaks „sistem 4,8 miliona evra, a za razvoj vakcine smo donirali 2 miliona evra kroz Evropsku komisiju za razvoj vakcine.

Obzirom da Srbiji nisu isporučivane vakcine iz programa „Kovaks“, Srbija ih je nabavljala bilateralno.Do sada Srbija uspela da nabavi oko 2,5 miliona vakcina kroz bilateralnu saradnju.

2. aprila, preko „Kovaks“ mehanizma stiže prvi kontingent od 57.600 vakcina „AstraZeneka“. Premijerka Brnabić najavila je da u ponedeljak, 5. aprila, stiže 106.470 „Fajzer-Biontek“, a najkasnije do utorka, 6. aprila, pola miliona „Sinofarm“ vakcina.

Vakcinacija (imunizacija) u Srbiji počela 24. decembra (pre nego u većini evropskih zemalja). Prvu vakcinu primila je predsednica Vlade Ana Brnabić. Ona je i prvi premijer u Evropi koja je primila vakcinu.

Od tada je u Srbiji dato 2.269.000 doza vakcina protiv korona virusa. Jednom dozom vakcinisano 1.356.000 građana, a 913.000 osoba primilo i drugu dozu vakcine.

Po broju vakcinisanih i revakcinisanih građana Srbija jedna je od vodećih u Evropi i svetu.

Predsednik Vučić je najavio da će 29. marta biti milion revakcinisanih, a da će 20. aprila moći da se kaže da u Srbiji ima 900.000 gotovo potpuno imunizovanih ljudi.

Ruski fond za direktna ulaganja i Institut za virusologiju, vakcine i serume „Torlak“ objavili su 25. marta da je postignut sporazum o proizvodnji vakcine „Sputnjik V“ u Srbiji. Time će naša zemlja postati prva država u Južnoj Evropi koja će proizvoditi „Sputnjik V“, a vakcina bi mogla da se izvozi i u druge zemlje regiona u kasnijim fazama. Proizvodnja vakcine biće započeta do maja u „Torlaku”.

Srbija je naručila više od 14 miliona vakcina, a isporučeno je 2.850.000.

Iz „Kovaks‟ programa Srbija još nije dobila nijednu vakcinu, iako je prva zemlja iz regiona koja je uplatila novac taj program, kao i novac za razvoj vakcine.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je da se Srbija uzda u sebe u vezi nabavke vakcina protiv korona virusa i da samo snažna i suverena zemlja može imati prijatelje u svetu.

Privredna komora Srbije (PKS) objavila je 24. marta da je u saradnji sa Vladom Srbije, obezbeđeno 10.000 vakcina za privrednike i njihove zaposlene iz regiona. Predsednik PKS Marko Čadež najavio da će za vikend u Beogradu biti vakcinacija privrednika i njihovih zaposlenih iz BiH, Crne Gore, Severne Makedonije, Albanije i s Kosova koji žele da se zaštite od korona virusa. Procedura imunizacije privrednika iz regiona je sledeća: potrebno je da se kompanije iz regiona jave svojim privrednim komorama koje će u koordinaciji sa PKS organizovati vakcinaciju u Beogradu.

24. marta u ambulanti u okviru centra za migrante u Krnjači počelo vakcinisanje migranata. Prijavljeno oko 500 migranata. Šefica Kancelarije UNHCR u Srbiji Franceska Boneli istakla da je ta agencija UN duboko zahvalna vlastima Srbije na tome što su izbeglice uključene u plan vakcinacije.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić obratio se povodom obeležavanja Dana sećanja na stradale u NATO agresiji.

„Vaša svetosti, poštovani predsedavajući Predsedništva Bosne i Hercegovine, poštovani predsednici Narodnih skupština Republike Srbije i Republike Srpske, poštovani predsednici vlada Republike Srbije i Republike Srpske, uvaženi ministri obeju vlada, dragi gosti i prijatelji, predstavnici srpskog naroda iz Crne Gore, Severne Makedonije, Hrvatske, hvala vam što smo i večeras svi zajedno i što je srpski duh nesalomiv i nepobediv.

Jedno dete dnevno i malo više od toga. To je ona najteža, namučnija i najbolnija brojka NATO agresije iz 1999. godine. Ubijeno, zaustavljeno, bez ikakve svoje krivice, nikakav greh nisu počinili, bez prava na odbranu, i bez prava na pravdu, bez prava na život.

Niko nikada nije odgovarao za ovaj zločin, zločin veći od zločina. Niko za 2500 ubijenih civila, ali i vojnika i policajaca koji su krivi samo zato što su čuvali, štitili sebe i svoja ognjišta. Niko nikada nije odgovarao za više od 6000 ranjenih.

Objasniti to, ni danas, 22 godine posle agresije, nije moguće, ne postoji, i pored sveg truda, univerzalno opravdanje, nema razloga, nema smisla, a ostala su samo, kao večni greh, imena.

Miljana Milić, petnaest godina,

Vladimir Milić, dvanaest godina,

Miomir Mladenović, četrnaest godina,

Dragan Dimić, tri godine,

Julijana Brudar, deset godina,

Olivera Maksimović, dvanaest godina,

Miroslav Knežević, trinaest godina,

Dajana Pavlović, pet godina,

Stevan Pavlović, osam godina,

Marko Simić, dve godine,

Milica Rakić, tri godine,

Ivan Ivančić, sedam godina,

Marko Ivanović, tri godine...

I tako, osamdeset devet imena, i to ne samo srpskih.

Besmisao pukog ubistva nije birao. Šesnaestoro dece, od dve do sedamnaest godina, iz porodica Ahmetaj i Hasani, ubijeno je u koloni koja se vraćala kući, u Prizren.

To je, u jednom naslovu, na Zapadu, jednostavno objašnjeno kao "tragična greška". Smrt koja je stigla Marka Roglića, Milana Ignjatovića, Gordanu Nikolić, Irenu Mitić, Milicu Stojanović, Bojanu Tošović, Branimira Stanijanovića, našu Sanju Milenković... nije mogla da računa, niti da dobije čak i takvo objašnjenje.

Te smrti nisu, za one koji su ih posejali, bile ni tragične, a još manje greška. To je bio samo izgovor, bedni izgovor.

Bile su namera, bile su jasna odluka, preki sud nad jednom zemljom, nad njenim ljudima, nad njenom decom.

I zato danas nećemo da licitiramo oko imenovanja svega što se, tokom proleća 1999. godine dogodilo. Jer dogodio se zločin, težak i strašan. I dogodila se agresija, ne ni bombardovanje, ni intervencija, ni kampanja, ni operacija. Dogodila se agresija. Napad na suverenu zemlju, bez odluke Ujedinjenih nacija, bez onog dovoljnog razloga koji bi predstavljao napad tadašnje Jugoslavije na neku susednu, ili NATO državu.

Nikoga Srbija odnosno Savezna Republika Jugoslavija tada nije napala. Napali su nas, sa jednim ciljem. Da nas poraze, da nas ubijaju, i na kraju da nam oduzmu deo teritorije.

I koliko god danas analizirali stvari, kako god i koliko god oštri i kritični bili prema sebi, našoj tadašnjoj politici, našem tadašnjem rukovodstvu, jasno je da su Savezna Republika Jugoslavija i Srbija tada ostavljene gotovo bez izbora. Izbor je bio jeziv, ili gubitak teritorije i ljudi sa jedne strane ili potpuni nestanak srpske države, morala, časti, srpskog duha, imena i prezimena. I nismo mogli da ne izgubimo. Devetnaest velikih napalo je jednu malu zemlju, Saveznu Republiku Jugoslaviju. Napali su Srbiju i Crnu Goru. I čak i kad ne govore danas, u jednoj od dve nezavisne zemlje o tome, to su činjenice. A ta mala zemlja, i taj mali narod, svima njima, njih devetnaest velikih i moćnih, održala je čas iz onog najvažnijeg, časti, morala i ljubavi prema slobodi koju jedan narod može da ima.

Da, pravdu, pravdu da ne zaboravimo. Svih tih devetnaest velikih i danas će nemušto govoriti o svom vojničkom uspehu, izbegavati odgovore na pitanja, a zamislite, jedan mali, samo brojčano mali srpski narod, taj mali ali veličanstveni narod, sa tugom, suzom u oku ponosno se priseća svog otpora i borbe protiv devetnaest okrutnih i bahatih.

Izgubili smo mnogo, izgubili smo očeve, braću, supružnike, decu, ali obraz i srpsko srce još su tu, da čuvaju Srbiju koja je večna i neuništiva.

Izgubili smo decu, izgubili smo ljude, izgubili smo kontrolu nad velikim delom teritorije, izgubili smo milijarde zbog uništene infrastrukture i privrede.

I sve što nam je ostalo bilo je telo jedne izmučene, uništene zemlje, zemlje u raspadanju, izmrcvarene, opljačkane, izranavljene, puste, i krive, osuđene za sve što se ne samo devedesetih, nego i tokom čitave istorije, događalo.

Zemlje, koja ni deset godina posle agresije nije imala snage da se uspravi, podigne, i radi bilo šta drugo nego da ćuti, ili da sagne glavu i pokorno se izvinjava, za sve, čak i za svoje mrtve, čak i za svoju ubijenu decu.

Danas, to više nije ta propala, izmučena, razorena, izmrcvarena Srbija.

Danas, to je Srbija, koja je ponovo pronašla i svoju snagu i svoj ponos.

Srbija koja stvari naziva pravim imenom.

Srbija koja je okrenula leđa ratu i porazima, i krenula da radi.

Srbija koja je ustala, stala na svoje noge i dobila svoj glas.

Srbija koju, čak i kad joj ne veruju, slušaju. Koja je sposobna, koja raste, i više nije deo problema. Srbija koja jeste i biće, bar ćemo mi dati sve od sebe, baš ono rešenje koje omogućava čitavom regionu život u miru i razumevanju.

I ta Srbija, danas, kada je u svetu i dalje mnogo više bombi, nego vakcina, u region šalje, ne bombe, već baš te vakcine. Danas je spremna i da ih proizvodi, i za samo nekoliko meseci to ćemo da učinimo, ali ne samo za sebe, već i za druge, za ceo Balkan.

Spremni smo, i hoćemo da pomognemo.

Nismo spremni, i nećemo da ćutimo, niti da budemo, ponovo poniženi.

Pravo na to ne crpimo samo iz žrtava koje smo imali, nego i iz činjenice da smo odavno prestali da gledamo samo druge i tražimo grešku i krivicu samo u njima, a ne ponekad i u sebi.

Pogledali smo se i priznali. I svaki gubitak, i svaki poraz, i svaki zločin koji je neko u naše ime počinio, svaki promašaj i svaku pogrešnu politiku.

I ne radimo više ništa što bi bilo koga moglo da ugrozi.

Radimo, radimo, radimo sve više i rastemo, jačamo sa samo jednim ciljem da budemo najbolji u ekonomiji i obrazovanju, zdravstvu, u kulturi, nauci, sportu...

I hoćemo da budemo bezbedni, na svom. Hoćemo da nam vojska bude mnogo jača nego što je bila te devedeset devete. Da nikada više ne dođemo u situaciju da nam neko ubija decu, ruši zemlju, ili naš narod proteruje.

Hoćemo da ostanemo slobodni, da sami odlučujemo o svojoj sudbini, i da nam niko više ne oduzme sve, a da nam ne da ništa.

A ništa je danas, i to ću da ponavljam koliko god bude potrebno, ideja, nekih velikih, moćnih, ali i onih koji im služe, ideja da nas „Kosovo“ prizna, ne bismo li mi priznali „Kosovo“.

Nije nam potrebno to priznanje. I nećete od Srbije dobiti gaženje ni po našim žrtvama, gaženje po našoj istoriji, gaženje po našoj prošlosti, ali i gaženje po našoj budućnosti. Dobićete odgovor razumnih, i dobrih i odgovornih ljudi. Potreban nam je kompromis. Potrebno nam je ispunjavanje svih onih obaveza koje smo preuzeli i mi i Priština, a samo ih mi ispunili.

I nije to naš kapric. Nije to ni fantazmagorija o nekom srpskom svetu koji hoćemo da stvorimo.

I danas kada nam prete formiranjem Velike Albanije, kada kažu da nema ništa od Zajednice srpskih opština, naše je da budemo mirni, da brinemo o našem narodu na Kosovu i Metohiji, ali da svim tim velikim, moćnim jasno poručimo da nismo slabi kao što smo bili, da ćemo umeti da sačuvamo svoje, ne dirajući ni u šta tuđe. Uostalom, Srbija nije i neće biti šaka zobi za svaku belosvetsku vranu koja bi da je pozoba. I one koji su iskoristili snagu i silu devetnaest bahatih i okrutnih samo molim da nam ne prete. Molim, molim ih, da nam ne prete. Da ne misle da je Srbija slomljena i da neće imati snage da odgovori. Molimo vas, vas molimo, naše albanske komšije, da nam ne pretite. I molimo sve druge, koji su svoju okrutnost prema Srbiji pokazali, da vam u tome ne pomažu. Samo to molimo i ništa više.

A odgovaraćemo pozivima na mir, pozivima na kompromis, i uvek dobrom voljom, jer ne želimo da imamo ponovo decu ubijanu. I ne želimo da tuđa deca ponovo stradaju. Ali ne potcenjujte Srbiju, i ne gledajte Srbiju onakvim očima kao što ste to činili 99. godine.

Srbija danas je mnogo snažnija, mnogo jača. Srbija danas je jedinstvena i ujedinjena, a ne podeljena. Srbija danas ima sve neuporedivo snažnije i bolje nego 99. od ekonomije do naše vojske. I nikada nikome nećemo da pretimo, već samo vas molimo i tražimo da nas poštujete i ništa više.

Mi danas gradimo puteve, koji će da nas povežu, i sa sobom, i sa regionom i sa svetom. I do kraja godine radićemo na osam auto-puteva, na osam vena čitavog Balkana, ne samo Srbije, osam puteva mira i saradnje.

Samo lud čovek bi to menjao za rat, za mrtvu decu, za rušenje i novi gubitak. I da, hoćemo da imamo najbliže odnose sa svima koji su u agresiji na lepu Srbiju učestvovali, oprostili smo odavno, ali ne, i baš nikada nećemo zaboraviti. I ne tražite to od nas. Tog jednog dana, svake godine, podsećaćemo i sebe i vas. Vas devetnaest najmoćnijih, najsnažnijih, najvećih po sili i snazi, ne baš po časti i moralu. Podsećaćemo i vas i nas, baš zato da se nikada ne bi ponovilo. Ne nama, već ni jednom drugom slobodoljubivom narodu na svetu.

I ako imamo neku ponudu, ona danas glasi: spremni smo da od celog Balkana napravimo pobednika, da svako na njemu dobije, sve dok niko ne pokušava da samo Srbi budu gubitnici.

I uopšte nije težak put do toga.

Potrebno je samo da se poštujemo, razumemo i ne pokušavamo jedni druge da ponizimo.

Da ne diramo u ono što je svako najteže i najkrvavije platio. Slobodu. A mi, Srbi, znamo kolika je cena slobode.

U pravo da je imamo, da je čuvamo i da se setimo svih žrtava koje su u nju ugrađene.

A u našu su ugrađena i naši porazi, naši životi i naša deca. I životi naših herojskih pilota, i naših divova sa Košara i Paštrika, i naše dece, nevine, potpuno nevine, a krive samo zato što su živela u Srbiji.

Prevelika je to cena da bismo o njoj ćutali.

Zato što bi to značilo da smo spremni na još jedan poraz, na još jedno poniženje.

A nismo.

I kada svi budu ćutali, mi ćemo da ponavljamo.

Jedno dete dnevno, i malo više od toga. Toliko ste nam ubijali. Tokom agresije koju ni sami niste razumeli zašto ste je provodili.

I ponavljaćemo to, baš da nam se ne bi dogodilo ponovo.

Sa posebnim pijetetom ispunjavamo našu obavezu da odamo počast svim nevinim srpskim žrtvama koje su položile svoj život na oltar otadžbine, kako civilima, tako i našim junačnim vojnicima i policajcima, herojima Košara, Prizrena, Mitrovice.

Danas za nas Srbe, život na Kosovu i Metohiji liči na Put suza (Via Dolorosa), na uspinjanje poslednjim snagama na Golgotu, ali mi ne bismo ni bili Srbi da nismo kadri, i „na strašnom mestu postojati“.

I danas, i večeras mogu da zaključim uz jednu važnu rečenicu. Na tlu Evrope postojala je, a danas snažnija nego ikada, postoji nesalomiva, nepokolobljiva, nepokoriva i nikada pokorena Srbija.

Neka je večna slava svim žrtvama NATO agresije i svi zajedno uskliknimo živela slobodna i ponosna Srbija“, rekao je predsednik Vučić.

Izvor:http://www.predsednik.rs

Foto: www.predsednik.rs

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić prisustvovovao je danas obeležavanju Dana sećanja na 17. mart 2004. godine – Pogrom na Kosovu i Metohiji. On je rekao da je pre tačno 17 godina na KiM počinjen pogrom, a pogrom prevazilazi sve ostale zločine.

„Možda postoji vreme u kojem smo nemoćni da sprečimo nepravdu, ali nikada ne sme da postoji vreme da se protiv nepravde pobunimo, ove reči Elija Vizela, nekadašnjeg logoraša, nobelovca, obavezuju nas zauvek da protiv zločina ne ćutimo, ko god da ga je i zašto počinio“, poručio je predsednik Vučić i dodao da smo zapamtili i naučili svaku lekciju u kojoj smo bili gubitnici, svaku u kojoj smo bili nemi na sopstvene žrtve, svaku u kojoj smo bili spremni da zaboravimo.

„Srbija danas više nije slaba, niti zemlja gubitnika, ne preti, ali i ne zaboravlja, spremna je na razgovore, ali ne i poniženje. Srbija, baš kao i svi drugi ima pravo da brine o svom narodu, njegovoj sigurnosti i dobrobiti. Pravo na život je osnovno ljudsko pravo i mi ćemo ga uvek braniti“, rekao je predsednik Vučić.

Predsednik Vučić je kazao da pogrom prevazilazi sve ostale zločine, jer je on, ne samo čin, već namera, politika, predumišljaj da se neki kraj, neka zemlja, nasilno očisti od pripadnika drugih nacija i vere.

„Nemamo prava da to prećutimo“, poručio je predsednik Srbije i istakao da imamo obavezu da budemo pobednici bez krvi i rata, najbolji u ekonomiji, zdravstvu, sportu, obrazovanju i svemu ostalom što čini razvoj i napredak.

„Želimo isto i drugima da se bave sobom i budu uspešni, jer smo svesni da je zločin alatka gubitnika, a pobednicima to nije potrebno, oni pamte, ali opraštaju i idu dalje, dok se gubitnici vrte u istom začaranom krugu. Mi Srbi to više nećemo da budemo, hoćemo budućnost, u kojoj ćemo da pamtimo, ali iz koje nećemo da se vraćamo. Znamo šta se dešavalo i to nazivamo pravim imenom,“ zaključio je predsednik Vučić.

Foto: Dimitrije Gol

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas sa šefom Delegacije Evropske unije ambasadorom Semom Fabricijem, sa kojim je razgovarao o nastavku borbe protiv pandemije Kovid-19 i izazovima u procesu masovne vakcinacije, kao i o dinamici pristupnih pregovora između Srbije i EU i stabilnosti u regionu.

Predsednik Vučić je zahvalio na podršci koju EU pruža Srbiji u uslovima pandemije i izrazio nadu da će uskoro stići i prvi kontingenti vakcina iz programa Kovaks.

„Srbija se među prvima priključila ovom programu čime je još jednom pokazala da je pouzdan partner Evropske unije“, istakao je predsednik Vučić i naglasio da je naša zemlja zauzela ozbiljan i odgovoran pristup borbi protiv pandemije, o čemu svedoče sveobuhvatne mere koje je donela Vlada Srbije u cilju očuvanja zdravlja i života ljudi, kako građana Srbije, tako i u okruženju.

Ambasador Fabrici je pružio uverenje da će EU nastaviti da pruža punu solidarnost Srbiji. Evropska komisija je prošle nedelje najavila izdvajanje 12 miliona evra za Srbiju iz Fonda solidarnosti EU, što je još jedan pokazatelj podrške EU Srbiji od izbijanja pandemije. EU će nastaviti da radi na tome da obezbedi pravednu i globalnu distribucijy vakcina. U tom pogledu ambasador Fabrici je istakao važnost Kovaks programa. EU i Tim Evropa, kao pravi globalni donator, već su obećali više od dve milijarde evra za ovaj program. Ambasador se pozitivno osvrnuo na doprinos Srbije Kovaks programu i čestitao na rezultatima koje Srbija ostvaruje u procesu vakcinacije, kao i na pravovremenim i odlučnim merama koje su preduzete u borbi protiv korona virusa.

Predsednik Vučić je i ovom prilikom potvrdio da saradnja sa Evropskom unijom i punopravno članstvo Srbije ostaju jedan od ključnih spoljnopolitičkih prioriteta naše zemlje. On je posebno naglasio da je Srbija iskreno posvećena daljim reformama kojima pristupa sa odgovornošću i ozbiljnošću, te da kroz saradnju sa institucijama Unije i njenih članica nastoji da usvoji i primeni najbolje prakse.

Ambasador Fabrici je istakao da uprkos aktuelnim izazovima prouzrokovanim pandemijom, EU drži pitanje proširenja vrlo visoko na svojoj agendi, s obzirom na novu metodologiju koju će predstaviti Evropska komisija.

Predsednik Vučić je istakao da Srbija očekuje od Evropske unije da dinamika pristupnih pregovora Srbije prati i vrednuje naše reformske napore, kao i da je naša zemlja spremna da sa svojim evropskim partnerima nastavi da radi na sprovođenju reformi i brojnih zajedničkih projekata. S tim u vezi su razgovarali i o konkretnim zajedničkim infrastrukturnim projektima.

„Nastavićemo da radimo intenzivno na ispunjavanju evropske agende, sa ciljem otvaranja novih poglavlja i bržeg napretka na putu ka članstvu u EU“, zaključio je predsednik Vučić.

Predsednik Vučić i ambasador Fabrici su razmotrili proces usklađivanja zakonodavstva Srbije sa zakonodavstvom Evropske unije, i saglasili se da je potreban energičniji rad u oblasti vladavine prava.

Dvojica sagovornika razgovarali su i o reformi pravosuđa, uključujući ustavni proces, borbi protiv korupcije, slobodi medija i obnovi međustranačkog dijaloga.

Ambasador Fabrici je posebno istakao potrebu za konkretnim unapređenjima kako bi se obezbedio pogodan ambijent u kom sloboda medija i uloga civilnog društva mogu da se realizuju nesmetano i bez pritiska.

Predsednik Vučić je posebno naglasio da se zalaže da predstavnici svih medija rade svoj posao u atmosferi potpune slobode izražavanja i da tome ostaje i lično posvećen, budući da je sloboda medija jedna od najvećih tekovina demokratije.

Republika Srbija, kao pridružena članica Frankofonije, zajedno sa celom frankofonom zajednicom u svetu obeležava „Mesec Frankofonije”. Za sve ljubitelje srpske kulture i francuskog jezika Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije je priredilo bogat program, a DKP Republike Srbije u Budimpešti vas poziva da otkrijete raznolikost i bogatstvo srpske kulture na francuskom jeziku. 

http://www.budapest.mfa.gov.rs/odrzavanje/uploads/Serbie_au_Mois_de_la_Francophonie_2021_(1).pdf

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković, posle sastanka sa mađarskim kolegom Peterom Sijartom, istakao je da su odnosi Srbije i Mađarske na istorijski najvišem mogućem nivou i da su oni rezultat učestalih aktivnosti između zvaničnika dve države i dobrih odnosa predsednika Aleksandra Vučića i premijera Viktora Orbana.

Selaković i Sijarto su danas potpisali Protokol o kolokaciji, a šef srpske diplomatije je naveo da su potpisali tri veoma važna protokola koji prate Memorandum o kolokaciji.

Uspostavljena je komunikacija na tromesečnom nivou, a Memorandumom je predviđeno da Srbija i Mađarska uzajamno, tamo gde jedna od dve države nema svoje diplomatsko-konzularno predstavništvo, koristi prostorije ambasade države koja ima.

Selaković kaže da su danas konkretno potpisali da našu ambasadu Mađari mogu da koriste u Lusaki, a da srpske diplomate mogu da koriste mađarske ambasade na Malti, ali i u Santjagu, odnosno Čileu.

„Važno je da su odnosi dve države zaista prijateljski, ova tri protokola koja smo danas potpisali predstavljaju faktički strateško partnerstvo pre sporazuma o strateškom partnerstvu jer kada sa nekim delite vašu ambasadu, vaš konzulat, onda je to neko u koga imate maksimalno poverenje. Između Mađarske i Srbije je izgrađeno ozbiljno poverenje prijatelja, dobrih suseda, mogu slobodno da kažem, dva sve više bratska naroda”, kazao je šef srpske diplomatije.

Ističući da se Srbija i Mađarska zajedno bore protiv pandemije Kovid-19, Selaković je čestitao Mađarskoj na uspesima koje izrazito pravi na planu borbe protiv kovida u poslednje vreme i zahvalio je na mađarskoj nesebičnoj pomoći Srbiji u vidu medicinske opreme i respiratora namenjenih Kliničkom centru Vojvodine i u Senti, ali i pomoći koja je iz Mađarske otišla u Banjaluku.

Selaković je istakao da je ekonomska saradnja sa Mađarskom na izuzetnom nivou i u tom smislu naveo da je trgovinska razmena dve zemlje u prošloj - kovid godini zabeležila rast i iznosila je 1,940 milijardi evra.

Kaže da je Mađarska među državama EU postala treći po redu trgovinski partner Srbije i dodaje da je sve veće interesovanje mađarskih investitora za Srbiju.

Zahvalio je Mađarskoj na podršci Srbiji u evrointegracijama i naveo da ta zemlja podržava otvaranje svih onih poglavlja za koje je Srbija spremila pregovaračku poziciju, kojih je u ovom trenutku čak i više od pet i to ne samo poglavlja 2, 3, 14, 21 i 27, već i poglavlje 10 i 22.

Kada je reč o saradnji dve države po pitanju odnosa prema nacionalnim manjinama, Selaković kaže da se mađarske vlasti izrazito brinu o srpskoj nacionalnoj manjini, kao i predstavnicima Srpske pravoslavne crkve.

„Za nas je od izuzetno velike važnosti što Mađarska od maja meseca preuzima predsedavanje Komitetu ministara Saveta Evrope. To je veoma važno za nas imajući u vidu najave da Priština aplicira za članstvo u Savetu Evrope“, kazao je Selaković.

Šef srpske diplomatije ističe da se nastavlja zajedničko sprovođenje projekata u infrastrukturi, saobraćaju, ekonomiji.

Kaže da se ubrzano gradi prvi deo pruge Beograd - Budimpešta, a da će sledeće godine biti završena prva deonica od Beograda do Novog Sada, da se nastavlja gradnja ka Subotici, ali i da se 29. marta očekuje da bude objavljen javni poziv za rekonstrukciju pruge Subotica - Segedin - Baja.

Selaković je naveo i da se očekuje da, u skladu sa epidemiološkom situacijom, bude održana šesta zajednička sednica dve vlade te da će se na dnevnom redu naći i sporazum o strateškom prijateljstvu između dve zemlje.

Sijarto: Pokazali smo šta znače dobrosusedski odnosi

Ministar spoljnih poslova i spoljne trgovine Mađarske Peter Sijarto, na zajedničkoj konferenciji za novinare sa ministrom Selakovićem, istakao je da su poslednjih godina dve zemlje pokazale šta znače dobrosusedski odnosi i kako iz tih odnosa mogu profitirati obe strane.

Sijarto je istakao četiri tačke saradnje dve zemlje i to privredu, odnos prema nacionalnim manjinama, infrasrukturu i zajedničku borbu protiv pandemije virusa korona.

Prema njegovim rečima, Mađarska želi da pospeši inostrano ulaganje mađarskih kompanija i u tom smislu kaže da Srbija ima veoma važnu ulogu.

Naveo je da je Mađarska sa 7,5 milijardi forinti pružila podršku da tri vodeće mađarske firme ulože 13 milijardi forinti u Srbiji, među kojima su „Mol“, koji u Srbiji pokriva 20 odsto tržišta, zatim jedna od vodećih kompanija za mešavinu prehrane za stoku i „OTP banka“ koja je, dodaje, već sada druga po veličini bankarskog sektora u Srbiji.

Istakao je da je zaista jedan od najlepših primera odnos prema nacionalnoj manjini koji Srbija ima prema mađarskoj na teritoriji naše zemlje.

„To nam je od zajedničkog interesa. Do sada smo 120 milijardi forinti uložili u Vojvodini u okviru projekata ekonomskog razvoja“, kazao je Sijarto.

Govoreći o infrastrukturi, Sijarto je kazao da je od istaknutog značaja povezivanje gasovoda dve zemlje.

„Za nas u Mađarskoj to znači ozbiljnu diversifikaciju snabdevanja, jer ćemo do oktobra uspeti da završimo 15 kilometara koliko je potrebno da povežemo naš sistem sa gasnim sistemom koji dolazi preko Srbije i na taj način ćemo se uvezati u Južni tok“, naveo je Sijarto.

Kada je reč o borbi protiv virusa korona, Sijarto je istakao da Srbija i Mađarska prednjače kada je u pitanju vakcinacija, primećujući da je Srbija među najboljima i u svetu, a Mađarska je trenutno druga u EU.

Smatra da razlozi tog uspeha leže u tome što nijedna od dve zemlje nije dozvolila da se pitanje vakcinacije ispolitizuje.

„Nismo prihvatili ni da umesto nas neko ko je daleko i ko ne poznaje naše uslove odlučuje umesto naših stručnjaka. Mađarska i srpska vlada slušale su svoj razum i učinile šta je potrebno da bi sačuvale zdravlje svog stanovništva. Da nismo posegli za vakcinom sa istoka - iz Kine i Rusije, mnogo manji broj našeg stanovništva bi mogao da bude vakcinisan u kratkom roku“, kazao je Sijarto.

Kada je reč o Mađarskoj, kako je naveo Sijarto, da nije nabavljena vakcina iz Kine ne bi uspeli da sprovedu vakcinaciju u tom broju, odnosno do maja bi morali 3,5 miliona ljudi manje da vakcinišu.

Naveo je i da će sutra u Mađarsku stići kontingent vakcina iz Kine koji je bio dogovren za kraj aprila.

Izvor: Tanjug

Masovna vakcinacija stanovništva u borbi protiv Kovida-19 u Srbiji počela je 19. januara.

Građani se prijavljuju putem eUprave ili telefonski – putem kontakt centra, nakon čega dobijaju poruku o terminu vakcinacije.

Građani mogu da izaberu vakcinu koju žele da prime, a dostupne su: „Fajzer-Biontek“, kineska „Sinofarm“, ruska „Sputnjik Ve“ i „AstraZeneka“.

Srbija uz Ujedinjene Arapske Emirate je treća zemlja koja na raspolaganju četiri vakcine.

Najpre je vakcinu primilo medicinsko osoblje, potom je počela imunizacija korisnika gerontoloških centara, potom su vakcinu primili pripadnici MUP-a, Vojske Srbije i ostalih bezbednosnih službi, predstavnici medija….

Konstantno se apeluje i pozivaju najstariji, ukoliko se nisu prijavili da se prijave za vakcinu, obzirom da su prioritet građani stariji od 70 godina. Takođe, pozivaju se građani svih starosnih dobi da se prijave, jer će uskoro početi imunizacija onih koji nisu u prioritetnim grupama.

U Srbiji je dato 2.112.074 doza vakcina protiv korona virusa, a 826.851 osoba je primila i drugu dozu vakcine.

Srbija je ubedljivo prva u regionu po broju vakcinacija na milion stanovnika, a slede Mađarska, Slovenija, Rumunija, Hrvatska, Bugarska, Albanija i Crna Gora.

Srbija je ubedljivo prva u regionu i po broju datih drugih doza na milion stanovnika, a slede Rumunija, Mađarska, Slovenija, Hrvatska, Bugarska, Albanija i Crna Gora.

Srbija je sada na prvom mestu u regionu i po ukupnom broju revakcinacija, a prema ukupnom broju vakcinacija, Srbija je druga u regionu, posle Rumunije.

Po broju onih koji su dobili drugu dozu vakcine na milion stanovnika, Srbija je prva u Evropi, a kada je reč o broju revakcinacija na milion stanovnika u svetu, Srbija je na šestom mestu, posle Izraela, Sejšela, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Bahreina i SAD.

Kada je reč o broju vakcinacija na milion stanovnika Srbija je druga u Evropi, posle Velike Britanije.

NABAVKA VAKCINA

Prve količine „Fajzer“ vakcine u Srbiju stigle 22. decembra.

*16. januara – stiglo milion doza kineskih „Sinofarm“ vakcina.

*29. januara stiglo 40.000 doza ruske vakcine „Sputnjik Ve“.

*9. februara stigao i novi kontingent od 50.000 vakcina „Sputnjik Ve“ iz Rusije.

*11. februara u Srbiju stigli i ruski eksperti koji su sa srpskim stručnjacima razgovarali kako da se što pre otpočne prozivodnja ruskih vakcina u Srbiji. Posetili Institut Torlak kako bi procenili tehnološke i kadrovske kapacitete Instituta za proizvodnju vakcine „Sputnjik Ve“.

Predsednik Vučić najavio da će naša zemlja uložiti u nove pogone, novu opremu koja bi zadovoljila sve standarde, a sa ciljem da se vakcina proizvodi kod nas. Vakcina „Sputnjik Ve“ iz naše zemlje bila bi distribuirana u region, ali i u zemlje Evrope

*10. februara, je u Srbiju stiglo još 500.000 kineske vakcine „Sinofarm“.

*15. februara stiglo 40.950 doza vakcine protiv korona virusa kompanije „Fajzer–Biontek“ stigao je u Srbiju.

*21. februara u Srbiju je stiglo 150.000 vakcina „AstraZeneka“, koje su od 23. februara dostupne na svakom punktu za vakcinaciju. (Srbija je prva zemlja na Balkanu koja ima ovu vakcinu).

*22. februara – u Srbiju stiglo još 46.800 vakcina „Fajzer“.

*22. februara - dopremljeno još 50.000 vakcina „Sputnjik Ve“.

*28. februara – stigao novi kontingent od 100.000 doza vakcine „Sputnjik Ve“ ( reč je isporuci druge doze vakcine - za revakcinaciju), obzirom da se prva i druga doza razlikuju u komponentama.

*1. marta – stigla isporuka 58.500 „Fajzer-Biontek“ (to je do sada najveća pojedinačna isporuka tih vakcina do sada).

*4. marta - prilikom zvanične posete Berlinu, ministar spoljnih poslova Nikola Selaković izjavio da mu je šef nemačke diplomatije Hajko Mas preneo da će Srbija uskoro dobiti 300.000 vakcina.

*5. marta – isporučeno još 500.000 vakcina „Sinofarm“.

*8. marta stiglo 28.080 doza vakcine kompanije "Fajzer-Biontek".

*11. marta – ministar Popović najavio da će proizvodnja ruske vakcine „Sputnjik Ve” na Institutu „Torlak“ početi do 20. maja ove godine, a Srbija će time postati prva zemlja na teritoriji Evrope u kojoj će se proizvoditi ta vakcina.

Prva faza proizvodnje ruske vakcine u Srbiji podrazumeva transport supstance, punjenje bočica u skladu sa najvišim tehnološkim standardima, pakovanje i distribuciju vakcina u našoj zemlji i regionu, a nakon uspostavljanja prve faze proizvodnje, započinje se izrada studije izvodljivosti o proizvodnji u takozvanom punom ciklusu, koja podrazumeva proizvodnju supstance u Srbiji. To će zahtevati nabavku složene tehnološke opreme i proširenje proizvodnih kapaciteta „Torlaka“, ali procene su proizvodnja u punom ciklusu može da započne do kraja ove godine.

*11. marta – predsednik Srbije Aleksandar Vučić tokom posete UAE najavio da je dogovoreno da se, zajedno sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Kinom, u Srbiji proizvodi vakcina protiv korona virusa kineske kompanije „Sinofarm“. Predsednik Vučić je ukazao da je, pored napravljenog hodograma sa nadležnim ruskim ministrom, o proizvodnju ruske vakcine u okviru Torlaka, dogovoreno da se fabrika za Sinofarm vakcinu završi i krene u proizvodnju od 15.oktobra.

*18. marta je predsednik Aleksandar Vučić razgovarao putem video-linka sa rukovodstvom kompanije "Sinofarm" o procsesu nabavke vakcina, izgradni fabrike kineskih vankcina u Srbiji i izgradnji i opremanju srpskih bolnica. Na sastanku je potpisan ugovor o kupovini još dva miliona doza vakcina kompanije "Sinofarm".

*18. marta - predsednik najavio da će Srbija imati dve fabrike vakcina i da će godišnje proizvoditi između 30 i 40 miliona doza. 

Srbija je naručila ukupno 14. 832.200 vakcina, do 7. marta nabavljeno 2,62 miliona vakcina.

*4. marta - vakcinisan milioniti građanin (prvom dozom vakcine).

VAKCINACIJA ČLANOVA DIPLOMATSKOG KORA U SRBIJI

Vlada Srbije među prvima u svetu omogućila je i imunizaciju članova diplomatskog kora u Srbiji. Dostupne su sve četiri vakcine.

Prijavilo se i vakcinisano je blizu 1.300 članova diplomatskog kora, nosilaca posebnih ličnih karata (diplomatske, službene, konzularne i dr).

*13, 18. i 19. februara je vakcinisano je „Sinofarmom“. Time je završen prvi krug vakcinacije. Drugi krug, odnosno revakcinacija, održana je 11. i 12. marta.

*23. februara započela je vakcinacija vakcinom „Fajzer“. Revakcinacija pomenutom vakcinom biće održana od 16. do 19. marta.

Nakon ovoga, pristupilo se vakcinaciji „Sputnjikom“, kao i „AstraZenekom“. 20. marta biće izvršene ostale revakcinacije i biće omogućeno da vakcinu prime i članovi diplomatskog kora koji iz određenih razloga nisu mogli da se vakcinišu.

20. marta biće izvršene ostale revakcinacije i biće omogućeno da vakcinu prime i članovi diplomatskog kora koji iz odrećenih razloga nisu mogli da se vakcinišu.

DONIRANJE VAKCINA ZEMLJAMA U REGIONU

*14. februara - predsednik Vučić predao je premijeru Severne Makedonije Zoranu Zaevu prvi kontingent od 4.680 vakcina „Fajzer“, dok je 24. februara ministar Lončar predao makedonskom ministru zdravlja još 3.510 doza „Fajzer“ vakcine.

*17. februara - Srbija je donirala 2.000 vakcina „Sputnjik Ve“ Crnoj Gori.

*U Srbiji je do sada vakcinisano približno 5.000 zdravstvenih radnika iz Republike Srpske, i naša zemlja će ustupiti informacioni sistem za vakcinaciju Republici Srpskoj kako bi mogla da ga koristi kada bude imala dovoljno vakcina.

*2. marta – predsednik Srbije Aleksandar Vučić uručio je predsedavajućem i članovima Predsedništva Bosne i Hercegovine kontingent od 5.000 vakcina kompanije „AstraZeneka“ koje je Srbija donirala BiH, dok će danas, 12. marta, biti isporučeno još 5.000 doza vakcina „AstraZeneka“ iz Srbije.

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković rekao je danas da je borba protiv svih oblika kriminala u vrhu prioriteta Vlade Srbije i neizostavan segment procesa pridruživanja EU.

„To je i naša moralna obaveza, kako bi generacijama iza nas ostavili jedan bolji svet“, rekao je Selaković učestvujući video-linkom na 14. Kongresu UN o sprečavanju kriminala i krivičnom pravosuđu, koji se održava u Kjotu.

Ministar Selaković istakao je da je Srbija kao cilj postavila suzbijanje visokotehnološkog kriminala, trgovine ljudima, terorizma i ilegalne migracije u „Drugoj nacionalnoj proceni pretnji od teškog i organizovanog kriminala“ iz 2019. godine.

Šef srpske diplomatije ukazao je da je naša zemlja blagovremeno uspostavila normativni i institucionalni okvir kojim je uredila sprečavanje zloupotrebe u toj oblasti, kao i da je osnovano Posebno tužilaštvo za visokotehnološki kriminal, posebno odeljenje suda i posebna policijska jedinica.

Srbija se, kako je naglasio ministar, na planu borbe protiv korupcije vodi postulatima Konvencije UN protiv transnacionalnog organizovanog kriminala i Konvencije UN za borbu protiv korupcije.

Selaković je izdvojio napore Agencije za sprečavanje korupcije, kao nezavisnog državnog organa, u zaštiti javnog interesa, izgradnji individualnog i institucionalnog integriteta, jačanju transparentnosti i odgovornosti javne uprave.

„Snažno osuđujemo sve forme terorizma, uključujući ekstremizam i radikalizam, i zalažemo se za njihovo potpuno iskorenjivanje, sprovodeći tu i relevantne rezolucije i konvencije UN i Globalne antiterorističke strategije UN“, istakao je šef srpske diplomatije.

Za efikasnu i uspešnu borbu protiv ovih kompleksnih fenomena, kaže Selaković, od presudne važnosti je izgradnja kapaciteta naših društava i država, uz razmenu iskustava na regionalnom i globalnom nivou.

Selaković je zahvalio japanskom ambasadoru Hikihari na veštini vođenja pregovora na usaglašavanju Kjoto deklaracije i njenom usvajanju, koja je, kako je istakao, važan pokazatelj posvećenosti kreiranju i očuvanju institucionalnog okvira za prevenciju kriminala kao jednog od glavnih preduslova u promociji ciljeva održivog razvoja.

„Davne 1970, kada je Japan prvi put bio domaćin ovog skupa, pokazali smo snažnu političku volju da na problem ukažemo. Danas moramo tu volju i rešenost da reafirmišemo i konkretizujemo opipljivim potezima“, rekao je šef srpske diplomatije.

Masovna vakcinacija stanovništva u borbi protiv Kovida-19 počela je 19. januara.

Građani se prijavljuju putem eUprave ili telefonski – putem kontakt centra, nakon čega dobijaju poruku o terminu vakcinacije.

Građani mogu da izaberu vakcinu koju žele da prime, a dostupne su: „Fajzer-Biontek“, kineska „Sinofarm“, ruska „Sputnjik Ve“ i „AstraZeneka“.

Srbija uz Ujedinjene Arapske Emirate je treća zemlja koja na raspolaganju ima više od tri vakcine.

Srbija je ubedljivo prva u regionu po broju vakcinisanih na milion stanovnika, a slede Mađarska, Slovenija, Rumunija, Hrvatska, Bugarska, Albanija i Crna Gora.

Srbija je ubedljivo prva u regionu i po broju revakcinisanih na milion stanovnika, a slede Rumunija, Mađarska, Slovenija, Hrvatska, Bugarska i Albanija.

Prema ukupnom broju vakcinacija, Srbija je druga u regionu, posle Rumunije.

Kada je reč o broju vakcinacija na milion stanovnika, Srbija je na sedmom mestu u svetu - posle Izraela, Sejšela, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Velike Britanije, SAD i Maldiva.

Prema broju vakcinacija na milion stanovnika Srbija je druga u Evropi, posle Velike Britanije.

Po broju onih koji su dobili drugu dozu vakcine na milion stanovnika, Srbija je prva u Evropi, a kada je reč o broju revakcinisanih u svetu, pretekla je SAD i sada je četvrta, posle Izraela, Sejšela i Ujedinjenih Arapskih Emirata.

*22. decembra stigle prve količine „Fajzer“ vakcine u Srbiju.

*16. januara stiglo milion doza kineskih „Sinofarm“ vakcina.

*29. januara stiglo 40.000 doza ruske vakcine „Sputnjik Ve“.

Tokom februara i marta očekuje se da će biti isporučene i ostale količine, od ukupno dva miliona doza ruske vakcine.

*9. februara stigao i novi kontingent od 50.000 vakcina „Sputnjik Ve“ iz Rusije.

*11. februara u Srbiju stigli i ruski eksperti koji su sa srpskim stručnjacima razgovarali kako da se što pre otpočne prozivodnja ruskih vakcina u Srbiji. Posetili Institut Torlak kako bi procenili tehnološke i kadrovske kapacitete Instituta za proizvodnju vakcine „Sputnjik Ve“.

Predsednik Vučić nedavno je istakao da će naša zemlja uložiti u nove pogone, novu opremu koja bi zadovoljila sve standarde, a sa ciljem da se vakcina proizvodi kod nas. Vakcina „Sputnjik Ve“ iz naše zemlje bila bi distribuirana u region, ali i u zemlje Evrope.

*10. februara, je u Srbiju stiglo još 500.000 kineskih vakcina „Sinofarm“.

*15. februara stiglo 40.950 doza vakcine protiv korona virusa kompanije „Fajzer–Biontek“ stigao je u Srbiju.

*22. februara – u Srbiju stiglo još 46.800 vakcina „Fajzer“.

*22. februara - dopremljeno još 50.000 vakcina „Sputnjik Ve“.

*28. februara – stigao novi kontingent od 100.000 doza vakcine „Sputnjik Ve“ (reč je isporuci druge doze vakcine - za revakcinaciju), s obzirom da se prva i druga doza razlikuju u komponentama.

*1. marta – stigla isporuka 58.500 „Fajzer-Biontek“ (to je do sada najveća pojedinačna isporuka tih vakcina do sada).

*Dogovorena isporuka još 500.000 vakcina „Sinofarm“ čija isporuka se očekuje danas, 5. marta.

Zaključno sa 28. februarom, Srbija je obezbedila nešto više od 2.620.000 vakcina, dovoljnih za vakcinaciju oko 1,4 miliona građana.

*Srbija potpisala ugovore za nabavku 12.332.200 vakcina*

*4. marta, prilikom zvanične posete Berlinu, ministar spoljnih poslova Nikola Selaković izjavio da mu je šef nemačke diplomatije Hajko Mas preneo da će Srbija uskoro dobiti 300.000 vakcina iz Kovaks programa.

U Srbiji je izvršeno 1.576.983 vakcinacija protiv korona virusa, a 563.922 ljudi je dobilo drugu dozu.

Premijerka Ana Brnabić objavila da je 4. marta vakcinisan milioniti građanin (prvom dozom vakcine).

Najpre je vakcinu primilo medicinsko osoblje, potom je počela imunizacija korisnika gerontoloških centara, potom su vakcinu primili pripadnici MUP-a, Vojske Srbije i ostalih bezbednosnih službi, predstavnici medija….

Konstantno se apeluje i pozivaju najstariji, ukoliko se nisu prijavili da se prijave za vakcinu, obzirom da su prioritet stariji od 70 godina.Takođe, pozivaju se i građani svih starosnih doba da se prijave, jer će se sada početi vakcinacija onih koji nisu u prioritetnim grupama.

Vakcinacija članova diplomatskog kora

Vlade Srbije među prvima u svetu omogućila je i imunizaciju članova diplomatskog kora.

U organizaciji Batuta i MSP u prostorijama Batuta 13, 18. i 19. februara je vakcinom „Sinofarm“ vakcinisano 114 članova diplomatskog kora (pojedinci iz ambasada BiH, Turske, Palestine, Crne Gore, Angole i dr, kao i nekoliko međunarodnih organizacija), od blizu 1.200 koliko ih se do sada prijavilo, a nosioci su posebnih ličnih karata (diplomatske, službene, konzularne i dr). Time je završen prvi krug vakcinacije „Sinofarmom“, drugi krug je planiran za 11. i 12. mart.

23. februara započela je vakcinacija vakcinom „Fajzer“, po dinamici od 100 osoba dnevno, što će trajati narednih 10 radnih dana (prijavljeno blizu 1.000 osoba). U ovoj grupi je većina članova osoblja i njihovih porodica iz ambasada evropskih zemalja, SAD, Kanade, Indije, Brazila, Australije i dr, kao i kancelarija međunarodnih organizacija iz sistema UN, zatim OEBS, NATO, MKCK i dr.

Nakon završetka ove faze, u dogovoru sa Batutom bi se pristupilo vakcinaciji „Sputnjikom“, kao i „AstraZenekom“.

Doniranje vakcina zemljama u regionu

*14. februara - predsednik Vučić predao je premijeru Severne Makedonije Zoranu Zaevu prvi kontingent od 4.680 vakcina „Fajzer“, dok je 24. februara ministar Lončar predao makedonskom ministru zdravlja još 3.510 doza „Fajzer“ vakcine.

*17. februara - Srbija je donirala 2.000 vakcina „Sputnjik Ve“ Crnoj Gori.

*U Srbiji je do sada vakcinisano približno 5.000 zdravstvenih radnika iz Republike Srpske, i naša zemlja će ustupiti informacioni sistem za vakcinaciju Republici Srpskoj kako bi mogla da ga koristi kada bude imala dovoljno vakcina.

*2. marta – predsednik Srbije Aleksandar Vučić uručio je predsedavajućem i članovima Predsedništva Bosne i Hercegovine kontingent od 5.000 vakcina kompanije „AstraZeneka“ koje je Srbija donirala BiH.

Sveti Arhijerejski Sabor Srpske Pravoslavne Crkve na svom zasedanju 18. februara 2021. godine u Spomen hramu Svetog Save u Beogradu izabrao je Njegovo Visokopreosveštenstvo Mitropolita zagrebačko-ljubljanskog dr Porfirija za Patrijarha srpskog.

Odmah posle izbora služeno je blagodarenje i proizneseno mnogoletstvije Arhiepiskopu pećkom, Mitropolitu beogradsko-karlovačkom i Patrijarhu srpskom gospodinu Porfiriju. Zvona na hramu Svetog Save na Vračaru oglasila su se nekoliko minuta pre 16 časova označavajući da je izabran 46. Patrijarh srpski.

Novoizabrani Arhiepiskop pećki, Mitropolit beogradsko-karlovački i Patrijarh srpski gospodin Porfirije (Perić) rođen je 22. jula 1961. godine u Bečeju od oca Radivoja i majke Radojke. Na krštenju je dobio ime Prvoslav. Osnovnu školu je završio u Čurugu, a Zmaj-Jovinu gimnaziju u Novom Sadu. Zamonašen je po činu male shime od svog duhovnog oca, tada jeromonaha dr Irineja (Bulovića), u manastiru Visoki Dečani, na Tominu nedelju 1985. godine.

Diplomirao je na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu u Beogradu 1986. godine, kada ga je blažene uspomene Episkop raško-prizrenski, a potonji Patrijarh srpski Pavle, u manastiru Svete Trojice u Mušutištu rukopoložio u čin jerođakona.

Na poslediplomskim studijama u Atini boravi od 1986. do 1990. godine, kada po blagoslovu Episkopa bačkog dr Irineja dolazi u manastir Svetih arhangela u Kovilju, gde je rukopoložen u sveštenomonaški čin i postavljen za igumana. Za njim u manastir dolazi mnoštvo mladih monaha i iskušenika. To su godine kada manastir Kovilj postaje duhovna matica mnogim mladim ljudima: intelektualcima, umetnicima, popularnim glumcima i rok muzičarima, pogotovo iz Novog Sada i Beograda. Od tada se iguman Porfirije, posebno angažuje i na lečenju obolelih od bolesti zavisnosti. U tom cilju on 2005. godine formira terapijsku zajednicu „Zemlja živih“, koja je priznata kao najuspešniji projekat za lečenje narkomanije, a danas, pod rukovodstvom vladike Porfirija, ima više od stotinu štićenika u kampovima širom Srbije.

Na redovnom zasedanju Svetog Arhijerejskog Sabora Srpske Pravoslavne Crkve u Beogradu 14. maja 1999. godine izabran je za Episkopa jegarskog, vikara Eparhije bačke.

Na temu Mogućnost poznanja Boga kod apostola Pavla po tumačenju svetog Jovana Zlatoustog, doktorirao je 2004. godine na Bogoslovskom fakultetu Univerziteta u Atini.

Čuvenog psihijatra, akademika dr Vladetu Jerotića, na Bogoslovskom fakultetu je nasledio na katedri Pastirske psihologije. Njegova predavanja, posećena su ne samo od studenata matičnog, nego i drugih fakulteta u Beogradu.

Zajedno sa grupom stručnjaka: psihologa, lekara, kriminologa, sociologa, vladika Porfirije osniva građansko udruženje koje se bavi resocijalizacijom žrtava destruktivnih verskih sekti i kultova.

Episkop Porfirije je, već deceniju, ne samo predsednik Upravnog odbora, nego i pravi spiritus movens Humanitarnog fonda „Privrednik“, koji obezbeđuje stipendije za veliki broj nadarenih, a siromašnih učenika i studenata, bez obzira na versku i nacionalnu pripadnost.

Republička Skupština ga je, kao predstavnika svih Crkava i verskih zajednica, 2005. godine, izabrala za člana Saveta Republičke radiodifuzne agencije, a za svog predsednika Savet ga je izabrao 2008. godine. Kao predsednik Saveta Republičke radiodifuzne agencije, episkop Porfirije je zastupao dugoročne interese društva i građana, nezavisno od političkih uticaja. U radiodifuznom spektru Srbije od tada se čuju i crkvene radio stanice. Dao je ključni doprinos pokretanju niza radijskih i televizijskih emisija koje se bave religijskim temama.

Sveti Arhijerejski Sabor mu 2010. godine, poverava da utemelji svešteničku službu u Vojsci Srbije. Plodovi njegovog rada na tom polju, nisu samo odgovarajući zakonski propisi, već i odabir vojnih kapelana, organizacija i opremanje hramova u kasarnama i vršenje prvih bogosluženja.

Svoje stručne bogoslovske radove Episkop Porfirije je objavljivao u časopisima kod nas i u svetu. Učestvovao je u velikom broju naučnih konferencija i simposiona širom sveta.

Vladika Porfirije, kao jedan od najuglednijih savremenih srpskih duhovnika i intelektualaca, ima izuzetno širok krug prijatelja, na samo u Otadžbini, a odnose ličnog prijateljstva i bliske saradnje neguje i sa sveštenicima i predstavnicima drugih Crkava i verskih zajednica.

Govori grčki, engleski i nemački, i služi se ruskim jezikom, a njegov stil komunikacije uvek je prilagođen sagovornicima.

U tron Mitropolita zagrebačko-ljubljanskih ustoličen je 13. jula 2014. godine u Sabornoj crkvi Preobraženja Gospodnjeg u Zagrebu. Svečanu arhijerejsku Liturgiju služio je Patrijarh srpski Irinej uz sasluženje velikog broja arhijereja Srpske Crkve i drugih sestrinskih Crkava, kao i sveštenstva i monaštva, i blagočestivog naroda.

Izvor: SPC

VAKCINACIJA U SRBIJI Srbija već više od mesec dana vakciniše svoje stanovništvo u borbi protiv Kovida-19. Masovna vakcinacija počela je 19. januara. Građani se prijavljuju putem eUprave ili telefonski – putem kontakt centra, nakon čega dobijaju poruku o terminu vakcinacije. U Srbiji, građani mogu da izaberu vakcinu koju žele da prime, a u dostupne su tri vakcine – „Fajzer“, kineska „Sinofarm“ i ruska „Sputnjik Ve“.

Srbija je i dalje na drugom mestu u Evropi po stopi vakcinisanih na milion stanovnika i po broju vakcinisanih na 100 stanovnika. Ispred Srbije je samo Velika Britanija. Srbija je na 5. mestu u svetu po broju ukupno vakcinisanih, a na šestom mestu u svetu smo po broju izdatih vakcina na 100 stanovnika u proteklih sedam dana. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić objavio je da je dobio potvrdu da će Srbija pre početka marta obezbediti još milion vakcina protiv virusa korona. Prve količine „Fajzerove“ vakcine u Srbiju su stigle 22. decembra. Srbija je od Kine dobila milion doza „Sinofarm“ vakcina koje su stigle 16. januara. U Srbiju je 29. januara stiglo 40.000 doza ruske vakcine „Sputnjik Ve“. Tokom februara i marta očekuje se da će biti isporučene i ostale količine, od ukupno dva miliona doza ruske vakcine. 9. februara u Srbiju je stigao i novi kontingent od 50.000 vakcina „Sputnjik Ve“ iz Rusije. Takođe, juče su u Srbiju stigli i ruski eksperti, koji su sa srpskim stručnjacima razgovarali kako da se što pre otpočne proizvodnja ruskih vakcina u Srbiji. Posetili su Institut Torlak kako bi procenili tehnološke i kadrovske kapacitete Instituta za proizvodnju vakcine „Sputnjik Ve“. Predsednik Vučić nedavno je istakao da će naša zemlja uložiti u nove pogone, novu opremu koja bi zadovoljila sve standarde, a sa ciljem da se vakcina proizvodi kod nas. Vakcina „Sputnjik Ve“ iz naše zemlje bila bi distribuirana u region, ali i u zemlje Evrope. Dana 10. februara u Srbiju je stiglo još 500.000 kineske vakcine „Sinofarm“.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je obezbeđeno da 15. i 22. februara stigne još 88.000 doza „Fajzer“. Do kraja februara u Srbiju stiže i 120.000 do 150.000 „AstraZeneka“, za šta je potpisan ugovor i čeka se zvanična potvrda proizvođača. Do kraja februara Srbija će imati dva miliona vakcina, kojima će biti vakcinisano milion građana. Do sada vakcinu je primilo 636.119 ljudi (ne računajući broj revakcinisanih, iako je počela i masovna revakcinacija - 83.262), a prijavilo se više od 950.000 hiljada. (podaci od 11. februara) Najpre je vakcinu primilo medicinsko osoblje, potom je počela imunizacija korisnika gerontoloških centara, potom vakcinu su primili pripadnici MUP-a, Vojske Srbije i ostalih bezbednosnih službi, predstavnici medija….

Prosečna starost imunizovanih u Srbiji 65,4 godine, a nešto je niži procenat u velikim gradovima između 62,8 i 63 godine. *Za 11. februar je bilo planirano da Srbija Severnoj Makedoniji uruči 8.000 vakcina ali je odloženo za koji dan usled neophodnosti nabavljanja dodatne tehničke dokumentacije.

NOVI PAKET POMOĆI PRIVREDI I GRAĐANIMA Vlada Srbije je u februaru 2021. usvojila novi, treći paket ekonomskih mera pomoći vredan 249 milijardi dinara. Ukupna vrednost sva tri paketa je 953 milijarde dinara, odnosno približno osam milijardi evra.

Ovim paketom mera, za razliku od prva dva, uključena su i velika preduzeća koja takođe trpe posledice pandemije. Kako je navela predsednica Vlade RS A. Brnabić, on će pomoći da se smanje negativne posledice virusa korona, da ljudi sačuvaju radna mesta, da privreda ne izgubi „kiseonik“, ali i da građani prežive ova teška vremena. Naša zemlja je za dosadašnje ekonomske mere za ublažavanje posledica COVID-19 dobila pohvale od MMF-a, Svetske banke i drugih institucija. Srbija time pokazuje da je jaka i stabilna država i da građani i privreda mogu da računaju na nju u najtežim trenucima.

Predsednica Vlade A. Brnabić i ministar finansija Siniša Mali su na predstavljanju ovih mera istakli da se država borila na dva fronta – zdravstvenom i privrednom i da je na oba postigla fenomenalne rezultate. Srbija je u 2020. godini imala pad BDP-a od samo jedan odsto, što je bio najbolji ekonomski rezultat u Evropi. Plate i penzije, kao i zaposlenost, nastavili su da rastu. Prosečna plata u novembru iznosila je 518 evra, dok je inflacija ostala stabilna i iznosila 1,6 odsto. Prošle godine registrovano je za 50.500 više zaposlenih, dok se stopa javnog duga najmanje uvećala u odnosu na gotovo sve evropske zemlje. Kod nas je on i dalje ispod 60 odsto, to jest 56,8 odsto BDP-a. Kada je u pitanju budžet za 2021. godinu, brojke iz januara su mnogo bolje nego što se očekivalo, jer je umesto planiranog deficita u budžetu od 13,4 milijarde dinara, ostvaren suficit od 13,3 milijarde dinara. Tokom 2020. godine, kada je čitava svetska privreda trpela, naša industrijska proizvodnja je bila za 0,4 odsto veća nego u 2019. godini. Porastao je i izvoz, koji je iznosio 17,5 milijardi evra, dok je u 2019. godini bio 17,1 milijardu evra.

Trećim paketom pomoći obuhvaćeno je dodatnih 300.000 zaposlenih u velikim preduzećima, što uz 1.050.000 preduzetnika i zaposlenih u mikro, malim i srednjim preduzećima, znači da pomoć može da koristi ukupno 1,4 miliona zaposlenih u privatnom sektoru. Direktnu podršku države u visini od jednog i po minimalca dobiće ukupno 1.505.093 preduzetnika i zaposlenih u mikro, malim, srednjim i velikim preduzećima u našoj zemlji, a paket uključuje i novčanu pomoć građanima. Mera koja se tiče isplate minimalca stupa na snagu od 1. marta, prva isplata biće u aprilu, druga u maju i treća u junu. Ona ne uključuje banke i finansijske institucije. Pored jednog i po minimalca, podršku u visini od još jednog punog minimalca dobiće ugostitelji, turističke agencije, licencirani turistički vodiči i pratioci, hoteli, odmarališta i rent-a-kar agencije. Gradski hoteli dobiće još jednu vrstu direktne podrške države u visini od 350 evra po individualnom ležaju i 150 evra po smeštajnoj jedinici. Tu vrstu pomoći gradski hoteli su imali i krajem prošle godine. Direktnu podršku dobiće i sektor prevoznika putnika i drumskog saobraćaja i autobuskih stanica, a koja podrazumeva 600 evra po autobusu u periodu od šest meseci. Kako bi se očuvala likvidnost privatnog sektora, država je odlučila da produži postojeću garantnu šemu, a biće uspostavljena i nova garantna šema za podršku najugroženijim preduzećima. Januarske penzije su uvećane za 5,9 odsto, po švajcarskoj formuli, a 1,7 miliona penzionera dobiće i jednokratnu pomoć od 50 evra i još 60 evra, kao i ostali punoletni građani. Ukupno će pomoć od 60 evra dobiti 6.118.911 punoletnih građana, a ta mera će se sprovesti kroz dve uplate, u maju i novembru.

Predsednik Republike i vrhovni komandant Vojske Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je prikazu sposobnosti dela jedinica Vojske Srbije u kasarni „Rastko Nemanjić“ u Pančevu i tom prilikom poručio da je Srbija uvek spremna za nastavak dijaloga sa Prištinom pod pokroviteljstvom EU, ali i poštujući stav SAD, kao i stavove Rusije i Kine.

Predsednik je rekao da će pre staviti „glavu na panj“, nego da potpiše bilo kakav papir sa priznanjem i podsetio da je to već jednom odbio u Vašingtonu, gde su postojale dve verzije sporazuma. Naveo je da je odmah povukao svoju delegaciju, da je američkoj delegaciji rekao da Srbija takav sporazum neće potpisati i poručio da će Srbija uvek nastojati da vodi mirne razgovore kako bi sačuvala mir, ali da neće dozvoliti da je ponižavaju.

Predsednik Srbije zahvalio je na pismu-čestitki američkom predsedniku Džou Bajdenu povodom predstojećeg Dana državnosti, u kome se pored uobičajenog isticanja posvećenosti unapređenju ekonomske saradnje, regionalne stabilnosti i demokratskih vrednosti, nedvosmisleno poziva na međusobno priznanje Srbije i „Kosova“ kao posledice.

Međusobno priznanje Srbije i „Kosova“ ne stoji ni u jednom aktu nijedne svetske organizacije, ukazao je predsednik i ponovio da je Srbija uvek spremna za nastavak dijaloga sa Prištinom pod pokroviteljstvom Evropske unije, ali i poštujući stav SAD, kao i stavove Rusije i Kine.

Prema predsednikovim rečima, situacija jeste teška i biće sve teža.

„Kao što sam vam rekao pre tri dana, ja to vidim, ja to očekujem, vidim kako se to polako steže, zato što su njihovi međusobni sukobi u svetskim okvirima sve snažniji i sve veći, i onda mi tu plaćamo cenu“, rekao je predsednik.

Vučić je poručio da je do naše države da nastavi sa snaženjem zemlje u ekonomskom smislu. Predsednik je dodao da je uloga vojske veoma značajna u veoma složenim bezbednosnim i političkim uslovima savremenog sveta i da zato Srbija mora da uradi sve što može da odvrati svakog potencijalnog agresora i napade na građane i zemlju.

„Politika snaženja vojske biće nastavljena ubrzano“, naglasio je predsednik dodajući da je cilj da srpska vojska može da bude stabilizator političkih prilika u regionu. Prema njegovim rečima, svakome treba da bude jasno da Srbija nije džak za udaranje i da može svako da je napadne i da joj preti kao što je to bilo u prošlosti.

Vučić je rekao da je zadovoljan onim što je video i zato što je mnogo toga urađeno u prethodnom periodu i istakao da će od aprila meseca vojnim licima biti znatno uvećane plate. Predsednik je rekao i da će se nastaviti ulaganja u Vojsku Srbije, kojoj je poručio da od nje očekuje da i dalje bude čuvar naše zemlje, njenog integriteta i slobode.

„Od vas očekujemo da budete čuvari naše zemlje, njenog integriteta, slobode, da budete branitelji naroda, čuvari otadžbine, zaštitnici interesa Srbije i da budete odvraćajući faktor svakog agresora i za svakog ko bi pomislio da napadne Srbiju“, rekao je Vučić.

Na vojnoj vežbi pod nazivom „Vrh koplja“ prikazana je osposobljenost 72. brigade za specijalne operacije, a prikazu sposobnosti, koje je predsednik Srbije i vrhovni komandant Vojske Srbije ocenio sa vrlo dobro, prisustvovali su i potpredsednik Vlade i ministar odbrane Nebojša Stefanović i načelnik Generalštaba Vojske Srbije, general Milan Mojsilović.

Foto: Predsedništvo Srbije / Dimitrije Goll

Beograd, 7. februar 2021. godine

Uplata konzularnih taksi ISKLJUČIVO putem bankovnog racuna

Obavestavamo vas da je Ambasada R.Srbije otvorila poseban bankovni racun za uplatu E-viza i konzularnih taksi:

Embassy of the Republic of Serbia
1068 Budapest
Dózsa György út 92/b

MKB  Bank Zrt,

1056 Budapest, Vaci u.38
Currency: EUR
IBAN HU15 1030 0002 5011 8441 4882 0024
SWIFT (BIC) code: MHB HU HB

Svrha uplate: Zahtev za E-vizu /konzularna taksa za.../, Prezime, ime, broj pasosa

MOLIMO STRANKE DA PRE UPLATE KONTAKTIRAJU KONZULARNO ODELJENJE RADI TAČNOG IZNOSA UPLATE. PROVIZIJA BANKE ZA UPLATU KONZULARNE TAKSE NA RAČUN AMBASADE IDE NA TERET STRANKE.
 

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas sa šefom Delegacije Evropske unije u Srbiji ambasadorom Semom Fabricijem, sa kojim je razgovarao o evropskom putu Srbije, nastavku borbe protiv pandemije Kovid-19, sprovođenju političkih i ekonomskih reformi, uz poseban akcenat na vladavinu prava i planove za nove investicije EU u našoj zemlji.

Predsednik Vučić zahvalio je na podršci koju EU pruža Srbiji u oblasti strukturnih reformi i ekonomskih mera, kao i na investicijama EU u našoj zemlji. Predsednik je posebno izrazio nadu da će uskoro stići i prvi kontingenti vakcina iz programa Kovaks koji promoviše Evropska unija.

„Srbija se među prvima priključila ovom programu čime je još jednom pokazala da je ozbiljan i pouzdan partner Evropske unije. Uveren sam da ćemo zajedno, uz solidarnost i međusobno razumevanje, uspeti da izađemo iz ove krize i da nastavimo rad na oporavku privrede“, istakao je predsednik Vučić i dodao da je EU najznačajniji spoljnotrgovinski i investicioni partner naše zemlje, budući da je dve trećine naše trgovinske razmene i investicija vezano za zemlje EU.

Šef Delegacije EU Sem Fabrici je pružio uverenje da će EU nastaviti sa solidarnošću u punoj meri i da će neprestano da radi na obezbeđivanju distribucije vakcina kako u Srbiji, tako i u zemljama Zapadnog Balkana. Fabrici je izrazio zadovoljstvo rezultatima koje je Vlada Srbije ostvarila, posebno istakavši da su pravovremene i odlučne mere koje su preduzete u borbi protiv korona virusa doprinele da se i tokom pandemije održi ekonomska stabilnost zemlje.

„Srbija je, zahvaljujući aktuelnim strukturnim reformama, u skladu sa procesom pristupanja, pokazala otpornost na krizu i sposobnost da ublaži efekte na privredu uz sjajne rezultate u zdravstvu“, poručio je Sem Fabrici i naglasio da pandemija nije uticala na nedvosmislenu posvećenost EU procesu proširenja na Zapadnom Balkanu.

Ambasador Fabrici je predsedniku Vučiću predstavio i novog šefa Kancelacije EIB za Zapadni Balkan, Alesandra Bragonzija, koji je istakao da mu je velika čast da preuzme aktivnosti za region u trenutku kada se suočava sa ovako teškom krizom.

Evropska investiciona banka je uložila 873 miliona evra u Zapadni Balkan tokom 2020. godine, što je oko 50 odsto više nego u prethodnoj godini. Većina novca, odnosno 531 milion evra, u skladu je sa prioritetima Evropske unije za povećanje povezanosti i plasirana je u izgradnju i modernizaciju transportne infrastrukture u regionu.

„Srbija će nastaviti izuzetnu saradnju sa EIB, budući da smo snažno opredeljeni da gradimo ekonomiju zasnovanu na zdravim i čvrstim osnovama, kao i na inovacijama i svim drugim projektima koje je do sada podržala EIB, a koji su nesumnjivo doprineli našim dobrim ekonomskim rezultatima u 2020. godini“, istakao je predsednik Vučić i dodao da dalje unapređenje zdravstvenog sistema u Srbiji, razvoj infrastrukturne mreže i realizacija zelene i digitalne agende, ostaju ključni prioriteti Srbije.

Predsednik je takođe izrazio nadu da će uz podršku EIB, planirani projekti biti uspešno okončani.

„U skladu sa ovim opredeljenjem, Srbija je odlučna da napravi još povoljniju poslovnu klimu uz dodatne pakete subvencija za dolazak investitora iz EU u našu zemlju“, rekao je predsednik Vučić.

„Evropska unija i Evropska investiciona banka, uz pristup „Tima Evrope“, podržavaju strateške ciljeve Srbije, uključujući i u oblasti povezivanja, životne sredine i energetike i rade na prioritetnim projektima kao što su rekonstrukcija i izgradnja dodatne zgrade Kliničkog centra Srbije, rekonstrukcija Kliničkog centra Vojvodina, zatim modernizacija železničke infrastrukture, gasnog interkonektora iz Bugarske, autoput Mira i koridor 10“, istakao je ambasador Fabrici i izrazio spremnost EU da nastavi sa ulaganjima koja će podstaći dalji ekonomski rast Srbije, a koja su u centru novog ekonomsko-investicionog plana EU za Zapadni Balkan.

On je rekao da Srbija mora da nastavi svoj evropski put, te da je veoma važna dalja podrška Unije u jačanju, usvajanju i primeni reformi, zarad boljitka građana.

„Nastavićemo da radimo intenzivno na ispunjavanju evropske agende, sa ciljem otvaranja novih poglavlja i bržeg napretka na putu ka članstvu u EU“, zaključio je predsednik Vučić.

Predsednik Vučić i ambasador Fabrici su razmotrili proces usklađivanja zakonodavstva Srbije sa zakonodavstvom Evropske unije, i saglasili se da je potreban energičniji rad u oblasti vladavine prava.

Dvojica sagovornika razgovarali su i o reformi pravosuđa, borbi protiv korupcije, slobodi medija i obnovi međustranačkog dijaloga.

Ambasador Fabrici i predsednik Vučić potvrdili su važnost nastavka dijaloga sa Prištinom, posredstvom EU.

Beograd, 04. februar 2021. godine

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković i francuski humanitarac Arno Gujon čestitali su dan Svetog Save, ističući da je svetosavlje filozofija života i sistem vrednosti oko kojeg se okuplja čitav srpski narod, kao i da nam je Sveti Sava ostavio nauk da se država i kolektivna sreća ne mogu graditi bez duhovnosti i nacionalnih vrednosti.

https://www.youtube.com/watch?v=_Wt14zD4nDQ&feature=youtu.be

U video snimku na Tviter profilu Ministarstva spoljnih poslova, Selaković je rekao da učenje i zaveštanje Svetog Save, svetosavlje, nije samo verski, politički ili nacionalni koncept već filozofija života.

Naveo je da je Sveti Sava, pored svega što je bio, bio i prvi veliki srpski diplomata zaslužan ne samo za učvršćivanje srpske pravoslavne duhovnosti već i za političku konsolidaciju srednjovekovne Srbije u 13. veku. Zato je Sveti Sava, ističe Selaković, ostao nedostižni uzor svima koji žele da se bave javnim poslom na korist srpske države i naroda.

„Bio je najveći srpski duhovnik i veliki političar, a nauk koji nam je ostavio glasi da se država, kao i kolektivna sreća ne mogu graditi bez duhovnosti i nacionalnih vrednosti“, rekao je Selaković.

Istakao je da su to principi kojih i danas, posle više od osam vekova, treba da se pridržava svaki pripadnik našeg naroda.

„Draga braćo i sestre, draga deco, čuvajte srpsko ime, kulturu, tradiciju. Čuvajte naš prelepi srpski jezik i ćirilicu. Srećan nam Savindan", dodao je Selaković.

Francuski humanitarac Arno Gujon, vršilac dužnosti direktora Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu kaže da je svetosavlje sistem vrednosti oko kojeg se, kao oko duhovne vertikale, okuplja čitav srpski narod.

„Svetog Savu proslavljaju Srbi u matici, ali i svuda širom sveta, svuda gde je srpski identitet potrebno čuvati i pothranjivati“, rekao je on.

Istakao je da je važno da imamo svest o tome da je srpski narod jedinstven i nedeljiv i poručio da je važno da čuvamo i negujemo srpski identitet, jezik i kulturu, posebno tamo gde Srbi žive daleko od svoje otadžbine gde zbog gubitka fizičkih, a ponekad i duhovnih veza sa maticom postoji veći rizik od utapanja u tamošnja društva.

„Neka dan Svetog Save, koji je praznik svih nas, bude i nadalje ono što spaja i vezuje celokupno srpstvo“, rekao je Gujon.

Izvor: Tanjug

Spoljnopolitičke pozicije Srbije se razumljivo prilagođavaju novonastalim okolnostima na međunarodnom planu, međutim naši spoljnopolitički prioriteti su već duže vreme nepromenjeni. Prvi i najvažniji interes nam je očuvanje dobrosusedskih odnosa i stabilnosti i mira u regionu, i sa tim u vezi iznalaženje mirnog i pravednog rešenja za probleme na Kosovu i Metohiji, kaže u intervjuu za „Politiku“ ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković.

Naš trajni interes je i punopravno članstvo u Evropskoj uniji, jer to je tip društva kojem težimo. Na bilateralnom planu, naš cilj je učvršćivanje veza sa tradicionalnim prijateljima, sa Ruskom Federacijom i NR Kinom, kao i gradnja novih partnerskih odnosa sa SAD. Jedan od najvažnijih zadataka naše spoljne politike je i unapređenje položaja i zaštita prava i identiteta našeg naroda u regionu, kao i pružanje raznih vidova podrške Srbima u dijaspori. Sve su to veoma važni i vrlo često komplementarni ciljevi, ističe Nikola Selaković.

Kakve odnose očekujete da Srbija ima sa novom američkom administracijom?

Bilo bi preuranjeno da u javnosti spekulišemo o tome. Nova predsednička administracija u Vašingtonu je u ovom času zaokupljena unutrašnjim pitanjima i tako će biti još neko vreme. U timu predsednika Džozefa Bajdena ima ljudi koji su se bavili našim regionom, i verovatno je da će Balkan i Srbija u jednom trenutku biti u žiži američke spoljne politike. Podsetiću vas da su predsednik Vučić i predsednik Bajden ne tako davno imali veoma sadržajne razgovore u Beogradu, nakon kojih je naš predsednik konstatovao da je imao priliku da razgovara sa vrsnim poznavaocem prilika u ovom delu sveta i izvanredno pripremljenim sagovornikom. S obzirom na njihov lični odnos, ali i važnost unapređenja veza Srbije i SAD, sa razlogom možemo očekivati da u dogledno vreme bude organizovan i susret dvojice predsednika. Siguran sam da će na prirodu i dinamiku odnosa Srbije i SAD uticati i činjenica da nas u Vašingtonu predstavlja ambasador Marko Đurić, čije je prisustvo inauguraciji predsednika Bajdena važan signal i, verujem, vesnik pozitivnih pomaka u bilateralnim odnosima naših zemalja.

Kakvi su odnosi naše zemlje sa Moskvom, Briselom i Pekingom?

Rusija je naš tradicionalni prijatelj i to prijateljstvo nadilazi puke političke veze. Reč je o dubokim duhovnim, kulturnim i civilizacijskim sponama i prirodno je što imamo obostrani interes da te veze unapređujemo, iako su one na veoma visokom nivou. Sa NR Kinom imamo odnos koji se, osim na iskrenom čeličnom prijateljstvu naših naroda i visokih političkih predstavnika, zasniva na dubokom poverenju i uzajamnoj podršci. Srbija je strateški opredeljena za punopravno članstvo u Evropskoj uniji i to je poznato svim našim prijateljima, ali svoja prijateljstva ne zaboravlja, već ih jača i unapređuje, i prema svakome nastupa iskreno, ne skrivajući svoje namere. U tom smislu, ne tražimo za sebe nikakav ekskluzivan status, već samo pravo da slobodno i suvereno donosimo odluke o svojoj budućnosti i odnosima sa svima koji nas poštuju.

Da li Srbija može da vodi drugačiju spoljnu politiku od one koju sada vodi?

Uvek je moguće imati drugačiju politiku, uostalom osvrnite se na spoljnu politiku Srbije pre deset, dvadeset ili trideset godina, sagledajte tadašnje rezultate i videćete koliko je nenadoknadivo skupa bila ta politika. Mera ispravnosti jedne politike, bila ona spoljna ili unutrašnja, jesu njeni rezultati i efekat na život građana i sudbinu čitave države. Naši spoljnopolitički prioriteti nisu definisani u afektu, već su plod ozbiljnog i dubokog sagledavanja naše složene pozicije i strateškog promišljanja o načinima za njeno poboljšanje. Srbija danas ima i bolju međunarodnu reputaciju i kredibilitet nego pre dve decenije, a glavni razlog je to što smo rezultatima pokazali koliko smo ozbiljna i odgovorna država. Ta vrsta kredibiliteta se ne postiže trikovima, već samo vrednim i promišljenim radom na sebi. I moram da i ovom prilikom naglasim da je glavni inspirator takvog odnosa prema politici, državi i njenoj budućnosti upravo predsednik Aleksandar Vučić. Na funkciji ministra spoljnih poslova u prilici sam svakog dana da vidim koliko je van granica naše zemlje predsesnik Vučić cenjen i poštovan.

Kada se može očekivati da budu popunjena upražnjena mesta ambasadora i konzula Srbije u svetu?

To je jedan od glavnih zadataka tokom 2021. godine. Ovo će biti godina osvežavanja, a verujem i podmlađivanja srpske diplomatije. Naša država, s obzirom na svoju veličinu, ima prilično razgranatu diplomatsku mrežu, što joj pruža velike mogućnosti za produbljivanje političkih i ekonomskih odnosa sa državama na svim stranama sveta. Ali potrebni su nam više svežih i energičnih kadrova, ljudi koji će biti najdostojniji predstavnici jedne moderne i dinamične Srbije. Srbija takve ljude ima, a ozbiljno podmađivanje nam je potrebno, kako da bismo izbegli stvaranje velikih generacijskih kadrovskih praznina, i postavili temelje moderne karijerne diplomatije.

Kakvi su Vaši odnosi sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem?

Predsednik Vučić i ja smo, osim što imamo bliske i prijateljske odnose, po prirodi posla i naših ustavnih nadležnosti, najbliži saradnici u realizaciji spoljnopolitičkih ciljeva Srbije. To mi omogućuje da sa njim često razgovaram, i u mnogim prilikama dosta novog i važnog naučim. Predsednik Vučić je čovek koji svojim strateškim i vizionarskim pristupom politici inspiriše ljude oko sebe, i ponosan sam na to što sam godinama imao priliku da budem deo njegovog najužeg tima saradnika, i što sam ga imao za svojevrsnog političkog mentora. U svakom slučaju, njegova vizija Srbije kao moderne, napredne i prosperitetne države, koja nezavisno i suvereno odlučuje o svojoj sudbini, je i moja želja i smisao političkog delovanja. Samo takva Srbija može da bude pouzdan oslonac sopstvenim građanima, kao i Srbima van naših granica, ali i inspiracija čitavom regionu.

Izvor: Politika

Ministarstvo kulture i informisanje Republike Srbije raspisalo je konkurs za sufinansiranje projekata u oblasti prevođenja reprezentativnih dela srpske književnosti u inostranstvu u 2021. godini, koji će biti otvoren od 19. januara do 9. marta 2021. godine.

Tekst konkursa, čiji opšti cilj je podsticanje prevođenja reprezentativnih dela srpske književnosti na strane jezike, i prateći prijavni obrasci se nalaze na internet strani Ministarstva kulture i informisanja na sledećem linku: 

https://www.kultura.gov.rs/konkurs/30/600690372a8d5

Pravo učešća na ovom konkursu imaju ustanove, umetnička i druga udruženja i organizacije/pravna lica, a koja su registrovana u Republici Srbiji i izvan teritorije Republike Srbije, odnosno profesionalni strani izdavači registrovani isključivo ili pretežno za izdavačku delatnost, van teritorije Republike Srbije.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić istakao je da je Srbija po privrednom rastu prva u Evropi, što će biti formalno potvrđeno krajem marta, a sve to je bilo moguće zahvaljujući reformskim merama koje su preduzete od 2014. godine, te brzim otvaranjem zemlje posle prvog talasa korona virusa.

Predsednik je istakao da je Srbija u prvom kvartalu imala rast od 5,2 odsto, dok je evrozona bila na minus 3,2 odsto, u drugom kvartalu Srbija je imala  minus 6,3 odsto, dok je evrozona imala minus od 14,7 odsto, a u trećem kvartalu, kada je evrozona imala minus od 4,3 odsto, Srbija je imala samo minus 1,4 odsto.

Vučić je naveo da je Crna Gora, na primer, imala u trećem kvartalu čak minus 26 odsto.

Takođe, predsednik je naglasio da su u našoj zemlji građene i obnovljene bolnice, te da su dve bolnice izgrađene za samo četiri meseca.

Rekao je da se država borila da nabavi respiratore, maske, rukavice, skafandere, lekove, sve što je bilo potrebno i ukazao je da se radi na 10 opštih bolnica širom Srbije, dodajući da su sve to bile velike stvari koje su moguće samo na osnovu uspeha reformi iz 2014, donošenjem Zakona o radu, koji je doneo odlične rezultate i merama fiskalne konsolidacije.

„Ovo su rezultati koje Srbija nikada nije imala. Kada je Srbija bila prva u Evropi po stopi rasta? Dobićemo 31. marta rezultate da se potvrdi da je Srbija broj jedan u Evropi. To sve je bilo moguće zahvaljujući ljudima koji su verovali u teške promene“, rekao je Vučić.

Prema njegovim rečima, ove godine će se u Srbiji čak šest autoputeva raditi u isto vreme, a s tim u vezi, napomenuo je da je Bugarska najavila da će do kraja godine završiti autoput od naše granice do Sofije, nakon čega će moći autoputem da se ide do Istanbula, što je jako važno kako bi saobraćaj išao preko naše zemlje.

Vučić je naglasio da je u 2020, tzv. godini korone, naša zemlja imala neto priliv direktnih stranih investicija od 2,9 milijardi evra neto, a bruto tri milijarde, što znači da su mnoge strane kompanije poput Tojo tajersa, Bojsena, ZTF-a, Brosea i u godini krize ulagale u Srbiji.

Predsednik je rekao da Srbija ima najveće prosečne plate u regionu, od 511 ili 512 evra, kao i da će već u februaru, zbog januarskog povećanja, taj prosek biti 535 ili 536 evra, kao i da je samo u Beogradu u poslednjih sedam godina prosečna plata skočila za 180 evra ili za 40 odsto.

Kaže da smo pre bili četvrti po platama u regionu, dok smo danas i zvanično prvi, kao i da će razlika u odnosu na druge zemlje sve brže da se povećava, a ističe da u Srbiji zaposlenost raste, kao i da nam se stopa javnog duga najmanje uvećala u odnosu na gotovo sve evropske zemlje. To ilustruje podacima da je u Italiji javni dug skočio na 156 odsto, u Nemačkoj 87 odsto, Francuskoj 114 odsto, u Hrvatskoj na 88 odsto, a u Srbiji je 57 odsto.

Predsednik Srbije najavio je da će do Sretenja, 15. februara, biti donet dodatni paket pomoći privredi, a kako je objasnio, to će biti nova injekcija za kompanije, privredu, preduzetnike, mala, srednja i velika preduzeća, što je, kako je rekao, 1.052.000 ljudi koji su obuhvaćeni tim sistemom.

Vučić je precizirao da će to najverovatnije biti pomoć u vidu isplate dva ili tri puta po pola minimalca, biće i sektorske pomoći za turizam, za hotelijere, turističke agencije, vodiče, za autobuske prevoznike, sa još pola minimalca.

Predsednik je dodao da će nastojati da se produže i garantne šeme, koje su se odlično pokazale, sa 1,5 milijardi, a ovog puta bi preko tog sistema, moglo da bude obezbeđeno još dva puta po 500 miliona.

Vučić je rekao da se za sedam dana očekuju prvi dogovori sa DFC-om vredni 300 do 400 miliona dolara.

Takođe, naveo je da će država nastojati da dodatno pomogne i penzionerima, pored povećanja penzije od 5,9 odsto, koliko će dobiti u februaru, kada prime januarsku penziju, a dodao je da bi simbolično, penzioneri do marta trebalo da dobiju pakete sa vitaminima C, D i cinkom, što su, prema rečima predsednika, sitnice, ali pokazuju deo brige države da se izbori za zdravlje.

Predsednik je najavio da će se u narednih sedam do osam dana završiti pregovori i oko nabavke kineske vakcine, nakon što su u Srbiju stigle prve količine Fajzerove i Sputnjik V vakcine i ukazao da je kineska vakcina izuzetno kvalitetna, ali da je verovatno i najskuplja, te da je zato pisao kineskom predsedniku i zamolio za popust za našu zemlju.

Vučić je zahvalio Amerikancima što su odlučili da prodaju vakcinu našoj zemlji i napomenuo da je niko u regionu, osim male količine koju je dobila Albanija, nije dobio sem Srbije.

Istakao je da se naša država oslanjala na sebe i sopstvene snage i da je naš državni vrh negde predosećao da će vakcine u okviru evropskog Kovaks plana stići kasno.

Predsednik je odbacio tvrdnje o lošim rezultatima Srbije u borbi protiv korone i naveo da naša zemlja ima najmanju smrtnost od korone u regionu.

On je izneo podatke da je Slovenija na 100.000 stanovnika imala 144 smrtna slučaja, Severna Makedonija 126, BiH 123, Burgarska 115, Crna Gora 115, Mađarska 110, Hrvatska 107, Rumunija 85, a Srbija 51.

"Stopa smrtnosti u regionu je: Bugarska 3,9. Bih 3,7, Mađarska 3,11, Severna Makedonija 3,03, Rumunija 2,48. Slovenija 2,15, Hrvatska 1,99, a Crna Gora, 1,4, a Srbija 1,0. To se vidi na grafikonima i tu nema laži, nema prevare", istakao je predsednik.

On je rekao da će se država boriti za vakcine, te da je jedino Srbija, na Zapadnom Balkanu, dobila značajne količine cepiva, uz nešto malo koje je dobila Albanija, a dodao je da se za jedan dan, od kada je počela prijava građana za vakcinaciju, prijavilo čak 63.000 ljudi.

Vučić je izrazio uverenje da nas čeka bolja godina od prethodne, a veruje i da će, uz vakcinaciju građana, biti pobeđen korona virus.

Beograd, 12. januar 2021. godine  

Naši sunarodnici van Srbije su jedan od velikih potencijala koji država do sada nije prepoznala na pravi način i zato je potreban drugačiji pristup pitanju - kako da ojačamo našu dijasporu i iskoristimo dobru volju ljudi koji su potencijalni lobisti za interese Srbije i srpskog naroda, kaže ministar spoljnih poslova Nikola Selaković.

„Kada pričamo o Srbima u dijaspori, i posebno u regionu, to je jedna prilično zaparložena poljana, na kojoj je potrebno raditi mnogo i u kojoj ne može mnogo toga odjednom učinjenog i da se vidi", konstatuje Selaković u intervjuu za Tanjug.

On ističe da i imenovanje direktora Uprave za saradnju sa Srbima u dijaspori i regionu prvi put posle gotovo sedam godina otkako je uprava formirana u okviru Ministarstva spoljnih poslova, govori da je to jedan od prioriteta delovanja ministarstva na čijem je čelu. Selaković napominje da se trenutno uveliko radi na formiranju plana kako da dijaspora postane vidljivija i van granica Srbije i u samoj matici.

„Svaki čovek u dijaspori je potrencijalni lobista za interese naše zemlje i naroda i treba da nađemo pravi način da to iskoristimo", naveo je on.

Da može mnogo da se uradi na tom planu, Selaković ilustruje podatkom da samo u Švajcarskoj, u 24 grada postoje srpska kulturno-umetnička društva, što je više od 3.000 mladih ljudi koji se okupljaju zarad očuvanja naše tradicije, kulture, srpskog jezika i istorije.

„Ako su u 24 grada bili u stanju da organizuju takva društva, to govori o entuzijazmu ljudi. Koliki entuzijazam, energija, ljubav postoji kod tih ljudi. Dajte da vidimo kako da pomognemo i da iskoristimo tu dobru volju i potencijal kod tih ljudi", ukazuje ministar.

Navodi i primer jedne iseljeničke porodice u Kanadi, Varaklić iz jugozapadne Srbije, koja svake godine za decu u Raškoj oblasti pošalje božićne paketiće. Oni su, dodaje, do sada samo za te potrebe dali stotine hiljada dolara nevladinim organizacijama, ali ih mi ovde, kaže, ne vidimo.

„Ne vidi država, a to su ljudi koji su uspeli radom u jednoj dalekoj zemlji, kao uspešni privrednici, koji mogu da budu ozbiljni lobisti za Srbiju, za srpske interese, neko ko nas predstavlja na najbolji mogući način", rekao je Selaković.

Selaković skreće pažnju i na to da je na čelu Uprave za saradnju sa Srbima u dijaspori i regionu Arno Gujon, kako kaže, čovek izvanredne energije, velike ljubavi prema srpskom narodu, koju je pokazivao u delovanju prema Srbima na KiM, tamo gde su bili ozbiljno ugroženi.

„Time je pokazao i dao primer mnogim našim sunarodnicima šta može pojedinac da uradi. A, kada taj pojedinac energiju, entuzijazam, ljubav prema ljudima, prenese na delovanje u okviru državnog sistema, mislim da su se stvorili preduslovi da se u takvom delovanju rađaju dobri rezultati", rekao je Selaković.

Izvor: Tanjug

Srbija bi ove godine konačno mogla da dobije ambasadore i generalne konzule u oko trećini trenutno upražnjenih mesta u diplomatsko-konzularnim predstavništvima zemlje u svetu, a ministar spoljnih poslova Nikola Selaković uveren je da će najveći broj tih mesta biti popunjen i to, kako ističe, najboljim mogućim ljudima.

„U narednoj godini, uveren sam da će doći do popunjavanja najvećeg broja tih upražnjenih mesta", rekao je Selaković za Tanjug, i istakao da se taj posao obavlja postupno, jer država želi da pokaže da ima kvalitetan kadar, koji će interese Srbije zastupati na najbolji mogući način.

Šef srpske diplomatije podseća da je u jednom broju predstavništava već istekao četvorogodišnji mandat ambasadorima i generalnim konzulima, tako da će se ući i u postupak imenovanja novih, nakon njihovog opoziva.

Među „upražnjenim" mestima je i ambasador Srbije u Kini.

„Vredno radimo na iznalaženju najboljeg mogućeg rešenja za našeg novog ambasadora u Kini i kao što smo jednog od najboljih ljudi u državnom sistemu poslali za ambasadora u SAD, koji će, siguran sam obavljati funkciju na najbolji mogući način, uveren sam da će tako biti i za ambasadora u Pekingu", rekao je Selaković.

Ministar, koji je spoljnopolitički resor u vladi preuzeo pre nešto više od dva meseca, ističe da su se okolnosti u svetu, kao i pozicija Srbije u njemu promenili, ali se spoljnopolitički ciljevi Srbije ne menjaju: zemlja ostaje strateški posvećena evropskim integracijama, a, zajedno sa putem u EU, jačaće i tradicionalna prijateljstva sa Rusijom i Kinom, uz uzdizanje na viši nivo i jačanje novih partnerskih odnosa sa SAD.

„Na važnom mestu za Srbiju su i odnosi u regionu, dobrosusedski odnosi, regionalna saradnja, jer se to uklapa u set naših uslova evropskog puta. Ali, i bez evropskog puta, uvek je važno kraj koga živite, sa kim živite, kakve su vam komšije i kakvi su odnosi u komšiluku", kaže Selaković.

Ističe i da je od neprocenjivog značaja pitanje Kosova i Metohije, kao glavnog nacionalnog i državnog pitanja Srbije i sprskog naroda.

„Kada kažem da se okolnosti menjaju, ali ne i ciljevi - naš cilj je i pre sedam godina bila EU, evrointegracije, ali pogledajte koji nam je tada bio prostor za delovanje, kada govorimo o ekonomskom aspektu, a koji je danas. Promenile su se okolnosti, a onda prilagođavate svoje delovanje tim promenjenim okolnostima, što je moguće više", kaže Selaković.

Podseća da je spoljnopolitičke prioritete u 2021. godini naveo i predsednik Republike, a da su očuvanje mira i stabilnosti u regionu apsolutni prioritet.

„Samo u mirnom i stabilnom regionu Zapadnog Balkana i Jugoistočne Evrope, Srbija može da se razvija i ekonomski, i kulturno, naučno, u svakom pogledu. Mir i stabilnost u regionu su 'sine qua non', bez koga nema razvoja i napretka. Srbija se ponašala, ponaša se i ponašaće se kao faktor koji stabilizuje čitav region, koji region drži u miru, pokazujući da je to onaj region koji svima najviše doprinosi", rekao je Selaković. Odnosi u regionu su uvek kompleksni, a region je, primećuje ministar Selaković, na našu veliku žalost, opterećen pitanjima na koja ne možemo da utičemo, a koja se tiču prošlosti.

Pristup Srbije je da se traži prostor da se utiče na ono što se dešava danas i što će se dešavati u budućnosti. U tom smislu, navodi i da je inicijativa tzv. „mini šengena", za tržišno objedinjavanje regiona, koja je potekla od Aleksandra Vučića i naišla na pozitivan odgovor premijera Albanije i Severne Makedonije, jedna od mogućnosti da se za region učini mnogo više.

„Da pokažemo koliko možemo da učinimo više ako nastupamo zajednički i ako tražimo zajedničke imenioce, a ne ono što nas razdvaja i deli", ukazuje Selaković.

Kad je reč o odnosima sa SAD, Selaković navodi da ne bi trebalo očekivati da velike države menjaju stavove onako kako bismo mi voleli, želeli ili kako mi zamišljamo, ali da je važno što je i sam ambasador u Vašingtonu, Marko Đurić, naglasio da kao svoj zadatak, između ostalog, vidi i uticaj na promenu klime u bilateralnim odnosima sa SAD, kao najvažnijom državom u svetu sa kojom je naša loša komunikacija u prošlosti ozbiljno uticala na položaj srpskog naroda i Srbije.

„Uveren sam da će Đurić ozbiljno raditi na tome, sa predsednikom Vučićem, premijerkom Brnabić, Ministarstvom spoljnih poslova, i da će u značajnoj meri doprineti promeni te klime", rekao je Selaković. Ističe da je za Srbiju od izuzetne važnosti da partnerske odnose sa SAD uzdigne na viši nivo.

„To je država sa kojom u mnogim oblastima tesno sarađujemo i država sa kojom moramo da se trudimo, i da ne odustajemo od toga, da nalazimo ono što su nam zajedničke, dodirne tačke, ono što je i dobar primer naše saradnje u prošlosti i da stvaramo prostor za takvu saradnju i u budućnosti", zaključio je Selaković.

Izvor: Tanjug

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić otvorio je jutros u Gospođincima kod Žablja, novi gasovod Balkanski tok, koji kroz Srbiju prolazi od bugarske do mađarske granice.

"Ovo je važan dan za našu zemlju, neka gas krene i da budemo još uspešniji. Čestitam vam Novu godinu i želim da se zahvalim svim našim ruskim prijateljima koji su sa nama učestvovali u izgradnji ovog gasovoda. Čestitam vam na ogromnom poslu, ovo je od velikog značaja za industriju, napredak srpske privrede, ali i od izuzetnog značaja za sve stanovnike naše zemlje", rekao je predsednik.

Predsednik Vučić istakao je da je Srbija gasovodom “Balkanski tok” obezbedila energetsku stabilnost i bezbednost, što je važno za privlačenje novih investitora i dodao da se sa tog mesta razvodi gas kroz sistem primarnog i sekundarnog gasovoda.

"Ovo nam garantuje izvesniju i sigurniju budućnost. Kada imate gas u svakoj opštini, onda možete da privučete sve koji žele da otvore fabrike. Ima još posla, ali nam ovaj gasovod garantuje izvesniju budućnost. Srbija je, uz podršku ruskih partnera, uspela da osigura snabdevanje svoje teritorije gasom. Ali će on, odavde, krenuti i prema Mađarskoj i BiH", rekao je predsednik Vučić.

On je ukazao da gas preko tog gasovoda nabavljamo po ceni do 155 dolara, uz mnogo niže troškove transporta, nego preko drugog gasovoda preko kojeg smo se do sada snabdevali, i podsetio da je za dopremanje gasa preko Ukrajine i Mađarske u Srbiju naplaćivano dodatnih 30 dolara, plus 18 dolara za razvoz po našoj teritoriji.

Imajući u vidu visoku cenu izgradnje gasovoda, povoljna okolnost je, kaže predsednik, što ćemo zajedno sa partnerom naplaćivati tranzitnu taksu i tako isplaćivati te troškove.

Predsednik Vučić je najavio da će gas biti doveden u mnoge opštine u kojima ga nema, čime će dodatno biti privučeni svi koji žele da otvore fabrike.

Ambasador Ruske Federacije Bocan Harčenko je rekao da je ovo najbolji novogodišnji poklon.

"Ovaj gasovod će obezbediti stabilnost Srbiji i daće mogućnost za razvoj unutrašnje infrastrukture i biće obezbeđena energetska stabilnost", istakao je ambasador.

Balkanski tok je deo gasovoda "Turski tok", projekta ruskog "Gasproma" i turskog "Botaša", koji bi trebalo da obezbedi stabilno snabdevanje gasom Tursku, južnu i jugoistočnu Evropu. Gasovod je dug 930 kilometara sa kapacitetom od 31,5 milijardi kubnih metara gasa godišnje. Prvi krak prolazi kroz Tursku, dok drugi krak ide ka Bugarskoj, Srbiji i Mađarskoj. Srbija i Bugarska taj deo gasovoda nazivaju "Balkanski tok".

Očuvanje mira, briga o zdravlju i bolji standard najvažniji su za Srbiju u 2021. godini, istakao je predsednik Republike Aleksandar Vučić, uveren da ostvarenje tog ambicioznog i nimalo lakog zadatka neće biti jednostavno, ali da je zajedničkim radom sa Vladom moguće ostvariti najbolje rezultate, sigurnost i izvesnu budućnost za građane.

Predsednik je poručio da je Srbija zacrtala velike i ambiciozne ciljeve za narednu godinu, uprkos teškim i složenim međunarodnim i regionalnim prilikama, te da će nastojati da u potpunosti sačuva mir i stabilnost u regionu i zemlji, uz očuvanje vitalnih nacionalnih i državnih interesa.

„Srbija ostaje na kursu pobedničke politike – politike stabilnosti“, rekao je predsednik Vučić i naglasio da naša zemlja ostaje na putu evropskih integracija i da će brižljivo čuvati prijateljstvo sa Rusijom i Kinom, kao i da će graditi prijateljstvo sa SAD.

Prema rečima predsednika, Srbija nastavlja sa pobedničkom politikom, u kojoj je ona na prvom mestu, odnosno politikom zbog koje će naša zemlja i u naredne dve godine biti u prve tri zemlje u Evropi po stopi rasta. Preduslov toga, napomenuo je predsednik, jeste obračun sa kriminalnim grupama, ali i još veća ulaganja u policiju i vojsku.

„Srbija je u 2020. godini zemlja sa najvećim rastom u Evropi“, ukazao je predsednik Republike na godišnjoj konferenciji za medije i dodao da očekuje sklapanje novog aranžmana sa MMF-om, kao i da se Srbiji do kraja sledeće ili do početka 2022. godine podigne kreditni rejting na „investicioni“, čime bi se naša zemlja izjednačila po rejtingu sa najrazvijenijim zemljama EU.

Kao najveći uspeh 2020. godine, Vučić je naveo to što će Srbija završiti sa najvišom stopom rasta u Evropi, koja se, kako je rekao, očekuje da će biti od minus 0,75 odsto do minus jedan.

„Ponosan sam što sam predsednik zemlje koja je šampion u Evropi po BDP-u“, istakao je Vučić i dodao da je tim uspehom Srbije bila zadovoljna i nemačka kancelarka Angela Merkel. Taj rezultat, smatra predsednik Vučić, ohrabriće Srbiju da ubrza svoj evropski put, ali čuvajući prijatelje koji Srbiji nisu okrenuli leđa kada joj je bilo najteže, a to su Rusija i Kina. Predsednik je istakao da će biti nastavljeno privlačenje stranih investitora, zatim da će se raditi na ulaganju u poljoprivredu, pre svega prehrambenu industriju, obnovu mehanizacije, te digitalizaciju poljoprivrede.

Predsednik Republike takođe je ukazao da je cilj da plate u javnom sektoru pre kraja godine dostignu 560 ili 570 evra, pri čemu bi u Beogradu iznosile skoro 700 evra. Vučić je podsetio da će plate zdravstvenih radnika od 1. januara biti povećane za pet odsto, dok će ostalima u javnom sektoru zarade biti povećane za 3,5 odsto i dodatno od 1. aprila još 1,5 odsto, dok će desetari, razvodnici i podoficiri dobiti povećanje za dodatnih 10 odsto. Napomenuo je da će minimalna zarada biti povećana za 6,6 odsto, a penzije od 1. januara za 5,9 odsto, uz plan da do kraja 2021. prosečna penzija bude 270 evra.

Predsednik je posebno istakao ulaganja u zdravstvo, podsetivši da su otvorene dve nove kovid bolnice i da se nastavlja sa obnavljanjem i gradnjom zdravstvenih objekata u celoj Srbiji i naglasio da je Srbija ubedljivo prva u regionu po broju hospitalizovanih na 100.000 stanovnika i da baš zbog toga ima malu smrtnost, kao i da je Srbija ove godine bila među prve tri zemlje u regionu po broju urađenih PCR testova.

Govoreći o turizmu, predsednik je rekao da će se naredne godine raditi na razvoju Podunavlja, od Apatina do Kladova, da će se razvijati Ovčarsko-kablarska klisura, kao i naši planinski centri.

U oblasti kulture i informisanja, Vučić je rekao da je za sledeću godinu važna implementacija medijske strategije, završetak rekonstrukcije Narodnog pozorišta u Subotici, a najavio je ulaganja u muzeje, a posebno je istakao premeštanje Muzeja istorije u zgradu železničke stanice.

Naveo je i da će sledeće godine biti završeno podno grejanje u Hramu Svetog Save.

Istakao je da će država nastaviti da brine i o našim građanima na KiM, da niko ne može da zabrani Srbiji da pomaže svom narodu, niti da će Srbija odustati od pomoći našem narodu. Srbija je, kako je naglasio, spremna da šalje lekove i vakcine i albanskom stanovništvu i istakao da će u i narednom periodu naša zemlja voditi politku mira u regionu i da će se truditi da sarađuje i sa Zagrebom, Sarajevom, Podgoricom i ostalima.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić primila je danas prvu vakcinu protiv koronavirusa kompanije „Fajzer“ na Institutu za virusologiju, vakcine i serume "Torlak".

Brnabić, koja je prva evropska premijerka koja je primila vakcinu, istakla je da je danas možda prvi dan od 6. marta da imamo razlog za osmeh jer se obeležava početak kraja pandemije u Srbiji, ali i u Evropi i svetu.

Kao premijerka i neko ko vodi Krizni štab za zaštitu zdravlja stanovništva od zarazne bolesti COVID-19, osećala sam obavezu da prva primim vakcinu kako bih pokazala da verujemo u nju, ali i u naše institucije – Agenciju za lekove i medicinska sredstva Srbije i stručna lica koja su danonoćno radila na proveri vakcine, rekla je ona.

Predsednica Vlade je, ističući da joj je čast da uradi ovako nešto za zemlju i bude prva koja će otvoriti put za sve građane, prenela da je sa predsednikom Republike Aleksandrom Vučićem postigla dogovor o tome da njih dvoje prime različite vakcine, te će on najverovatnije primiti sledeću koja bude stigla, najverovatnije kinesku.

Prema njenim rečima, u ovom trenutku imamo vakcinu konzorcijuma "Fajzer-Biontek", a u najskorije vreme se očekuju i one od kineskog "Sinofarma", kao i određene količine ruske "Sputnjik V". Ona je izrazila uverenje da ćemo krajem prvog kvartala ili početkom drugog imati i vakcinu kompanije "Astra-Zeneka", a nakon toga i "Moderninu".

Kao što smo i obećali, građani će imati na raspolaganju sve vakcine koje imaju dozvole u svojim zemljama i odobrenja relevantnih međunarodnih agencija, a naravno proći će i sve naše agencije i institute, ukazala je premijerka. Prema njenim rečima, pred početak vakcinacije zdravstvenih radnika vakcinu će primiti i ministar zdravlja Zlatibor Lončar jer se trudimo da budemo primer i pokažemo da smo sigurni u vakcine i institucije.

Brnabić je istakla da je Srbija, ne računajući Veliku Britaniju, prva zemlja u Evropi koja je dobila vakcinu "Fajzer–Biontek", a treća koja je počela masovnu imunizaciju i kampanju za davanje vakcine – posle Velike Britanije i Švajcarske.

Uradili smo veliku stvar i ni u jednom trenutku se nećemo zaustavljati dok se ne završi imunizacija stanovništva, poručila je predsednica Vlade. Ona je precizirala da će naša zemlja u januaru dobiti još 16.000 doza vakcine konzorcijuma „Fajzer-Biontek“, kao i da ćemo zajedno sa drugim vakcinama imati u januaru ukupno milion doza, a tokom prvog kvartala ukupno približno dva miliona doza. Imamo dinamiku isporuka „Fajzerovih“ vakcina i kako varira njihova prozvodnja, tako varira i isporuka ne samo Srbiji, već i svim zemljama sveta. Očekivali smo 10.000 doza od „Fajzer–Bionteka“ u decembru, a stiglo je 4.870 doza, objasnila je premijerka.

Srbija je pokazala da može da se bori i da uspe u tome ako svi rade timski, poručila je Brnabić i ipak apelovala na sve da početak vakcinacije ne shvataju kao da je borba odmah i gotova, već da nastave da poštuju sve mere. Da budemo sigurni i pomognemo zdravstvenim radnicima, pa ćemo 2021. godine polako skidati maske kada se stekne imunitet, a do tada ovo da gledamo ne kao pobedu, već kao početak kraja, zaključila je predsednica Vlade.

Nakon premijerke, vakcinu je primila i ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i članica Kriznog štaba za zaštitu zdravlja stanovništva od zarazne bolesti COVID-19 Darija Kisić Tepavčević, kao i član Kriznog štaba Predrag Kon. Vakcinu su primili i epidemiolog i načelnica Odeljenja za prevenciju i kontrolu bolničkih infekcija VMA prof. dr Vesna Šuljagić, kao i akademik Predrag Peško, profesor univerziteta u Beogradu i Hajdelbergu i redovni član SANU.

Prve količine vakcine stigle su u Srbiju 22. decembra, a danas će ih primiti korisnici domova za stare u Beogradu i Novom Sadu.

Srbija je prva zemlja u regionu u koju je stigla vakcina „Fajzer-Biontek“.

Pored nabavke vakcine među prvim državama u svetu, čak pre zemalja EU, Srbija je jedna od retkih država koje su u rekordnom roku napravile i otvorile dve Kovid bolnice. Bolnice kapaciteta 930 mesta u Batajnici, odnosno 500 mesta u Kruševcu, umnogome doprinose povećanju kapaciteta i jačanju zdravstvenog sistema u borbi protiv virusa korona i praktično, prema rečima predsednika Vučića, predstavljaju spomenik budućnosti i govore o delima koja je država preduzela za kratko vreme.

Takođe, podsećanja radi, u Srbiji su ulaganja u zdravstvenu infrastrukturu bila velika, te je od 2016. godine obnovljeno 80 domova zdravlja i ambulanti, a u toku su radovi na šest velikih domova zdravlja. Tako, više od 200 miliona evra uloženo je u obnovu, izgradnju i opremanje bolnica i više od 300 miliona u obnovu klinika i specijalizovanih bolnica, a na mnogima su radovi već završeni, poput Univerzitetske dečje klinike Tiršova, KBC Zemun, KBC „Dragiša Mišović“.

Apsolutni prioritet Vlade Srbije jeste uspešan završetak započetih projekata zdravstvene infrastrukture, ali se ogromna pažnja posvećuje i zdravstvenim radnicima, kojima su do 2020. godine povećane plate i to za 56,8% lekarima specijalistima, 66,9% medicinskim sestrama, a značajna sredstva ulažu se i u edukaciju zdravstvenih kadrova, kao i u opremu i uslove u kojima rade.

Poput drugih zemalja, i Srbija se ove godine suočila sa velikim izazovima, pre svega zdravstvenim, a svi činioci u državi bili su fokusirani na sprečavanje širenja virusa i očuvanja života i zdravlja građana. Sa tim izazovima, Srbija se bolje suočila, nego mnoge bogatije i razvijenije države Evrope i sveta. 

Ministarstvo spoljnih poslova demantuje navode pojedinih domaćih medija o tome da će državljani Srbije na privremenom radu u inostranstvu biti dužni da plaćaju porez na prihode ostvarene kod inostranih poslodavaca, ne samo u zemlji privremenog boravka, već i u Srbiji.

Smatramo da katastrofično intonirani tekstovi, zasnovani na nedovoljno istraženim činjenicama, o jednoj temi koja se najdirektnije tiče velikog broja državljana Republike Srbije u inostranstvu, bezrazložno stvaraju zabrinutost kod dela naših državljana, što se može zaključiti i po povećanom broju njihovih upita upućenih diplomatsko-konzularnim predstavništvima Srbije.

Apelujemo na rezidente Srbije koji se privremeno nalaze u inostranstvu da se ne obaziru na netačne senzacionalistički intonirane tekstove na ovu temu, jer se, kada je reč o procedurama oporezivanja te kategorije naših državljana, ništa suštinski neće promeniti u odnosu na dosadašnju praksu.

U nadi da se iza neodgovornih i netačnih medijskih napisa o ovoj temi ne krije zla namera, već nerazumevanje, naglašavamo da Srbija čini i da će nastaviti da čini sve kako bi na svaki način pomogla svojoj dijaspori.

Beograd, 23. decembar 2020.

Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković sastao se danas sa ambasadorima i predstavnicima ambasada zemalja Višegradske grupe (V4), koju čine Češka, Mađarska, Poljska i Slovačka.

Ministar je rekao da je Srbija konstruktivan partner državama članicama Višegradske grupe, da su ovakvi susreti veoma značajni za podsticanje daljih aktivnosti, poručivši da je upravo Višegradska grupa primer uspešne evrointegracije, regionalne saradnje i borbe za zajedničke ciljeve.

Zahvalni smo na snažnoj podršci država članica Višegradske grupe našem pristupnom procesu EU, poručio je Selaković, istakavši da punopravno članstvo u EU ostaje jedan od ključnih spoljnopolitičkih prioriteta Srbije, te da je u fokusu nove Vlade oblast vladavine prava i nastavak sprovođenja sveobuhvatnih reformi.

Iskustvo Višegradske grupe u regionalnom udruživanju je, prema njegovim rečima, dragoceno za Srbiju, jer može biti primenjeno i u regionu Zapadnog Balkana u okviru inicijative „mini šengen“ i biti od koristi svim članicama.

Zahvalni smo Višegradskoj grupi na inicijativi za formiranje Fonda za Zapadni Balkan koji aktivno radi na pospešivanju saradnje civilnog sektora, kao i na podizanju kvaliteta života stanovništva regiona, poručio je ministar.

Šef srpske diplomatije sa zadovoljstvom je konstatovao da su bilateralni odnosi sa državama Višegradske grupe veoma dobri, kao i da je Srbija zainteresovana za dodatno intenziviranje političkog dijaloga na najvišem nivou sa svim članicama.

Selaković je ukazao da bi realizacija bilateralnih poseta na najvišem nivou predstavljala snažnu osnovu za dalje jačanje naših odnosa i da bi stvorila nove perspektive u međusobnoj saradnji, posebno u oblasti ekonomije i investicija.

Beograd, 22. decembar 2020. godine

Mađarska je jedan od najglasnijih zagovornika ulaska Srbije u Evropsku uniju i dobra vest je da će nastaviti da pruža podršku Srbiji na njenom evropskom putu, izjavio je danas u Budimpešti šef srpske diplomatije Nikola Selaković nakon današnjeg sastanka s mađarskim premijerom Viktorom Orbanom.

Selaković je istakao da je sa svojim mađarskim kolegom Peterom Sijartom, s kojim se ranije danas sastao, konstatovao da bi, da se samo Mađarska pitala za otvaranje poglavlja, Srbija ove godine otvorila svih pet pripremljenih poglavlja u procesu pregovora.

„Mađarska će nastaviti da podržava Srbiju, to jeste ono što je dobra vest u koju nismo ni sumnjali, jer znamo kako se naši odnosi odvijaju", rekao je Selaković srpskim medijima na kraju zvanične posete Mađarskoj.

Dodao je da činjenica da Mađarska novčano podržava 24 mađarske kompanije da ulažu u Srbiji, ne samo na severu već i južno od Save i Dunava, pokazuje šta Mađarska misli o evropskom putu Srbije.

„Da ne misli tako kao što misli, onda ne bi svoju biznis zajednicu ohrabrivala, pomagala i podsticala da ulaže u Srbiji kao što to danas radi.

Ono što bismo želeli jeste više zajedničkih investicija, što je i premijer Orban danas naglasio", naveo je Selaković.

Dodaje da su se saglasili i oko razvoja turizma, te da bi obe strane želele da Mađari više posećuju Srbiju, kao i da Srbi više dolaze u Mađarsku.

„To je jedan od razloga zašto je strateško opredeljenje bilo da se posvetimo, između ostalog, i projektu građenja brze pruge između Beograda i Budimpešte koja će tu vrstu prevoza učiniti mnogo bržom i sigurnijom nego što jeste", rekao je Selaković.

Istakao je da, zahvaljujući izuzetnim ličnim odnosima premijera Mađarske i predsednika Srbije Aleksandra Vučića, Srbija i Mađarska danas mogu da posvedoče najboljim mogućim odnosima u novijoj istoriji, a možda i istorije uopšte.

Selaković kaže da Srbija i Mađarska sarađuju u gotovo svim oblastima, dodajući da je to i na polju ekonomije, infrastrukture, energetike, ulaganja mađarskih privrednika i države u srpsku privredu, kulturu, obrazovanje.

„Ono čime možemo kao dve bliske države naročito da se pohvalimo jeste status i položaj naših nacionalnih manjina, Srba u Mađarskoj i Mađara u Srbiji", naglasio je Selaković.

Izrazio je nadu da će Srbija i Mađarska uskoro održati šestu zajedničku sednicu dve vlade, a kao rezultat te sednice vidi potpisivanje sporazuma o strateškom partnerstvu.

„Biće to prvi strateški sporazum o partnerstvu sa jednom susednom zemljom i mislim da je puni smisao što je to upravo s Mađarskom, jer mi već sada strateški sarađujemo", zaključio je Selaković.

Izvor: Tanjug

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković obišao je danas u Sentandreji Sabornu crkvu u okviru Eparhije budimske SPC i sastao se sa episkopom budimskim Lukijanom.

Sagovornici su razgovarali o položaju SPC u Mađarskoj i srpsko-mađarskim hrišćanskim vezama.

Tema razgovora bila je i funkcionisanje SPC u Mađarskoj u uslovima pandemije koronavirusa.

Episkop budimski izrazio je zahvalnost državi Srbiji na finansiranju radova u okviru Vladičinskog dvora, koji se nalazi u neposrednoj blizini Saborne crkve. Naime, uz pomoć države Srbije obnovljeni su arhiv, depo i biblioteka, u okviru koje se nalazi zimska kapela Ćirila i Metodija.

Izvor: Tanjug

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković sastao se danas u Budimpešti sa rukovodstvom Dunavske komisije sa kojim je razgovarao o važnosti Dunava za unapređenje regionalne ekonomije i intenzivni protok ljudi i robe.

Na sastanku je ocenjeno da je važno iskoristiti ekonomske potencijale Dunava, ali i očuvati njegove prirodne lepote, odnosno zadovoljiti ekološke standarde.

Selaković je istakao da će Srbija, zahvaljujući uspešno sprovedenim ekonomskim reformama proteklih godina, biti u stanju da više ulaže u infrastrukturu na Dunavu i da učestvuje u realizaciji strateških projekata Dunavske komisije.

Ministar Selaković je u knjigu utisaka napisao da je Dunavska komisija, od svog nastanka u Beogradu 1948. godine, nit saradnje i prijateljstava među zemljama članicama.

"Dunav je bio reka mira kroz sve teške periode turbulentne istorije našeg regiona", napisao je Selaković.

Izvor: Tanjug