|
Ambasadorka Aleksandra Đurović predala akreditivna pisma predsedniku Mađarske - 24.9.2024. |
Foto: Kancelarija predsednika Mađarske / Palata Šandor
Aleksandra Đurović, izvanredni i opunomoćeni ambasador Republike Srbije u Mađarskoj, predala je danas akreditivna pisma predsedniku Mađarske dr Tamašu Šujoku.
U razgovoru je potvrđena obostrana spremnost za dalje produbljivanje i jačanje saradnje dve zemlje u svim oblastima.
Foto: Kancelarija predsednika Mađarske / Palata Šandor
Foto: Ambasada Republike Srbije u Mađarskoj
Foto: Ambasada Republike Srbije u Mađarskoj
Foto: Ambasada Republike Srbije u Mađarskoj |
|
Do kraja godine studija izvodljivosti za izgradnju naftovoda sa Mađarskom - 18.9.2024. |
Ministarka privrede u Vladi Republike Srbije Adrijana Mesarović i ministar spoljnih poslova i spoljne trgovine Mađarske Peter Sijarto su najavili da će do kraja godine biti završena studija izvodljivosti za novi naftovod između Srbije i Mađarske, koji bi trebalo da bude izgrađen do 2027. godine.
Mesarović je, nakon sastanka u Budimpešti, na zajedničkoj konferenciji za novinare navela da je bilo reči o energetskoj stabilnosti, koja je jedan od stubova na kojima gradimo stratešku saradnju, najavivši da se priprema i izgradnja novog dalekovoda između dve zemlje, koji bi trebalo da bude završen 2028. godine.
Ministarka je ocenila da su odnosi dve zemlje na istorijskom nivou, zahvaljujući predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću i premijeru Mađarske Viktoru Orbanu, pri čemu je iskazala zahvalnost Mađarskoj, zemlji koja trenutno predsedava EU, na podršci punopravnom članstvu Srbije u Uniji.
Ona je poručila da ta zemlja u borbi protiv najavljenih mogućih poplava može da računa na pomoć Srbije ukoliko to bude bilo potrebno.
Ministarka je podsetila na to da je ukupna spoljnotrgovinska razmena Srbije i Mađarske u 2023. godini iznosila 3,1 milijardu evra, a da je od početka ove godine dostigla 1,8 milijardi evra.
Ona je napomenula i da je najavljeno održavanje zajedničkog privrednog foruma početkom oktobra, a na kojem će fokus biti na tome da se povežu mađarski i srpski privrednici kako bi pronašli način i interes za saradnju.
Mesarović je najavila da će se u narednom periodu raditi na tome da se na graničnom prelazu između Srbije i Mađarske za logističke i špediterske kompanije smanji vreme zadržavanja.
Sijarto je ocenio da je neophodna još intenzivnija ekonomska saradnja između Srbije i Mađarske, dodavši da smo zahvaljujući dosadašnjoj saradnji uspeli da obezbedimo sigurnost u snabdevanju energentima.
|
|
Sastanak ambasadorke Aleksandre Đurović sa Žoltom Nemetom, predsednikom Odbora za spoljne poslove Parlamenta Mađarske - 17.9.2024. |
Ambasadorka Republike Srbije u Mađarskoj Aleksandra Đurović se sastala sa Žoltom Nemetom, predsednikom Odbora za spoljne poslove Parlamenta Mađarske. U razgovoru je ocenjeno da su bilateralni odnosi između Srbije i Mađarske odlični, te da će se nastaviti sa jačanjem parlamentarne saradnje kroz redovne razmene poseta.
Ambasadorka Đurović je detaljno upoznala sagovornika sa kršenjem ljudskih prava Srba na Kosovu i Metohiji, kao i sa merama Republike Srbije na jednostrane poteze Prištine. |
|
Ambasadorka Aleksandra Đurović razgovarala sa ministrom Gujaš Gergejom, šefom Kancelarije premijera Mađarske, o situaciji na Kosovu i Metohiji- 16.9.2024. |
Ambasadorka Republike Srbije u Mađarskoj Aleksandra Đurović je razgovarala sa ministrom Gujaš Gergejom, šefom Kancelarije premijera Mađarske, koga je detaljno upoznala sa brojnim slučajevima kršenja ljudskih prava Srba na Kosovu i Metohiji. Obavestila je sagovornika o merama koje će Republika Srbija preduzeti u odgovoru na poteze Kurtijevog režima, a kako bi zaštitila srpsko stanovništvo i njegov opstanak u južnoj srpskoj pokrajini.
Ministar Gujaš je izrazio puno razumevanje i podršku aktivnostima Republike Srbije. Takođe, izneo je punu podršku evropskim integracijama Republike Srbije, istakavši da je politika proširenja u fokusu predsedavanja Mađarske Savetom EU. |
|
Ministar bez portfelja zadužen za koordinaciju aktivnosti i mera u oblasti odnosa s dijasporom Đ. Milićević otvorio manifestaciju “Srpski dani” u Mađarskoj – 13.9.2024. |
Ministar bez portfelja zadužen za koordinaciju aktivnosti i mera u oblasti odnosa s dijasporom Đorđe Milićević boravio je u poseti Mađarskoj gde je otvorio manifestaciju “Srpski dani” i izložbu posvećenu Urošu Prediću.
Tokom posete, ministar Milićević se sastao sa ambasadorkom Republike Srbije Aleksandrom Đurović sa kojom je razgovarao o položaju srpske zajednice u Mađarskoj.
Manifestaciju “Srpski dani” organizuje Eparhija budimska uz podršku Vlade Republike Srbije i predsednika Republike Srpske. |
|
Ambasadorka Aleksandra Đurović na sastanku ambasadora zemalja kandidata za članstvo u EU sa MSPST Mađarske Peterom Sijartom - 13.9.2024. |
Ambasadorka Republike Srbije u Mađarskoj Aleksandra Đurović učestvovala je na sastanku ambasadora zemalja kandidata za članstvo u EU sa ministrom spoljnih poslova i spoljne trgovine Mađarske Peterom Sijartom.
Tema sastanka bio je proces proširenja EU i aktivnosti koje Mađarska preduzima u okviru predsedavanja Savetom EU. Ministar Sijarto je izrazio punu podršku evropskim integracijama Republike Srbije i daljem napretku otvaranja klastera u pregovaračkom procesu. Naglasio je da napori koje je Srbija preduzela u reformskom procesu trebaju biti valorizovani od strane EU. Izneo je stav da je u aktuelnom trenutku Uniji neophodno proširenje usled geopolitičkih promena.
Ambasadorka Đurović je zahvalila Mađarskoj na podršci koju pruža Srbiji u procesu integracija i otvorenom pristupu politici proširenja. Istakla je nameru Srbije da do 2027. godine sprovede pravne, ekonomske i političke reforme neophodne za punopravno članstvo u EU.
Na sastanku su učestvovali ambasadori Srbije, Crne Gore, Albanije, Severne Makedonije, Gruzije, Bosne i Hercegovine, Moldavije i Turske. |
|
Sastanak ministarke pravde RS M. Popović sa ministrom pravde Mađarske T. Benceom - 30.8.2024. |
Ministarka pravde Republike Srbije Maja Popović boravila je u poseti Budimpešti gde je razgovarala sa ministrom pravde Mađarske Tužonom Benceom.
Tom prilikom posetila je i Ambasadu Srbije gde ju je dočekala ambasadorka Aleksandra Đurović. |
|
Sastanak ministarke za evropske integracije RS T. Miščević sa mađarskim ministrom za poslove EU J. Bokom - 28.8.2024. |
Ministarka za evropske integracije Republike Srbije Tanja Miščević boravila je u radnoj poseti Mađarskoj gde se sastala sa ministrom za poslove EU Janošom Bokom.
U okviru posete Budimpešti posetila je i Ambasadu Srbije gde ju je ugostila ambasadorka Aleksandra Đurović. |
|
Sastanak ambasadorke Republike Srbije Aleksandre Đurović sa ministrom za poslove Evropske unije Janošom Bokom - 29.7.2024. |
Ambasadorka Republike Srbije u Mađarskoj Aleksandra Đurović se sastala danas sa ministrom za poslove Evropske unije Janošom Bokom sa kojim je razgovarala o putu Srbije ka članstvu u Evropskoj uniji.
U razgovoru je potvrđena podrška Mađarske Srbiji u procesu evropskih integracija.
Ministar Boka je naglasio da je Srbija kandidat za članstvo u EU od 2012. godine i da Mađarska nastoji da olakša Srbiji napredovanje u procesu evropskih integracija.
|
|
Đurić sa Sijartom: Potvrda prijateljskih odnosa Srbije i Mađarske - 17.5.2024. |
Ministar spoljnih poslova Marko Đurić boravio je danas u zvaničnoj poseti Mađarskoj, prilikom koje se sastao sa šefom mađarske diplomatije Peterom Sijartom.
Tokom svoje prve bilateralne posete, ministar Đurić je rekao da mu je zadovoljstvo što je današnja poseta Budimpešti još jedna potvrda prijateljskih odnosa Srbije i Mađarske, koji su u prethodnih nekoliko godina, vođeni vizijom predsednika Vučića i premijera Orbana, doživeli istorijsku transformaciju na korist i radost celokupnog srpskog i mađarskog naroda.
„Iskreno se radujemo zbog toga što će Mađarska preuzeti predsedavanje Savetu Evropske unije, zbog toga što znamo, ne samo da ćemo mi kao Srbija i kao region imati jednog pouzdanog prijatelja u vrhu Evropske unije, već i da će Evropskom unijom rukovoditi političke strukture, koje na odgovoran način sagledavaju ono što je evropski interes”, naglasio je šef srpske diplomatije.
Govoreći o predloženoj rezoluciji o Srebrenici, Đurić je to ocenio kao otvaranje starih rana od strane neodgovornih političkih krugova u regionu, a što je izazvalo je brojne tenzije i nezadovoljstvo.
„Ta neodgovorna politika nije uzela u obzir potrebe budućnosti naših naroda, već je uzela u obzir uske političke interese onih koji pokušavaju da manipulišu žrtvama”, naveo je ministar Đurić.
Kad je reč o Kosovu i Metohiji, Đurić je istakao da Srbija želi stabilne i normalne odnose, i pronalaženje rešenja zasnovanih na kompromisu, ali u ovom trenutku, umesto sagovornika koji bi pomogli rešavanju međuetničkih problema, u Prištini, nažalost, postoje sagovornici koji iz dana u dan, nepoštujući sporazume, stvaraju nove tenzije.
Šef srpske diplomatije rekao je da Srbija izuzetno ceni podršku Mađarske, i kada je reč o pokušaju Prištine, da, mimo standarda koje je Evropska unija propisala, ostvari članstvo u Savetu Evrope.
Đurić je ukazao da je stepen prava koji srpska zajednica uživa na teritoriji Mađarske uzor poštovanja prava manjina na teritoriji čitave Evropske unije.
„Mi Mađare u Srbiji smatramo našom braćom, koja omogućavaju jačanje naše države, jačanje naših veza i kao neraskidivi i snažan most između naših kultura i ponosni smo na to naše prijateljstvo”, zaključio je Đurić.
Ministar spoljnih poslova i spoljne trgovine Mađarske Peter Sijarto naglasio da veoma ceni što je prva zvanična poseta nakon imenovanja šefa srpske diplomatije Budimpešti, što je dovoljan dokaz koliko je ostvareno zajedničkih rezultata u proteklih nekoliko godina na nivou dve države.
„U današnjoj veoma napetoj međunarodnoj situaciji, prijateljstvo i uzajamno poštovanje imaju izuzetan značaj. U jednoj od naših susednih država je rat, u drugoj je izvršen atentat na premijera koji je vodio politiku mira i suvereniteta, u trećoj ilegalni migranti su veoma agresivni“, naveo je Sijarto i dodao da savez Srbije i Mađarske ima neprocenjiv značaj za Mađarsku.
Govoreći o međusobnom poverenju i saradnji dve države, Sijarto je posebno istakao da je, od svih susednih država Mađarske, Srbija država u kojoj se najviše poštuju prava mađarske zajednice, kao i da je značajan segment energetskog snadbevanja Mađarske u rukama Srbije.
Takođe, ministar Sijarto je dodao da je u narednom periodu u planu izgradnja naftovoda koji će povezati dve države, zatim izgradnja novog graničnog prelaza, kao i da će biti uloženi dodatni napori da do kraja sledeće godine bude završena rekonstrukcija pruge Beograd-Budimpešta.
„Mađarska se priprema da predsedava Evropskom unijom, želimo da za vreme tog predsedavanja Srbiju približimo članstvu i da to bude intezivnije nego bilo kada do sada“, naglasio je Sijarto i naveo da smatra neprihvatiljivim i ponižavajućim to što Evropska unija već 15 godina drži Srbiju u neizvesnosti.
Istakao da će Mađarska negativno glasati na Skupštini Ujedinjenih nacija kada je reč o usvajanju predložene rezolucije o Srebrenici, ocenivši da je to pokušaj demonizacije cele srpske nacije.
„Negativno ćemo glasati i ako neko pokrene pitanje članstva tzv. Kosova u Savetu Evrope“, zaključio je Sijarto.
|
|
Obraćanje predsednika Vučića na sednici Saveta bezbednosti UN povodom šestomesečnog izveštaja UMNIK-a - 22.4.2024. |
"Poštovani predsedavajući Saveta bezbednosti,
Uvaženi članovi Saveta bezbednosti,
Poštovana specijalna predstavnice generalnog sekretara,
Dozvolite mi, pre nego što pređem na Izveštaj o kome danas govorimo, da vas podsetim da je 19. aprila bilo tačno 11 godina od kada je u Briselu usvojen najvažniji sporazum između Beograda i Prištine na putu ka normalizaciji odnosa. Jedan od potpisnika bila je i Evropska unija. Jedanaest godina kasnije, iako su Srbi ispunili sve teške obaveze iz pomenutog sporazuma, Zajednica srpskih opština i njeno formiranje nisu ni na vidiku. Za sve Srbe koji žive na KiM, za celu Srbiju, ovih 11 godina je 11 godina neispunjenih obećanja, svakodnevnih izgovora i neistina, 11 godina slučajne ili namerne nesposobnosti EU da, kao garant tog sporazuma, stvari pomeri sa mrtve tačke. Naravno, sve to rezultovalo je onim što danas možemo da nazovemo pravno nasilje i fizičko uznemiravanje srpskog stanovništva na Kosovu i Metohiji.
Najpre želim da se zahvalim generalnom sekretaru Guterešu i specijalnom predstavniku Zijade na naporima koje ulažu u sprovođenje mandata UNMIK, u skladu sa Rezolucijom 1244 SB UN. Tim pre je ovaj izveštaj značajan, jer iako ne oslikava u potpunosti težinu situacije na terenu, on faktografski beleži gotovo sva značajnija dešavanja tokom izveštajnog perioda što može biti od velike važnosti za države članice. Ipak, kako bismo jasnije sagledali ovaj izveštaj u njegovoj punoći, želim da ovom uvaženom telu skrenem pažnju na neke vrlo bitne činjenice.
Izveštaj o radu UNMIK (U daljem tekstu: „Izveštaj“), koji je danas pred nama, razmatra se posle mesec i po dana od kako je ovo visoko telo 8. februara 2024. godine održalo posebnu vanrednu sednicu o situaciji na Kosovu i Metohiji (U daljem tekstu: „KiM“). Podsetiću da je ta hitna sednica održana po prijavi Republike Srbije da Privremene institucije samouprave na Kosovu i Metohiji, pod vođstvom tamošnjeg albanskog rukovodstva, ugrožavaju međunarodni mir i bezbednost.
Uz tu prijavu i zahtev za održavanjem hitne sednice, Republika Srbija je priložila i detaljno obrazloženje mera, kojima su PIS pod vodstvom kosmetskih Albanaca kontinuirano i namerno kreirale nepodnošljive uslove za život Srba i drugih nealbanaca. Takođe je SB predočila sve postupke kojima te institucije sprovode dobro isplanirano, široko rasprostranjeno i sistematsko maltretiranje srpskih civila, uključujući kontinuirano pravno nasilje, fizičko nasilje i selektivno targetiranje.
Vanredna sednica SB 8. februara je održana zahvaljujući tome što su svi članovi SB ocenili da su naši argumenti po podnetoj prijavi za tu sednicu činjenično zasnovani i u skladu sa tim odobrili naš zahtev. Posebno naglašavam da većinu, koja je prihvatila našu argumentaciju, ovde čine države koje ne poštuju suverenitet i teritorijalni integritet Republike Srbije, na način kako je to propisano odredbama pravno-obavezujuće Rezolucije 1244 SB UN. Otuda je utoliko značajnije što je baš takva struktura članica SB uvažila naše argumente i na toj vanrednoj sednici razmotrila etnički motivisano, namerno kreiranje nepodnošljivih uslova za život Srba, kao i kampanju dobro isplaniranih, široko rasprostranjenih i sistematskih maltretiranja srpskih civila i njihov progon od strane Privremenih institucija samouprave na KiM.
Podsećam i da su skoro svi članovi ovog visokog tela iskazali ozbiljnu zabrinutost za položaj Srba i drugih nealbanaca na KiM te pozvali na Dijalog. Poseban akcenat tom prilikom stavljen je na akutnu meru ukidanja platnog prometa u dinarima, kojom je prištinski režim dramatično otežao svakodnevni život Srba i drugih nealbanaca, koji većinu svojih primanja ostvaruju upravo u dinarima. Ovo pitanje razmatrano je i u kontekstu uskraćivanja pristupa čak i osnovnim socijalnim uslugama kakve su zdravstvo, školstvo i dr.
Međutim, mera ukidanja dinara koja je došla – kao kulminacija dugotrajne, sveobuhvatne i etnički motivisane kampanje široko rasprostranjenih i sistematskih napada na civilno stanovništvo od strane prištinskih institucija – i dalje je na snazi. Ukoliko se sećate, Aljbin Kurti je ovde govorio, pred vama, da daje Srbima tromesečni prelazni period, tokom kojeg nijedno pravo Srba neće biti zloupotrebljena kada je reč o primanju i davanju dinara kao valute. Naravno, od trenutka kada je sednica završena, niko ni u Prištini ni u međunarodnoj zajednici nije nikada pomenuo tromesečni prelazni period, a sve mere protiv Srba, u vezi sa dinarom, počele su odmah da se primenjuju. Zbog toga stanovništvo na KiM ne može da primi penzije, plate, socijalna primanja, dečije dodatke i sve druge prinadležnosti, a predškolske, školske, visokoškolske, zdravstvene, socijalne i sve druge institucije su praktično onemogućene da rade. One koje još uvek rade, suočavaju se sa svakodnevnim strahovima svojih zaposlenih od neosnovanog hapšenja, koje Kurtijev režim masovno sprovodi pod lažnim optužbama. Jednako su pogođena deca u vrtićima, penzioneri i teško bolesni u ruralnim sredinama, samohrane majke, ali i svi drugi. Ovo je verovatno jedino pitanje kojem PIS pristupaju bez diskriminacije. Svi su podjednako pogođeni, bez obzira na njihovu dob i pol. Bitno je samo da su nealbanci i da ne podržavaju njihovu šovinističku politiku stvaranja društva koje će služiti ostvarivanju velikoalbanske ideje.
I umesto da bude sankcionisan, Kurtijev režim je konstantno nagrađivan.
Iskoristiću ovu priliku i da obavestim sve države članice, koje su, verujemo iskreno i dobroj nameri, pozivale na Dijalog, da je od 8. februara 2024. godine do danas, na osnovu Rezolucije SB 1244 i Rezolucije GS 64/298 (2010) u Briselu održano pet rundi razgovora. Za sve to vreme, jedino što je proisteklo iz tih razgovora je razotkrivanje pravih motiva PIS u Prištini. Naime, Bisljimi, koji je inače zamenik Kurija i njegov saučesnik u progonu civilnog stanovništva, je tokom razgovora u Briselu potvrdio da je stanovništvo pogođeno njihovom jednostranom eskalatornom odlukom da faktički ukinu dinar na KiM. Za razliku od Kurtija, koji je pred ovim uvaženim telom tvrdio da Srbija lažno optužuje i da niko, pa ni Srbi, nije pogođen njihovom odlukom Bisljimi je bio iskren i priznao njihove prave namere na da KiM ukinu sve što je srpsko. Dakle, i on je kao i Kurti, ostao veran svojim velikoalbanskim hegemonističkim idejama koje podrazumevaju da sa Srbijom nema pregovora, a sa Srbima suživota. U skladu sa tim je bilo i njegovo ponašanje u procesu Dijaloga, koji je sve vreme nastojao da obesmisli kroz taktiku „sabotaža kroz prisustvo“. On nije pokazao nikakvu spremnost da se u Dijalogu, na koji ste vi pozivali, postigne kompromisno rešenje koje će zaštititi stanovništvo.
I umesto da bude sankcionisan, Kurtijev režim je konstantno nagrađivan.
Dame i gospodo,
Uporedo sa tim, prištinska brutalna represija u izvršenju progona Srba i drugih nealbanaca je dodatno proširena i pojačana. OD ODRŽAVANjA VANREDNE SEDNICE 8. FEBRUARA, NAD SRBIMA JE IZVRŠENO 16 NOVIH ETNIČKI MOTIVISANIH INCIDENATA I NAPADA. Oni uključuju:
1. Oružani napad na srpske mladiće u Gračanici,
2. Pucnje i zastrašivanje sve malobrojnijih srpskih povratnika u zapadnom delu KiM,
3. Nastavak neosnovanog lišavanja slobode i
4. Nasilno policijsko uklanjanje tabli sa nazivima mesta napisanih na srpskom jeziku ćiriličkog pisma u većinski srpskim opštinama severa KiM. Kontinuirani napadi u okviru kampanje progona Srba su posle 8. februara prošireni i na upade prištinskih parapolicijskih snaga u srpske apoteke u Kosovskoj Mitrovici, Zubinom Potoku i Zvečanu, u kojima su izvršioci progona Srba oduzeli velike količine lekova.
Sa druge strane, Izveštaj UNMIK, koji iako sačinjen faktografski precizno, nije u mogućnosti da reflektuje sve činjenice koje su u povezane u dužem vremenskom lancu i koje tek kada se zajedno analiziraju, predstavljaju dramatične činjenice i stvarnu sliku stanja na terenu. Jasno je da je ovo posledica ograničenosti izveštajnog perioda, ali pre svega metodologije koja se već jako dugo primenjuje. Ona se svodi na puko i vrlo šturo beleženje događaja tokom izveštajnog perioda. Uvaženi predstavnici država članica, zbog svega navedenog, moja je obaveza da vam pružim dodatan uvid u obrađene događaje, kako biste mogli da sagledate sveukupnu situaciju na odgovarajući način.
ODRŽAVANjE VANREDNE SEDNICE SB UN U IZVEŠTAJU NIJE PREDSTAVLjENO KAO POSEBNO BITAN DOGAĐAJ. Ta sednica je pomenuta samo u tački 22. A čak i u tom slučaju, netačno je navedeno je održana po zahtevu Srbije „to discuss the consequences of the new currency regulation“.
Ova tvrdnja je činjenično netačna, jer je srpski zahtev za održavanje vanredne sednice, koji je usvojio SB UN, bio zasnovan na argumentovanoj prijavi za ugrožavanje međunarodnog mira i bezbednosti od strane Prištine. Nelegalno ukidanje dinara prijavljeno je i razmotreno u tom kontekstu samo kao deo prijave protiv PIS u Prištini za: 1) Sistematske, široko rasprostranjene i dobro planirane napade na Srbe od strane PIS u Prištini i 2) Namerno kreiranje nepodnošljivih uslova za život Srba i 3) Izvršenje progona Srba.
Dramatična prijava o progonu Srba, koju je na vanrednoj sednici razmotrio SB, kao i sama diskusija, u Izveštaju je bezlično predsetavljena na sledeći način: „Mr. Vučić and Mr. Kurti participated in the session, presenting contrasting narratives regarding the situation in Kosovo and the regulation’s impact”.
U tom smislu, smatram da je važno da se podsetimo da Srbija na toj sednici nije izlagala bilo kakav "narativ". Sasvim suprotno, moje izlaganje bilo je puko nabrajanje konkretnih podataka i činjenica o kampanji sistematskog, dobro isplaniranog i široko rasprostranjenog napada Prištine na srpsko civilno stanovništvo.
Tom prilikom sam, između ostalog, naveo konkretne podatke o:
- Nelegalnoj eksproprijaciji više od milion metara kvadratnih srpskog zemljišta za izgradnju ilegalnih baza specijalne policije na severu KiM,
- Onemogućavanju slobode kretanja Srba putem bezrazložnih zaustavljanja, ponižavajućeg postupanja, prebijanja, pa čak i vršenja drugih akata nasilja na ilegalno uspostavljenim oružanim punktovima i na drugim mestima na čitavom području severnog Kosova i Metohije,
- Arbitrarnim hapšenjima desetina viđenijih Srba, kao i neosnovano dugom pritvoru koji im se određuje samo na osnovu etničke pripadnosti – a bez podizanja optužnica,
- Bezrazložnom otvaranju vatre prištinskih specijalnih snaga i gotovo stalnom prisustvu oklopnih borbenih vozila u mirnim urbanim sredinama,
- Donošenju odluka o oduzimanju zgrada u vlasništvu srpskih institucija, koje su vlasnici tih objekata više od jednog veka,
- Zavođenju 9-mesečnog ilegalnog embarga na srpsku robu i zaplene legalne robe u vlasništvu srpskih trgovaca,
- Nasilnom otimanju imovine Srpske pravoslavne crkve, čime Priština narušava specijalne zaštitne zone oko objekata SPC, i to dok srpske sakralne objekte stare više vekova prisvaja i preimenuje u albanske,
- Preoravanju i uništavanju srpskih grobalja,
- Naoružavanju ilegalnih tzv. KSB, koje bi na osnovu Paragrafa 9.b, Paragrafa 15 i člana 6. Aneksa 1. Rezolucije 1244 SB UN morale da budu demilitarizovane i rasformirane,
- Onemogućavanju isplata 60.946 plata i penzija Srbima na Kosovu i Metohiji, 2.430 stipendija za studente i učenike, sredstava za finansiranje narodnih kuhinja za oko 2.000 socijalno najugroženijih građana, kao i sva druga primanja Srbima,
- 470 nekažnjenih etnički motivisanih napada na Srbe
- 75 napada na sakralne objekte Srpske pravoslavne crkve
- 25 napada na srpsku decu, uključujući i na pokušaj ubistva srpskog 11-godišnjeg deteta od strane pripadnika ilegalnih KSB na Božić 2023. godine.
I umesto da bude sankcionisan, Kurtijev režim je konstantno nagrađivan.
|
|
OBAVEŠTENJE - 18.3.2024. |
Obaveštavamo da je prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Republike Srbije Ivica Dačić, 14. marta o.g. doneo Odluku br. 24-596/30-2024/01 o sufinansiranju projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu.
Uvid u objavljenu Odluku o sufinansiranju projekata možete ostvariti na sledećim linkovima:
|
|
Komemorativna akademija povodom obeležavanja Dana sećanja na 17. mart 2004. godine - 17.3.2024. |
Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je večeras komemorativnoj akademiji u Narodnom pozorištu povodom obeležavanja Dana sećanja na 17. mart 2004. godine – Pogrom na Kosovu i Metohiji.
"Kada se okupljamo u ovakvim prilikama, to nam je kao obaveza više. Gotovo nikada se nismo dogovorili šta je to što nam je činiti u budućnosti" rekao je predsednik. Kada od zločina prođe dvadeset godina, i to bez pravde za žrtve i kazne za zločince, postavlja se pitanje - a šta nam posle svega ostaje? Šta da kažemo sebi, svetu, a ponajpre Srbima sa Kosova i Metohije, koji su 17. marta 2004. godine doživeli pogrom, kada je njih desetoro ubijeno, skoro 1000 povređeno, 4000 trajno izbačeno iz svojih domova, dok im je 900 kuća razoreno, a 35 crkava i manastira oštećeno i uništeno. Nisam siguran da postoje prave reči za njih, ili ih barem ja ne znam", naveo je predsednik Vučić, istakavši da postoji nešto što ni njima ni nama niko ne može da oduzme, a to je pravo na istinu.
"I koliko god u današnjem svetu istinu predstavljaju kao nešto izlizano, zloupotrebljeno i bezvredno, ja i dalje verujem da je ona svetlost bez koje bismo živeli u večnom mraku. Neophodna nam je i ne smemo da ćutimo čak ni kada nas ubeđuju da ne znamo šta pričamo. I to nije nikakav inat, to je odbijanje da se živi bez svetla i da se bude zaboravljen" rekao je predsednik u svom obraćanju. On je podsetio na Šopenhauerove misli da istina prolazi kroz tri faze i da se mi sada nalazimo u drugoj - nasilničkom odbijanju iste.
"U Ukrajini je prekršen princip nepovredivosti državnih granica, a u Srbiji nije? Napad 19 država bez saglasnosti SB UN nije kršenje prava? Ceo svet skoči da brani Ukrajinu, pominju i Treći svetski rat, a kada Srbiji otimaju deo teritorije, onda ništa. I kada sve to kažemo, kada za Srbiju tražimo isto, napadnu nas da smo nasilni, da se naoružavamo i da smo večna pretnja. U svetu bez principa jedini bedem je istina. Ona ne može da se preskoči, i zato beže od nje i ne žele da je prihvate. Živimo u svetu nasilničkog otimanja istine. I dvadeset godina od pogroma niti smo nekoga napadali, niti pretili, a često smo i ćutali. To ne znači da ćemo se povući, nastavićemo da govorimo istinu. Istina glasi da se pogrom dešava samo tri godine posle „demokratskih promena“. Onda dolazi do strašnih zločina, usred priče standardi pre statusa. Tobože, status se ne zna. A standardi su da kada izađu sa lažnom pričom o trojici albanskih dečaka, koje su u smrt navodno oterali Srbi, i što i danas ponavljaju u Prištini, tada se ubrzano prelazi sa standarda na status", poručio je predsednik Vučić. On je dodao da je ono što se desilo 17. marta 2004. godine bilo i dobro organizovano i usaglašeno.
„Nije to bio gnev i bes divnih ljudi koji su videli nepravdu. Ne, sve je bilo dobro pripremljeno i organizovano, da bi posle toga dobili Ahtisarijev plan, Bečke pregovore, i punu nezavisnost“, naveo je predsednik Vučić.
Predsednik je rekao da smo od 2008-2012. godine, ali i 2013. godine izgubili mnogo, jer je više od polovine sveta priznalo nezavisnost Kosova.
"Nismo nasledili poziciju u kojoj smo isti, već poziciju u kojoj je Kosovo za veći deo sveta već bilo nezavisno. I ma koliko bolan bio Briselski sporazum, dao nam je nekoliko godina za ubrzan napredak i razvoj, da pokažemo da smo pouzdan partner. Ništa iz Briselskog sporazuma, što je bila albanska obaveza, nije ispunjeno, jer nisu ni hteli. Uskoro će 12 godina od Briselskog sporazuma, ali spominje se Ohridski, koji nismo potpisali. Neće ni da razgovaraju o ZSO, ali nikada naši partneri sa Zapada neće reč reći protiv njih. To je njihovo čedo, koje ljuljaju u kolevci i koje će doveka da čuvaju. Šta nam je onda činiti kada vidimo da ni njihova reč ni potpis ne vrede ništa - ne Albanaca, njihov nikada nije ni važio, nego onih koji su se vodili kao pošteni pregovarači", naveo je predsednik Vučić. Govoreći o tome šta je to što možemo da uradimo danas, predsednik Vučić je istakao da očekujemo da nam kažu da nam je nešto nametnuto, a ne dogovoreno.
"Kažite da je to vaša volja, a ne Srbije i srpskog naroda. Možete da provodite kakve hoćete akcije i pretnje, ali nikada nećemo prihvatiti rezultate ni pogroma iz 2004. godine, ni nezavisnost Kosova, koje će uvek biti deo suverene i nezavisne Srbije. Postoje ljudi koji brinu o sudu budućnosti i njih ne možete da pobedite pretnjama. Slobodu volimo više od svega i nikada nećemo dati da nam je uzmu. Želim da se sa svima vama poklonim senima naših junaka koji su pali čuvajući svoje kuće i ognjišta, i da im poručim da nisu uzalud pali. Znaćemo da čuvamo sve što su učinili za svoju otadžbinu. Neka živi Srbija, neka živi Kosovo i Metohija i naš narod!"
|
|
Regionalna saradnja ključ energetske stabilnosti - 12.3.2024. |
Ministarka rudarstva i energetike u Vladi Republike Srbije Dubravka Đedović Handanović razgovarala je danas u Budimpešti sa ministrom spoljnih poslova i spoljne trgovine Mađarske Peterom Sijartom o zajedničkim projektima u energetskom sektoru i saradnji dve države u oblasti gasa, nafte i snabdevanja električnom energijom.
Đedović Handanović je, nakon ovog sastanka, naglasila da je regionalna saradnja ključ za postizanje energetske sigurnosti, a da saradnja Srbije i Mađarske na više polja, a posebno u energetskom sektoru, to i dokazuje.
Osim saradnje u oblasti snabdevanja gasom, nameravamo da se bolje povežemo i u snabdevanju naftom i u prenosu električne energije, rekla je ministarka i dodala da je snabdevanje energentima stabilno i da, pored domaćih rezervi, u ovom trenutku raspolažemo i zalihama od 163 miliona kubnih metara u skladištima u Mađarskoj.
Ona je navela da je tokom današnjeg razgovora bilo reči o dinamici korišćenja postojećih zaliha i uslovima za obezbeđivanje dodatne količine gasa, koja će doprineti većoj sigurnosti i naredne zime.
Đedović Handanović je ukazala na to da je na ovom sastanku naftovod Srbija–Mađarska označen kao jedan od prioritetnih projekata u energetskom sektoru za obe države, dodavši da su o tome danas u Budimpešti razgovarali i članovi radne grupe iz „Transnafte” i mađarskog MOL-a.
Ministarka je istakla da je Srbija započela pripreme za izgradnju naftovoda u pogledu izrade prostornog plana, strateške procene uticaja na životnu sredinu i neophodne tehničke dokumentacije i da je važno da aktivnosti oba partnera budu usklađene.
Ona je predočila da je cilj da radovi počnu već naredne godine, kako bi naftovod, dužine 128 kilometara, bio završen do 2027. godine, preciziravši da je vrednost investicije procenjena na približno 150 miliona evra.
Kapacitet će iznositi približno pet miliona tona nafte godišnje, objasnila je ministarka i dodala da su obe strane saglasne da je neophodno delovati brzo i usaglašeno.
Đedović Handanović je podsetila na to da dve države zajednički grade i Panonski koridor, čime će se udvostručiti kapaciteti za prenos električne energije između Srbije i Mađarske.
Investicija u Panonski koridor vredna je više od 100 miliona evra i cilj je da ga završimo u naredne četiri godine, navela je ona, uz napomenu da je plan da se Mađarska pridruži prvoj regionalnoj berzi električne energije, koju je Srbija osnovala sa Slovenijom, što bi trebalo da se realizuje u narednih nekoliko nedelja.
Sijarto je naveo da bezbednost snabdevanja ostaje prioritet za Mađarsku, i najavio da će se ta zemlja pridružiti regionalnoj berzi električne energije.
Tokom posete Budimpešti, ministarka rudarstva i energetike učestvovala je i na Balkanskom forumu, na kojem je govorila o planovima za razvoj energetskog sektora u narednom periodu.
Đedović Handanović je istakla da je strateški cilj Srbije energetska nezavisnost po najnižoj ceni za građane i privredu i da je zato fokusirana na tri stvari.
Prva je sigurnost snabdevanja kroz izgradnju nove infrastrukture poput završene gasne interkonekcije sa Bugarskom, a u budućnosti sa Severnom Makedonijom i Rumunijom.
Druga je postizanje veće energetske nezavisnosti izgradnjom novih proizvodnih kapaciteta, za šta su nam potrebni Bistrica i Đerdap 3, kao i novi solarni kapaciteti od jednog gigavata.
Treće je jačanje regionalne povezanosti, odnosno energetsko umrežavanje sa susednim zemljama.
|
|
Vojvođansko veče u Ambasadi Republike Srbije - 24.2.2024. |
U okviru promocije turističke ponude AP Vojvodine na Međunarodnom sajmu turizma u Budimpešti, u Ambasadi Republike Srbije je u subotu 24. februara 2024. godine održano „Vojvođansko veče“.
Prisutnima su se obratili otpravnik poslova a.i. Aleksandar Lončarević, predsednik Privredne komore Vojvodine Boško Vučurević i direktorka Turističke organizacije Vojvodine dr Nataša Pavlović.
Na početku večeri nastupio je inkluzivni mešoviti hor „ISON“ uz KUD „Brile“ iz Beočina.
|
|
Otpravnik poslova Aleksandar Lončarević odlikovan je Krstom vožda Đorđa Stratimirovića - 18 Februar 2024. |
Otpravnik poslova Aleksandar Lončarević odlikovan je Krstom vožda Đorđa Stratimirovića za služenje Bogu i Pravoslavnoj crkvi kao i za požrtvovano istrajavanje na vrednostima svetosavske duhovnosti i idejama svesrpskog jedinstva a posebno za značajan doprinos na delu svedočenja vrednosti i očuvanja Srpske Vojvodine. Odlikovanje dodeljuje Centar za razvoj Šajkaške.
|
|
Konkurs za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i srba u regionu i matične države i dijaspore - 1.2.2024. |
MSP I. Dačić je 19. januara o.g. doneo odluku br. 24/30-2024/01 o raspisivanju konkursa za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore kao i matične države i Srba u regionu, a koji imaju za cilj: upotrebu, učenje, čuvanje i negovanje srpskog jezika i ćiriličnog pisma, čuvanje i negovanje srpskog kulturnog, etničkog, jezičkog i verskog identiteta i unapređenje ekonomske saradnje matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu.
Konkurs će biti otvoren u periodu od 1. februara 2024. godine od 15.30 časova do 12. februara 2024. godine do 15.30 časova.
Uvid u raspisane konkurse za sufinansiranje projekata možete izvršiti na sledećim linkovima:
|
|
Odlična saradnja Srbije i Mađarske u oblasti odbrane -26.1.2024. |
Potpredsednik Vlade Republike Srbije i ministar odbrane Miloš Vučević sastao se danas u Budimpešti sa ministrom odbrane Mađarske Krištofom Salai-Bobrovnickim, istakavši tom prilikom da je otvoreno novo poglavlje u saradnji dve zemlje u oblasti odbrane.
Nakon svečanog dočeka uz počasni stroj i intoniranje himni, održani su tet-a-tet razgovori Vučevića i Salai-Bobrovnickog i sastanci delegacija dveju zemalja.
Vučević je istakao da su današnji sastanci dokaz sadržajne i plodonosne saradnje, podsetivši na to da su Mađarska i Srbija strateški partneri, prijatelji, ali i više od toga.
On je poručio da Mađarska uvek može da računa na Srbiju kao pouzdanog partnera na Balkanu, odnosno u Jugoistočnoj Evropi, pri čemu je izrazio zahvalnost toj zemlji na podršci našem evropskom putu.
Potpredsednik Vlade je ukazao na to da je otvoreno novo poglavlje saradnje dve zemlje u oblasti odbrane, koja će se baviti konkretnim stvarima, u skladu sa strateškim dogovorima premijera Mađarske i predsednika Srbije.
Spremni smo da sarađujemo sa Mađarskom po svim pitanjima koja su od zajedničkog interesa, a tiču se bezbednosti i odbrane, naravno, uvažavajući činjenicu da je Mađarska deo NATO alijanse, a da je Srbija vojno neutralna, naglasio je Vučević.
Prema njegovim rečima, Srbija kupuje veoma korisno naoružanje i vojnu opremu od Mađarske, ali isto tako i prodaje i isporučuje ono što je potrebno vojsci te zemlje.
On je rekao i da je ministra odbrane Mađarske informisao o kršenju međunarodnog javnog prava, Rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija po pitanju trenutne situacije na Kosovu i Metohiji.
Vučević je, takođe, izrazio zahvalnost Mađarskoj na njenom doprinosu u okviru KFOR-a i očuvanju i opstanku srpskog naroda na Kosmetu, pri čemu je poželeo sreću novom komandantu međunarodnih vojnih snaga u Bosni i Hercegovini, koji dolazi iz Mađarske.
Salai-Bobrovnicki je predočio da je Srbija istaknuti i strateški partner Mađarske, napomenuvši da dve države imaju izuzetnu saradnju na svim poljima, pa i u oblasti odbrane.
On je podsetio na to da je prošle godine na zajedničkoj sednici dve vlade potpisan bilateralni sporazum o saradnji u oblasti odbrambene politike, koja podrazumeva razmenu vojne tehnologije i opreme, dodavši da je na današnjem sastanku formirana radna grupa koja će raditi na tom polju.
Ministar je naglasio da Mađarska smatra da je Zapadni Balkan ključan ne samo za bezbednost regiona, već i čitave Evrope, i da je opredeljena za to da se politička stabilnost u ovom delu Evrope sačuva.
On je pohvalio ulogu mađarskih jedinica na Kosovu i Metohiji u sklopu KFOR-a i najavio da će Mađarska u drugoj polovini 2024. godine preuzeti poziciju predsedavajućeg Evropskoj uniji.
To će biti dobra prilika da budemo angažovani oko proširenja EU, što je Mađarska i do sada odlučno radila i nadamo se da ćemo u ovom periodu moći da doprinesemo tome da se Srbija približi punopravnom članstvu u Uniji, rekao je on.
Vučević i Salai-Bobrovnicki su ranije danas prisustvovali otvaranju prvog sastanka „Srpsko-mađarske radne grupe za odbrambenu industriju i naoružanje”, koji su održale delegacije Sektora za materijalne resurse Ministarstva odbrane Srbije i Odbrambene industrije i naoružanja Mađarske.
Takođe, potpredsednik Vlade položio je danas venac na spomenik neznanom junaku na Trgu heroja u Budimpešti, u pratnji brigadnog generala Gorana Momčilovića i brigadnog generala Gordana Pavlovića.
Ceremoniji polaganja venca i odavanja počasti prisustvovali su i članovi delegacije Ministarstva odbrane i Vojske Srbije.
|
|
Konkursi Ministarstva kulture Republike Srbije - 28.12.2023. |
Obaveštavamo da je Ministarstvo kulture Republike Srbije raspisalo šest konkursa u oblasti međunarodne saradnje u 2024. godini u cilju promovisanja srpske kulture u svetu i podrške umetnicima.
|
|
Ministar bez portfelja zadužen sa koordinaciju aktivnosti i mera u oblasti odnosa sa dijasporom Đorđe Milićević boravio u poseti Budimpešti - 30.11.2023. |
Ministar bez portfelja zadužen sa koordinaciju aktivnosti i mera u oblasti odnosa sa dijasporom Đorđe Milićević, boravio je u poseti Budimpešti gde se u Ambasadi Republike Srbije sastao sa episkopom budimskim Lukijanom i predstavnicima srpske zajednice.
Ministar i njegov stručni tim su, zajedno sa otpravnikom poslova a.i. Aleksandrom Lončarevićem, održali sastanak čiji je cilj izrada jedinstvene strategije za dijasporu. Tom prilikom, predstavnici crkve i srpske zajednice su upoznali ministra sa svojim položajem i izazovima sa kojima se susreću.
Ministar Milićević je istakao da je cilj jačanje postojećih i stvaranje još čvršćih veza između matice i naših sunarodnika koji žive van zemlje.
Nakon sastanka u Ambasadi, u srpskoj školi „Nikola Tesla“ održana je svečanost povodom 30. godišnjice osnivanja škole gde se prisutnima obratio i ministar Milićević.
U svom govoru, ministar je ocenio da Samostalna srpska škola nije samo mesto gde se prenosi znanje, već i gde se među mladim naraštajima u Mađarskoj neguju srpski jezik, kultura i tradicija, pri čemu je istakao podršku naše države očuvanju i razvoju srpskih škola u inostranstvu.
On je ujedno izrazio zahvalnost Vladi Mađarske na uloženim sredstvima i pružanju pomoći u tome da se srpska manjina očuva na ovim prostorima isto onako kao što Vlada Srbije pruža podršku mađarskoj nacionalnoj manjini.
Ministar je posebno ukazao na prijateljske odnose dve zemlje, koji su najbolji u našoj novijoj istoriji, i to pre svega zahvaljujući ličnom prijateljstvu predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića i premijera Mađarske Viktora Orbana.
Milićević je napomenuo da je, na predlog predsednika Srbije, pokrenuo inicijativu da đaci u Srbiji i Mađarskoj uče o prijateljskim odnosima dve zemlje, dodavši da će se uskoro u udžbenicima naći materijali o postignutim sporazumima i zajedničkim projektima koji su realizovani prethodnih godina.
Svečanosti su prisustvovali predstavnici vlada Srbije, Mađarske, Republike Srpske, Eparhije budimske, srpske zajednice u Mađarskoj.
|
|
OBAVEŠTENJE O OTVARANJU BIRAČKOG MESTA ZA PARLAMENTARNE IZBORE 17. DECEMBRA 2023. GODINE – 29.11.2023. |
OBAVEŠTAVAMO GRAĐANE DA JE REPUBLIČKA IZBORNA KOMISIJA DONELA ODLUKU O OTVARANJU BIRAČKOG MESTA U AMBASADI REPUBLIKE SRBIJE (DÓZSA GYÖRGY ÚT 92/B, 1068 BUDAPEST) ZA PARLAMENTARNE IZBORE. SVI BIRAČI KOJI SU SE PRIJAVILI U ZAKONSKOM ROKU ĆE SVOJE PRAVO MOĆI DA OSTVARE 17. DECEMBRA 2023. GODINE OD 07.00 DO 20.00 ČASOVA. |
|
Predsednik Narodne Skupštine Republike Srbije Vladimir Orlić na 11. sastanku predsednika parlamenata Jugoistočne Evrope - 17.11.2023. |
Predsednik Narodne Skupštine Republike Srbije Vladimir Orlić boravio je danas u Budimpešti gde je učestvovao na 11. sastanku predsednika parlamenata Jugoistočne Evrope.
Na sastanku, čija je tema proces evropskih integracija, predsednik Narodne skupštine Vladimir Orlić je u svom obraćanju naglasio da je EU, po svim parametrima, najznačajniji ekonomski partner naše zemlje, sa kojim ostvarujemo dve trećine izvoza robe, polovinu izvoza usluga i tri petine svih stranih direktnih investicija, a da je podrška EU od izuzetnog značaja, prvenstveno za realizaciju projekata u oblasti energetike i putne infrastrukture.
Istakao je da je Srbija prethodnih godina postigla jasan napredak u 30 pregovaračkih poglavlja, što je navedeno i u godišnjem Izveštaju Evropske komisije, te da ni u jednoj oblasti nije zabeleženo nazadovanje. Poručio je da je „progres konstatovan u brojnim oblastima: ekonomskom jačanju zemlje, obezbeđivanju nezavisnosti pravosuđa, borbi protiv korupcije, kao i u pogledu slobode izražavanja i slobode medija. Svesna značaja reformskog procesa, prvenstveno za bolji život naših građana, Republika Srbija je, kroz državnu politiku koju neprikosnovenom voljom naroda predvodi predsednik Republike Aleksandar Vučić, a koju slede i Narodna skupština i Vlada Srbije, nastavila da osigurava napredak u svim sferama, uz istovremeno čuvanje naših vitalnih državnih interesa“.
Podvukao je da je trajno ulaganje u mir i stabilnost u aktuelnom trenutku od najvećeg značaja. Zahvalio je domaćinima na izvanrednom gostoprimstvu, naglasio da su odnosi Srbije i Mađarske na najvišem nivou u istoriji i da je naša zemlja iskreno ponosna na izgrađeno prijateljstvo i strateško partnerstvo.
Na marginama 11. sastanka predsednika parlamenata Jugoistočne Evrope predsednik Narodne skupštine Republike Srbije Vladimir Orlić održao više bilateralnih sastanaka.
Domaćin skupa, predsednik Parlamenta Mađarske Laslo Kever, održao je svoj prvi bilateralni sastanak upravo sa predsednikom Narodne skupštine Republike Srbije, čime je našoj državi ukazana posebna čast.
Tokom razgovora, šefovi parlamenata su još jednom potvrdili da su bilateralni odnosi Srbije i Mađarske na najvišem nivou u modernoj istoriji, zahvaljujući pre svega predsedniku Republike Srbije Aleksandru Vučiću i premijeru Mađarske Viktoru Orbanu. Izrazili su spremnost da se intenzivni kontakti dva parlamenta nastave i u budućnosti, čime bi doprineli i daljem jačanju strateške saradnje.
Predsednik Kever je naglasio da Srbija ima podršku Mađarske na putu ka Evropskoj uniji. „Vaša zemlja je potrebna Evropskoj uniji“, istakao je Kever. Orlić je zahvalio Mađarskoj na snažnoj podršci iskazanoj u svakoj prilici i poručio da „cela Srbija i njen narod stoje iza reči koje je predsednik Aleksandar Vučić više puta ponovio: Mađarska će u Srbiji uvek imati iskrenog i odanog prijatelja“.
Predsednik NS RS Vladimir Orlić je održao i odvojene sastanke sa predsednikom Predstavničkog doma Parlamenta Republike Italije Lorencom Fontanom i sa predsednikom Skupštine Crne Gore Andrijom Mandićem.
Na sastanku sa predsednikom Predstavničkog doma Parlamenta Republike Italije Lorencom Fontanom je razgovarao o daljem unapređenju bilateralnih odnosa koji su, kako su ocenili, bliski i dinamični.
Predsednik Orlić je naglasio da Italija jedan od najznačajnijih ekonomskih i investicionih partnera naše zemlje, te da su dve zemlje u 2022. godini zabeležile rekord u obimu robne razmene. „Sa saradnjom kakvu smo dosad ostvarili sa Vašom zemljom, želimo da nastavimo i da zajednički postižemo još veće i značajnije uspehe u budućnosti“, poručio je predsednik NS RS. Posebno je zahvalio na pomoći Predstavničkog doma italijanskog Parlamenta kada je reč o ustupanju celokupne dokumentacije i rezultata istraživanja posledica upotrebe osiromašenog uranijuma.
Na marginama skupa, predsednik NS RS se sastao i sa predsednikom Skupštine Crne Gore Andrijom Mandićem, kojem je još jednom čestitao na izboru na ovu važnu funkciju. Tokom razgovora su se saglasili da politički dijalog na svim nivoima beleži dobru dinamiku, a da je saradnja dva parlamenta odlična, potvrđujući spremnost da joj dodatno doprinesu i ličnim angažovanjem.
Predsednik Orlić je sve sagovornike u Budimpešti detaljno upoznao sa teškom situacijom na prostoru Kosova i Metohije i teroru koji nad srpskim narodom sprovodi Aljbin Kurti. „Zahtevamo da se sa užasnim nasiljem napokon prestane, da Priština ispuni svoje obaveze i konačno formira ZSO – tačno onako kako je pre jedanaest godina potpisano. Za naš poziv očekujemo podršku svih. Srbija ostaje opredeljena za povratak dijalogu, kao jedinom pravom načinu da se dođe do rešenja, i nastavlja da vodi politiku čuvanja mira, stabilnosti i zajedničkog rada na daljem napretku – politiku predsednika Republike Aleksandra Vučića“, rekao je Orlić.
Nakon sastanka, predsednik Narodne skupštine Srbije Vladimir Orlić posetio je Ambasadu Srbije u Budimpešti gde ga je dočekao otpravnik poslova Aleksandar Lončarević.
Predsednik skupštine Orlić se obratio medijima gde je sumirao utiske povodom današnje posete i ponovio da Srbija ima podršku Mađarske na putu ka EU i da su odnosi dve zemlje najviši u istoriji.
|
|
OBAVEŠTENJE - IZBORI 17. DECEMBAR 2023. GODINE - PRIJAVLjIVANjE ZA GLASANjE U INOSTRANSTVU |
Obaveštavamo da je predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić doneo Odluku o raspisivanju izbora za poslanike Narodne skupštine i da su isti zakazani za 17. decembar 2023. godine.
Na izborima mogu da glasaju svi punoletni državljani Republike Srbije, koji žive u inostranstvu, a imaju prebivalište u Republici Srbiji, kao i državljani Republike Srbije koji na dan glasanja turistički borave u inostranstvu, ako su prethodno blagovremeno podneli zahtev za glasanje u inostranstvu.
Državljani R. Srbije sa biračkim pravom, mogu da podnesu zahtev za glasanje u inostranstvu diplomatsko-konzularnom predstavništvu najkasnije pet dana pre zaključenja jedinstvenog biračkog spiska, odnosno do ponoći 25. novembra 2023. godine. Nakon navedenog vremena zahtevi neće moći da se procesuiraju.
Molimo da pre prijave obavezno proverite da li ste upisani u jedinstveni birački spisak. To možete učiniti elektronskim putem, unošenjem podatka o jedinstvenom matičnom broju građana i registarskom broju lične karte, odnosno pasoša, na zvaničnoj internet stranici Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave – https://upit.birackispisak.gov.rs/. Zahtev za upis u Jedinstveni birački spisak se može podneti i direktno preko portala eUprava ukoliko imate nalog na portalu eUprave i istom pristupate kvalifikovanim elektronskim sertifikatom ili putem mobilne aplikacije ConsentID.
a) Ukoliko je lice upisano u Jedinstveni birački spisak (JBS) u Republici Srbiji podnosi samo Zahtev za upis u birački spisak podatka da će birač glasati u inostranstvu:
b) Ukoliko lice nije upisano u Jedinstveni birački spisak u Republici Srbiji, podnosi dva zahteva:
Zahtev za upis u birački spisak podatka da će birač glasati u inostranstvu potrebno je podneti bez obzira da li su građani - birači ranije glasali u inostranstvu.
Pored zahteva, potrebno je priložiti i važeći pasoš ili važeću ličnu kartu Republike Srbije. Zahtev mora biti popunjen čitko. Podaci moraju biti ispravni. Pogrešno uneti podaci mogu biti osnov za donošenje rešenja o odbijanju zahteva.
Popunjen i potpisan zahtev, uz kopiju važećeg ličnog dokumenta Republike Srbije (prve strane pasoša ili obe strane lične karte, ukoliko je lična karta sa čipom poželjno je priložiti kopiju očitane lične karte) može se dostaviti na sledeći način:
1. lično u prostorijama Konzularnog odeljenja Ambasade Republike Srbije u Budimpešti, svakog radnog dana od 10:00-13:00 časova.
2. elektronski putem mejla: izbori.budimpesta@mfa.rs
3. poštom na adresu: Szerbia Köztársoság Nagykövetsége, Konzuli Osztály, Dózsa György út 92/B, 1068 Budapest |
|
Konkurs za sufinansiranje projekata - 13.10.2023. |
Obaveštavamo da je Odlukom MSP br. 256/30-2023/01 od 12. oktobra 2023. godine raspisan Konkurs za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu, a koji imaju za cilj upotrebu, učenje, čuvanje, negovanje srpskog jezika i ćiriličnog pisma, čuvanje i negovanje sprskog kulturnog, etničkog i verskog identiteta u oblasti obrazovanja.
Konkurs će biti otvoren u periodu od 13. oktobra do 23. oktobra 2023. godine.
Sve informacije o načinu prijavljivanja i uslovima konkursa možete pronaći na sledećem linku: https://dijaspora.gov.rs/konkursi2023.php |
|
Otvorena izložba „Povratak Milića od Mačve“ - 5.10.2023. |
U Ambasadi Republike Srbije u Budimpešti je 5. oktobra 2023. godine otvorena izložba „Povratak Milića od Mačve“. Izložbu je otvorila potpredsednica Vlade i ministarka kulture Maja Gojković koja je tom prilikom istakla da srpsku i mađarsku kulturu spaja mnogo toga, a da je srpski umetnik Milić Stanković doprineo da Budimpešta i Mađarska budu još snažnije prepoznate kao izuzetno važne odrednice u istoriji srpskog naroda i kulture.
Prisutnima su se obratili i Aleksandar Lončarević, privremeni otpravnik poslova Ambasade, Ester Vitajoš, zamenica ministra kulture Mađarske, Simonida Stanković, ćerka Milića od Mačve i Milan Đurić, predsednik Udruženja umetnika „Krug“ iz Budimpešte.
Izložba je deo programa manifestacije „Srpski dani“ – mesec srpske kulture u Mađarskoj, koju organizuje Eparhija budimska. Pokrovitelji su Ministarstvo kulture Republike Srbije, Kabinet Predsednika Republike Srpske, a partneri: Ambasada Republike Srbije, ambasadorka BiH u Mađarskoj Biljana Gutić-Bjelica, Samouprava Srba u Mađarskoj, Ljubomir Aleksov, srpski poslanik u mađarskom Parlamentu, Srpsko pozorište u Mađarskoj, Udruženje umetnika Krug, Udruženje Umetnost bez granica.
Svečanom otvaranju izložbe prisustvovali su episkop budimski Lukijan, nadbiskup Banah, apostolski nuncije u Mađarskoj, predstavnici diplomatskog kora i srpske zajednice u Mađarskoj.
|
|
Otvorena manifestacija „Srpski dani” - mesec srpske kulture u Mađarskoj - 1.10.2023. |
U Budimpešti u Tekelijanumu je 1. oktobra 2023. godine otvorena manifestacija „Srpski dani”, čime je zvanično započeo mesec srpske kulture u Mađarskoj.
Prisutnima se najpre obratio episkop budimski Lukijan koji je posebno zahvalio predsedniku Republike Srpske Miloradu Dodiku i ministru bez portfelja za koordinaciju mera i aktivnosti sa dijasporom Đorđu Milićeviću na podršci koju Republika Srbija i Republika Srpska pružaju Eparhiji budimskoj i srpskoj zajednici u Mađarskoj. Vladika je naglasio da je cilj ove manifestacije da se srpska kultura u Mađarskoj vrati na mesto koje joj i pripada.
U ime Vlade Republike Srbije okupljenima se obratio ministar Đorđe Milićević, koji je preneo podršku Vlade Srbije srpskom narodu u Mađarskoj i izrazio zadovoljstvo što učestvuje u programu koji okuplja Srbe i promoviše srpsku kulturu na najbolji mogući način.
Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik zahvalio je episkopu Lukijanu na blagoslovu da se ustanovi manifestacija „Srpski dani“. Predsednik Dodik je govorio o položaju Republike Srpske ali i o naporima da se očuva Srpska i nacionalni identitet srpskog naroda gde god se nalazio, naročito u vremenima kakva su današnja – nimalo naklonjena Srbima. Naglasio je značaj širenja istine o Srbima kroz negovanje kulture i tradicije, a posebno u zemlji kakva je Mađarska na čemu je posebno zahvalan premijeru Viktoru Orbanu.
Na samom kraju obraćanja, predsednik Dodik je zvanično proglasio manifestaciju „Srpski dani” otvorenom.
Manifestacija Srpski dani – mesec srpske kulture u Mađarskoj, održava se sa blagoslovom Episkopa budimskog Lukijana u organizaciji Eparhije budimske. Pokrovitelji su Kabinet Predsednika Republike Srpske i Ministarstvo kulture Republike Srbije, a partneri: Ambasada Republike Srbije, ambasadorka BiH u Mađarskoj Biljana Gutić-Bjelica, Samouprava Srba u Mađarskoj, Ljubomir Aleksov, srpski poslanik u mađarskom Parlamentu, Srpsko pozorište u Mađarskoj, Udruženje umetnika Krug, Udruženje Umetnost bez granica.
|
|
Ambasador Republike Srbije Ivan Todorov odlikovan Ordenom Mađarske države - 25.9.2023. |
Ambasador Republike Srbije Ivan Todorov odlikovan je danas u Ministarstvu spoljnih poslova i spoljne trgovine u Budimpešti Ordenom Mađarske države sa komandantskim krstom, koji dodeljuje predsednik Mađarske za izuzetne zasluge u unapređenju političkih, ekonomskih i kulturnih odnosa Mađarske i Republike Srbije, posebno u znak priznanja za izuzetan doprinos u organizaciji strateških zasedanja Vlada Republike Srbije i Mađarske, kao i u formiranju Strateškog saveta za saradnju Republike Srbije i Mađarske.
Orden je ambasadoru Todorovu uručio Peter Staraj, državni sekretar za bezbednosnu politiku i energetsku bezbednost u Ministarstvu spoljnih poslova i spoljne trgovine Mađarske.
|
|
Ambasador Srbije Ivan Todorov odlikovan Ordenom Eparhije budimske prvog reda - 21.9.2023. |
Ambasador Srbije u Mađarskoj Ivan Todorov odlikovan je danas u Sabornoj crkvi u Sentandreji Ordenom Eparhije budimske prvog reda za posebne zasluge za Eparhiju budimsku i poseban doprinos izgrađivanju odnosa između Mađarske, Srbije i Srpske pravoslavne crkve.
Episkop budimski Lukijan je tom prilikom posebno istakao umeće i doprinos ambasadora Ivana Todorova u izgradnji mira i prijateljstva između Srbije i Mađarske i naroda dve zemlje.
Ambasador Todorov je zahvalio episkopu budimskom Lukijanu, Eparhiji i sveštenstvu sa kojima je tokom svog mandata u Budimpešti negovao izuzetne službene ali i prijateljske odnose. Naglasio je da će ostati vezan za Eparhiju i za Mađarsku i da će čelično prijateljstvo Srbije i Mađarske nastaviti da traje.
Dodeli odlikovanja prisustvovali su ambasadorka Bosne i Hercegovine u Mađarskoj Biljana Gutić-Bjelica, sastav Ambasade Republike Srbije i predstavnici Samouprave Srba u Mađarskoj.
|
|
Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić u poseti Mađarskoj - 20.8.2023. |
Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić boravio je u dvodnevnoj poseti Mađarskoj, tokom koje je prisustvovao ceremonijama obeležavanja Dana državnosti Mađarske i otvaranja Svetskog prvenstva u atletici – Budimpešta 2023. Tokom posete, predsednik Vučić imao je i odvojene susrete sa predsednikom Vlade Mađarske Viktorom Orbanom, predsednicom Mađarske Katalin Novak, kao i sa predsednikom Republike Turske Redžepom Tajipom Erdoganom.
Prvog dana posete, predsednik Vučić se u Sentandreji sastao sa episkopom budimskim Lukijanom, nakon čega mu je uručen orden Eparhije budimske prvog reda.
"Sa episkopom budimskim g. Lukijanom sam u Sentandreji, mestu koje odiše posebnom duhovnošću dok svedoči o istoriji našeg naroda i njegovom naseljavanju u ovim pitomim predelima Mađarske i njihovom opstanku od 17. veka do danas. Mnoge stranice istorije ispisane su od tada, ali ove koje stvaramo danas sa našim prijateljima Mađarima, predstavljaju putokaz za budućnost naših odnosa, čvrstog partnerstva i poverenja koje smo zajedno izgradili na dobrobit svih naših građana", istakao je predsednik i dodao da je počastvovan ordenom koji je primio od vladike Lukijana, ali i ponosan na činjenicu da je jedini predsednik koji je odlikovan ordenom Svetog Save Srpske pravoslavne crkve. On je naveo da je Vladi Srbije danas mnogo lakše da učini nešto dobro za srpsku zajednicu u Mađarskoj jer Srbija ima iskrene prijatelje u Budimpešti.
"Sve zasluge za to bi trebalo da dobije premijer Mađarske Viktor Orban. On je imao hrabrosti, želje i viziju da sa Srbima gradi budućnost. Mi nikada u prošlosti nismo bili ovoliko bliski. Ponosan sam na činjenicu da smo mnogo uradili na tome u prethodnim godinama", rekao je predsednik Vučić. On je zahvalio građanima koji su prisustvovali ceremoniji, ali i na tome što su, kako je rekao, uvek uz državu Srbiju.
"Po prvi put u Evropi i svetu ratuju na ovaj ili onaj način, a mi se trudimo da ne budemo ti koji će da gube svoju decu. Želimo mir u Ukrajini što je moguće pre. Suočavamo se sa brojnim problemima na Kosovu i Metohiji. Neki ljudi hoće da proteraju naš narod sa vekovnih ognjišta. Mi vezanih ruku uspevamo da sačuvamo naš narod i svetinje. Plašim se da će vremena biti još teža", naveo je predsednik i dodao da srpski narod u Bosni i Hercegovini i na Kosovu i Metohiji uvek može da računa na pomoć Vlade Srbije.
Predsednik Vučić prisustvovao je ceremoniji otvaranja Svetskog prvenstva u atletici i tom prilikom se susreo sa knezom Albertom II od Monaka i sa predsednicom Mađarske Katalin Novak. On je izjavio da je zadovoljan sadržajem razgovora u Budimpešti i izrazio veliku zahvalnost premijeru Mađarske Viktoru Orbanu na gostoprimstvu.
Drugog dana posete, predsednik Vučić se sastao sa predsednikom Vlade Mađarske Viktorom Orbanom i na konferenciji za medije preneo da je bilo reči o brojnim projektima, od izgradnje pruge Beograd–Budimpešta, atletskom stadionu i smeštajnim kapacitetima za gas. On je naveo da su razgovarali i o graničnom prelazu Srbije i Mađarske, gde će se napraviti nešto što do sada nije viđeno.
"Pokušaćemo da napravimo jednu kontrolu, a ne dve, za građane Srbije, Mađarske, nešto najveće što zahteva stotine miliona evra ulaganja", kazao je predsednik Vučić.
Predsednik je rekao je da je sa mađarskim premijerom Orbanom razgovarao i o situaciji na Kosovu i Metohiji i ocenio da Mađarska odlično razume situaciju na KiM, ističući da srpski i mađarski narod osećaju bliskost na svakom mestu i na svakom koraku.
"Razgovarali smo o odnosima Srbije i Mađarske u svetu geopolitičkih i ekonomskih turbulencija, o zajedničkom radu na brojnim projektima i planovima za snažan privredni zamah obe zemlje u predstojećem periodu, kako bismo i novim generacijama ostavili što čvršće temelje za zajedničku budućnost, koje su nekada davno postavili naši slavni preci. Zahvalni smo mađarskoj Vladi na svemu. Razgovarali smo i o mogućim opasnostima vezanim za energetsku bezbednost obe zemlje i dogovorili se kako da politički reagujemo i suštinski zaštitimo naše interese", istakao je predsednik.
Predsednik Vučić je naveo da je jedna od važnih tema bila i održavanje Svetskog prvenstva u atletici.
"Mađarska na fantastičan način gradi svoje sportske kapacitete, preuzimaju međunarodne organizacije i dovode ih u Budimpeštu, od vodenih sportova do mnogih drugih. Razmišljajući o EXPO, ponudili smo dodatnu saradnju sa Mađarskom. U širem master planu, osim fudbalskog nacionalnog stadiona, želimo da izgradimo onakav atletski stadion kakav smo videli juče", naglasio je predsednik Vučić.
Prilikom posete Budimpešti, predsednik Vučić se drugog dana posete sastao sa srpskim atletičarima koji učestvuju na Svetskom prvenstvu u atletici i poželeo im uspeh u takmičenjima.
Predsednik Vučić sastao se i sa Takerom Karlsonom, političkim komentatorom, sa kojim je razmenio mišljenja o brojnim temama koje opterećuju geopolitičku agendu današnjice.
"Tokom razgovora, nije bilo teme koja je suviše teška ili osetljiva da se o njoj ne bi ukrstila mišljenja i upravo ta lakoća u decidnom izražavanju stavova izdvaja mog sagovornika iz uobičajenog mnoštva. Zato je ovaj razgovor i bio potpuno drugačiji – intrigantan, smislen, do kraja otvoren i na mnogo načina jedinstven. Za Takera Karlsona kažu da je kontroverzan, provokativan, previše konzervativan, čak pompezan, te da je opasno i politički nerazborito razgovarati sa njim. A ja baš takve razgovore volim", istakao je predsednik.
Predsednik Vučić sastao se danas i sa predsednikom Turske Redžepom Tajipom Erdoganom, sa kojim je razgovarao o aktuelnim bilateralnim i regionalnim pitanjima.
„Za nas je bitno da održavamo najbolje moguće odnose sa Turskom, a ovaj sastanak je bio još jedan korak u pravcu jačanja već dobre srpsko-turske saradnje u svim oblastima od obostranog interesa. Razgovarali smo o važnosti očuvanja mira i stabilnosti u regionu, gde računamo na konstruktivan angažman Turske, kao jednog od najuticajnijih međunarodnih faktora u ovom delu sveta“, naveo je predsednik Vučić nakon sastanka.
Na kraju dvodnevne posete, predsednik Vučić je prisustvovao ceremoniji proslave Dana državnosti Mađarske i tom prilikom izrazio zahvalnost predsednici Katalin Novak i predseniku Vlade Viktoru Orbanu na pozivu.
„Ponosan sam na prijateljstvo i saradnju naših država i naroda, koje smo poslednjih godina podigli na istorijski maksimum. Uveren sam da kroz razgovore, međusobno razumevanje i konstruktivnu saradnju možemo mnogo toga zajedno da uradimo na dobrobit svih naših država i naroda. Odnosi Srbije i Mađarske upravo su najbolji primer za to. Još jednom, dragi prijatelji, srećan vam ovaj veliki dan, simbol vaše nezavisnosti i slobodarskog duha!“
Foto: Dimitrije Goll
|
|
Prva sednica Strateškog saveta za saradnju Republike Srbije i Mađarske - 20.6.2023. |
Prva sednica Strateškog saveta za saradnju Republike Srbije i Mađarske, kojoj su prisustvovali predsednici, premijeri i članovi vlada dve zemlje, održana je danas na Paliću.
„Strateško partnerstvo, razumevanje, međusobno uvažavanje, bliskost i prijateljstvo Srbije i Mađarske, danas su ponovo potvrđeni i konkretizovani novim sporazumima i projektima, na dobrobit svih naših građana. Dogovaramo velike i važne projekte koji će dati dugoročan doprinos rastu i razvoju Srbije i Mađarske, ali i obezbediti sigurnost za naše građane u vremenima koja dolaze. Time danas otvaramo još jedno poglavlje u saradnji i ispisujemo novu istorijsku stranicu u odnosima dve zemlje“, naveo je predsednik Vučić i dodao da su odnosi sa Mađarskom na istorijskom maksimumu, a posebno je zahvalio mađarskim prijateljima na pomoći u oblasti energetike. On je zahvalio i na tome što su mađarski predstavnici u evropskim telima uvek uz Srbiju.
"Šta god da se dešava, znam da će Mađari biti uz nas i pokazati poštovanje prema srpskim prijateljima, a mi ćemo biti lojalni, iskreni prijatelji", rekao je predsednik. On je istakao da su i ekonomski odnosi dve zemlje na maksimalnom nivou i naveo da je trgovinska razmena 3,65 milijardi evra, gotovo pet puta više nego pre 10 godina, te da je Mađarska peti trgovinski partner Srbije u svetu, a treći iz EU.
Predsednik Vučić je rekao i da su potpisani prvi sporazumi iz oblasti odbrane i bezbednosti.
„Mađarska je članica NATO, a Srbija nije, Mađarska je članica EU, a Srbija nije još, ali smo došli do takvog nivoa odnosa da u jednoj tako važnoj i teškoj stvari za saradnju možemo da budemo najbliži i da najbliže sarađujemo“, zaključio je predsednik. On je naveo i da je formirano 10 radnih grupa zaduženih za saradnju u različitim oblastima, među kojima i one koje se odnose na izgradnju naftovoda između Novog Sada i Mađarske, trgovinu gasom, kao i jedinstvenu naplatu putarina.
„Danas smo govorili o važnim projektima od životnog značaja za Srbiju, a verujem i Mađarsku – od saradnje u oblasti energetike, brze pruge do Budimpešte i izgradnje najnovijeg terminala i logističkog centra, do brojnih drugih projekata koji će olakšati život ljudima u obema zemljama.
Sve je ovo važno, a za nas je od najvećeg značaja međusobno poverenje koje imamo. Mi od Mađarske imamo i podršku na našem evropskom putu i ja sam na tome beskrajno zahvalan našim mađarskim prijateljima“, istakao je predsednik Vučić.
Predsednica Mađarske Katalin Novak istakla je da je ovo zlatno doba odnosa Srbije i Mađarske i da će dve zemlje nastaviti da rade na tome.
"Želimo da nastavimo mađarsko-srpsku saradnju. Radi se o dva naroda koja su suverena i koji poštuju jedni druge. Postoji volja i postoje konkretni planovi da u budućnosti imamo konkretne rezultate. Formirano je više radnih grupa, od kojih očekujemo da postignu rezultate", rekla je predsednica Novak. Ona je ponovila da je Srbiji mesto u EU i da na tom putu može da računa na podršku Mađarske.
Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić rekla je da se marljivo radilo kako bi se došlo do ovakvih odnosa Srbije i Mađarske, koji su vrhunac dostigli na sednici Strateškog saveta za saradnju.
"Mi nemamo strateški savet ni sa jednom drugom zemljom, toliko su danas bliski naši odnosi i na tome će Vlada Srbije predano i marljivo raditi, da dalje unapređujemo saradnju u svim oblastima", istakla je predsednica Vlade Ana Brnabić.
Predsednik Vlade Mađarske Viktor Orban naveo je da je Srbija ključna zemlja Zapadnog Balkana, te da je jačanje Srbije dobro i za Mađarsku.
"Danas smo spojili važne stvari. Srbija nije članica NATO i EU, Mađarska jeste. Razlike koje imamo ne otežavaju našu saradnju, već joj dodaju vrednost. Kada spojimo dve zemlje u strateškoj saradnji, imaćemo ogromnu energiju koju možemo da uložimo u interes i unapređenje položaja naših naroda", poručio je predsednik Vlade Mađarske.
|
|
Srbija i Mađarska potpisale više sporazuma u cilju jačanja saradnje 20.6.2023. |
Srbija i Mađarska potpisale su danas na Paliću, u prisustvu državnog vrha obe zemlje, više sporazuma koji će obezbediti dalje jačanje saradnje, a među kojima su sporazumi u oblasti odbrane i unutrašnjih poslova, kao i za izgradnju novog naftovoda i osnivanje zajedničke firme za trgovinu gasom.
Sporazumi su potpisani nakon Prve sednice Strateškog saveta za saradnju Srbije i Mađarske kojoj su prisustvovali predsednici Srbije i Mađarske Aleksandar Vučić i Katalin Novak, kao i predsednici vlada dve zemlje Ana Brnabić i Viktor Orban.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i predsednica Mađarske Katalin Novak potpisali su Zajedničku političku izjavu o osnivanju Strateškog saveta za saradnju između Republike Srbije i Mađarske.
Sporazum o saradnji između Nacionalne generalne direkcije za strance Mađarske i Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije (azil i migracije), potpisali su prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić i ministar spoljnih poslova i spoljne trgovine Mađarske Peter Sijarto.
Dačić i Sijarto su potpisali i Sporazum između Vlade Srbije i Vlade Mađarske o izmenama Sporazuma o kontroli graničnog saobraćaja u drumskom, železničkom i vodnom saobraćaju, kao i Protokol o kolokaciji u Ambasadi Srbije u Kinšasi između Ministarstva spoljnih poslova Srbije i Ministarstva spoljnih poslova i spoljne trgovine Mađarske.
Ministarka rudarstva i energetike u Vladi Srbije Dubravka Đedović potpisala je sa Sijartom Memorandum o razumevanju o izgradnji naftovoda Mađarska–Srbija.
Direktor kancelarije Saveta za nacionalnu bezbednost i zaštitu podataka Goran Matić i ministar Sijarto potpisali su Sporazum između Srbije i Mađarske o razmeni i uzajamnoj zaštiti tajnih podataka.
Godišnji plan rada za 2022/23. na osnovu Memoranduma o razumevanju između Vlade Srbije i Vlade Mađarske o stručnoj pomoći za pregovore o pristupanju Srbije EU, potpisali su ministarka pravde u Vladi Srbije Maja Popović i ministarka pravde Mađarske Judit Varga.
Sporazum između Vlade Srbije i Vlade Mađarske o unapređenoj strateškoj saradnji u oblasti odbrane potpisali su potpredsednik Vlade Srbije i ministar odbrane Miloš Vučević i ministar odbrane Mađarske Krištof Salai-Bobrovnicki.
Memorandum o razumevanju između Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije i Ministarstva poljoprivrede Mađarske o modernizaciji i digitalizaciji u oblasti poljoprivrede potpisali su ministarka poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u Vladi Srbije Jelena Tanasković i ministar poljoprivrede Mađarske Ištvan Nađ.
Sporazum između Vlade Srbije i Vlade Mađarske o saradnji u oblasti razvoja i unapređenja putne infrastrukture potpisali su ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u Vladi Srbije Goran Vesić i ministar građevinarstva i saobraćaja Mađarske Janoš Lazar.
Izjavu o nameri o elektronskoj razmeni podataka između Uprave carina Ministarstva finansija Srbije i Nacionalne poreske i carinske uprave Mađarske potpisali su direktor Uprave carina Srbije Branko Radujko i ministar finansija Mađarske Mihalj Varga.
Potpisan je i Ugovor o osnivanju SERBHUNGAS društva sa ograničenom odgovornošću Novi Sad, a potpisnici ovog dokumenta su direktor JP „Srbijagas“ Dušan Bajatović i generalni direktor MVM CEEnergy Zrt Laslo Zoltan Fric.
|
|
Letnji kamp srpskog jezika u Nišu - 12.5.2023. |
Akademska srpska asocijacija organizuje „Letnji kamp srpskog jezika“ koji će se održati od 28. jula do 6. avgusta 2023. godine u Nišu.
Akademska srpska asocijacija je jedina akreditovana škola srpskog kao zavičajnog jezika od strane Agencije za kvalifikacije i Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije.
Cilj kampa je učenje, čuvanje i negovanje srpskog jezika i ćiriličnog pisma, kao i povezivanje mladih iz svih krajeva sveta putem časova srpskog jezika.
Pripadnici srpske dijaspore i ljubitelji srpskog jezika, kulture i tradicije, uzrasta od 18 do 25 godina mogu da se prijave na linku:
Informacije o kampu i prijavama za kamp možete videti i na sajtu:
Rok za prijavu je 31. maj 2023. godine. |
|
Dačić se susreo sa Sijartom 10.5.2023. |
Prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Republike Srbije Ivica Dačić imao je danas susret sa ministrom spoljnih poslova i spoljne trgovine Mađarske Peterom Sijartom, koji boravi u Beogradu u okviru 13. zasedanja Zajedničke komisije za ekonomsku saradnju između Republike Srbije i Mađarske.
U izuzetno prijateljskoj i srdačnoj atmosferi, ministri su konstatovali da su sveobuhvatni bilateralni odnosi Republike Srbije i Mađarske na najvišem nivou u novijoj istoriji, što potvrđuje i Ugovor između Vlade Republike Srbije i Vlade Mađarske o prijateljskim odnosima i saradnji u oblasti strateškog partnerstva, koji je stupio na snagu januara ove godine.
U duhu postojećih strateških odnosa i partnerstva, ministri su razgovarali i o predstojećim bilateralnim aktivnostima na najvišem nivou, predviđenim za jun ove godine, koje će dodatno unaprediti dobrosusedske odnose i uspešnu saradnju između Republike Srbije i Mađarske.
Prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Republike Srbije Ivica Dačić je, u ime Republike Srbije i srpskog naroda, zahvalio Mađarskoj na nedavnom postavljanju u pogledu zahteva tzv. Kosova za članstvo u Savetu Evrope. |
|
Obaveštenje - otvaranje Knjige žalosti - 4.5.2023. |
Obaveštavamo da je nakon tragičnog gubitka života u pucnjavi u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu 3. maja 2023. godine, Vlada Srbije proglasila trodnevnu žalost, od 5. do 7. maja 2023. godine.
Ambasada Republike Srbije se zahvaljuje na svim porukama podrške koje smo dobili.
Knjiga žalosti će u Ambasadi Republike Srbije u Budimpešti (Dózsa György út. 92/b, 1068) biti otvorena u narednim danima:
- petak 5. maj od 12:00 do 15.00 časova,
- subota 6. maj od 9.00 do 12.00 časova i
- nedelja 7. maj od 9.00 do 12.00 časova.
Za one koji nisu u mogućnosti da prisustvuju lično, onlajn Knjiga žalosti se može potpisati na: budapest@serbiaemb.t-online.hu
|
|
Konkurs za dodelu stipendija u okviru projekta „Srbija za Srbe iz regiona“ za školsku 2022/23 godinu - 21.4.2023. |
Kandidati zainteresovani za dobijanje stipendije prijavljuju se preko Ambasade Republike Srbije u državi kojoj žive, uz koordinaciju sa legitimnim predstavnicima Srba u državama regiona. Rok za prijavu je 26. maj 2023. godine. |
|
Obeležen Dan sećanja na stradale u NATO agresiji 1999. godine - 24.3.2023. |
Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić i predsednica Vlade Ana Brnabić prisustvovali su večeras, na Trgu Svetog Đorđa u Somboru, državnoj manifestaciji obeležavanja Dana sećanja na stradale u NATO agresiji 1999. godine.
Vučić je tom prilikom istakao da je pre 24 godine umrlo savremeno međunarodno pravo i da to nije birokratska rečenica, već mnogo više od toga.
Od tada više ništa što se u svetu događa ne može da bude gore od onoga što su oni učinili jednoj maloj zemlji, koja je bila kriva samo zato što je želela da bude svoj na svome, slobodna, slobodarska i kao takva nije se dopadala onima koji su 1989, 1990. srušili stari i stvorili novi poredak u kome se samo oni pitaju, naveo je on.
Razorili su mnogo veće zemlje i došla je na red Srbija. Govorili su o borbi protiv varvarstva i onih koji prave humanitarnu katastrofu jer tako sprečavaju genocid. U definiciji genocida, kako je objasnio, suština je da postoji namera o uništenju neke etničke ili verske grupe, a to nikada nije dokazano.
Prošlo je 24 godine, kidali ste nam delove teritorije, ubijali nam decu, civile, vojnike i policajce. Ko vam je to pravo dao? Prkosni i slobodarski duh ste lomili, ali ga nikada niste slomili, poručio je predsednik i naglasio da danas daje sve od sebe kako bi se sačuvao mir.
Moja poruka vama je da hoćemo mir, nećemo nikakve sukobe, ni sa NATO, ni sa bilo kim, ali ćemo čuvati svoju zemlju. I kada vam kažemo šta su crvene linije, onda nemojte dalje da pritiskate, jer onda ćete dobiti odgovor ponosite, dostojanstvene i junačke Srbije, a naš odgovor je – ne damo Srbiju i nikada je nikome nećemo dati, poručio je Vučić.
On je ponovio da nikome nećemo dati našu decu i da nikada nećemo zaboraviti sve koji su stradali u NATO bombardovanju.
Obeležavanju 24. godišnjice NATO agresije prisustvovali su i patrijarh srpski Porfirije, koji je služio pomen žrtvama, predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, kao i predstavnici Narodne skupštine Srbije i ministri u Vladi Srbije i Vladi Republike Srpske.
Sombor je ove godine izabran za grad u kome održava centralna komemorativna manifestacija, jer su u njemu pale prve bombe i izgubljeni prvi ljudski životi.
NATO agresija počela je 24. marta 1999. godine i trajala je 78 dana.
Obraćanje predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića možete pogledati na linku:
|
|
KONKURSI ZA SUFINANSIRANjE PROJEKATA KOJI SVOJIM KVALITETOM DOPRINOSE OČUVANjU I JAČANjU VEZA MATIČNE DRŽAVE I SRBA U REGIONU I MATIČNE DRŽAVE I DIJASPORE - 2.2.2023. |
Obaveštavamo da je PPV i MSP I. Dačić 16. januara o.g. doneo odluku br. 17/30-2023/01 o raspisivanju konkursa za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore kao i matične države i Srba u regionu, a koji imaju za cilj: upotrebu, učenje, čuvanje i negovanje srpskog jezika i ćiriličnog pisma, čuvanje i negovanje srpskog kulturnog, etničkog, jezičkog i verskog identiteta i unapređenje ekonomske saradnje Republike Srbije i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu i odluku br. 18/30-2023/01 o raspisivanju konkursa za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu a koji za cilj imaju upotrebu, učenje, čuvanje i negovanje srpskog jezika i ćiriličnog pisma, čuvanje i negovanje srpskog klulturnog, etničkog i verskog identiteta.
Uvid u raspisane konkurse za sufinansiranje projekata možete izvršiti na sledećim linkovima:
www.mfa.gov.rs
https://www.dijaspora.gov.rs/konkursi.html |
|
eGradjanin – informacija o izdavanju parametara i QR koda za instaliranje mobilne aplikacije Consent ID od 01. februara 2023. godine u Ambasadi R. Srbije u Budimpešti - 1.2.2023. |
eGrađanin je svako lice koje ima korisnički nalog na Portalu EID. eGrađanin može da postane svaki građanin Republike Srbije koji poseduje validan biometrijski dokument (lična karta ili pasoš) i ima navršenih 16 godina života kao i strani državljani, ukoliko imaju privremeni boravak ili stalno nastanjenje u R. Srbiji, odnosno, poseduju evidencijski broj stranca (EBC) koji izdaje MUP R. Srbije.
Za izdavanje parametara i QR koda, obavezno je lično prisustvo u Konzularnom odeljenju, u radno vreme sa strankama. Usluga se ne napalaćuje.
eGrađani najčešće koriste sledeće elektronske usluge: prijava deteta za upis u vrtić, zakazivanje termina za izdavanje lične karte i pasoša, zamena vozačke dozvole, izdavanje digitalnog zelenog sertifikata, zakazivanje termina za PCR testiranje, dobijanje uverenja o nekažnjavanju elektronskim putem, ostvarivanje uvida u zaduženja po osnovu poreza na imovinu, kao i da provere svoje podatke u centralnom registru stanovništva.
|
|
Dačić: Želimo politički dogovor za otvorena pitanja - 10.1.2023. |
Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić izjavio je danas da je Srbija čvrsto opredeljena da se sačuvaju mir i stabilnost na Kosovu i Metohiji, kao i da želi politički dogovor za sva otvorena pitanja.
On je na konferenciji sa mađarskim ministrom spoljnih poslova Peterom Sijartom u Budimpešti, rekao da Srbija smatra da pitanje KiM može samo kompromisom da se reši i da je veoma osetljiva na to da se pristupa u skladu sa politikom dvostrukih standarda kada se radi o teritorijalnom integritetu.
"Ili je teritorijalni integritet princip ili nije, ne može u jednom slučaju da se bude za to, a u drugom da se kaže drugačije. Mi kada govorimo o tome mislimo da svi to znaju, ali možda u Evropi to ne znaju, ali možda ih i ne zanima da je Jugoslavija bila federativna država sastavljena od šest federalnih jedinica i tih šest je dobilo pravo da naprave svoje države", rekao je Dačić.
On je podsetio da su nekadašnju SFRJ činile Srbija, Crna Gora, Severna Makedonija, Hrvatska, BIH i Slovenija, a da Srbija ima dve provincije odnosno pokrajine.
"Vama Mađarima je jasno šta je Vojvodina, e to je isto i Kosovo. Po ustavnim pravima kako je neko mogao da proglasi nezavisnost Kosova bez saglasnosti Beograda, pa nije mogao. To je ilegalno. Neko može to da prihvati i ne mora. U ovom trenutku 106 država u svetu od 193 ne priznaju Kosovo. Kosovo može da računa na 84 glasa najviše u Generalnoj skupštini UN", rekao je Dačić.
On je istakao da pitanje Kosova nije rešeno, ali da dvostruki standardi nisu u redu.
"Kada kažete da imamo u Strazburu Generalnu skupštinu SE, pa onda kažete po tački 1 Ukrajina i kršenje teritorijalnog integriteta u Ukrajini i kažete da zbog toga Rusija treba da se osudi i uvedu sankcije Rusiji. A druga tačka je prijem Kosova u SE, pa to nije logično i nije ni normalno i to je za nas neprihvatljivo", rekao je Dačić.
Naglašava da dok se ne postigne političko rešenje apsolutno je neprihvatljiv prijem Kosova u SE, jer se tu primaju samo države.
"Drugo, kako da se primi u EU kada postoji pet zemalja koje ga nisu priznale", rekao je Dačić.
On je podsetio da kada je nedavno razgovarao sa Sijartom, on mu je rekao da Mađarska pre postizanja dogovora neće podržati prijem u SE, kao i da pretpostavlja da isto važi za EU.
"To je statusno pitanje koje treba da dođe posle postizanja dogovora", rekao je on.
Dačić je podsetio da je 2013. godine on potpisao Briselski sporazum, kao i da devet godina on nije sproveden.
"Da se napravi ZSO i sada Kurti kaže da mu ne pada na pamet da sprovede to. Kako da govorite o sledećim koracima ako ne želite da sporovedete šta je neko potpisao, a EU garantovala. Drugo, tada je rečeno da nema dolaska ROSU gde žive samo Srbi - čemu služe hapšenja Srba, ranjavanje srpske dece na Badnji dan. To su razlozi zašto je Srbija tražila da se vojska rasporedi da pomogne u osiguranju bezbednosti. Ako za tim nema potrebe odgovornost je na Kforu", rekao je Dačić.
Izvor/Foto: Tanjug/MSP |
|
Dačić: Odnosi Srbije i Mađarske na najvišem nivou u poslednjih 10 godina - 10.1.2023. |
Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić izjavio je danas da su odnosi Srbije i Mađarske na najvišem nivou u poslednjih 10 godina.
Dačić je, na zajedničkoj konferenciji za novinare sa mađarskim kolegom Peterom Sijartom, izjavio da su odnosi dve zemlje bazirani na međusobnom poverenju, saradnji, traženju zajedničkih interesa, poštovanju, ali i poštovanju prava nacionalnih manjina kako Mađara u Srbiji i tako i Srba u Mađarskoj.
"Time, što je najvažnije, dajemo veliki doprinos miru i stabilnosti u regionu. Tome mogu da dodam da činjenica o strateškom partnerstvu nije samo mrtvo slovo na papiru, jer mi sa mnogim zemljama imamo ugovor o strateškom partnerstvu, a kao da ih nemamo. Ovde je reč da mi zaista rešavamo brojna pitanja veoma konkretna koja su od interesa građana naših zemalja", poručio je šef srpske diplomatije.
On je kao glavne izazove sa kojima su dve zemlje suočene, naveo rat, migracije i energetsku krizu, istakavši da Srbija i Mađarska nisu krive ni za jedan.
"Nalazimo se u situaciji da moramo jedni drugima da pomažemo i da nema te saradnje bilo bi mnogo teže i Srbiji i Mađarskoj", poručio je Dačić.
Odlična saradnja dveju zemalja, ocenio je, rezultat je poverenja predsednika Aleksandra Vučića i premijera Viktora Orbana, ali i ministarstava spoljnih poslova dveju zemalja koja su predano radila na tome.
"Dogovorili smo se da imamo najmanje jedan sastanak godišnje u Beogradu i jedan u Budimpešti. Nije više vest da smo se sastali, ali je vest koliko su napredovali naši odnosi", konstatovao je Dačić.
Dodao je da svi sporazumi koji su potpisani između dve zemlje imaju veliki značaj za naše građane, poput onog o zajedničkom korišćenju diplomatsko-konzularnih predstavništava u svetu.
Dačić je naglasio da Srbija visoko ceni podršku Mađarske na našem evropskom putu.
"Bio sam svedok da je Sijarto više puta afirmativno govorio na međunarodnim skupovima podržavajući evropski put Srbije. Uvek je isticao da je Srbija primer dobrih međunacionalnih odnosa, a posebno je govorio o odličnom položaju Mađara u Srbiji i upoređivao ga sa drugim zemljama regiona", rekao je Dačić.
On je naveo da je Mađarska peti spoljnotrgovinski partner Srbije sa izuzetnim povećanjem robne razmene i sa željom da se to još poveća.
"Spremni smo da uložimo maksimum da rešavamo probleme kao što su granični prelazi i gužve na graničnim prelazima, rekonstrukcija tih prelaza sa obe strane kako bi se skratilo vreme čekanja, pitanje izgradnje železničkih pruga i puteva u Srbiji", naveo je šef srpske diplomatije.
On je posebno apostrofirao da dve zemlje moraju da se pomažu u snabdevanju energentima.
"Srbija, a verujem ni Mađarska, nema nikakvih posebnih ljubavi prema poreklu gasa i nafte. Samo nam je važno da ga imamo. Naši građani ne mogu da žive i greju se od obećanja. Mi ne spadamo u zemlje koje imaju naftu i gas iz domaćih izvora. Da nismo završili Turski tok, a da nije bilo Mađarske, verujem da ne bi bili tako uporni u njegovoj izgradnji, mi ne bismo mogli da zatvorimo taj deo", istakao je Dačić.
Dodao je da sada, sa ponosom, može da kaže da smo odradili deo od 403 kilometara, koliko ima od bugarske do mađarske granice, a koji prolazi kroz Srbiju i kojim se doprema gas u Mađarsku, a moguće i dalje u zemlje EU.
"Zainteresovani smo da napravimo konekciju i za naftu, jer mi nismo izuzeti od sankcija prema ruskoj nafti. Određene naftovode koje imamo prema Hrvatskoj, ne možemo da dopremamo rusku naftu jer je pod sankcijama", rekao je Dačić.
Izvor: Tanjug
Foto: MSP / Tanjug |
|
Predsednik Vučić u radnoj poseti Mađarskoj - 15.12.2022. |
Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić boravio je danas u radnoj poseti Mađarskoj, gde se, na prelazu Kelebija–Tompa, sastao sa predsednicom Mađarske Katalin Novak.
Nakon obilaska privremenih graničnih barijera, predsednik Vučić je naveo da je Srbija ukinula slobodne vize zbog ilegalnih migracija, do sada za četiri zemlje: Tunis, Burundi, Gvineju Bisao i Indiju.
"Zahvalan sam našim mađarskim prijateljima što smo počeli na nedeljnom nivou da razgovaramo i rešavamo probleme zajedno. Dve vrste mera u Srbiji smo preduzeli. Krenuli smo u prihvatanje i ukidanje slobodnih viza za pojedine zemlje, odakle je dolazio značajan broj migranata. Tek ćemo da preuzimamo mere zajedno sa kolegama iz Austrije i Mađarske", rekao je predsednik Vučić i najavio da ćemo ojačati naše granice prema Severnoj Makedoniji, a kasnije i ka Bugarskoj, jer imamo ove godine 4 puta uvećan priliv ilegalnih migranata sa teritorije Severne Makedonije i 3,6 puta uvećan sa teritorije Bugarske.
"Mi smo samo sa teritorije Severne Makedonije sprečili 45.965 ilegalnih ulaza. Preduzeli smo još jednu meru, a to je oštriji pristup prema naoružanim kriminalnim grupama. Nedaleko odavde, prema Subotici, Paliću i Horgošu, imali smo na više mesta naše snage bezbednosti i oružane obračune i uhapsili smo više od 600 onih koji su mislili da mogu uz oružje da preduzmaju određene nedozvoljene radnje i učestvuju u ilegalnoj migraciji. Verujem da ćemo nastaviti da preduzimamo mere na očuvanju bezbednosti i sigurnosti", istakao je predsednik Vučić i zahvalio prijateljima iz Mađarske na saradnji.
Predsednica Mađarske Katalin Novak je, prilikom obilaska mađarsko-srpske granice sa predsednikom Srbije i bivšim češkim premijerom Andrejem Babišom, istakla da se na toj granici brani Evropska unija.
"Granica je naše obezbeđenje, obezbeđuje našu teritoriju. To je ujedno granica EU. Ako zajedno branimo ovde granicu, onda branimo Evropu, mir i bezbednost građana EU", poručila je mađarska predsednica u izjavi novinarima i dodala da se granica čuva da bi se sačuvao mir, odnosno kako bi konflikti ostali van granica. Ona je objasnila da se zbog toga pravi jasna razlika između migranata, onih koji imaju pravo da se obrate za azil i ilegalnih migranata, ali i naglasila da se pritisak ilegalnih migracija stalno povećava i da se to brojčano može dokazati.
"Do danas imamo više od 271.000 slučajeva ilegalnih pokušaja prelaska granice koje smo sprečili. Njihov broj je dvostruko uvećan u odnosu na prethodnu godinu. To je jedna od pojava sa kojom se suočavamo. Druga pojava je da su migranti sve agresivniji, sve više je krijumčara ljudi, svakodnevni su napadi na pripadnike granične policije. To ne možemo dozvoliti", istakla je predsednica Novak i dodala da je neophodno proširiti saradnju i zajednički doprineti zaštiti zajedničke granice.
Bivši premijer Češke Andrej Babiš rekao je da je jedno od rešenja za sprečavanje ilegalnih migranata da Rumunija i Bugarska, kao i Srbija i sve zemlje Zapadnog Balkana budu deo Šengena.
"Potrebne su nam Rumunija, Bugarska, Srbija, ceo Balkan. Nije potrebno da su svi članice EU, ali potrebne su nam te zemlje", rekao je bivši premijer Češke Republike i dodao da se Evropski savet problemom ne bavi na pravi način. On je naveo da u zajedničko rešenje treba uključiti i Tursku, odakle dolaze milioni izbeglica, kao i Siriju.
Foto: Dimitrije Gol
|
|
Javni poziv za dodelu nacionalnih priznanja Srbima iz regiona i dijaspore - 23.11.2022. |
Javni poziv za podnošenje predloga za dodelu nacionalnih priznanja za izuzetan doprinos, rezultate i zasluge u oblasti ostvarivanja saradnje i jačanja veza matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu
Ministar spoljnih poslova I. Dačić doneo je odluku broj 361/30-2022/01 dana 16. novembra o.g. kojom se raspisuje javni poziv za podnošenje predloga za dodelu nacionalnih priznanja za izuzetan doprinos, rezultate i zasluge u oblasti ostvarivanja saradnje i jačanja veza matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu.
Predlog za dodelu nacionalnog priznanja može podneti:
- organizacija dijaspore i organizacija Srba u regionu,
- udruženja čije su delatnosti ili deo delatnosti, usmerene na oblast za koju se predlaže dodela nacionalnog priznanja,
- diplomatsko konzularna predstavništva Republike Srbije,
- crkve i verske zajednice,
- predlog za dodelu nacionalnog priznanja „Majka Srbija“ mogu podneti i jedinice lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Uvid u raspisani javni poziv možete izvršiti na sledećim linkovima:
Podnosioci predloga dužni su da najkasnije do 02. decembra 2022. godine iste dostave Ministarstvu spoljnih poslova - Upravi za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu. |
|
Drugi trilateralni Samit Srbije, Mađarske i Austrije - 16.11.2022. |
Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas sa saveznim kancelarom Republike Austrije Karlom Nehamerom i predsednikom Vlade Mađarske Viktorom Orbanom u okviru drugog trilateralnog Samita Mađarske, Srbije i Austrije. Tom prilikom, trojica zvaničnika su potpisala Memorandum o razumevanju između Republike Austrije, Mađarske i Republike Srbije o jačanju trilateralne saradnje u oblasti efikasne borbe protiv ilegalnih migracija.
"Danas smo potpisali važan Memorandum o razumevanju, a naši timovi nastavljaju da rade na daljoj konkretizaciji aktivnosti. Ponosni smo na činjenicu da će srpski, austrijski i mađarski policajci zajedno raditi na ovom zadatku. Želimo da tu odbrambenu granicu za Mađarsku u Austriju i Srbiju pomerimo na jug, a kasnije ćemo biti spremni da je zajedno sa Severnom Makedonijom pomeramo dalje na jug. Time štitimo i čuvamo Evropu, ali štitimo i svoju zemlju", poručio je predsednik Vučić i dodao da je broj ilegalnih migranata gotovo udvostručen u odnosu na prošlu godinu. On je naveo da je nekoliko koraka već preduzeto.
"Prvi koraci su usaglašavanje vizne politike sa politikom Evropske unije. Više nemamo slobodan vizni režim sa Tunisom, koji je trajao od 1962. godine, ni sa Burundijem, a uskoro ćemo morati sa još dve zemlje da imamo drugačiji vizni režim, isti onakav kakav postoji u Evropskoj uniji", rekao je predsednik Vučić i objasnio da ilegalni migranti u Srbiju najčešće stižu iz dve zemlje – Severne Makedonije i Bugarske.
"Dogovorili smo se danas da zajednički, uz podršku Mađarske i Austrije, angažujemo veći broj policajaca na granici prema Severnoj Makedoniji, da uključimo i značajnu opremu, automobile sa termovizijskim kamerama i da pokušamo da tu odbrambenu liniju pomerimo na jug. Srbija ne želi da bude parking za ilegalne migrante", istakao je predsednik Vučić i podsetio da je Srbija prema izbeglicama i prema onima kojima je teško uvek imala razumevanja i pokazivala solidarnost, a to će raditi i dalje.
"Važan je dogovor o readmisiji, odnosno proterivanju onih koji nemaju šanse da dobiju azil, a žele po svaku cenu da ostanu na našoj teritoriji. Za nas je to veoma važan dogovor, jer ćemo morati da obezbeđujemo avione za povratak u njihove zemlje. To je veoma skupo. Te troškove ćemo da podelimo sa našim partnerima iz Mađarske i Austrije", istakao je predsednik Vučić i zahvalio saveznom kancelaru Nehameru na posvećenosti, a mađarskom premijeru Orbanu na svoj pomoći koju je pružio Srbiji.
Savezni kancelar Republike Austrije Karl Nehamer zahvalio je predsedniku Srbije na pozivu i gostoprimstvu, ali i na saradnji punoj poverenja. On je rekao da su Srbija, Austrija i Mađarska osnovale partnerstvo kada je reč o borbi protiv ilegalnih migracija i organizovanog kriminala.
"Došli smo do tačke gde pojedinačne zemlje EU traže nove vidove partnerstva van onoga što je moguće u EU, jer ono što se do sada ostvaruje unutar sistema azila EU nije dovoljno. Od našeg poslednjeg susreta mnogo toga se dogodilo, predsednik Vučić se založio da se azilantski turizam okonča i zahvaljujem mu na tome što je ozbiljno shvatio brige Austrije i što je nije ostavio na cedilu", istakao je kancelar Nehamer i najavio da će Austrija poslati još 100 policajaca i policajki u zajedničke timove na granicama i adekvatno opremljena vozila i dronove.
"Zahvalan sam i Srbiji i Mađarskoj što ćemo prvi put pokrenuti projekat da se deportuju migranti koji nelegalno borave u Srbiji. Ja sam tu platformu predložio još kao ministar unutrašnjih poslova i staviću je na raspolaganje Srbiji", naveo je austrijski kancelar i dodao da Austrija već ima 96.000 zahteva za azil ove godine, te da je to znak da dosadašnji sistem azila u EU ne funkcioniše.
"Moramo brzo doći do odluka i drago mi je što naše tri zemlje zajednički rade na tome da zaštite svoje granice. To je snažnan signal što dve države članice EU, Mađarska i Austrija, zajedno sa Srbijom, zaista snažnim i pozudanim partnerom, odavde šalju signal Briselu", naglasio je kancelar Nehamer i istakao da je Austrija strastveni borac za to da države Zapadnog Balkana pristupe EU.
"I da partneri kao što je Srbija, ne samo dobiju perspektivu, već da se ostvari i konkretan napredak, pošto su veliki izazovi u borbi protiv ilegalnih migracija, terorizma i organizovanog kriminala, kao i kada je reč o snabdevanju energijom. Stvari najbolje funkcionišu kada se njima zajednički bavimo", zaključio je savezni kancelar Republike Austrije Karl Nehamer.
Predsednik Vlade Mađarske Viktor Orban rekao je na konferenciji za novinare da se Mađarska nalazi u specifičnoj situaciji jer joj je sused Ukrajina, gde je rat, i odatle je jedan pritisak, a preko Srbije dolaze migranti i to je drugi pritisak.
"Kada si u opasnosti onda moraš da se trudiš da tu opasnost otkloniš. Mi se zalažemo za mir. Mi sa Srbijom delimo sudbinu i u dobru i u zlu i pomažemo kada je kome potrebna pomoć. Usled jučerašnjeg bombardovanja prekinut je dovod nafte iz pravca Ukrajine u Mađarsku, nadam se da će se danas to regulisati", naveo je premijer Orban. On je istakao da već dugo vodi rat protiv ilegalne migracije i dodao da je oko 250.000 pokušaja prelaska granice osujećeno.
"Treba da im pojasnimo da preko naše granice nema prelaska. Mađarska je 1,6 milijardi evra uložila od 2015. godine u zaštitu granica. Ključna zemlja evropske bezbednosti je Srbija. Dužni smo da zahvalimo Srbiji", rekao je mađarski premijer i dodao da bi zaštita od ilegalne migracije bila lakša ako bi Srbija bila u EU.
"Mađarska nastoji da se Srbiji omogući članstvo. Dok se to ne desi, moramo da stavimo granicu što južnije. Ovo će biti dugoročan problem", zaključio je predsednik Vlade Mađarske Viktor Orban.
|
|
Govor ministra spoljnih poslova Nikole Selakovića na sednici SB UN povodom izveštaja o radu UNMIK - 18.10.2022. |
Poštovani predsedniče Saveta bezbednosti,
Uvaženi članovi Saveta bezbednosti,
Poštovana specijalna predstavnice,
Čast mi da se ponovo obraćam ovom uvaženom telu Ujedinjenih nacija i da danas razmatramo novi izveštaj generalnog sekretara o radu misije UN na teritoriji naše južne pokrajine, na Kosovu i Metohiji.
Želim da zahvalim generalnom sekretaru i specijalnoj predstavnici generalnog sekretara i šefu UNMIK-a na podnošenju izveštaja. Prepoznajemo napore koje gđa Zijade ulaže u obavljanju ove veoma odgovorne funkcije, naročito imajući u vidu neophodnost sveobuhvatnog sagledavanja i kompleksnost situacije na terenu.
I ovom prilikom želim da naglasim da Republika Srbija visoko uvažava aktivnosti UNMIK na Kosovu i Metohiji, formirane Rezolucijom SB UN 1244. Zalažemo se za njeno kontinuirano delovanje u neizmenjenom i nesmanjenom obimu i kapacitetu, a posebno imajući u vidu da Misija još uvek nije ispunila osnovni cilj svog mandata - miran i normalan život svih građana naše južne Pokrajine.
Dame i gospodo,
Nažalost, moram da konstatujem da poslednji meseci nisu doneli više stabilnosti na Kosovu i Metohiji i da situacija u Pokrajini nije baš onakva kakva je predstavljena u izveštaju. Jednostranim potezima rukovodstvo u Prištini nastavlja da svesno i sistematično produbljuje etničke razlike izazivajući diskriminaciju i nipodaštavanja nealbanskog stanovništva. Prema našim saznanjima od početka ove godine zabeleženo je 105 etnički motivisanih napada. Pored toga, Priština aktivno radi na postavljanju administrativnih i birokratskih prepreka, preduzimanjem poteza i mera koji nisu usaglašeni u dijalogu dve strane, kao osnovnom mehanizmu za pregovore i postizanje rešenja između Beograda i Prištine. Njihov odnos i postavljanje je u tom smislu višestruko problematično. Svojim neodgovornim ponašanjem, privremene institucije samouprave svesno sabotiraju napore ne samo Beograda, već i EU i drugih involviranih strana u međunarodnoj zajednici, sa očiglednom namerom sprovođenja dva cilja – prvi je izbegavanje sprovođenja preuzetih obaveza. Drugi, krajnji i daleko alarmantniji cilj je zastrašivanje, marginalizacija i progon Srba.
I dalje se, kao i godinama unazad, Srbi na različite načine zastrašuju, podstiču na napuštanje svojih domova, sela i gradova u kojima su rođeni i žive, a oni raseljeni obeshrabruju da se vrate tamo gde su rođeni i započeli svoje živote. Privremene institucije planski rade na tome da uklone i izbrišu što je više moguće onog kulturnog i nacionalnog diverziteta koji još opstaje. Istovremeno, Priština svesno potpiruje međuetničke tenzije koristeći sve dostupne metode. Tako je, prilikom hapšenja Nikole Nedeljkovića zbog navodnog „izazivanja etničke mržnje i netrpeljivosti“, a zapravo prisustvovanja proslavi obeležavanja Vidovdana, Nikola osuđen na punih osam meseci bez ijednog materijalnog dokaza. Sa druge strane, podsećam da ni do danas nema nijednog pravosnažno osuđenog izvršioca za više od 1.000 Srba stradalih samo od 1999. godine. Zbog ovakvog, planskog zastrašivanja etnički su očišćeni gotovo svi gradovi i sela na Kosovu i Metohiji, a predstavnici Prištine svojim delovanjem nastavljaju da ignorišu patnje, dosipajući so na rane Srbima koji su morali da napuste svoja vekovna ognjišta, a podvlačim, u pitanju je preko 200 hiljada ljudi. Takav odnos traje već 23 godine i ne menja se, što je u potpunoj suprotnosti sa demokratskim vrednostima i principima koje PIS često u svojim izjavama afirmišu. Prištinske delegacije u svim dosadašnjim izlaganjima pred ovim uvaženim telom naglašavaju šta je nekada bilo, bolno izostavljajući kako danas žive nealbanci na Kosovu i Metohiji.
Stoga, smatram potrebnim da naglasim da je neophodna istinska politička volja involviranih međunarodnih činilaca i Prištine, kako bi se stvorili uslovi za početak kraja diskriminacije na nacionalnoj osnovi i zajednički život u Pokrajini.
Dozvolite mi, uvaženi članovi Saveta bezbednosti, da skrenem Vašu pažnju i na rigidan, sporan i krajnje neozbiljan nastup druge pregovaračke strane u okviru dijaloga. U ostvarivanju gore pomenutih ciljeva Priština primenjuje takozvanu politiku reciprociteta, dobro osmišljenu, malicioznu strategiju koja nažalost nije samostalno zamišljena. Kontinuiranim insistiranjem na međusobnom priznanju kao centralnom delu dijaloga, takozvana politika reciprociteta na najbolji način pokazuje suštinsku nespremnost trenutnog političkog rukovodstva Prištine za pronalazak bilo kakvog kompromisnog rešenja. Podsetiću vas, razgovori između Beograda i Prištine nisu započeti sa izborom aktuelnog rukovodstva Prištine, već traju čitavih 11 godina od kada je započet tehnički dijalog (8.3.2011). Samim tim, ocenjujemo kao nedopustive pokušaje da se aktuelni format dijaloga dezavuiše, a dogovori poništavaju samo zato što ne odgovaraju trenutnim političkim činiocima. Neprihvatljivo je da se trenutne geopolitičke okolnosti koriste da se, jednostavno, jednim potezom precrta ono na čemu je godinama mukotrpno rađeno. Beograd je, podvlačim, institucionalno od samog početka uključen u dijalog, dok je posvećenost druge strane varirala i varira u zavisnosti od političke opcije koja je na vlasti.
Zaoštreni politički nastup i narativ aktuelnog rukovodstva PIS u Prištini prate i konkretni destabilišući koraci. U izveštajnom periodu, zamaskirane kao pokušaji navodne integracije u društvo, nametnute su mere o registarskim oznakama. Podsećam i ponavljam, o uvođenju ovakvih mera nije bilo saglasnosti u dijalogu Beograda i Prištine. Verujem, dame i gospodo, da ćemo i danas od strane predstavnice PIS u Prištini čuti navode kako je njihova strana ispunila sve obaveze, ali upravo odluka o preregistraciji tablica pokazuje da, po ko zna koji put, Priština ne samo da ne ispunjava dogovoreno, već poništava rezultate dijaloga, stvarajući iznova novu krizu. O efektu ovakvih, nasilno nametnutih mera najbolje govori da je od donošenja odluke zabeležen jednocifren broj preregistrovanih vozila sa srpskim registarskim tablicama, od čega je svega dvoje Srba sa severa KiM. To je još jedan pokazatelj da Priština ne uživa podršku svih, a da, sa druge strane, u kontinuitetu provocira prirodnu reakciju srpskog stanovništva, koje ne može da kontinuirano preživljava samovolju rukovodstva iz Prištine.
Verujem da ćemo i danas čuti ustaljeni narativ predstavnika iz Prištine koji pokušavaju da svaku reakciju Srba na KiM predstave kao aktivnost organizovanu od strane Beograda u navodnim pokušajima destabilizacije. Ovakve tvrdnje jednostavno ne odgovaraju istini. Srbija, sa svoje strane, ni na koji način ne može da obuzda revolt koji vlada među nealbanskim stanovništvom Kosova i Metohije. Nepobitna je činjenica da protesti građana predstavljaju bunt protiv dugogodišnjeg institucionalnog nasilja i obespravljivanja nealbanskog stanovništva, kojem se, u ovom slučaju, uskraćuje pravo na mirno uživanje privatne imovine stečene na zakonit način. Priština se dakle ne zaustavlja u pokušajima oduzimanja imovine, a, kao što je poznato, jedna od meta je i Srpska pravoslavna crkva, i to dovođenjem u pitanje vraćanja imovine manastiru Dečani, čime Priština paradoksalno ne ispunjava odluke sopstvenog tzv. Ustavnog suda.
Dame i gospodo,
Dugo sam razmišljao kako da ilustrujem stvarnu sliku svakodnevice nealbanskog stanovništva na Kosovu i Metohiji. Navešću samo neke od činjenica. Prema našoj evidenciji nesmanjen je intenzitet obespravljivanja nealbanskog stanovništva, a ni broj etničkih motivisanih incidenata se nažalost nije smanjio. I u poslednjem izveštajnom periodu zabeleženi su brojni incidenti, govor mržnje, zastrašivanja, kršenja prava na pravično suđenje, ugrožavanja prava na slobodu kretanja i verskih prava, skrnavljenja crkava i grobova. Neprihvatljivi su i učestali napadi na objekte Srpske pravoslavne crkve, a posebno ponižavajuć odnos prema srpskoj kulturnoj i duhovnoj baštini na prostoru Kosova i Metohije, uključujući i 4 spomenika koji su uvršteni na Listu svetske baštine Uneska. Sveštenicima i monaškim zajednicama se nameću brojne administrativne i tehničke barijere, čime se otežava, pa čak i onemogućava njihov opstanak na crkvenim imanjima.
Kada je reč o pravima građana, pokušajte da zamislite da vam je oduzeto elementarno političko i građansko pravo da glasate. Srbima u Pokrajini je to urađeno i to uz učestala zastrašivanja i nasilne upade specijalnih snaga Rosu, koji su instrument za sprovođenje ciljeva Prištine pod izgovorom navodne borbe protiv kriminala. U decembru prošle godine Bratislav Nikolić, predsednik opštine Štrpce, pritvoren je pod sumnjom za organizovani kriminal i korupciju - još nije optužen i drže ga u pritvoru u Podujevu. Jedini razlog je pravljenje dodatnog i konačnog pritiska na srpsku zajednicu u Štrpcu.
Na koji način se opravdava borba protiv kriminala kada se specijalne snage Rosu koriste za upade na seoske slave, pretresanje škola i kidnapovanje vozača sanitetskog vozila koji je prevozio medicinsku infuziju i lekove? Koji su motivi i racionalizacija ovih postupaka? Samo pokušajte da zamislite i da se stavite u cipele Dragice Gašić, jedine srpske povratnice u Đakovicu. Zamislite da vam je i dalje zbog vašeg porekla i nacionalnosti zabranjeno da kupite hleb, jer živite u opštini koju lokalni Albanci ponosno smatraju zabranjenom za nealbance. Da čak jedanaest albanskih organizacija građanskog društva zahteva vaše proterivanje, kao i zabranu da se ikad ubuduće ijedan nealbanac vrati u taj grad. Onda vam je jasan nivo zastrašivanja sa kojima se suočavaju Srbi povratnici. Jasno vam je zašto je procenat povratnika ispod 2% i zašto je on i dalje jedan od najmanjih na svetu. Dozvolite mi da postavim pitanje, da li su ovo odlike društva koje se prema svetu predstavlja kao demokratija i faktor stabilnosti u regionu?
Svesni smo da dijalog ima širu dimenziju i da može uticati na situaciju u celom regionu. U prilog tome svedoče i sve izjave srpskih zvaničnika, uključujući i samog predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića. „Bolje sto godina pregovarati nego jedan dan ratovati“ reči su našeg predsednika koje najbolje opisuju politiku mira, pomirenja, regionalne saradnje koju sprovodi srpsko rukovodstvo, vođeno vizijom izgradnje zajedničke i prosperitetne budućnosti Balkana.
Verujem da je odgovornost današnjih lidera da stvore jasnu zajedničku viziju za buduće generacije. Takvu viziju pokazali su lideri i Beograda i Tirane stvarajući Otvoreni Balkan, inicijativu iz regiona za region, koja već daje konkretne rezultate. Srbija je u više navrata, bez razumevanja druge strane, ispružila ruku ka Prištini pozivima za uključivanje u ovu inicijativu, računajući da će postojati svest o važnosti ekonomskog povezivanja i napretka za dobrobit građana celog Balkana.
Dame i gospodo,
Kategorički odbacujemo argumentaciju Prištine o navodnoj protivustavnost formiranja Zajednice srpskih opština, jer je jasno da stav Prištine prema ovoj obavezi predstavlja odnos prema srpskom narodu u Pokrajini i ukazuje da se ona protivi tome da se srpski narod organizuje kao etnička zajednica i tako ostvari svoja kolektivna prava. Njihov pristup ima za cilj, kao poželjan model, sredine bez Srba, kao što su Priština, Đakovica ili Peć, ili neka druga slična mesta u Pokrajini. Za našu stranu je neprihvatljivo da Priština već punih 3.470 dana odbija da ispuni svoje obaveze i da razgovara o formiranju Zajednice srpskih opština, i uveravam vas da, bez obzira na ovu činjenicu, Srbija neće odustati od napora za pronalaženje kompromisnog rešenja za trenutnu situaciju.
Podsetiću vas da predstavnici Prištine, iako u svojim istupanjima često ponavljaju da je slučaj takozvanog "Kosova" gotova stvar, već 14 godina nisu priznati od strane većine članica UN. Ako je tzv. nezavisnost Kosova realnost, zašto onda imamo dijalog? Zašto je onda sve više pritiska na Beograd za potrebu obostranog priznanja? Ono što trenutno političko rukovodstvo Prištine odbija da prihvati je da se Beograd ne može zaobići u potrazi za konačnim rešenjem. To važi i u slučaju sve učestalijih najava članstva Prištine u međunarodnim organizacijama. Da li će ovakvi potezi pomoći stvaranju potrebne atmosfere za dijalog? Da li pak na ovaj način nagrađujemo destruktivno ponašanje Prištine i odbijanje dijaloga? Naše viđenje je da pokušaji učlanjenja tzv. "Kosova" u međunarodne organizacije predstavljaju nedopustiv čin i Srbija će odlučno nastupati protiv takvih koraka Prištine.
Tokom prošle sednice ovog uvaženog tela u aprilu ove godine mogli smo čuti pozive pojedinih članica SB UN za smanjivanjem, pa čak i gašenjem UNMIK, uz objašnjenje da Priština ima sopstvene i funkcionalne institucije. Međutim, okolnosti koje sam vam predočio i situacija na terenu nas iznova podseća da je međunarodno prisustvo u našoj južnoj pokrajini još uvek neophodno i s tim u vezi, podržavamo napore koje ulažu UNMIK, KFOR, EULEKS i OMIK u okviru svojih mandata. Srpsko i drugo nealbansko stanovništvo na Kosovu i Metohiji ima najviše poverenje u međunarodno prisustvo i smatra ga garantom bezbednosti, što dodatno potvrđuje da međunarodne misije moraju ostati angažovane u nesmanjenom obimu i kapacitetu u skladu sa Rezolucijom SB UN 1244.
Na kraju,
Želim da ukažem da u poslednje vreme u svim međunarodnim forumima čujemo pozive na poštovanje principa UN. Podržavamo teritorijalni integritet svih članica UN. Ali, šta je sa Srbijom? Želeo bih da upitam cenjene članice ovog uvaženog tela da li se potrebe primene principa iz Povelje UN odnose samo na neke ili na sve njene članice? Kao država koja dosledno poštuje međunarodno pravo i još uvek trpi posledice kršenja istog, verujemo bi Povelja UN i međunarodno pravo, uključujući teritorijalni integritet i suverenitet država, trebalo da se poštuje od strane svih i primenjuje neselektivno na sve države članice UN. Podsetiću vas da je upravo ovo telo pre više od dve decenije donelo rezoluciju 1244 kojom je potvrđen teritorijalni integritet Srbije, ali to nije sprečilo pojedine države da priznanjem tzv. „Kosova“ pogaze principe UN, ali i rezoluciju koju su same donele prilagođavajući međunarodno pravo svojim interesima i ciljevima. Upravo zato, sve češće pominjanje slučaja „Kosova“ je pokazatelj da je pravljenjem presedana otvorena Pandorina kutija, jer snaga svakog principa počiva na njegovoj potpunoj i univerzalnoj primeni i bezuslovnom pridržavanju.
Primetićete da sam u svom izlaganju postavio mnoštvo pitanja i izražavam nadu da ćemo danas od Vas, poštovanih članica SB UN i predstavnika Prištine, čuti odgovore na bar neka od njih, jer žitelji Kosova i Metohije, bilo koje nacionalnosti, bilo da su Srbi ili Albanci to zaslužuju.
Svi žitelji Kosova i Metohije sa punim pravom očekuju poboljšanje atmosfere i primirivanje tenzija na etničkom nivou koje su preduslov za normalan život. Za takav korak neophodna nam je konstruktivnost koja na strani Srbije neizostaje, ali i istinska puna podrška međunarodnih činilaca. Ističem da Srbija uvek bila i ostaje duboko posvećena pronalasku održivog rešenja mirnim putem, a zarad mira, stabilnosti i zajedničke budućnosti.
Hvala.
|
|
Ministri Srbije, Austrije i Mađarske o migracijama i energetskoj bezbednosti - 6.10.2022. |
Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković imao je danas u Beogradu trilateralni sastanak sa šefovima diplomatija Austrije i Mađarske Aleksanderom Šalenbergom i Peterom Sijartom.
Jedna od tema sastanka bila je unapređenje saradnje u borbi protiv iregularnih migracija, a ministar Selaković je podsetio da Srbija u kontinuitetu dobija od EU pohvale za odgovorno i konstruktivno delovanje na rešavanju ovog problema.
Selaković je naglasio da je Srbija otvorena za partnersku saradnju sa susedima na planu migracija i migracionih politika kako bi se doprinelo rešavanju zajedničkih izazova, kao što su krijumčarenje migranata, razvoj legalnih puteva za migracije i efikasna primena sporazuma i aranžmana o readmisiji.
Srbija će, prema njegovim rečima, kao zemlja na tranzitnoj ruti, nastaviti da obezbeđuje adekvatne prihvatne centre za smeštaj migranata, kao i hranu i zdravstvenu negu za sve migrante na našoj teritoriji, u skladu sa najvišim standardima međunarodnog humanitarnog prava.
Ministri su razmotrili konkretne mogućnosti intenziviranja saradnje u zaštiti i kontroli granica.
Srbija će, prema rečima ministra Selakovića, do kraja godine značajno uskladiti svoju viznu politiku sa viznom politikom EU, kako ne bismo bili korišćeni kao ulazna zemlja za ilegalne migracije, a već u ovom trenutku razmatraju se dodatne mere za prevenciju, odnosno sprečavanje ulaska lica iz trećih zemalja kod kojih postoji opasnost od ilegalnih migracija.
Ministri su na sastanku, takođe, veliku pažnju posvetili pitanju energetske bezbednosti, a Selaković je sagovornike upoznao sa naporima koje Srbija čini na planu diversifikacije snabdevanja energentima. Istakao je da je zabrinjavajuće i neprijateljski neizuzimanje jedino Srbije, na inicijativu Hrvatske, iz sankcija EU na uvoz ruske nafte preko naftovoda Janaf, kao i korišćenje energenata u političke svrhe.
Šef srpske diplomatije je, i ovom prilikom, kolegama iz Mađarske i Austrije zahvalio zbog podrške Srbiji na putu ka punopravnom članstvu u EU, ali i izrazio zadovoljstvo zbog kontinuiranog jačanja ekonomske saradnje naše tri zemlje.
Ministri su razmenili mišljenja o situaciji u regionu zapadnog Balkana, a Selaković se osvrnuo i na inicijativu Prištine za članstvo takozvanog „Kosova“ u Savetu Evrope, čemu se Srbija oštro protivi, objasnivši da bi razmatranje zahteva entiteta sa nerešenim statusom dovelo do novih političkih podela u Savetu Evrope u trenutku kada je ključno da se obezbedi stabilnost i kredibilitet te organizacije.
Izvor/Foto: www.mfa.gov.rs |
|
Predsednik Vučić na trilateralnom Samitu Mađarske, Srbije i Austrije - 3.10.2022. |
Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić učestvovao je u Budimpešti na trilateralnom Samitu Mađarske, Srbije i Austrije sa predsednikom Vlade Mađarske Viktorom Orbanom i saveznim kancelarom Republike Austrije Karlom Nehamerom.
Na zajedničkoj konferenciji za medije, predsednik Vučić je naveo da je sa premijerom Orbanom i kancelarom Nehamerom razgovarano o svim važnim i teškim pitanjima sa kojima se suočavamo, kako o energetici, tako i finansijskoj situaciji u sve tri zemlje, kao i koliko će teško biti premostiti jesen, zimu, ali i proleće.
„Želim da izrazim ogromnu zahvalnost našem domaćinu Viktoru Orbanu na izuzetnom gostoprimstvu i tome što uvek ima dovoljno hrabrosti, snage i volje da pokrene važna regionalna pitanja. Zahvalan sam što zajednički preduzimamo akciju u jednoj važnoj oblasti kakva je oblast migratorne politike, a u kojoj je Srbija specifični slučaj. Imamo ponovo rast izbeglica iz Avganistana, Sirije, Pakistana. Sa druge strane imamo i dolazak ljudi iz Rusije u sve većem broju. Na današnji dan imamo registrovano 17 hiljada onih sa dozvoljenim boravkom u Srbiji iz Ruske Federacije i Ukrajine zajedno. To je sve nemali teret za jednu relativno malu zemlju kakva je Srbija", rekao je predsednik Vučić navodeći da su se lideri dogovorili da se Srbija do kraja godine značajno uskladi sa viznom politikom Evropske unije, čime će se onemogućiti svi oni koji Srbiju koriste kao dolaznu zemlju ne zbog stvarnih potreba, već ilegalne migracije ka zapadu.
Predsednik Vučić je istakao da će Srbija biti pouzdan partner mađarskim i austrijskim prijateljima, odgovorna i ozbiljna zemlja.
"Važno je da smo, govoreći o svim drugim temama, dobro razumeli jedne druge. Kada pričate o rezervama gasa svako čuva svoje, ali kada bude zafalilo međusobno ćemo uzimati jedni od drugih. Isti je slučaj i sa hranom, sa kojom će sigurno biti krize. Na ivici gladi će biti 48 zemalja što će se prebaciti dalje na migratorne tokove, a mi ćemo morati da obezbeđujemo podršku jedni drugima na svaki način", naglasio je predsednik Vučić zahvalivši Orbanu i Nehameru na podršci koju pružaju Srbiji na njenom evropskom putu.
Premijer Mađarske Viktor Orban izjavio je danas u Budimpešti da su rusko-ukrajinski rat, visoke cene energenata i sankcije, skrenuli pažnju sa problema sve većeg broja migranata kojima su najviše ugrožene upravo ove tri zemlje i da je zato potrebna nova dimenzija saradnje.
"Ovo je prvi u nizu susreta zemalja koje najteže pogađa ilegalna migracija. Svi smo ugroženi i treba mnogo ulagati u rešavanje tih problema. Nismo zadovoljni sadašnjom situacijom na granici Srbije i Mađarske", rekao je Orban ističući da Srbija i Mađarska čuvajući svoju čuvaju i austrijsku granicu i sprečavaju krijumčarenje ljudi.
Austrijski kancelar Karl Nehamer konstatovao je da su svi jednako pogođeni problemom migracija.
"Iako Austrija nije na spoljašnjoj granici EU, trenutno imamo oko 70 hiljada zahteva za azil ljudi iz Indije, Pakistana, Bangladeša i Avganistana. Mimo toga, Austrija obezbeđuje zaštitu za 80 hiljada žena, muškaraca i dece iz Ukrajine", kazao je Nehamer zahvalivši predsedniku Srbije i policiji na dobroj saradnji.
Predsednik Vučić se danas sastao i sa predsednicom Mađarske Katalin Novak, sa kojom je još jednom razmenio mišljenja o pitanjima od najvećeg značaja za građane obe zemlje, te potvrdio da je Srbija iskreno posvećena prijateljstvu prema Mađarskoj.
|
|
POPIS STANOVNIŠTVA, DOMAĆINSTAVA I STANOVA 2022. GODINE - 1.10.2023. |
Popis stanovništva, domaćinstava i stanova se sprovodi SAMO u Republici Srbiji u periodu od 1. do 31. oktobra 2022. godine. U popisu se prikupljaju podaci i o članovima domaćinstva koji se u vreme popisa nalaze u inostranstvu (školuju se, rade ili borave u inostranstvu iz drugih razloga). Za ta lica podatke daju članovi njihovih domaćinstava u Republici Srbiji.
Istovremeno obaveštavamo da u periodu sprovođenja popisa, od 1. do 31. oktobra 2022. godine, Republički zavod za statistiku sprovodi Istraživanje o državljanima R. Srbije koji žive u inostranstvu a koje je namenjeno upravo državljanima koji, sa svim članovima svog domaćinstva ili kao samačko domaćinstvo, žive u inostranstvu. Upitnik će biti dostupan na sajtu RZS od 1. oktobra ( https://www.stat.gov.rs/).
Svrha sprovođenja ovog istraživanja je da se dobije potpunija slika o brojnosti, osnovnim demografskim, migratornim, obrazovnim i drugim karakteristikama državljana R. Srbije u inostranstvu. |
|
Selaković: Intenzivna diplomatska aktivnost u Njujorku, afirmisali smo našu politiku - 24.9.2022. |
Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković izjavio je da je delegacija Srbije završila veoma intenzivnu diplomatsku aktivnost u Njujorku u okviru 77. Generalne skupštine UN, da je održao ukupno 100 sastanaka na marginama tog zasedanja, a da je potpisano 12 sporazuma, protokola i memoranduma sa predstavnicima država sa kojima je imao priliku da se sastane.
Ministar Selaković je naveo da je Generalna skupština UN bila prilika da se na marginama tog zasedanja održi niz sastanaka sa kolegama ministrima spoljnih poslova iz više država sveta i sa predstavnicima kako SAD, odnosno njihovog Kongresa, tako i sa predstavnicima Američko-jevrejskog komiteta, Alijanse civilizacija, ali i Svetskog ekonomskog foruma.
"Kada se svede računica ovogodišnje Generalne skupštine UN i sastanaka na marginama, mogu sa ponosom da kažem da je održano ukupno 100 susreta, od toga 95 sa ministrima spoljnih poslova i pet sa predstavnicima Američko-jevrejskog komiteta, Alijasne civilizacija i Svetskog ekonomskog foruma", naveo je šef srpske diplomatije.
Ministar Selaković je naglasio da je to bila odlična prilika da se afirmiše ono što jeste naša politika, a da su kolege ministri spoljnih poslova iz različitih država na sastancima koje je imao bili pod utiskom nakon izvanrednog obraćanja predsednika Aleksandra Vučića na Generalnoj skupštini UN.
"Bili su pod utiskom upravo tog govora, govora koji je potvrdio dosledno poštovanje međunarodnog prava, poštovanje uloge UN i poštovanje važećih rezolucija SB UN od strane Srbije koja geografski i po broju stanovnika nije velika zemlja, ali zemlja koja čvrsto veruje da je posvećenost malih i srednjih zemalja međunarodnom pravu najjači saveznik u našoj borbi za zaštitu naših vitalnih državnih i nacionalnih interesa", naglasio je ministar Selaković.
Kako je preneo, bilo je izuzetnih razgovora, kako sa predstavnicima država koje su priznale jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, tako i onima koje to nisu i koje su još jednom potvrdile svoju podršku i posvećenost zaštiti vitalnog principa nepovrednosti teritorijalnog integriteta i suvereniteta međunarodno priznatih država članica UN.
"Ova godina je bila veoma izazovna za UN. Multilateralizam je u svojesvrsnoj krizi i za Srbiju je od vitalnog značaja da se multilateralizam vrati na scenu, da se ojačana uloga UN vrati na scenu i da naša borba za zaštitu naših državnih i nacionalnih interesa na Kosovu i Metohiji, a upravo u svetlu borbe za poštovanje primene međunarodnog prava, relevantnih odluka UN, kao što je Rezolucija 1244, ostaje ono čime ćemo se baviti i ostaje nešto za šta će se Srbija boriti. Upravo ta reafirmacija uloge UN jeste nešto što garantuje i veći uspeh u toj borbi", poručio je ministar Selaković.
Šef srpske diplomatije je istakao da su susreti na marginama zasedanja Generalne skupštine UN bili odlična prilika da se zaključi niz sporazuma, protokola i memoranduma sa predstavnicima država sa kojima je imao prilike da se sastane.
"Ukupno smo zaključili 12 sporazuma, memoranduma i protokola, a danas i završili ovu veoma intenzivnu diplomatsku aktivnosti potpisivanjem i Sporazuma o ukidanju viza na službene i diplomatske pasoše sa Senegalom", zaključio je ministar Selaković.
Izvor/Foto: www.mfa.gov.rs |
|
Obraćanje predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića na generalnoj debati 77. zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija - 22.9.2022. |
„Poštovani predsedniče Generalne skupštine,
Uvaženi generalni sekretare,
Ekselencije,
Dame i gospodo,
Izuzetna mi je čast da vam se obratim u ime Republike Srbije.
Ne zamerite, zbog ograničenog vremena, danas ću preskočiti teret formalnosti, kurtoazna obraćanja, pozdravljanje pristutnih i odsutnih i govoriti direktno o suštini onoga zbog čega smo se sastali.
Ja sam ovde po ko zna koji put. Težina trenutka u kojem se nalazimo obavezuje me da sa vama podelim teške reči, ali istinite. Sve što danas ovde radimo deluje, najblaže rečeno, impotentno i bledo. Naše reči odzvanjaju šuplje i prazno spram stvarnosti sa kojom smo suočeni. A ta stvarnost je da ovde zapravo niko nikoga i ne sluša, niko ne teži stvarnim dogovorima i rešavanju problema i skoro svi vode računa samo o zadovoljavanju svojih interesa, neretko gazeći u tom procesu osnovne principe međunarodnog prava, bacajući pod noge Povelju UN i druge dokumente na kojima je ova organizacija zasnovana. Za to nije kriv ni Antonio Gutereš ni bilo ko iz UN, već one sile koje ne vode računa ni o čemu osim o zadovoljenju sopstvenih političkih, ekonomskih i na žalost, vojnih ciljeva.
Svedoci smo da doba u kojem živimo odlikuje usložnjavanje globalne geopolitičke situacije. Naša generalna debata održava se u uslovima narušenog svetskog mira, u meri koja nije viđena još od Drugog svetskog rata i od vremena osnivanja Ujedinjenih nacija. Globalni izazovi sa kojima se suočavamo prete da iz temelja izmene međunarodnu bezbednosnu arhitekturu i ugroze uspostavljeni međunarodno pravni poredak. Ovako složena vremena, zahtevaju puno mudrosti i zajedništva kako bismo sačuvali mir kao apsolutno najznačajniju tekovinu utkanu i u same osnove organizacije Ujedinjenih nacija.
Želim da zato, precizno i jasno iznesem pred Vas viđenje o pet ključnih izazova sa kojima smo danas suočeni:
1. Povratak miru i očuvanje globalne stabilnosti;
2. Očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta međunarodno priznatih država, članica ove organizacije, kao ključnog pricipa međunarodnosg javnog prava i odnosa među državama;
3. Energetska bezbednost u uslovima globalne krize;
4. Finansijska sigurnost siromašnih i zemalja u razvoju;
5. Snabdevenost hranom u uslovima ratom presečenih globalnih linija snabdevanja;
Aktuelni globalni uslovi sve češće nas opominju da princip mirnog rešavanja sporova nema alternativu. Ovo načelo danas je važnije više nego ikada i najbolje je opisano u preambuli Povelje Ujedinjenih nacija u kojoj se poziva da budemo tolerantni i da zajedno živimo u miru jedni sa drugima kao dobri susedi. Odricanje od upotrebe sile i mirno rešavanje sporova stubovi su na kojima se zasniva svetska stabilnost, ali oni moraju biti praćeni principima poput neselektivnog poštovanja Povelje Ujedinjenih nacija, primene obavezujućih rezolucija Saveta bezbednosti UN i osnovnih načela važećeg međunarodnog javnog prava.
Tačka 2: Očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta međunarodno priznatih država, članica ove organizacije;
Srbija podržava teritorijalni integritet svih država članica UN, uključujići, naravno, i teritorijalni integiret Ukrajine. Na taj način, ponašali smo se odgovorno, ozbiljno u ovom visokom domu. Od mnogih govornika čuli smo priče o agresiji i narušavanju teritorijalnog integriteta Ukrajine. Mnogi kažu da je to prvi sukob na tlu Evrope od drugog svetskog rata. Ali istina, da je prvi put narušen integritet jedne zemlje u Evropi, i to Srbije, koja nije izvršila napad na bilo koju drugu suverenu zemlju, se uporno prećutkuje. Tražimo jasan odgovor na pitanje koje već godinama postavljam mojim sagovornicima, liderima mnogih zemalja – u čemu je razlika između suvereniteta i teritorijalnog integriteta Ukrajine i suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije, koji je grubo narušen, a čemu mnogi od vas daju međunarodno priznanje i legitimitet? Nikada ni od koga nisam dobio racionalan odgovor na to pitanje.
Podsetiću vas - Srbija nije nogom kročila na tuđu teritoriju, nikada, niti ugrozila teritorijalni integritet ma koje suverene države, da bi bilo ko protiv nje intervenisao ili proveo agresiju, onako kako je to učinjeno 1999. godine. To ipak nije sprečilo 19 najbogatijih NATO zemalja da napadne jednu suverenu zemlju i to bez odluke Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. To što je po završetku oružanog sukoba potpisan sporazum sa NATO čije odredbe su predviđale usvajanje Rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244, a kojom je potvrđen i garantovan delimični suverenitet i potpuni teritorijalni integritet Srbije, nije sprečilo mnoge države Zapada da priznanjem jednostrano proglašene nezavisnosti takozvanog Kosova iznova pogaze teritorijalni integritet naše zemlje, Povelju Ujedinjenih nacija i Rezoluciju 1244.
Upravo zbog ovakvog iskustva kroz koje je Srbija prošla i još uvek prolazi, uveren sam da imam puno pravo da na ovom mestu citiram reči velikog Martina Lutera Kinga - nepravda učinjena bilo gde je ujedno i pretnja pravdi svuda. Ove reči stoje kao podsećanje, ali i opomena svima nama.
Bez obzira na to što još uvek i sami osećamo posledice grubog kršenja osnovnih odredbi međunarodnog javnog prava, mi od temeljnih principa Ujedinjenih nacija ne odustajemo. Nastavićemo da se zalažemo za dosledno poštovanje načela nepovredivosti granica, uvažavanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta svih ostalih država članica Ujedinjenih nacija. Uprkos ovakvom našem stavu, mnogi u ovoj sali i danas imaju problem sa poštovanjem teritorijalnog integriteta Srbije. Pitate se zašto? Zato što oni poseduju silu, a mi smo u njihovim očima mali i slabašni. Međutim, kao što ste mogli da čujete, mi ipak imamo snage da na ovom mestu iznesemo istinu.
Ekselencije,
Posebnu zahvalnost dugujemo svim onim državama članicama Ujedinjenih nacija, a one u ovom trenutku čine većinu u ovoj Skupštini, koje podržavaju teritorijalni integritet Republike Srbije, posebno na prostoru i teritoriji Kosova i Metohije. Dodatno ohrabruje što se broj zemalja koje podržavaju pozicije Srbije uvećao u periodu između održavanja dve sednice, što je trend koji se mora nastaviti, jer je od posebnog značaja da ostanemo verni osnovnim principima utkanim u Povelju Ujedinjenih nacija, poput načela nepovredivosti granica.
Republika Srbija i ja, kao njen predsednik, veoma strpljivo i sa mnogo dobre volje tragamo za kompromisom u vezi sa Kosovom i Metohijom, pod pokroviteljstvom Evropske unije, a u okviru dijaloga Beograda i Prištine. To je težak proces, on traje već duže od deset godina, ali mi ne vidimo alternativu. Bolje je sto godina pregovarati nego jedan dan ratovati. Nadam se da ćemo doći do obostrano prihvatljivog rešenja, zasnovanog na kompromisu, zato što je to apsolutno jedini način da postignemo naš cilj, a to je uspostavljanje dugotrajnog mira, kao preduslova prosperitetnog života za Srbe i Albance i za ceo region. Sve druge opcije smo već istrošili i, bar što se tiče Srbije, ne želimo ni u snu da se vraćamo na staze sukoba, konflikta i krvoprolića. Region Balkana ne može da podnese još jedan sukob. Ja se uzdam da ćemo u tom naporu imati dobru volju i razumevanje naših međunarodnih partnera, zato što i oni dobro znaju da su neke ranije odluke njihovih vlada bile loše i da nisu radile za budućnost našeg regiona i svetskog mira. Beograd ovaj proces vodi u veoma kompleksnim okolnostima u kojima je prisutan hibridni rat i prljava kampanja u delu međunarodne javnosti protiv naše zemlje na različitim poljima. Dovoljno je da vas samo podsetim na citate i navode svetskih medija da će Srbija napasti svoje susede i da predstavlja pretnju po regionalnu stabilnost. Naravno, to se nikada nije dogodilo, i to je bila samo jedna u nizu brojnih laži protiv Republike Srbije. Srbija je okarakterisana kao potencijalni faktor destabilizacije u regionu, samo zato da ne bi govorila istinu - da princip nepovredivosti granica mora podjednako da važi za sve. Srbija je bila i biće faktor stabilnosti u celom regionu. Srbija, uprkos mnogim neistinama i falsifikatima, podržava Dejtonski mirovni sporazum, teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine i integritet Republike Srpske unutar Bosne i Hercegovine.
Mi smo, sa druge strane, uvereni da narodi Balkana imaju kapacitet da nastave suživot u budućnosti kao prijatelji i partneri koji imaju zajedničku viziju članstva u ujedinjenoj Evropi. To dobro znam, zato što smo već prevazišli mnoge barijere koje su između naših naroda stajale godinama i koštale su nas hiljada života i protraćene budućnosti. Srbija i Albanija, na primer, danas imaju najbliže i najprijateljskije odnose u celoj svojoj viševekovnoj zajedničkoj istoriji na prostoru Balkanskog poluostrva.
Bilo je potrebno samo da trezveno i pragmatično razgovaramo o našoj budućnosti, a ne o našoj prošlosti. Da razgovaramo o tome kako da rešimo probleme koji muče naše ljude, naše kompanije, radnike, studente i preduzetnike. Mnogo smo diskutovali i sami smo došli do brojnih rešenja koja su već ukinula barijere koje su između nas postojale bez ikakvog racionalnog razloga. Pre svega u ekonomiji, trgovini i protoku ljudi i kapitala. Srbija, Albanija i Severna Makedonija već tri godine implementiraju projekat Otvoreni Balkan koji ima jasnu viziju– otvoriti region za ljude, za robu, usluge, za kapital i kompanije, da bismo dobili područje koje će trajno biti oslobođeno tenzija, napetosti i konflikta. Pored neupitne zajedničke ekonomske koristi koju ova inicijativa sa sobom donosi, ona ima i širu dimenziju, pre svega u spajanju ljudi različitih kultura i promocije diverziteta, što svakako doprinosi opštem razvoju društava u ovom delu Evrope. Srbija i na ovaj način, zapravo, nastavlja da doprinosi miru, stabilnosti i procesu pomirenja u regionu, a čime svakako daje značajan doprinos i bezbednosti na globalnom nivou.
Imali smo za to i inspiraciju u rečima jednog od najvećih diplomata u istoriji i velikog generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Daga Hamaršelda da ova organizacija nije kreirana da ljudsku vrstu odvede u raj, već da čovečanstvo spasi od pakla.
Dame i gospodo,
Tek što smo suzbili globalnu pandemiju, već smo se suočili sa novim izazovima kakve u ovom veku nismo očekivali. Dok kao čovečanstvo, korak po korak, ubrzano napredujemo na tehnološkom planu, pred nama su se pojavili egzistencijalni problemi poput energetske bezbednosti, finansijske sigurnosti država u razvoju, ali i poremećaja u lancu snabdevanja osnovnim životnim namirnicama. Solidarnost koja je bila neophodna u borbi protiv pandemije, u još većoj meri je potrebna danas kada su ugrožene osnovne potrebe ljudi za hranom i energentima.
Republika Srbija svoju energetsku bezbednost posmatra kao neodvojivi deo nacionalne sigurnosti i kao ključni preduslov za nastavak ekonomskog razvoja i napretka naše zemlje. Nastojimo da obezbedimo kontinuitet snabdevanja energentima, ali delimo zabrinutost zbog aktuelnih geopolitičkih izazova koji ugrožavaju svetsku i evropsku energetsku stabilnost. Ostajemo posvećeni pronalaženju rešenja koja bi mogla da imaju transformacionu snagu u pokušajima da postignemo regionalnu i evropsku energetsku sigurnost. Želeo bih da naglasim da je Republika Srbija uspela da tokom aktuelne krize sačuva kontinuitet u snabdevanju energentima. Ipak, ostajemo vitalno zainteresovani za diversifikaciju izvora snabdevanja, dodatna ulaganja u energetsku infrastrukturu, ali i u brži i efikasniji razvoj kapaciteta zasnovanih na obnovljivim izvorima snabdevanja.
Mi smo upravo u Ujedinjenim nacijama tekuću dekadu nazvali decenijom održivije i otpornije budućnosti, delovanja i transformacije. Ona to mora i da ostane, ali u malo bržem ritmu! Neravnomeran razvoj, ali i finansijska ugroženost zemalja u razvoju, prouzrokuju dodatna društvena raslojavanja i neminovno vode ka novim antagonizmima. Ravnomeran razvoj ne sme biti ograničen, niti uslovljen ni geografski ni politički, već mora biti omogućen svim ljudima bez obzira na etničku, rasnu, kulturnu ili versku pripadnost.
Pred nama je još jedan veoma važan izazov koji zajedničkim snagama moramo da prevaziđemo, a to je iznalaženje najefikasnijeg načina da se izbegnu posledice koje aktuelna međunarodna kriza ostavlja po globalnu sigurnost snabdevanja hranom. Razvoj situacije je izuzetno alarmantan, a realnost je da smo pogođeni svi, bez izuzetka. Rastuća cena hrane i njena dostupnost postale su dodatni problem. Zadatak svih nas je da pronađemo operativna i efikasna rešenja koja nikoga neće izostaviti. Na nama državama, kao najznačajnijim međunarodnim subjektima, je da se pojedinačno uključimo u koordinaciju mera, pre svega doprinoseći ovom plemenitom zadatku na nacionalnom nivou, kako bismo sačuvali ono najvrednije – ljudske živote i njihovo dostojanstvo.
Tema ovogodišnje Generalne debate nas upozorava na dragocenost trenutka i povezanost izazova na međunarodnom planu. Krize sa kojima se suočavamo nas podsećaju na važnost otvorene komunikacije. Ne treba mnogo mudrosti da bismo zaključili da se izazovi savladavaju uspešno samo ukoliko se pravilno uoče njihovi uzroci. Srbija smatra da je imperativ da aktuelni izazovi ni na koji način ne smeju produbiti podele u svetu, a da već očigledna i tendenciozna polarizacija na globalnom planu treba da ustupi mesto principima multilateralizma.
Želeo bih da istaknem da Republika Srbija učestvuje u kolektivnim naporima za dostizanje ciljeva održivog razvoja i sprovođenje Agende 2030. Srbija deli viziju generalnog sekretara o budućnosti globalne saradnje na način kako je to utvrđeno Našom zajedničkom agendom i snažno podržava inkluzivan, umrežen i efikasan multilateralizam, kao najbolje sredstvo za odgovor na najhitnije izazove čovečanstva.
Dame i gospodo,
Multilateralizam, kolektivna akcija i zajednička odgovornost su neizostavni elementi naših dosadašnjih diskusija, ali dozvolite mi da ukažem da je polazna osnova svakog takvog konstruktivnog angažmana – solidarnost.
Na kraju, želim da potvrdim da će Republika Srbija nastaviti da bude pouzdan partner u ostvarivanju zajedničkih ciljeva definisanih u okviru Ujedinjenih nacija, čvrsto verujući da je to najbolji put kojim možemo izgraditi bolji svet za nas i naše buduće generacije. Ali ne smemo da zaboravimo da su Ujedinjene nacije snažne onoliko koliko poštujemo zajednički usaglašene odluke i akte ove organizacije.
Citirao bih nešto što smo čuli 23 puta do sad, a to je: Povelja Ujedinjenih nacija je jedini standard koji se mora poštovati. To smo čuli od svih. U slučaju Republike Srbije, njih 17 od 23 koji su govorili o Povelji UN i rezolucijama UN je prekršilo međunarodno javno pravo i nisu poštovali pravila ustanovljena u Ujedinjenim nacijama. Nadam se da ćemo moći da prevaziđemo sve poteškoće i učinimo da pravila i procedure budu isti za sve na svetu. U suprotnom, ne vidim izlaz na kraju tunela. Hvala na pažnji. Živela Srbija!“
Izvor/Foto: www.predsednik.rs |
|
Sastanak sa predsednikom Vlade Mađarske - 16.9.2022. |
Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas sa predsednikom Vlade Mađarske Viktorom Orbanom i tom prilikom mu uručio Orden Republike Srbije na velikoj ogrlici za izuzetne zasluge u razvijanju i učvršćivanju miroljubive saradnje i prijateljskih odnosa između Republike Srbije i Mađarske.
„Neizmerna mi je čast i posebno zadovoljstvo što sam danas bio u prilici da odlikujem predsednika Vlade Mađarske Viktora Orbana najvišim ordenom koji Republika Srbija ima i koji predsednik Republike Srbije svojim ukazom dodeljuje. Sa velikim ponosom konstatujem da ovo odlikovanje dodeljujem velikom i iskrenom prijatelju Srbije i srpskog naroda. Zahvaljujem predsedniku Vlade Mađarske na snažnom doprinosu unapređenju sveukupne bilateralne saradnje Srbije i Mađarske, koja je u stalnom usponu i koja je dostigla svoj najviši stadijum, bez presedana u modernoj istoriji. Veoma smo zahvalni našim mađarskim prijateljima i posebno Vama lično, gospodine Orban, na podršci, koju potpuno otvoreno, nedvosmisleno i u svakoj prilici pružate Republici Srbiji, kako na njenom evropskom putu, zalažući se za njeno skorije punopravno članstvo u Evropskoj uniji, ali tako i po svim važnim regionalnim pitanjima, a posebno u našoj bilateralnoj saradnji. Budite uvereni da građani naše zemlje, Republike Srbije, istinski cene takve prijatelje i takve komšije. Odluka pravih prijatelja je da podržavaju jedni druge, posebno u teškim trenucima. Vi ste smogli snage da budete uz Republiku Srbiju i u momentima kada je bilo mnogo lakše to ne činiti. Zato budite sigurni da će Mađarska uvek moći da računa na iskreno prijateljstvo i podršku Republike Srbije. Hvala Vam, uvaženi gospodine Orban, što uvek imate dobrobit Republike Srbije i njenih građana u vidu i što ste spremni da se lično angažujete kad je reč o snaženju veza Republike Srbije i Mađarske. Rezultati dosadašnjih zajedničkih zalaganja su gotovo impresivni, ali nas istovremeno obavezuju da i u budućnosti negujemo i čuvamo srpsko-mađarsko prijateljstvo i da, kao i do sada, potpuno posvećeno radimo na jačanju strateških odnosa i svestrane saradnje naše dve zemlje“, rekao je predsednik Vučić i izrazio nadu da će ovo odlikovanje uvek biti podsetnik na to kako se prijateljstvom i mirom gradi budućnost.
Predsednik Vlade Mađarske Viktor Orban poručio je da mu je čast što je odlikovan Ordenom Republike Srbije na velikoj ogrlici.
"Retko se daje odlikovanje ljudima koji su još u službi i ja ovo ne shvatam kao da sam otpušten, već kao ohrabrenje, ali i shvatam da odlikovanje nisam dobio zbog onoga što sam do sada učinio, već zbog onoga što ću od sada činiti u interesu srpsko-mađarskog prijateljstva", rekao je premijer Orban. On je naveo da u Mađarskoj postoji titula najveći Mađar, koju je svojevremeno dobio Ištvan Sečenji, osnivač Mađarske akademije nauka i mađarskog liberalno-nacionalnog programa i jedan od vođa reformskog pokreta 1825-1848. godine.
"On je napisao pismo knezu Milošu Obrenoviću i u tom pismu je napisao: Interesi Srbije i Mađarske su toliko tesno povezani i isprepletani da hteli mi to ili ne mi moramo biti prijatelji", naglasio je mađarski premijer i rekao da, u tom smislu, sadašnja mađarska Vlada i on lično zapravo ispunjavaju jednu staru mađarsku spoznaju.
„Mađarska i Srbija imaju jedan zajednički posao i to ponekad zaboravljamo, ali nas istorija podseća na tu misuju da zajednički treba da odbranimo južna vrata Evrope. To je misija i odgovornost i Srbije i Mađarske. Nije slučajno da smo sinovi srpskih i mađarskih vitezova koji su izborili jednu od najvećih pobeda kod Beograda, zajednički braneći južna vrata Evrope. Istorija, geografija i viševekovno prijateljstvo nas obavezuju, a ja sam zahvalan i Vama i srpskom narodu što ste smatrali da sam dostojan da dobijem Orden Republike Srbije", poručio je predsednik mađarske Vlade Viktor Orban.
|
|
Oproštajna poseta ambasadora Mađarske - 16.9.2022. |
Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić primio je u oproštajnu posetu ambasadora Mađarske Atilu Pintera i zahvalio mu za dugogodišnji snažan doprinos razvoju odnosa dveju zemalja i prijateljstva dvaju naroda.
Predsednik Vučić je istakao da su odnosi Srbije i Mađarske, zahvaljujući međusobnom razumevanju, na najvišem nivou u zajedničkoj istoriji. On je izrazio zadovoljstvo što je danas u prilici da najvišim državnim ordenom nagradi posvećenost premijera Orbana jačanju partnerstva naših dveju zemalja.
Ambasador Pinter je rekao da mu je bilo zadovoljstvo da predstavlja svoju zemlju u Srbiji i da, koliko god može, doprinosi razvoju prijateljstva i saradnje, ali i da prati ubrzan napredak Srbije. Takođe je naglasio da mu je čast da u svom poslednjem radnom danu kao ambasadora u našoj zemlji svedoči dodeli najvišeg ordena premijeru Orbanu.
Predsednik Vučić i ambasador Pinter razgovarali su i o bilateralnim odnosima i raznovrsnoj saradnji dveju zemalja, a posebno o realizaciji zajedničkih infrastrukturnih projekata. Dvojica sagovornika su uvereni da će se Srbija i Mađarska uvek naći jedna drugoj kad je to potrebno.
Predsednik Vučić je i ovom prilikom izrazio zahvalnost za aktivnu podršku koju Mađarska pruža Srbiji u procesu evrointegracija. Predsednik Vučić je ambasadoru Pinteru poželeo mnogo uspeha u budućem profesionalnom životu.
|
|
Saradnja Srbije i Mađarske na istorijskom maksimumu - 9.9.2022. |
Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić istakla je danas tokom susreta sa predsednicom Mađarske Katalin Novak, koja boravi u zvaničnoj poseti našoj zemlji, da je saradnja dveju zemalja na istorijskom maksimumu i da je Srbija u potpunosti posvećena njenom dodatnom produbljivanju.
Novak je dodala da je veoma važno da obe strane ostanu posvećene tome, jer su današnji izuzetni odnosi dveju zemalja rezultat dobre saradnje i zalaganja njenih lidera u prethodnoj deceniji.
Premijerka je izrazila veliku zahvalnost na kontinuiranoj podršci i pomoći Mađarske našim evrointegracijama, što je za Srbiju od velike važnosti.
Novak je ukazala na to da je Srbija potrebna Evropskoj uniji isto koliko je Srbiji potrebno članstvo u EU, što je i stav Mađarske koji je saopštila svim svojim partnerima u Evropi.
Brnabić je dodala da je prisustvo ministra trgovine i spoljnih poslova Mađarske Petera Sijarta na samitu „Otvorenog Balkana“ početkom meseca u Beogradu od izuzetnog značaja ne samo za Srbiju, već za čitav region.
Predsednica Novak pohvalila je osnivanje „Otvorenog Balkana“ i izrazila opredeljenje Mađarske da sa pažnjom prati dalji razvoj i rezultate te inicijative.
Ona smatra da odnos Republike Srbije prema mađarskoj nacionalnoj manjini u našoj zemlji treba da bude za primer svim drugim zemljama u Evropi, i iskazala zahvalnost Brnabić na tome.
|
|
Zvanična poseta predsednice Mađarske - 9.9.2022. |
Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić ugostio je predsednicu Mađarske Katalin Novak sa kojom je razgovarao o političkoj i ekonomskoj saradnji dve zemlje, infrastrukturnom povezivanju i evrointegracijama.
Predsednik Vučić je na zajedničkoj konferenciji za medije ocenio da su odnosi Republike Srbije i Mađarske na najvišem mogućem nivou u svim oblastima i posebno naglasio da je za prvih sedam meseci trgovinska razmena između dve zemlje dostigla 2,2 milijarde evra.
”Od svih zemalja najveću stopu rasta trgovine u ovoj godini beležimo upravo sa Mađarskom koja je danas naš četvrti trgovinski partner i veoma brzo će postati treći, odmah iza Nemačke i Narodne Republike Kine", rekao je predsednik Vučić. Predsednik Vučić je poručio da će to što je Mađarska omogućila Srbiji da koristi njena skladišta gasa, doprineti da se nešto spokojnije dočeka predstojeća zima, a kada je reč o infrastrukturnom povezivanju, izrazio nadu da će se do kraja 2025. godine brzom prugom stizati od Beograda do Budimpšte za manje od tri sata.
Posebno važnim, predsednik Vučić je ocenio razumevanje koje Mađarska pokazuje za nastojanja Srbije da pronađe komporomisna rešenja u dijalogu sa Prištinom. "Želim da se zahvalim predsednici Novak što uvek i na svakom mestu pruža podršku i evrointegracijma Srbije, ali i političkim stavovima, racionalnim, pragmatičnim i normalnim, koje zajednički zastupamo za dobar deo Centralne Evrope", izjavio je predsednik Vučić.
Predsednica Mađarske Katalin Novak se zahvalila predsedniku Srbije na zalaganju da odnosi Srbije i Mađarske dostignu nivo koji nije postojao ranije.
"To što danas živimo u ovakvom miru i što Mađari na teritoriji Srbije mogu da žive ovako mirno, kao i srpska manjina u Mađarskoj, i to što se rukovodici obe zemljnje tako dobro slažu, razumeju i sarađuju, to nije nešto što se podrazumeva. Želim da se zahvalim predsedniku Aleksandru Vučiću što je dao sve od sebe da se odnosi Srbije i Mađarske dostignu ovaj nivo koji nismo mogli da iskusimo nikada ranije", izjavila je predsednica Novak.
Katalin Novak je naglasila da će Mađarska podržati donošenje odluka o što skorijem priključenju Srbije i ostalih zemalja Zapadnog Balkana EU i ocenila da je Srbija potrebna Evropskoj uniji.
|
|
Poseta patrijarha srpskog Porfirija Mađarskoj, septembar 2022. - 6.9.2022. |
Njegova svetost patrijarh srpski gospodin Porfirije boravio je u poseti Mađarskoj od 3. do 5. septembra povodom 100. godišnjice uspostavljanja Srpske Patrijaršije i 20. godišnjice služenja episkopa Lukijana na čelu Eparhije budimske.
Tokom posete organizovan je svečani prijem u Ambasadi RS u Budimpešti, gde je ambasador Srbije Ivan Todorov održao pozdravni govor u kojem je istakao da su politički odnosi Republike Srbije i Mađarske danas dostigli najviši nivo u istoriji, a da su Aleksandar Vučić, predsednik Republike Srbije i Viktor Orban, predsednik Vlade Mađarske, najviše doprineli razvoju bilateralne saradnje, čiji su odnosi u proteklom periodu građeni na razumevanju i međusobnoj podršci. Prisutnima se obratio i patrijarh Porfirije poručivši da srpski i mađarski narod imaju ne samo najveće moguće razumevanje već i istinsku i pravu saradnju u svim segmentima. Prijemu su prisustvovali predstavnici Vlade Mađarske, diplomatski kor, predstavnici srpskih institucija u Mađarskoj, sportisti i dr.
Drugog dana posete partijarh Porfirije održao je liturgiju u Sabornoj crkvi Uspenja Presvete Bogorodice u Sentandreji. Liturgiji su prisustvovali Žolt Šemjen zamenik premijera Mađarske, Vitajoš Ester, zamenica ministra kulture, Mikloš Šoltes, državi sekretar za saradnju sa crkvama i verskim zajednicama, mađarski velikodostojnici, predstavnici srpskih institucija i veliki broj vernika. U svojoj besedi patrijarh srpski Porfirije je, između ostalog, ukazao da su Srbi, bežeći od nevolja, došli u Sentandreju, tada pusto mesto, zidali su skromne kuće, ali su u oskudici i bedi sazidali i osam predivnih hramova na malom prostoru, koji su i danas opstali. Stoga, Sentandreja, ovdašnji Srbi i pravoslavna crkva mogu biti najbolji mogući primer svim pravoslavnim Srbima gde god da žive, pa i u Srbiji. „Kada je duhovni identitet čvrst i zdrav, kada je duhovni koren dubok, onda će i ono što je biološko, što je nacionalno, dobiti svoje pravo mesto i imaće trajnu vrednost“, ukazao je patrijarh Porfirije. On je takođe, izrazio zahvalnost mađarskoj državi za sve što čini za narod, crkvu, za podršku života pravoslavnih vernika i pohvalio mađarsku vladu za zalaganje za hrišćanske vrednosti u Evropi.
Nakon besede je u porti crkve održao pomen patrijarsima Arseniju III Čarnojeviću i Lukijanu Bogdanoviću, kojom prilikom se patrijarh Porfirije zahvalio donatorima koji su omogućili izradu njihovih bisti.
Poslednjeg dana posete patrijarh Porfirije se sastao sa državnim vrhom Mađarske. Odlikovao je premijera Mađarske Viktora Orbana najvišim odličjem Srpske pravoslavne crkve – Ordenom Svetog Save prvog stepena u znak zahvalnosti za promovisanje tradicionalnih hrišćanskih vrednosti, podršku Eparhiji budimskoj i izuzetan lični doprinos jačanju prijateljstva između Srbije i Mađarske.
Nakon sastanka sa premijerom Mađarske, patrijarh Porfirije posetio je i baziliku Svetog Stefana, a zatim i Parlament Mađarske gde se sastao sa predsednikom parlamenta Laslom Keverom.
Takođe, sastao se i sa predsednicom Mađarske Katalin Novak, a sagovornici su u razgovoru potvrdili da su odnosi dve zemlje danas verovatno najbolji u poslednjih nekoliko vekova.
Tokom boravka u Mađarskoj, patrijarh srpski Porfirije posetio je i sedište „Samouprave Srba“, krovne organizacije srpske zajednice u Mađarskoj, kao i Srpsku školu Nikola Tesla u Budimpešti.
|
|
Predsednik Vučić predsedavao Samitom u okviru inicijative Otvoreni Balkan - 2.9.2022. |
Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić predsedavao je Samitom u okviru inicijative Otvoreni Balkan zajedno sa predsednikom Vlade Republike Albanije Edijem Ramom i predsednikom Vlade Republike Severne Makedonije Dimitrom Kovačevskim. Samitu su prisustvovali i predsednik Vlade Crne Gore Dritan Abazović, predsedavajući Veću ministara Bosne i Hercegovine Zoran Tegeltija, ministar spoljnih poslova i trgovine Mađarske Peter Sijarto i ministar spoljnih poslova Republike Turske Mevlut Čavušoglu.
Otvarajući Samit lidera u okviru inicijative Otvoreni Balkan, Predsednik Vučić je poručio da nikada nije više pažnje i energije usmereno na uspeh ovog projekta od osnivanja, te da od uspeha Otvorenog Balkana zavisi i koliko će zemlje članice uspeti da osiguraju dobru ekonomsku budućnost svojih zemalja, kao i učvršćivanje mira i stabilnosti u regionu.
„Nadamo se da će inicijativa Otvoren Balkan dodatno doprinositi ekonomskom jačanju i povezivanju, ali i pružiti mogućnost, koja je za nas od velikog značaja, a to je da govorimo u regionu jednim glasom i kada se radi o ključnim pitanjima od interesa za sve naše zemlje i za region u celini. Dosadašnji progres nije mali, ali lagao bih kada bih rekao da smo uvek zadovoljni tempom napretka. Čini mi se da uvek možemo brže i snažnije i bolje. Uspostavljanjem zelenog koridora Otvorenog Balkana za transport prehrambenih proizvoda doveo je do rasta trgovine od 17 odsto u ovom sektoru. Takođe, otvaranje namenskih voznih traka na graničnim prelazim je skratio čekanje sa nekoliko sati na 10 do 15 minuta, što nemerljivo olakšava poslovanje kompanijama iz Srbije, Albanije i Severne Makedonije“, naglasio je predsednik Vučić ističući da su u toku dana potpisana dokumenta, kao rezultat posvećenosti i rada i izraz opredeljenosti svih članica Otvorenog Balkana da u budućnosti saradnja dostigne još viši nivo.
Prema rečima predsednika Vučića, među potpisanim dokumentima je i Sporazum o mehanizmima za obezbeđivanje nesmetanog snabdevanja osnovnim životnim namirnicama unutar regiona Otvorenog Balkana, koji predviđa nesmetanu trgovinu određenih prehrambenih namirnicama unutar inicijative i ukoliko neka od zemalja članica donese odluku o zabrani izvoza tih namirnica.
„Operativni plan u oblasti civilne zaštite, je nastavak prethodnog sporazuma o saradnji u civilnim i vanrednim situacijama iz jula 2021. godine“, rekao je predsednik ukazavši da je posebno mudra ideja albanskog premijera Edija Rame rezultirala potpisivanjem Memoranduma o razumevanju u oblasti kinematografije i audio vizuelnih aktivnosti čime će se osnovati zajednički koprodukcioni fond "Otvorenog Balkana" za filmske profesionalce.
Takođe, predsednik Vučić je ocenio da će izdavanje prvih radnih dozvola i registracionih brojeva biti prekretnica koja će usmeriti razvoj privrede naše tri zemlje i dodao da je posebno važno osnivanje radne grupe za prevenciju kriza pred dolazeću tešku zimu.
Predsednik Vučić se osvrnuo i na međunarodni sajam vina Vinska vizija, organizovan u okviru inicijative Otvoreni Balkan, ističući da su tri zemlje članice pokazale da jednu tako važnu i izuzetnu tešku manifestaciju mogu da organizuju na najvišem svetskom nivou, dovodeći najveći deo svojih vinarija, najpoznatije svetske vinarije i promovišući glavne gradove i svoje zemlje.
Predsednik Vučić je posebno zahvalio premijeru Crne Gore, predsedavajućem Savetu ministara Bosne i Hercegovine, ali i šefovima diplomatije Mađarske i Turske, što su došli u Beograd na Samit.
"Vi niste naši gosti, mi smo toliko vezani i potrebni jedni drugima a to pokazuje i učestalost naših susreta. Verujem da ćemo, bez obzira što neki nisu formalno deo Otvorenog Balkana i što neki neće biti, moći da razvijamo dalju moguću saradnju“, dodao je predsednik Vučić dodajući da su odnosi zemalja unutar inicijative na istorijskom maksimumu.
Nakon obraćanja učesnika i gostiju na Samitu, Predsednik Vučić je poručio su za sve zemlje učesnice inicijative "Otvoreni Balkan" mir i stabilnost od ključnog značaja, bez obzira na to što nemaju ista mišljenja o svim političkim događajima i pitanjima. Takođe je istakao da se sve zemlje koje učestvuju na Samitu, nalaze na evropskom putu i da su mu posvećene. Zato je zamolio evropske partnere da pokažu poštovanje i više razumevanja prema regionu Balkana i zahvalio predstavnicima EU na tome što poštuju odluku Srbije, Albanije i Severne Makedonije da naprave projekat kakav je Otvoreni Balkan.
Izvor/Foto: www.predsednik.rs |
|
Selaković: Uzajamna podrška i iskreno prijateljstvo Srbije i Mađarske - 2.9.2022. |
Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković sastao se danas u Beogradu sa ministrom spoljnih poslova i spoljne trgovine Mađarske Peterom Sijartom.
Selaković je, izrazivši zadovoljstvo zbog čestih i redovnih kontakata visokih i najviših zvaničnika dve zemlje, konstatovao da su odnosi Srbije i Mađarske na najvišem nivou u našoj modernoj istoriji, i da se zasnivaju na strateškom partnerstvu i iskrenoj uzajamnoj podršci i prijateljstvu.
Srbija, kako je dodao, sa velikim zadovoljstvom očekuje predstojeću posetu predsednice Mađarske Katalin Novak, koja će biti još jedan od dokaza da je naša zemlja visoko rangirana na listi spoljnopolitičkih prioriteta Mađarske.
Posebna pažnja u razgovoru posvećena je nastavku unapređenja ekonomskih veza Srbije i Mađarske, sve intenzivnijoj saradnji u oblasti energetike, kao i saradnji kroz zajedničke infrastrukturne projekte.
Sagovornici su se osvrnuli i na značaj jačanja regionalne saradnje kroz inicijative kao što je „Otvoreni Balkan“, konstatujući da je ekonomska saradnja dobar put ka ukupnom napretku regiona. Ministar Selaković je sagovorniku zahvalio zbog podrške ovoj inicijativi i učešća na današnjem Samitu „Otvorenog Balkana“.
Šef srpske diplomatije još jednom je izrazio zahvalnost Mađarskoj na iskrenoj i snažnoj podršci koju na najvišem političkom nivou pruža Srbiji u procesu evropskih integracija i u međunarodnim organizacijama.
Selaković je sagovornika detaljno upoznao sa situacijom na Kosovu i Metohiji i položajem srpskog naroda u Pokrajini, kao i sa naporima predsednika Aleksandra Vučića da se osigura mir i stabilnost u regionu.
Ministri su tokom sastanka razmenili mišljenja i o situaciji u svetu i regionu. Tema razgovora bile su i nelegalne migracije, i istaknuta je važnost međudržavne saradnje u suočavanju sa tim izazovom. |
|
Odnosi Srbije i Mađarske najbolji u novijoj istoriji - 10.8.2022. |
Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić istakla je danas, u razgovoru sa ambasadorom Mađarske u Srbiji Atilom Pinterom, koji završava svoj mandat u Srbiji, da su odnosi dveju zemalja dostigli najvišu tačku razvoja u novijoj istoriji zahvaljujući, pre svega, međusobnom razumevanju, poverenju i posvećenosti u jačanju partnerstva.
Brnabić je iskazala zahvalnost Pinteru na ličnom zalaganju u razvoju bilateralnih odnosa, podsetivši na to da su dve države prošle godine uspostavile strateško partnerstvo, kao i da su 2021. godine zabeležene rekordne vrednosti bilateralne trgovinske saradnje.
Ona je izrazila zahvalnost na snažnoj i kontinuiranoj podršci koju Mađarska svakodnevno pruža Srbiji u procesu evropskih integracija na najvišem političkom nivou i na istrajavanju u stavu o neophodnosti proširenja Evropske unije.
Premijerka je, takođe, istakla da Srbija izuzetno ceni zalaganje i podršku Mađarske za očuvanje mira i stabilnosti na prostoru Kosova i Metohije, a, pre svega, u svetlu aktuelnih događaja od 31. jula i prethodnih dana.
Pinter je rekao da Mađarska Srbiju vidi kao najznačajnijeg ekonomskog partnera na Zapadnom Balkanu, pri čemu mađarska vlada nastoji da podrži ulaganja investitora na srpsko tržište.
Predsednica Vlade je iskazala zahvalnost i na podršci Mađarske i premijera Viktora Orbana kada je u pitanju skladištenje gasa za potrebe Srbije.
Ovo je, kako je istakla, od velikog značaja u trenucima kada se svi suočavamo sa ozbiljnim globalnim izazovima i trudimo da građani naše zemlje to osete u najmanjoj mogućoj meri.
Na sastanku je razgovarano i o zajedničkim projektima, kao što je saradnja sa Vladom Mađarske u čišćenju jezera Međuvršje, a istaknut je i značaj kontinuiranog održavanja zajedničkih sednica dveju vlada, koje su za rezultat imale značajno unapređenje ekonomske saradnje, potpisivanje sporazuma i memoranduma, kao i realizaciju zajedničkih projekata.
|
|
Telefonski razgovor sa premijerom Mađarske - 26.7.2022. |
Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je danas telefonom sa premijerom Mađarske Viktorom Orbanom.
Dvojica državnika su još jednom izrazili iskrenu posvećenost bilateralnoj saradnji Srbije i Mađarske i spremnost da doprinose unapređenju prijateljskih odnosa dveju zemalja u različitim oblastima.
Predsednik Vučić i premijer Orban su istakli da će dve zemlje jedna drugoj biti potpora, te da će zajedno prolaziti kroz sve teškoće koje nas u narednom periodu očekuju. Sagovornici su se saglasili da će nastaviti da grade prvenstveno prijateljski, ali i partnerski odnos, te da dve zemlje mogu u potpunosti da računaju jedna na drugu u teškim vremenima.
Osim o bilateralnim odnosima, predsednik Vučić i premijer Orban su razgovarali i o regionalnoj situaciji, migrantskoj krizi, različitim pitanjima u okviru Evropske unije, kao i o gorućim globalnim temama.
Predsednik Vučić je izrazio zahvalnost mađarskoj Vladi za pomoć oko gasnog skladišta, kao doprinosa energetskoj sigurnosti naše zemlje i potvrdi da uspostavljena saradnja u oblasti energetike dobro teče.
Predsednik Vučić takođe je najavio skorašnji susret sa predsednikom Vlade Mađarske, koji će biti još jedna potvrda izvanrednih prijateljskih odnosa dva bratska naroda, ali i prilika za dalje unapređenje sveukupne saradnje.
|
|
Selaković i Sijarto: Odnosi Srbije i Mađarske bez presedana u našoj modernoj istoriji |
Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković i ministar spoljnih poslova i spoljne trgovine Mađarske Peter Sijarto potpisali su danas u Subotici sporazum između Vlade Srbije i Vlade Mađarske kojim se reguliše granična kontrola u drumskom, železničkom i vodnom saobraćaju.
Selaković je na konferenciji za novinare posle ceremonije potpisivanja rekao da su odnosi dve države bez presedana u našoj modernoj istoriji, za šta veliku zaslugu imaju predsednik Aleksandar Vučić i predsednik vlade Viktor Orban, koji su svojim ličnim odnosom prijateljstva, a kao dvojica ozbiljnih državnika, uspeli da odnose Srbije i Mađarske i srpskog i mađarskog naroda izvedu na put jakog prijateljstva.
Ministar Selaković je izrazio zadovoljstvo zbog potpisanog sporazuma, koji će, kako je rekao, doprinositi smanjenju gužvi na graničnim prelazima, ali koji je i značajan iz perspektive izgradnje brze pruge koja će povezati Beograd i Budimpeštu.
Selaković je dodao da je sa mađarskim kolegom danas bio u prilici da razgovara i o unapređenju ekonomske saradnje, nastavku angažovanja na infrastrukturnim projektima, regionalnoj saradnji i globalnim pitanjima.
Kako je dodao, nakon prošle godine, u kojoj je zabeležena trgovinska razmena između Srbije i Mađarske od oko 2,3 milijarde evra, ove godine u prvih pet meseci razmena je već dostigla oko 1,8 milijardi evra.
To je, kako je objasnio, posledica povećane cene energenata, ali i dosadašnjih ozbiljnih investicija Mađarske u Srbiju.
„Koristim i ovu priliku da dragom prijatelju Sijartu zahvalim i na njegovom ličnom angažmanu po pitanju ohrabrivanja mađarskih investitora da dolaze u Srbiju, da ovde ulažu svoj kapital i tako doprinose našem ekonomskom rastu i razvoju. Mađarska je zauzela četvrto mesto kao naš najvažniji trgovinski partner“, naveo je Selaković.
Šef srpske diplomatije zahvalio je ministru Sijartu i premijeru Orbanu na tome što podržavaju naš evropski put i na porukama da, iz perspektive Mađarske, Srbija treba odmah da postane članica EU.
Ministar Sijarto izrazio je zadovoljstvo zbog činjenice da Mađarska i Srbija svakoga dana ispisuju nova poglavlja prijateljstva, što se ogleda i u gotovo udvostručenoj trgovinskoj razmeni u prvoj polovini ove godine.
„Naš najveći poduhvat svih vremena je modernizacija železničke pruge i u Mađarskoj će početi radovi od 1. avgusta, što znači da ćemo morati da otvorimo novi granični prelaz za železnički saobraćaj“, rekao je Sijarto.
Prema njegovim rečima, danas polovina gasa koji Mađarska dobija dolazi iz Srbije i to je još jedan od odličnih rezultata saradnje.
Sijarto se osvrnuo i na ilegalne migracije, koje će, kako je ocenio, biti sve ozbiljnija pretnja zbog činjenice da će u delovima sveta usled sukoba u Ukrajini nastupiti nestašica hrane.
„Nećemo dozvoliti ulazak nijednom ilegalnom migrantu na teritoriju Mađarske i ne treba da pokušavaju ni da dolaze u Srbiju jer neće imati mogućnosti da nastave svoj put preko Mađarske. Mi ćemo Srbiji pomoći da zaštiti svoju granicu“, rekao je Sijarto. |
|
Potpisan ugovor o skladištenju gasa u Mađarskoj za potrebe Srbije - 10.6.2022. |
Ministar finansija u Vladi Republike Srbije Siniša Mali i ministar spoljnih poslova i trgovine Mađarske Peter Sijarto potpisali su danas Memorandum o proširenju saradnje u oblasti energetike.
Pored toga, generalni direktor JP „Srbijagasa“ Dušan Bajatović i predstavnici mađarske kompanije „MVM CEEnergy“ potpisali su ugovor na osnovu kojeg će Srbija moći da uskladišti gas u Mađarskoj tokom zime.
Mali je tom prilikom objasnio da će naša zemlja u dva skladišta u Mađarskoj do oktobra uskladištiti 500 miliona kubnih metara gasa, koji će nam potom biti na raspolaganju od 1. oktobra do 1. aprila naredne godine.
Srbija će, kako je precizirao, po ugovoru u oktobru moći da povlači tri miliona kubika gasa dnevno, zatim od novembra do februara po šest miliona kubika dnevno, i u martu tri miliona kubika, što će, kako je ocenio, biti sasvim dovoljno za potrebe građana i industrije u Srbiji.
On je saopštio da će aranžman biti finansiran jednim delom iz budžeta Srbije, a drugim delom iz kredita OTP banke i Eksim banke Mađarske, dok će o proporcijama finansiranja biti odlučivano naknadno.
Ministar nije precizirao koliki će biti iznos anaranžmana, već je najavio da će Srbija u ponedeljak Mađarskoj uplatiti 65,7 miliona evra kako bi rezervisala skladišta.
Mali se osvrnuo i na Memorandum o proširenju saradnje u oblasti energetike, koji obuhvata gas, struju i sirovu naftu, naglasivši da nam je veoma važna proizvodnja energije iz obnovljivih izvora i dalji razvoj distributivne mreže, sigurnost i stabilnost celog energetskog sistema koje moramo da obezbedimo za Mađarsku i Srbiju u ovim neizvesnim vremenima.
Sijarto je predočio da potpisani dokumenti obezbeđuju nesmetano snabdevanje gasom u Srbiji i jačaju poziciju Mađarske u oblasti energetike u celom regionu.
On je potvrdio da Memorandum podrazumeva najsveobuhvatniju saradnju dveju zemalja u ovoj oblasti, počev od skladištenja gasa, ponovivši da će od 1. jula gas koji stiže preko Srbije biti skladišten u Mađarskoj, a od 1. oktobra će on da se vraća u Srbiju za potrebe stanovništva i industrije.
Takođe, kako je dodao, međudržavnim sporazumom dogovoreno je i povezivanje elektroenergetskih tržišta dveju zemalja, tako što će do 2028. godine biti izgrađen novi dalekovod između Subotice i Šandorfalve u Mađarskoj.
Prema njegovim rečima, to će između Srbije i Mađarske povećati kapacitet sa sadašnjih 1.000 megavata struje na 1.500 megavata.
Sijarto je naveo da će se ovim Mađarska praktično priključiti regionalnom sporazumu koji je Srbija postigla sa Slovenijom, što će dodatno povećati bezbednost snabdevanja električnom energijom u regionu.
|
|
Sastanak predsednika Srbije sa ministrom spoljnih poslova i spoljne trgovine Mađarske - 10.6.2022. |
Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas sa ministrom spoljnih poslova i spoljne trgovine Mađarske Peterom Sijartom sa kojim je razgovarao o daljem unapređenju bilateralne saradnje, regionalnoj situaciji, angažmanu u oblasti energetike, kao i strateškom partnerstvu dve zemlje u brojnim drugim oblastima.
Predsednik Vučić je tokom susreta sa visokim zvaničnikom Mađarske istakao potrebu za još bližom saradnjom u oblasti energetike i zajedničkih infrastrukturnih projekata, kao i o konkretnim koracima u cilju njihove realizacije.
„Posebno smo razmatrali pitanja tranzitnih kapaciteta, kao i snabdevanja gasom i konstatovali da je nesmetani tranzit energentima između naše dve zemlje još jedan dokaz izuzetne, odgovorne i prijateljske saradnje Srbije i Mađarske“, naveo je predsednik Vučić.
Predsednik Vučić je još jednom istakao da je Srbija trajno i iskreno opredeljena da unapređuje odnose sa Mađarskom, navodeći da su oni na istorijskom nivou zahvaljujući posvećenosti i otvorenosti vlade premijera Viktora Orbana za bilateranu saradnju.
„Zahvalio sam ministru Sijartu i premijeru Orbanu na doslednoj i snažnoj podršci Mađarske evrointegracijama Srbije, koju ističu uvek i na svakom mestu“, rekao je predsednik Vučić.
|
|
Predsednik Vučić položio zakletvu - 31.5.2022. |
Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić položio je danas zakletvu na Jedanaestoj posebnoj sednici Narodne skupštine Republike Srbije u Dvanaestom sazivu i stupio na dužnost u drugom mandatu.
"Dame i gospodo, Vaša svetosti, poštovani predsedniče, poštovani člane Predsedništva Bosne i Hercegovine, poštovana predsednice Republike Srpske, uvaženi predstavnici verskih zajednica, dragi prijatelji, poštovani predsednici Srbije i Savezne Republike Jugoslavije, vaše ekselencije, predsednice Ustavnog suda i Vrhovnog kasacionog suda, predsednice Vlade, članovi Vlade Republike Srbije, predsedniče Pokrajinske skupštine AP Vojvodine, predsedniče Pokrajinske vlade AP Vojvodine, dame i gospodo, dragi prijatelji, ne postoji veća čast, veća obaveza, a nema ni većeg ponosa od onog koji ti daje činjenica da vodiš svoju zemlju niti lepše dužnosti od te da je sa ponosom predstavljaš.
Sve to, i obavezu, i dužnost, i čast, i ponos, dobio sam od građana na izborima. Oni su izraz volje ubedljive većine, koja je mene i najveći deo vas nanovo zadužila da svoj posao obavljamo ne uvek onako kako čak i ta većina želi, već da činimo sve ono što je u najboljem interesu Srbije.
Želim da budem predsednik svih i predsednik za sve, da budem prvi po obavezama i poslednji po privilegijama, da radim više, da ne tražim ništa za sebe, ali da tražim sve, apsolutno sve za našu Srbiju.
Veliki Konfučije je rekao da kompromis može da se pravi sa svim osim sa idealima i to je ono što nameravam da sledim, a meni je ideal Srbija i dobrobit njenih građana. To ujedno određuje i prioritete mog drugog mandata, one koji su, čini mi se, i pre polaganja zakletve bili javni i jasni i koji glase: mir, stabilnost, nezavisnost u odlučivanju, sloboda Srbije, sigurnost, zdravlje, Evropa, rad, rad i rad.
Srbija jeste i biće, da parafraziram Marka Aurelija, cara, filozofa, upravo ono i samo ono što mi od nje napravimo. Ona je proizvod naših misli, naših snova i naših dela, naš ideal, naš cilj, naša svest, znanje o tome gde smo i geografski i istorijski i velika pažnja o tome da nikada ne pobrkamo, kao što nam se toliko puta u istoriji dešavalo, istoriju i realnost, geografiju i realnost, puste želje i realnost.
Danas imam čast, ali i nemerljivu obavezu, da vam se obratim kao predsednik čiji drugi mandat počinje u prelomnim vremenima moderne istorije. Ne postoji teža, ali ni uzvišenija dužnost od ove na koju danas po drugi put stupam. I ne postoji cilj koji je zahtevniji, ali i časniji od cilja da Srbija nastavi svojim putem, jedinstvenim, u budućnost kakvu je odavno svojim žrtvama i odricanjima zaslužila.
Preuzimam predsedničku dužnost u vremenima u kojima je osnovna premisa, u gotovo čitavom svetu, postala da su drskost i bezobrazluk čin hrabrosti, a smirenost i strpljenje odraz straha. Živimo u vremenima kada svi glasno govore, a malo ko sluša i još ređe čuje. Glasovi razuma su sve tiši, a vizija budućnosti celog čovečanstva sve maglovitija i udaljenija.
Danas je, možda više nego ikada, ceo svet željan istine i pravde. Iste one pravde koja je utkana i u prve reči naše prelepe nacionalne himne i koja još uvek stoji kao imperativ bez kojeg nema napretka ni dostojanstvenom čoveku, ni celom svetu. Za takvu istinu i za takvu pravdu uvek ću da se borim, jer nema težeg, ali ni časnijeg puta od toga.
Svet možda nikada više neće biti isti, ali vam ukazujem na činjenicu da ćemo bar mi pokušati da ostanemo snažni, samouvereni i nepokolebljivi u svojoj principijelnosti, da ćemo kao zemlja nastaviti da radimo za opštu dobrobit, dok hrabro grabimo napred, uprkos svim nedaćama, kao što smo to činili i do sada.
Ne postoji, stoga, dovoljno velika reč za našu Srbiju, koja je oduvek stajala na raskršću različitih civilizacija, vera i kultura, čime je obogaćena na najbolji način, koji nas podstiče da to nasleđe čuvamo i danas još jače, čvršće i odlučnije nego ikada pre. Isto tako, preko nas su se odvajkada ukrštali putevi tuđih interesa i ambicija, osvajanja i povlačenja, ali i naših pobeda i poraza, koji su ostavili duboke ožiljke u celokupnom bivanju Srbije. Mnogi su kod nas dolazili bez poštovanja i obzira, a odlazili sa skrivenim ili otvorenim divljenjem prema našem malom, a tako velikom narodu i prema našoj maloj, a tako ponosnoj Srbiji.
Baš kao i ovo Miroslavljevo jevanđelje, i naša zemlja je imala čudan i težak istorijski put. Pokolenja Srbije su se kalila kroz najteže trenutke tokom dugih vekova, neretko sama, ali uvek uspravna. Upravo ta pokolenja, koja su kroz istoriju pokazivala neverovatne ljudske, vladarske, umetničke, vojne, moralne i duhovne visine, utkala su ovaj nesalomivi, slobodarski, ponekad čak prkosni duh u sve sadašnje i buduće naraštaje našeg naroda.
Da stvari konkretizujem, svet se pred našim očima na dnevnom nivou dramatično menja, nikada više i nikada brže. Napad na Ukrajinu je prekretnica u međunarodnim odnosima. Sa jedne strane, Rusija je želela prekid dominacije, kako kažu, zapadne i tvrde i meke moći, sprečavanje daljeg širenja NATO-a, velika Kina ne želi status quo, tj. nedodirljivost zapadne snage i bezuticajnost svih drugih, dok, sa druge strane, Zapad želi očuvanje sopstvene prevlasti u svetu, istovremeno se pozivajući na kršenje međunarodnog javnog prava, kako od strane Rusije, tako i od njihovih drugih protivnika, poput Narodne Republike Kine.
Tačno je da je napadom na Ukrajinu pogaženo međunarodno javno pravo, ali je takođe tačno da se to dogodilo desetinama puta u savremenom svetu, te da su ključni protagonisti i današnji veliki borci za poštovanje normi međunarodnog javnog prava bile neretko i zapadne sile. Uostalom, mi ovde, u Srbiji, to na najbolji mogući način možemo da potvrdimo. Naša zemlja je 1999. godine napadnuta bez odluke Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, a da naša zemlja pre toga nije okupirala nijednu drugu. Našoj zemlji posle toga otimano je i dalje. Uprkos postojanju Rezolucije 1244 i postojanja u pravnom poretku te rezolucije, i dalje nam otimaju deo naše teritorije tvrdeći da su u pravu, a mi, ako slučajno kažemo da mislimo drugačije, tog trenutka više nismo za budućnost, nismo dovoljno demokrate, ne razumemo sadašnji trenutak, već se bavimo suviše prošlošću. Kada bi to neko drugi učinio, on bi odmah bio neko ko ruši međunarodni pravni poredak, ko ruši sve institucije i ko ruši mir u svetu.
Ponosan sam na Srbiju danas, koja se ponaša u skladu sa principima međunarodnog javnog prava, koja ume da osudi kršenje međunarodnog javnog prava, nedvosmisleno i jasno. Ali sam ponosan i na Srbiju u kojoj nema ni antizapadnog niti rusofobnog ponašanja. Kod nas su dobrodošli i Dostojevski, i Šekspir, i Gete, i Hemingvej. To je nešto na šta Srbija može da bude ponosna pa makar bila i jedna od retkih zemalja u savremenom svetu.
Ovo sam sve rekao ne zato što je iz ovoga moguće izvući pragmatične zahteve delovanja, već da i kao predsednik Republike, baš onako kako to sebi dozvole svi drugi građani Srbije, spasem dušu i kažem šta mi je na srcu. I da ne mislite da to što svi znate ja ne znam. Znam, neretko znam bolje od svih ostalih. Neretko to vidim i osećam bolje od svih ostalih. Ali to ne rešava naš problem i to nijedan od problema u budućnosti neće da reši. Politika vođenja zemlje nije politika želja, već politika mogućeg, politika realnosti.
Ja sam razgovarao sa jednim, od danas najvećim evropskim liderom, sedam sati smo razgovarali i valjda je čovek želeo da me sluša i osetio sam potrebu da ispričam sve što mi je na duši, da izgovorim sve - kako se mi Srbi osećamo kada vidimo šta su nam činili po pitanju Kosova i Metohije i po svim drugim pitanjima na Balkanu. Slušao me je pažljivo taj veliki lider, mnogo umniji od mene, sa mnogo više znanja, veliku zemlju vodi, i negde oko tri ujutru mi je rekao: „Hajde sada, Aleksandre, da presečemo ovo.“ Rekoh, slušam Vas, dragi prijatelju. On je rekao: „Nisam u svemu saglasan sa tobom, ali da kažem da si za 80, možda čak i 90 odsto stvari koje si izgovorio u pravu. I šta ćemo sada? Vodiš jednu zemlju, predsednik si zemlje, dovoljno si pametan da znaš da, bez obzira na nepravde kojih je u svetu mnogo, postoje stvari koje se neće menjati. Ti mišljenje moje zemlje da promeniš ne možeš. Možemo da se kajemo naknadno, ali to nikada nećemo da priznamo, jer veliki to ne priznaju. Za nas suze kajanja i greške ne postoje, one su predviđene za vas, manje zemlje. Ostaje da vidimo šta je to što možeš da uradiš da spasavaš svoju zemlju u budućnosti. Ostaje da se vidi šta je to što možeš da napraviš, da osiguraš budućnost za mlade naraštaje u tvojoj zemlji, šta je to što možeš da prihvatiš kao realnost i šta je to što možemo da napravimo zajedno.“ Ja sam prvi put čuo od nekoga, od zapadnih lidera, da je rekao negde, ne direktno, ali negde je rekao: „U redu, nismo uvek svi mi najsrećniji sa svim što smo činili u prošlosti, ali sa time morate da se pomirite.“ Makar nešto smo dobili, makar neku vrstu ličnog zadovoljenja sam dobio te noći koja, naravno, za našu zemlju ne znači ništa. Ali, u pravu je taj veliki lider kada je rekao da moramo da budemo posvećeni budućnosti, da moramo da brinemo o budućnosti, da gledamo šta ćemo sa našom decom, jer oni nisu dužni da plaćaju ni dugove naše generacije, ni dugove koje su nam ostavili naši roditelji, ni naši pradedovi, niti bilo ko drugi. Njima moramo da ostavimo što je moguće čistiju situaciju za budućnost, da oni ne moraju da razmišljaju sa kim će da ratuju sutra i sa kakvim će sve nestabilnostima i problemima da se suočavaju.
Upravo u skladu sa tim, želim da kažem da se radujem skorom formiranju novog parlamenta. Nadam se da će se uskoro završiti sve izborne radnje i čak ne želim da odgovaram onima koji su iznosili besmislene tvrdnje kako sam birao pred kojim parlamentom ću da polažem zakletvu, jer sam postao predsednik 31. maja i ovo je bio jedini dan kada sam mogao da polažem zakletvu. Šta da radite, jer šta god nekada učinio i kako god učinio, nikada neće biti dovoljno dobro ili dovoljno loše da bi svi bili zadovoljni.
Formiranje nove Vlade je, rekao bih, od presudnog značaja i imajući u vidu situaciju u kojoj se nalazimo, tešku situaciju, mi već danas svi zajedno moramo da razmišljamo o tome. To ne mogu sam, iako sam neko ko je dobio veliku podršku naroda, već je potrebno Vlada da to radi, a svakako će to raditi ona koja bude imala puni legitimitet, a ne u tehničkom mandatu, snažnije i jače.
Moramo da se bavimo i novim sankcijama i novim čudima, u kojima opet možemo da budemo oštećeni pa ćemo morati da molimo naše evropske partnere da nam po tom pitanju pomognu, ali to je već pitanje za njih. Upravo u skladu sa tim, očekujem da nova Vlada Srbije bude formirana do kraja jula meseca, a ja ću sa radošću krenuti u intenzivne konsultacije sa predstavnicima svih političkih stranaka u zemlji koje su ušle u narodni parlament, čim bude formiran novi saziv Narodne skupštine Republike Srbije.
Želim da kažem da sam uveren da će nova Vlada prihvatiti neke od saveta i mojih molbi. Verujem da će mandatar doneti odluku da Vlada bude manjinski inkluzivna, da uključimo što je moguće više pripadnika ne samo srpskog naroda, već da u toj Vladi budu i Mađari, i Bošnjaci, da budu u njoj i Hrvati, i Romi, i predstavnici svih nacionalnosti koji žele dobro ovoj zemlji i koji imaju samo jednu otadžbinu ili jednu domovinu, a to je Srbija, koju beskrajno vole baš onako kako je volimo mi i koji ovde planiraju da žive, i oni i njihova deca, baš kao što to planiramo i mi.
Hoću upravo na tome da se zahvalim svim predstavnicima, ja čak ne volim ni da izgovaram u formalno - pravnom smislu, znam da se to tako kaže, predstavnicima nacionalnih manjina, ali rekao bih ljudima, divnim građanima, narodima koji ne pripadaju većinskom narodu, a koji su uvek bili uz Srbiju, pomagali Srbiji i zajedno sa nama delili dobro i zlo i zajedno sa nama rešavali sve muke i probleme sa kojima smo bili suočeni.
Ono što očekujem od naredne Vlade, ali čemu ću se i kao predsednik Republike posebno posvetiti, jeste pod jedan – naš evropski put. I sad izvinite, pošto znam da za tako nešto neću dobiti aplauz, upravo ću zbog toga tome najviše prostora da posvetim. Volim ponekad da se inatim, da budem džangrizav, ponekad kočoperan, ali ne zbog sebe ili zato što mi je to zbog bilo kakvih poena potrebno, naprotiv, na tome se poeni gube, već zato što mislim da činim dobru stvar za Srbiju.
Mi, kada govorimo o Evropi, ona nam služi kao poštapalica, ona nam je postala negde obavezni deo usputnog pominjanja, ali i nešto što najlakše možemo svakoga dana da kritikujemo, napadamo, ali da opet, kada dođe popodne ili veče, razmišljamo kako i koliko ćemo sutra podrške i pomoći da tražimo. Ma koliko da sa pravom kažemo da oni nisu uvek fer prema nama, a ne mislim da su uvek fer prema nama, posebno kada je reč o političkim zahtevima, isto tako ni mi nismo fer prema njima. Lako nam je i lepo da uzimamo novac poreskih obveznika iz Evropske unije i mnogo se dobro osećamo ako ni hvala na to ne kažemo. Lako nam je, lepo, da prihvatamo ono što nam odgovara, ono što nam se dopada, ali nam nije lako i lepo da čujemo reči kritike kada nam se nešto ne sviđa.
Evropska unija ne sme da bude sintagma poštapalica, ona ne sme da bude nešto što je ušlo u rečnik tek onako, već mora da bude naše opredeljenje. Upravo zbog i trgovinske razmene, investicija, ali i zbog toga što želimo da pripadamo tom tipu društva, moraćemo mnogo toga da uradimo i u oblasti vladavine prava, dalje demokratizacije našeg društva, medijskih sloboda i svega drugog. Naravno da preteruju kada govore da ne može da se čuje drugačije mišljenje, naravno da ponekad to koriste za svoje političke potrebe, ali je takođe tačno da i mi uvek možemo bolje, i to ne zbog njih, već zbog nas.
U skladu sa tim, dolazimo do onoga na šta sam se danas zakleo, na Ustav Republike Srbije, dolazimo do ključnog političkog pitanja za nas, a to je pitanje Kosova i Metohije. Povezano sa ukrajinskom krizom, pitanje Kosova i Metohije biće još istaknutije i još teže za nas za rešavanje. Šta god vam govorili, sa bilo koje strane, šta god vam rekao bilo ko sa zapada, Kosovo i Metohija biće veća i važnija tema upravo i zbog onoga o čemu je nedavno govorio predsednik Putin.
Oni će vam reći da to nije tako i da Kosovo nije ni slično kao neki drugi primeri u svetu, to će vam ponavljati besomučno. Što vam više to ponavljaju, vi vidite da ih to više muči. Upravo zbog toga ćemo se suočavati. Izvinjavam se što govorim istinu svima, i vama u sali, i njima koji ovo slušaju. Da li stvarno mislite da sam toliko naivan kad mi deset puta kažete da vas se to ne tiče i da vam to nije problem, da meni, političkom veteranu, to pokušate da prodate? Vidim koliko vas to boli. Možete da mislite koliko to onda boli nas, koliko to boli ovu zemlju, koliko to boli srpskog čoveka, koliko to boli svakoga u ovoj zemlji. Svakog dana moramo da slušamo pritiske da biste vi zadovoljili svoje interese, ni jednog sekunda ne razmišljajući o našim interesima. Tu imamo problem i što nemamo baš ni sa kim da razgovaramo u želji da dođemo do kompromisa, u želji da tražimo kompromis.
Takođe, znam da ovo niko ne želi da sluša u Srbiji, ali mi moramo da tražimo kompromis. Mi moramo da se borimo za kompromis. Mi moramo da čuvamo naš narod na Kosovu i Metohiji. Mi moramo da brinemo o životima naših ljudi, naših staraca, njihove dece i njihove dece koji i dalje žive na Kosovu i Metohiji, koji i dalje vole srpsku zastavu, koji i dalje govore srpskim jezikom. Zbog toga moramo da tragamo za kompromisom.
Danas, kada o tome govorimo, i danas ne izvršavaju presude svojih organa da Visokim Dečanima vrate ono što Visokim Dečanima pripada i niko se zbog toga mnogo ne sekira. Imali smo prvi put saopštenje Kvinte koja je iskreno kritikovala stav albanskih vlastodržaca u Prištini da ne dozvole Srbima da se izjasne na izborima za predsednika i za parlament Srbije. To je trajalo pola dana. Dan posle toga mogli su da nastave da rade sve isto što su radili, jer uvek će imati njihovu podršku i niko ne treba da ima bilo kakvih iluzija po tom pitanju.
Onda dolazimo do pitanja koje je sa tim povezano. Na koliko razumevanja mi možemo da naiđemo i na koliko racionalnog prihvatanja naših argumenata možemo da naiđemo kada kažemo - pa, čekajte, vi očekujete od nas da se jednako snažno opredeljujemo protiv Ruske Federacije? Sada ostavite po strani sve naše tradicionalne odnose, ostavite po strani i sve drugo, što mi nemamo problema u snabdevanju gasom, sigurnosti snabdevanja, što imamo dobre odnose, sve to po strani ostavite, pa kako mislite, ljudi, da, s jedne strane, svakoga dana govorite o teritorijalnom integritetu, o zaštiti teritorijalnog integriteta kao vrhovnom principu međunarodnog javnog prava, a da onda nama kažete – vi, Srbi, zaboravite poštovanje vrhovnog principa međunarodnog javnog prava, ali gledajte da se još gore nego mi, a zbog svega što se u svetu zbiva, odnosite prema Ruskoj Federaciji. I nema problema što oni neće da budu za vas u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija po pitanju vašeg teritorijalnog integriteta, jer dobro je za vas da zaboravite na svoj teritorijalni integritet.
Ja molim samo predstavnike tih zemalja da budu bar malo fer prema Srbiji pa da kažu – razumemo vašu tešku poziciju, ali, nema problema, mi vas teramo u to. To je jezik koji možemo da razumemo. Ne znači da ćemo da poslušamo, ali to je jezik koji je mnogo manje licemeran nego ovaj koji nam govori o tome da je to pravda, da je to pravično i da je to pošteno, jer da je to pravično, pošteno i da je to pravda, ne biste tako lako razorili teritorijalni integritet i razarali teritorijalni integritet Srbije kao što ste to činili.
Znam ja, na sreću ili žalost, šta je to što se ljudima dopada i opet se vraćam i opet vam ponavljam, ovo sam izgovorio da spasem dušu, da znate da je imam, pošto znam da mnogi misle da je nemam, i da znam ove stvari, uglavnom bolje od većine, da ne kažem slučajno od svih, ali sutra mi moramo da imamo dovoljno goriva, moramo da imamo i dovoljno hrane, moramo da imamo i nove bolnice, moramo da imamo i nove fabrike i moramo da držimo najbolje odnose sa našim zapadnim partnerima i da budemo tvrdo, čvrsto, istrajno i snažno na evropskom putu.
Nova Vlada mora brzo da se formira i zbog toga što je neophodno da se hitno, hitno bavimo predstojećom zimom i snabdevanjem Srbije, pre svega, energentima. Situacija je alarmantna i zato je važno da u najkraćem mogućem roku Vladu formiramo, da bismo mogli da se posvetimo tome, da bismo mogli da izdvojimo veliki novac i da obezbedimo sigurnost za građane Srbije tokom predstojeće zime.
Mi imamo stabilne javne finansije zahvaljujući celoj Vladi, Ministarstvu finansija, Narodnoj banci Srbije, zahvaljujući dobrom radu, stabilnosti, koju smo čuvali sve vreme. Za nas je od velikog značaja da tu stabilnost sačuvamo.
Hrana. Imamo je dovoljno i imaćemo je dovoljno. Svi pokušaji destabilizacije srpskog tržišta propašće zato što mi nikoga ne obmanjujemo. Mi nikoga ne lažemo kada kažemo da imamo dovoljno šećera, ulja, pšenice, suncokreta, kukuruza i svega drugog što je neophodno za normalan i pristojan život.
Veliki su i ključni, suštinski, reformski zadaci pred Srbijom, koji će da bole mnoge - od nove i mnogo ozbiljnije i odgovornije energetske politike, obrazovanja i nauke, koja mora da bude suština, stub napretka Srbije u budućnosti. Tu bih posebno zamolio Vladu da se ne plaši reakcija oko šireg, sveobuhvatnijeg i ubedljivijeg, uverljivijeg uvođenja dualnog obrazovanja u naš obrazovni sistem, jer su svi bežali od toga. Najlakše je čekati samo kada će sledeća plata i koliko Ministarstvo finansija može da obezbedi para, a da pri tome ne vidimo koliko zaostajemo za Nemačkom, Austrijom, Švajcarskom i koliko, u stvari, nismo spremni sebe da menjamo, ali smo spremni sve druge da menjamo.
Nastavićemo, jer država mora da nastavi sa ulaganjem u zdravstvo, jer zdravstvo postaje jedan od stubova kako razvoja, tako i opstanka naše nacije. Dalja digitalizacija, razvoj robotike, veštačke inteligencije, ali i briga o klimatskim promenama i zaštiti životne sredine. Imamo mnogo partnera, od Norvežana do EU, do SAD, sa kojima smo ušli u značajne projekte iz pitanja energetske sigurnosti, bezbednosti, kao i zaštite životne sredine, a koje treba produbiti.
Što se tiče pitanja naše vojske, kao vrhovni komandant trudiću se da naša vojska, svojim uticajem, bude snažnija, da bude garant bezbednosti, mira, sigurnosti i stabilnosti. Slušali smo prethodnih meseci bezbroj puta kako će Srbija, tobože, nekoga da napadne, kako će srpska vojska nekoga da ugrožava. Lagali su danima, nedeljama, koliko već traje ova kriza u Ukrajini, devedeset šest dana. Devedeset šest dana, svakoga dana ste po stotinu puta i na stotinu mesta mogli da pročitate te laži. I posle devedeset šest dana niko nam još nije rekao izvinite. Niko nam još nije rekao - izvinite što smo lagali od prvog dana. I hvala Srbiji što se ponaša kao stub stabilnosti i što nikada nikoga nije ugrozila, i što nikada ništa ni od koga nije tražila, osim što je tražila da bude svoja na svome, da ima pravo da čuva svoju slobodu, svoje nebo i svoju zemlju, sama, bez ičije pomoći.
Srbija će, uveren sam, dragi prijatelji, čuvati ljubomorno svoju vojnu neutralnost. Mi nismo politički neutralni. Mi se nalazimo na evropskom putu i znamo svoje obaveze, ali svoju vojnu neutralnost mi moramo da čuvamo. Svuda oko nas su ili NATO zemlje ili teritorije na kojima se nalazi NATO. Ne postoji ni jedna teritorija, entitet, zemlja do Srbije, pored Srbije, koja nije u NATO.
Srbija je kao malo ostrvo i neki obično to govore ili navode kao problem. Ali, da vam kažem, šta je problem u tome što verujete svom narodu, što verujete junačkom genu svojih građana da smo bili i da ćemo biti u stanju da čuvamo svoju zemlju i da ne želimo da pripadamo bilo kojem vojnom bloku, da želimo samo da imamo pravo da čuvamo svoje granice, da čuvamo svoju zemlju, da imamo svoje vojnike i da štitimo svoje nebo? I Srbija ima danas i finansijski više snage da sačuva svoju zemlju nego što je imala ranije. I Srbija danas više nikome ne bi bila lak plen kao što smo, nažalost, uprkos našem velikom srcu, bili lak plen 1999. godine.
I to je nešto na šta sam ponosan. Dakle, nikoga ne napadamo, nikoga ne ugrožavamo, ali vam garantujem jednu stvar, a to je da se niko neće drznuti i niko, onako lako kako je nekada krenuo, zadovoljavajući svoje geopolitičke interese, više neće smeti da krene na Srbiju, ne zato što nas neko voli ili ne voli i ne samo zato što danas nema takve interese, kao što je imao nekada, već zato što je Srbija snažnija. A snažnija je zahvaljujući narodu i građanima Srbije koji su ulagali u svoju vojsku, koji su verovali u svoju vojsku i koji znaju da je put neutralnosti put u budućnost za Republiku Srbiju i za naše građane.
Ono što je takođe važno, to je da će plate i penzije da rastu, inflacija ne sme da pojede. Uvezena inflacija, najvećim delom uvezena inflacija, ne sme da pojede njihova primanja, jer smo se borili za bolji životni standard građana i Vlada će, po tom pitanju, morati naporno da radi i penzije da prate plate.
I ono što je takođe važno, i bez čega nama nema budućnosti, a o čemu svi pričamo, da se malo našalim na naš račun. Mi, svi, kada odemo na televiziju, svi, svi mi predsednici, premijeri, ministri, svi analitičari, svi kritičari, svi, ko god se pojavi negde, uvek ode pa kaže: „Eto, selo nam je pusto“. Hajde, vrati se u selo. Hajde, otiđi u selo. Na kraju shvatite da nam je mnogo lepo u gradovima. Živimo u gradovima, normalno. U celoj Evropi, u celom svetu je takav trend i neće se promeniti. I nisu ljudi koji žive u gradu lošiji od onih koji žive u selu i obrnuto, nisu ljudi koji žive u selu lošiji od onih koji žive u gradu. I uz sve naše napore, i uz sve to što smo učinili, teško ćemo uspeti da promenimo taj trend.
A onda sa iste strane slušate o tome kako i koliko dece imamo, nedovoljno je dece, nemamo kome da ostavimo zemlju. A onda, šta god da kažete po tom pitanju, bićete predmet kritike, jer će vam reći da ste nekoga uvredili zato što želite da podstičete natalitetnu ili pronatalitetnu politiku, zato što ste nekom neko pravo uskratili. Ne ljutite se. Mi danas imamo mnogo više i popularnije su nam i televizijske emisije i novinski članci o kućnim ljubimcima, nego o deci.
Izvinite što ovo moram ja da vam kažem, kao predsednik Srbije, izvinite što niko drugi nema hrabrosti da to kaže, jer zna da će da bude linčovan. Ja sam stotinama puta linčovan i nemam problem sa tim. Divni su kućni ljubimci. I pas, i mačka, i papagaj, i konji, ko ih ima na selu, divni, svakog od njih volite na svoj način, ali ljudi, mi ne možemo da preživimo, nama budućnosti nema ako ne budemo imali više dece. Nema nam budućnosti, možete da govorite šta hoćete, neće nam opstati zemlja.
Zato, očekujem od Vlade da nastavi sa merama podsticanja nataliteta. I to nije uvreda za bilo koga. Postoje ljudi koji ne mogu da imaju decu, postoje ljudi čiji je izbor da ne žele da imaju decu, ali mi, kao društvo i država, moramo da se pobrinemo da imamo one koji će da produže život državi. Država bez građana ne može da postoji.
I vraćam se ponovo, još ću nekoliko reči o komšijama i o onome što nam je činiti.
Za nas je veoma važno to što smo postigli u prethodnom periodu. Sa našim mađarskim prijateljima imamo najbliže i najbolje moguće odnose, govorim sa mađarskom državom, najbliže, istorijski najbliže odnose, i to je nešto što moramo da čuvamo i da gajimo. Imamo veoma dobre odnose i sa Rumunijom i Bugarskom, u širem regionu i sa Grčkom i Turskom. Imamo, zahvaljujući inicijativi Otvoreni Balkan, za koju ću se svim srcem zalagati i boriti, verovatno najbolje u istoriji odnose sa Severnom Makedonijom i Albanijom.
Posebno bih se zahvalio i Srpskoj pravoslavnoj crkvi, Njegovoj svetosti patrijarhu Porfiriju na izuzetno mudrim odlukama koje je doneo i time dodatno doprineo prijateljstvu i bratstvu koje imamo sa makedonskim narodom. To je nešto o čemu će istorija, Vaša svetosti, da sudi, a ne dnevni izveštaj.
Zahvaljujući Vama i zahvaljujući politici koju smo vodili, danas je Srbija najpopularnija zemlja u Severnoj Makedoniji, kod njihovog stanovništva, mi danas ih osećamo kao braću i nemamo ni jedan problem u tim odnosima i to je velika stvar koju smo uspeli da napravimo.
Sa Albanijom odnosi su nam sve bolji, sve snažniji, sve jači. Ono gde ćemo morati mnogo pažnje da posvetimo, to su naši odnosi sa Zagrebom, sa Hrvatskom, da pokušamo da mnogo toga izmenimo, da se saglasimo konačno da ni na šta iz prošlosti ne gledamo na isti način, da su nam pogledi u prošlost drugačiji, različiti, ali da pokušamo da pronađemo iste naočare i iste dvoglede za budućnost i da vidimo šta je to što možemo zajednički da uradimo. Vrata Beograda i kapije, i vrata Predsedništva, biće uvek otvorena za dobar dijalog i razgovor sa Zagrebom.
Isto očekujem i sa političkim Sarajevom, ali oni moraju da znaju da ćemo mi uvek štititi interese međunarodnog javnog prava, to su interesi Srbije, poštovanje Dejtonskog sporazuma, poštovanje Ustava BiH, integriteta BiH, ali da ćemo uvek tražiti da nema menjanja Dejtonskog sporazuma bez saglasnosti sva tri naroda i da ćemo, razumljivo, biti uz Republiku Srpsku, dalje razvijati naše odnose, kad god možemo i ako možemo pomagati Republici Srpskoj i toga se ne stidimo, nikoga zbog toga ne ugrožavamo, jer ćemo se truditi da svima uvek i u svakom trenutku pružimo ruku podrške, ruku zajedništva i ruku pomoći.
Nekada se govorilo, moj otac je poreklom sa druge strane Drine, ja sam nekako slučajno u Beogradu rođen, pa Srbi sa one strane Drine su uvek govorili da nikada ljudi u Srbiji ne mogu da razumeju koliko Republika Srpska voli Srbiju. Ja bih danas rekao, posebno našim gostima iz Republike Srpske, da oni ne treba da sumnjaju koliko ljudi u Srbiji vole Republiku Srpsku i da to nije ništa manje od onoga koliko Republika Srpska voli Srbiju.
Ono što je za nas važno, to je da sa Bošnjacima, uprkos svim političkim razlikama, uprkos tome da neko ponekad i ne želi da prihvati ispruženu ruku, da gradimo dobre, prijateljske i bliske odnose. To moramo da radimo i zbog velikog broja Bošnjaka koji žive u našoj zemlji. Događaji iz Priboja više nikada ne smeju da se ponove.
Reći ću vam samo jednu stvar iz koje najbolje vidite koliko ti ljudi vole svoju zemlju. Mi smo posle 37 godina, kao što smo uspeli posle mnogo decenija da izgradimo mreže autoputeva, pruga, bolnica, fabrika, mi smo posle 37 godina uspeli da donesemo dve zlatne medalje sa Evropskog prvenstva u boksu, ali jednu medalju nismo uspeli da donesemo.
Reč je o jednom Prijepoljcu, Mamić ili Memić, neće se naljutiti, Bošnjak je, koji se tako žestoko borio za Srbiju, tako svim srcem, u Jerevanu je bilo to takmičenje, da bih voleo da ste to mogli da vidite. I kad god bi donosio medalju, ogrnuo bi zastavu Srbije sa ponosom. Mi treba da budemo ponosni na našu bošnjačku braću i na sve one koji se bore za ovu zemlju i da zajedno sa njima gradimo tu budućnost. Sad bih ja, onako srpski, dodao, da začinim, jer mi bez toga ne možemo, bez teorija zavere kod nas Srba ne može, opljačkale ga sudije u borbi za medalju, preglasavanjem doneli odluku da je izgubio taj meč.
Mi ne možemo da menjamo čitav svet, možemo samo da ga prihvatimo takvog kakav jeste i da tražimo svoje mesto u njemu. Ono što možemo, ono što hoćemo da nastavimo, jeste da menjamo sebe, da gradimo svoju zemlju, u svakom smislu da je gradimo, u svakoj oblasti nauke, obrazovanja, zdravlja, ekonomije, infrastrukture, sporta, kulture.
Dizaćemo i građevine, jer one, po Ivi Andriću, ne menjaju samo izgled i značaj kraja u kome se nalaze, nego imaju duboke biološke veze sa narodom koji se njima služi. Između građevina i ljudskog naselja postoji prisna i nevidljiva veza, jedna složena i nejasna, ali stalna razmena međusobnih uticaja. Narod preko podviga svojih pojedinaca stvara građevine na sliku i priliku svojih najdubljih, često nesvesnih težnji i osobina, a te građevine polako i stalno utiču na karakter i navike naroda. Postajemo bolji, rekao nam je veliki pisac, gradeći sebe i svoju zemlju. To se ne odnosi samo na strukturalne građevine, već na sve ono što smo gradili i na sve ono što te tek treba da izgradimo.
To je onaj ključni cilj kojem ću posvetiti ovaj mandat, moj poslednji, da kada odem sa ovog mesta, znam da je Srbija bolja zemlja nego što je bila kada sam na njega došao. Nema žrtve koju neću zarad tog cilja da podnesem i nema stvari koju neću da uradim, truda na koji neću biti spreman. Zato što sa idealima nema kompromisa i to je jedina stvar sa kojom kompromisa nema. Sve ostalo je kompromisima podležno i kompromis je jedna lepa, a ne ružna reč. Na kraju, to je upravo zato što je i moj jedini ideal Srbija.
Stavljajući ruku na Ustav Republike Srbije i Miroslavljevo jevanđelje, preuzimam na sebe breme velike odgovornosti. To nije samo odgovornost prema ovoj generaciji građana Srbije, već i prema svojim velikim prethodnicima, a posebno prema pokolenjima koja tek slede. Veliki Njegoš kaže: pokolenja dela sude.
Živim u uverenju da će naša politika odoleti sudu vremena i da će buduća pokolenja, lišena emocija koje direktni učesnici i savremenici uvek i neizbežno imaju, sa bezbedne istorijske distance naše vreme objektivno oceniti kao vreme stabilizacije i uzleta Srbije.
Pre nego što završim, dragi prijatelji, hoću da se zahvalim svima. Hoću i vama ovde, iz ovog saziva parlamenta ili starog saziva parlamenta, jer vi ste doneli velike i važne promene za Srbiju. Vi ste ti koji ste se usudili da kažete – nećemo svu vlast u svojim rukama, hoćemo nezavisno pravosuđe. Bili ste jedini koji ste to smeli da kažete i napravite. Vi ste donosili najvažnije zakone, da spasavamo narod u vreme Kovida. Vi ste donosili najvažnije mere kada je trebalo Srbiju finansijski zaštiti i sačuvati. Mnogo toga dobrog uradili ste za naš narod i građane. Istorija je ta koja će da sudi, a ne neko na dnevnom nivou.
Hoću da se zahvalim svim bivšim predsednicima Republike Srbije i Savezne Republike Jugoslavije, koji su pružili ogroman doprinos napretku naše zemlje, koji znaju šta je država, koji svojim prisustvom i danas pokazuju da onaj ko zna jednom šta je država, nikada ne zaboravlja šta mu je dužnost i ne zaboravlja šta je država i uvek se drži osnovnih principa, da država i interesi države moraju da budu važniji od ličnih interesa. Zato hvala vama svima što ste danas ovde i beskrajno poštovanje moje imate za sve ono što ste činili za našu zemlju.
Hoću vama, poštovani prijatelji iz Republike Srpske da se zahvalim. Sa vama sam, Željka, Mile, mnogo toga radio u prethodnih pet godina, mnogo toga dobrog, čini mi se, učinili smo za naš narod. Sigurno je da smo pravili i greške. Hvala vam na tome što ste trpeli ponekad i moje drugačije stavove, što ste bili u stanju da razumete da ne moramo po svakom pitanju da imamo isto mišljenje, ali smo znali šta nam je cilj, a to je dobro za naš srpski narod i to uvek dobro za Republiku Srbiju i Republiku Srpsku. Hvala vam što ste me trpeli.
Vama hvala, Vaša svetosti, što ste uvek uz naš narod, što ste uvek tu da podelimo i dobro i zlo.
Hoću da iskoristim priliku da se zahvalim mojoj porodici kojoj nije bilo lako u prethodnih pet godina. Ne želim da kukumavčim, jer joj neće biti lakše ni u narednih pet godina, samo hoću da kažem Danilu, Milici i Vukanu da ih beskrajno volim i da tata ništa bez njih ne bi mogao.
Zbog svega navedenog, moliću se Bogu na isti način kako je to činila predivna Rebeka Vest dok su nacističke bombe padale na njenu domovinu: Gospode, dopusti mi da se držim srpski! Neka živi Srbija!"
|
|
Otkrivena bista Nikole Tesle u Pomazu - 29.5.2022. |
Bronzana bista Nikole Tesle otkrivena je u Pomazu, gradu na severu Mađarske, sa kojim je Tesla bio povezan rodbinskim vezama.
Bista je delo istaknutog srpskog vajara Zorana Ivanovića, a Pomazu su je darovali Udruženje umetnika „Krug“ i Likovna kolonija Kolut-Mandić.
Spomen-bistu su otkrili državni sekretar Ministarstva kulture i inovacija Mađarske Laslo Đerđ i gradonačelik Pomaza Ištvan Lajdinger, a ovom svečanom činu prisustvovali su srpski predstavnik u Mađarskom parlamentu Ljubomir Aleksov, potpredsednik Samouprave Srba u Mađarskoj Petar Bogdan, predsednica Srpske samouprave u Pomazu Anica Šošić Krunić, direktorka Srpskog obrazovnog centra „Nikola Tesla“ iz Budimpešte Jovanka Lastić i drugi.
Otkrivanju biste prisustvovao je i ambasador Republike Srbije u Budimpešti Ivan Todorov. |
|
Predsednik Vučić na godišnjem sastanku Svetskog ekonomskog foruma - 25.5.2022. |
Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić boravio je u švajcarskom gradu Davosu, gde je prisustvovao godišnjem sastanku Svetskog ekonomskog foruma. Tokom dvodnevnog boravka u Davosu, predsednik Vučić učestvovao je na sesiji Diplomatski dijalog na temu Zapadnog Balkana, kao i u diskusiji na temu Uspostavljanje mira, obnavljanje rasta i ostvarivanje održivosti.
Predsednik Vučić je preneo da je dominantna tema skupa u Davosu bila Ukrajina, kao i da su važne teme bile predstojeća zima i pitanja energenata, hrane i održivosti.
„Važno je čuti šta su planovi, do kada će se povećavati referentne stope, na koji način će igrati igru između rasta i spasavanja Evrope od inflacije, kao i šta je ono što Srbija može da učini i sačuva stopu rasta iznad proseka“, rekao je predsednik Vučić i dodao da se tema ukrajinske krize nadvila nad sve druge teme, da je primetna ogromna podrška Ukrajini, bez mogućnosti da se čuje bilo šta drugo.
"Nekada ste ovde mogli da čujete različite, drugačije stvari, dolazili su i Si Đinping i Angela Merkel, a sada je Davos postao mesto dominantno, isključivo zapadne orijentacije. O svemu ostalom je moguće razgovarati, ali u zadatim okvirima", naveo je predsednik Vučić. On je istakao da je u Davosu imao niz dobrih sastanaka sa brojnim evropskim i svetskim zvaničnicima, dodajući da je iskreno i otvoreno govorio o problemima.
Predsednik Vučić je učestvovao na sesiji Diplomatski dijalog o Zapadnom Balkanu i preneo je novinarima da je Srbija na putu ka EU i da je zahvalna na podršci koju od nje dobija, ali da je potrebno da se razume i naša pozicija, a ne samo da se ponavlja šta se od Srbije očekuje.
"Suština je u tome da sam bio iskren, otvoren, govorio o problemima, ukazao na drugačije viđenje situacije u BiH od većine pristunih, kao i različite stavove u odnosu na Kurtija", rekao je predsednik Vučić i dodajući da ne može da otkriva detalje, ukazao je da su na skupu izneli potpuno različite vizije budućnosti Balkana. On je istakao da postoji poverenje između Beograda, Skoplja i Tirane, da raste ekonomska saradnja i sve, kako je rekao, ide u dobrom smeru.
Predsednik Vučić je naveo da je na marginama skupa razgovarao i sa predsednikom Republike Severne Makedonije Stevom Pendarovskim, a nakratko i sa premijerom Republike Hrvatske Andrejem Plenkovićem.
Predsednik se u Davosu sastao i sa predsednikom Vlade Crne Gore Dritanom Abazovićem i pozvao ga da se pridruži sastanku inicijative "Otvoreni Balkan" na Ohridu.
Na ovogodišnjem forumu predsednik Vučić imao je i niz bilateralnih susreta sa svetskim zvaničnicima, predstavnicima finansijskih institucija i vodećih kompanija u svetu.
"Mnogo sam razgovarao o tome kako možemo da se postavimo danas u svetu, a razgovarao sam i sa šeficom američke Eksim banke, o velikom zajmu u budućnosti za značajne energetske projekte, za solarne, a kasnije i hidroprojekte. To je bio odličan sastanak, kratak, ali konkretan. Verujem da ćemo uskoro izaći sa konkretnim planovima", rekao je predsednik Vučić.
Tokom boravka u Davosu, predsednik Srbije Vučić sastao se i sa osnivačem i izvršnim direktorom Svetskog ekonomskog foruma Klausom Švabom, premijerom Republike Grčke Kirjakosom Micotakisom i predsednikom Republike Jermenije Vaganom Hačaturjanom, sa kojim je razgovarao o bilateralnim odnosima i globalnoj situaciji.
Davos, 25. maj 2022. godine
Izvor/Foto: www.predsednik.rs |
|
Selaković čestitao Sijartu na reizboru na mesto šefa diiplomatije Mađarske - 25.5.2022. |
Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković čestitao je ministru spoljnih poslova i spoljne trgovine Mađarske Peteru Sijartu na ponovnom izboru na tu funkciju, izrazivši uverenje da će ministar Sijarto predanim i posvećenim radom doprineti daljem napretku Mađarske.
„Ponosan na nivo bilateralnih odnosa naše dve države, koji je dostigao najvišu tačku u novijoj istoriji, želeo bih i ovom prilikom da naglasim opredeljenje Republike Srbije za dalje osnaživanje sveukupnih veza sa Mađarskom“, naveo je ministar, posebno naglasivši značaj plodonosne saradnje na infrastrukturnim projektima dve zemlje.
Selaković je ukazao da učestalost susreta sa ministrom Sijartom i razgovori koji se odvijaju u prijateljskoj i konstruktivnoj atmosferi, potvrđuju obostranu spremnost za dalje razvijanje izuzetne uspešne saradnje ministarstava spoljnih poslova naše dve države.
„Iskoristio bih ovu priliku da istaknem da visoko cenim podršku koju nam Mađarska kontinuirano pruža u procesu evropskih integracija, uz uverenje da ćemo i periodu pred nama moći da računamo da adekvatno vrednovanje reformi koje sprovodimo na putu ka punopravnom članstvu u Evropskoj uniji“, istakao je Selaković, ponovivši da se raduje nastavku saradnje i narednim susretima sa ministrom Sijartom.
Izvor/Foto: www.mfa.gov.rs |
|
Predsednik Vučić prisustvovao ceremoniji otvaranja 89. Međunarodnog poljoprivrednog sajma u Novom Sadu - 21.05.2022. |
Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je danas, sa predsednikom Vlade Mađarske Viktorom Orbanom, svečanom otvaranju 89. Međunarodnog poljoprivrednog sajma u Novom Sadu i tom prilikom izjavio da Srbija i Mađarska neguju partnerski odnos vidljiv, kako rezultatima, tako i delima, te da će se međusobno pomagati i u ovim izazovnim vremenima.
Predsednik Vučić poručuje da je, nakon današnjeg razgovora sa premijerom Mađarske, dogovoreno da Srbija deo svojih energenata čuva u toj zemlji, što nam je važno jer nemamo dovoljno sopstvenih kapaciteta i skladišta, te da bi taj dogovor trebalo da se formalizuje sledeće nedelje.
„Večeras ću mirnije spavati jer smo, zahvaljujući Mađarskoj i Viktoru Orbanu, uspeli da rešimo jedan od 30 problema koje imamo. Mnogo mu hvala na tome. Dogovorili smo se da, ako Mađarskoj bilo šta bude nedostajalo, Srbija će biti tu. Mi se trudimo da takav partnerski odnos izgradimo samo još sa zemljama Otvorenog Balkana“, naglasio je predsednik Vučić.
Podsećajući na to da je pre samo sedam godina Mađarska bila sedma zemlja Evropske unije po nivou trgovinske razmene sa Srbijom, a danas druga, predsednik Republike Srbije se zahvalio iskrenom prijatelju naše zemlje Viktoru Orbanu.
„Rezultati saradnje dve zemlje su veliki. Ukupno gledano u ovoj godini, Mađarska je zemlja broj tri po nivou trgovinske razmene. Samo u poljoprivrednoj i prehrambenoj razmeni vrednost saradnje prelazi 200 miliona evra. To govori o nivou prijateljstva, poverenja, uzajamnog interesa, koji smo uspeli da izgradimo. Taj odnos jednih prema drugima je pun poštovanja, a napravljen je zahvaljujući Orbanu, njegovim hrabrim potezima i želji da čuje jedan narod sa Balkana i njegove predstavnike i da se bori za nas“, objasnio je predsednik Vučić ukazavši i na to da je na sastanku šefova diplomatije u Briselu, samo ministar spoljnih poslova Mađarske, a po nalogu premijera Orbana, bio u potpunosti uz Srbiju.
Govoreći o trenutnoj svetskoj krizi, predsednik Vučić je sa mađarskim kolegom razgovarao i o teškoj zimi, koja čeka ceo svet i istakao da je važno da jedni od drugih učimo kako da probleme rešavamo i kako da ih prevazilazimo. Takođe se osvrnuo i na nedavno otvaranje brze pruge Beograd-Novi Sad, rekavši da je nastavak radova ka Subotici i Budimpešti, uz sve ostalo, samo pokazatelj da veze dve zemlje mogu biti podignute na još viši nivo.
Predsednik Vučić je istakao da će poljoprivreda i svi njeni činioci imati ključnu ulogu za opstanak ne samo Srbije i Mađarske, već i dobrog dela regiona, te da se saradnja u toj sferi može na dalje unapređivati.
Predsednik Srbije je konstatovao da će posetioci poljoprivrednog sajma, čiji je zemlja partner Mađarska, moći da vide poslednja poljoprivredna dostignuća, kao i izložbe o genetskim potencijalima, proizvodima sa oznakama geografskog porekla i oznake za srpski kvalitet.
„Mnogo toga možemo i moramo još da popravimo u našim navikama i poljoprivrednoj proizvodnji, pre svega u preradi. Zato sam zahvalan Mađarskoj, koja ulaže ne samo u sever Srbije, već i u centralnoj Srbiji. Siguran sam da kada radimo zajedno, ljudi mogu da se osete lakše i vide veliki boljitak za sve“, dodao je predsednik Vučić i učesnicima na Sajmu poželeo uspeh i uspešnu prezentaciju proizvoda.
Izvor / Foto: www.predsednik.rs / Dimitrije Gol |
|
Ansambl narodnih igara i pesama Srbije KOLO nastupa u Budimpešti - 21.05.2022. |
Ansambl narodnih igara i pesama Srbije KOLO će u četvrtak, 26. maja, u Nacionalnom plesnom teatru u Budimpešti, premijerno izvesti igračko – pozorišnu predstavu „Sokolova pesma“ koju je režirao Gabor Mihalji, reditelj, koreograf i direktor Mađarskog državnog folklornog ansambla MANE. Ovo će biti prvo međunarodno predstavljanje „Sokolove pesme“.
Informacije na linku: http://www.tancszinhaz.hu/musor/budapesti-bemutato-solyomenek-sokolova-pesma/2046
Takođe, Ansambl KOLO će u subotu, 28. maja, u Kući tradicije, sedištu mađarskog Ansambla MANE, održati koncert tradicionalnih igara i pesama. |
|
Selaković: Srbija će se svim diplomatskim i političkim sredstvima boriti protiv zahteva tzv. Kosova u SE - 20.05.2022. |
Ministar spoljnih poslova Srbije poručio je da je današnje, 132. zasedanje Komiteta ministara Saveta Evrope, bila prilika da se jasno izlože naši stavovi po pitanju situacije u Ukrajini i problema koji će se u budućem vremenu naći pred SE, a to je zahtev tzv. Kosova za članstvo u ovoj organizaciji.
Selaković je istakao da je tim povodom u Torinu razgovarao sa generalnom sekretarkom SE Marijom Pejčinović Burić, koja je, kako je podsetio, pokazala veliko razumevanje za naše stavove još kada je početkom godine bavila u zvaničnoj poseti Srbiji, a ministar je naveo i da je razgovarao sa ministrima spoljnih poslova Danske, Irske, Islanda, Azerbejdžana, Jermenije, Gruzije, Moldavije, kao i zamenicima šefova diplomatija Ukrajine i Slovačke.
"Ovo je bila prilika da ih bliže upoznam sa našim stavovima i pozicijom po pitanju zahteva tzv. Kosova za članstvo u SE", rekao je Selaković, ukazavši da je reč o ubedljivoj većini država koje su do sada uvek bile na našoj strani i koje su imale jasan i principijelan stav podrške teritorijalnom integritetu i suverenitetu Srbije, dok je, prema rečima ministra, susret sa kolegama iz Irske i Islanda bio motivisan time što su te države članice Biroa komiteta ministara SE, dodavši i da je Irska danas od Italije preuzela predsedavanje Komitetu ministara SE za period od narednih šest meseci.
"I ovom prilikom Srbija je potvrdila da je jedna od retkih evropskih država koja ima vrlo jasne stavove po pitanju osnovnih načela spoljne politike, odnosno, da se rukovodi osnovnim načelima Povelje UN, da poštuje teritorijalni integritet i suverenitet drugih država i da poštuje međunarodno priznate granice", rekao je Selaković, naglasivši da su danas neki govornici, predstavnici sedam ili osam država, na jedan neprincipijelan način govorili o poštovanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta nekih evropskih država, dok neke druge države čiji je teritorijalni integritet narušen, kao što je Srbija, nisu ni pomenuli.
Selaković je kazao da je eventualni zahtev za prijem Prištine u SE direktno u suprotnosti sa najmanje dva člana Statuta SE, ukazavši da je to je akt koji je u suprotnosti sa Rezolucijom SBUN 1244, kao i da je to akt direktno uperen protiv očuvanja jedinstva SE, a da je jedinstvo među državama jedno od ključnih načela koje je definisano Satutom SE.
"Svaka vrsta argumentacije da je tzv. Kosovo 'crna rupa' u Evropi, gde apsolutno nije prisutan SE sa svim onim vrednostima koje zastupa, nije tačna, jer SE se u statusno neutralnom prisustvu nalazi i na teritoriji naše južne pokrajine, gde učestvuje u organizaciji i sprovođenju različitih projekata", rekao je Selaković ponovivši da to nikako ne može da bude argument koji koristi suprotna strana.
"Ukoliko dođe do razvoja situacije u tom smeru, Srbija će se svim diplomatskim i političkim sredstvima boriti protiv toga, a uveren sam da u toj borbi nećemo biti sami", zaključio je Selaković.
Izvor/Foto: www.mfa.gov.rs |
|
Selaković: Zahtev tzv. Kosova za članstvo u SE u suprotnosti sa pravilima i normama ove organizacije - 20.05.2022. |
Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković učestvovao je danas na 132. Ministarskom sastanku Saveta Evrope koji se održava u Torinu.
U obraćanju Selaković je podvukao da se spoljna politika Srbije zasniva na poštovanju načela međunarodnog prava, teritorijalnog integriteta i političke nezavisnosti država, kao i da smatramo veoma pogrešnim narušavanje ovih principa u slučaju bilo koje države, ali i u slučaju Srbije.
„Naš odnos prema ovim principima je veoma jasan. Iako se čini da su neke države vođene načelom „Quod licet Iovi non licet bovi" (Što priliči bogu, ne priliči volu), Srbija ostaje posvećena osnovnim principima međunarodnog prava“, naglasio je ministar. On je dodao da je poštovanje ovih principa danas važnije nego ikada, ujedno, ukazavši i da Komitet ministara Saveta Evrope u svojim odlukama i deklaracijama često eksplicitno insistira na njima.
„Razmatranje zahteva tzv. Kosova za članstvo u Organizaciji, koji je pravno nedopustiv, dovelo bi u pitanje njen kredibilitet. Naglasiću da je ovakav potez Prištine za nas apsolutno neprihvatljiv, a na grubo kršenje našeg teritorijalnog integriteta bićemo prinuđeni da snažno odgovorimo svim raspoloživim diplomatskim sredstvima“, istakao je Selaković.
Ministar je naveo da Srbija podržava svaki angažman Saveta Evrope na KiM koji ima za cilj unapređenje standarda u domenu ljudskih prava, vladavine prava i demokratije, a koji je u skladu sa Rezolucijom Saveta Bezbednosti UN 1244 i statusno neutralnim pristupom Saveta Evrope.
Prema rečima ministra, prištinske vlasti nisu pokazale zainteresovanost za poštovanje obaveza preuzetih u dijalogu u Briselu, posebno kada je u pitanju zaštita prava Srba i drugih nealbanskih zajednica, na šta se konstantno upozorava i u izveštajima generalnog sekretara UN o radu UNMIK-a.
„Zahtev za članstvo za Prištinu predstavlja politički cilj, a ne vrednosno opredeljenje i jeste pokušaj da se ova organizacija zloupotrebi. To je duboko u suprotnosti sa normama i pravilima Saveta Evrope, drugih međunarodnih organizacija i međunarodnog prava“, istakao je šef srpske diplomatije, dodavši da je ovo još jedan jasan pokazatelj da Priština nema nameru da do bilo kakvog rešenja dolazi putem dijaloga, već se po ko zna koji put odlučila za unilateralni pristup.
Selaković je kazao da se Srbija zalaže i promoviše načela i vrednosti Saveta Evrope, ukazujući da je to važan segment našeg puta ka članstvu u EU, kojem smo u potpunosti posvećeni.
Ministar je naglasio da Srbija sa posebnom pažnjom prati posledice tragedije u Ukrajini, pre svega na civilno stanovništvo, kao i da će nastaviti da pruža humanitarnu pomoć i utočište onima koji se nađu na teritoriji naše zemlje.
Izvor/Foto: www.mfa.gov.rs |
|
Čestitka predsedniku Vlade Mađarske - 16.5.2022. |
Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić uputio je danas čestitku Viktoru Orbanu na ponovnom izboru za predsednika Vlade Mađarske. U čestitki se kaže:
"Dragi prijatelju,
upućujem Ti srdačne čestitke povodom ponovnog izbora za predsednika Vlade prijateljske Mađarske. Poverenje građana uvek predstavlja najveću čast i najtežu odgovornost, a u teškim vremenima zahteva upravo onu vrstu posvećenosti, odlučnosti i državničke mudrosti koju si i do sada pokazivao i koje su svima danas potrebne, više nego ikada pre.
Uveren sam da će Mađarska nastaviti sigurnim putem sveobuhvatnog napretka, uprkos brojnim izazovima koje nam budućnost donosi. Na tom putu, Srbija će, kao i do sada, ostati pouzdan, veran i iskren partner Tvoje zemlje i Tvog naroda.
Nastavićemo da se borimo za zajedničke vrednosti i interese Srbije i Mađarske i naših naroda, kao i da zajednički radimo na još boljim i čvršćim vezama. Kao i do sada, posebnu pažnju ćemo posvećivati našim manjinama, jer iako nas deli granica, upravo ljudi sa obe strane predstavljaju najčvršći most između naših zemalja.
Uporedo sa bilateralnim odnosima, znam da ćemo nastaviti da razvijamo i lično prijateljstvo koje se kalilo u najtežim trenucima. Ponovo koristim priliku da se zahvalim Tebi i Tvojoj Vladi za otvorenu podršku Srbiji na evropskom putu, u vremenima kada mnogi to nisu smeli, a ni hteli da pokažu.
Unapred se radujem našem sledećem sastanku, na kojem ćemo, uveren sam u to, zajednički postaviti još jače temelje za brojne buduće projekte na dobrobit svih naših građana.
Upućujem Ti još jednom iskrene čestitke na ponovnom izboru uz najbolje želje za dobro zdravlje, kao i ličnu i državničku sreću", navodi se u čestitki predsednika Vučića premijeru Orbanu.
|
|
Selaković: Mađarska jedan od ključnih partnera Srbije - 16.05.2022. |
Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković sastao se danas u Briselu sa ministrom inostranih poslova Mađarske Peterom Sijartom.
Selaković je istakao da punopravno članstvo u EU ostaje strateško opredeljenje Srbije, i da nam je nedvosmislena podrška Mađarske, kao jednog od ključnih partnera, na tom putu od velikog značaja.
Sagovornici su razmotrili širok spektar regionalnih i geopolitičkih tema, sa posebnim osvrtom na posledice sukoba u Ukrajini i uticaj konflikta na situaciju u Srbiji i Mađarskoj.
Šef srpske diplomatije zahvalio je Mađarskoj na razumevanju za spoljnopolitičke pozicije i državne interese Srbije.
Ministar Selaković je sagovornika upoznao i sa tokom dijaloga Beograda i Prištine, istakavši da je Beograd dosledno opredeljen za postizanje rešenja dijalogom, dok sa druge strane takav stav izostaje, što potvrđuje i apliciranje Prištine za članstvo u Savetu Evrope.
|
|
Selaković: Srbija aktivno uključena u suzbijanje terorizma, radikalizma i ekstremizma - 11.05.2022. |
Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković učestvovao je danas u Marakešu na Ministarskom sastanku Globalne koalicije za borbu protiv ISIL-a.
Selaković je poručio da se Srbija zalaže za multilateralni aspekt borbe protiv terorizma i da smatra da Ujedinjene nacije treba da budu ključni forum za međunarodnu saradnju na ovom polju.
Ministar je naveo da naša zemlja ispunjava sve međunarodne obaveze u kontekstu sprovođenja rezolucija Saveta bezbednosti UN, a posebno onih koje se odnose na uvođenje embarga na izvoz naoružanja, uključujući i zabrane koje se odnose na nedržavne aktere, terorističke organizacije i sa njima povezane pojedince, posebno napomenuvši i da je Srbija potpisnica 15 međunarodnih konvencija za borbu protiv terorizma.
„Učestvujući u multinacionalnim misijama za održavanje mira u okviru UN i EU, Srbija na konkretan način doprinosi očuvanju regionalne i globalne bezbednosti“, rekao je Selaković, odavši počast pripadniku Vojske Srbije, potpukovniku Dejanu Stanojeviću i njegovim kolegama, koji su 29. marta tragično izgubili život u misiji Ujedinjenih nacija u Demokratskoj Republici Kongo.
„Srbija ne umanjuje značaj i važnost drugih međunarodnih foruma, zbog čega se od samog početka pridružila Globalnoj koaliciji i nesebično daje svoj doprinos međunarodnim naporima u borbi protiv ISIL, prevashodno kroz različite forme donacija u vojnoj opremi i municiji i učestvovanjem u obukama bezbednosnih snaga Iraka“, naglasio je ministar i dodao da Srbija, kao zemlja kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, pun doprinos daje aktivnim učešćem u okviru evropskih politika u borbi protiv terorizma, a ima i razvijenu stratešku saradnju sa EUROPOL-om.
Ministar je posebno naglasio da Srbija ima instrumente u svom krivičnom zakonodavstvu da spreči i kazni podsticanje, organizovanje i učešće svojih građana u ratovima ili sukobima u stranim državama, te je informisao i da su pravosudni organi Srbije okončali postupke protiv 7 lica koja su bila angažovana na stranim ratištima, a da u toku je više istraga protiv lica povezanih sa terorističkim delovanjem.
Šef srpske diplomatije poručio je da je borba protiv terorizma, radikalizma i ekstremizma od prioritetnog značaja, i da je Srbija aktivno uključena u suzbijanje tih izazova i pretnji na domaćem, regionalnom i međunarodnom planu.
|
|
Otvorena izložba „Episkop Danilo“ u Sentandreji - 30.04.2022. |
U Srpskom crkvenom muzeju u Sentandreji je 30. aprila 2022. godine otvorena dokumentarna izložba posvećena vladiki Danilu (Krstiću) povodom dve decenije od njegovog upokojenja.
O životu i delu episkopa Danila govorili su episkop budimski Lukijan i episkop braničevski Ignjatije a izložbu je otvorio predsednik Matice srpske Dragan Stanić.
Autor izložbe je jeromonah Varnava, sekretar Eparhije budimske, a koncepciju postavke je osmislio upravnik Srpskog crkvenog muzeja u Sentandreji Kosta Vuković.
Izložba je okupila mnoge poštovaoce života i rada episkopa Danila, predstavnike diplomatsko konzularnih predstavništva u Mađarskoj, srpskog predstavnika u Parlamentu Mađarske, članove gradske opštine u Sentandreji i predstavnike Vlade Mađarske.
Događaju su prisustvovali Aleksandar Lončarević, ministar savetnik, Svetlana Stanković, konzul, Marija Vrečer, treći sekretar i Miroslav Jevtić, ataše iz Ambasade Republike Srbije u Budimpešti.
|
|
Odluke o sufinansiranju projekata koji doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore kao i matične države i Srba u regionu - 11.04.2022. |
Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković doneo je Odluku o sufinansiranju projekata koji doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore, broj: 52-229/30-2022/01 od 11. aprila 2022. godine, kao i Odluku o sufinansiranju projekata koji doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i Srba u regionu, broj: 51-366/30-2022/01 od 11. aprila 2022. godine, a po konkursima koji su bili otvoreni od 23. februara do 9. marta 2022. godine.
Uvid u donete odluke možete izvršiti na zvaničnom internet sajtu Ministarstva spoljnih poslova i Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu: www.mfa.gov.rs i www.dijaspora.gov.rs. |
|
Promocija zbornika naučnih radova "Eparhija bačka u osmovekovnoj istoriji Srpske pravoslavne crkve" - 08.04.2022. |
U svečanoj sali Tekelijanuma predstavljen je zbornik naučnih radova pod nazivom "Eparhija bačka u osmovekovnoj istoriji Srpske pravoslavne crkve".
O knjizi su govorili priređivači istoričari profesor dr Svetozar Boškov i dr Predrag Vajagić.
Na početku programa, pozdravnu reč prisutnima su uputili Pera Lastić, direktor Srpskog instituta Samouprave Srba u Mađarskoj (SSM) i protojerej Stevica Ilić, arhijerejski namesnik bačkopalanački.
Tokom večeri govorilo se i o drugim izdanjima Centra za istorijska istraživanja pri Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu koja se ostvaruju u saradnji sa Eparhijom bačkom.
Domaćin večeri bio je Pera Lastić, direktor Srpskog instituta u Budimpešti, a organizatori programa su Srpski institut, Samouprava Srba u Budimpeši i Srpski kulturni klub.
Događaju su prisustvovali i Marija Vrečer, treći sekretar i Miroslav Jevtić, ataše iz Ambasade Republike Srbije u Budimpešti.
|
|
Promocija knjige ″Tajna istorija jedne varoši″ - 07.04.2022. |
U prostorijama Srpskog kulturnog centra “Srpski venac” održana promocija knjige ″Tajna istorija jedne varoši″ dr Jovana Savina, književnika i profesora u Srpskoj gimnaziji „Nikola Tesla“ u Budimpešti.
Razgovor sa autorom je vodio književnik i profesor Dragomir Dujmov.
Promocija je bila veoma posećena, a prisustvovali su i konzul Svetlana Stanković i ataše Miroslav Jevtić iz Ambasade RS u Budimpešti.
|
|
Istinsko prijateljstvo i konkretni rezultati saradnje Srbije i Mađarske - 06.04.2022. |
Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković sastao se danas u Segedinu sa ministrom spoljnih poslova i trgovine Mađarske Peterom Sijartom.Na zajedničkoj konferenciji za novinare Selaković je poručio da će Srbija i Mađarska nastaviti saradnju zasnovanu na međusobnom razumevanju i podršci, a kojoj posebno doprinose odlični odnosi predsednika Aleksandra Vučića i premijera Viktora Orbana.
„U neizvesnim i nimalo lakim okolnostima u kojima se nalazimo, glasna spremnost i podrška koju pružamo jedni drugima od ključne su važnosti, i zato mi je posebno drago što susretom sa ministrom Sijartom mogu da doprinesem nastavku naše saradnje“, istakao je Selaković.
On je istakao da o istinskom prijateljstvu naše dve zemlje svedoči bliska saradnja na svim poljima i konkretni rezultati.
Ministar je podsetio da su 19. marta predsednik Vučić i premijer Orban prisustvovali puštanju u rad prve faze pruge na liniji Beograd-Budimpešta, odnosno brze pruge od Beograd do Novog Sada, izrazivši uverenje da ćemo u najskorijem periodu prisustvovati otvaranju druge faze i spajanju srpskog i mađarskog dela ove pruge, koji će dodatno približiti naše prestonice.
Takođe, Selaković je izdvojio izgradnju pruge Subotica-Segedin, koja će, prema rečima ministra, dodatno povezati Srbe i Mađare, ali i Mađare s obe strane granice.
Šef srpske diplomatije naglasio je značaj „Balkanskog toka“, koji, kako je napomenuo, i u ovim nestabilnim vremenima predstavlja jedan od glavnih izvor snabdevanja energentima i koji je rezultat ozbiljne saradnje naše dve države.
Selaković je izdvojio našu odličnu ekonomsko-trgovinsku saradnju koja je u prethodnoj godini iznosila dve milijarde 290 miliona evra, a posebno ukazao da je, prema podacima za prva dva meseca ove godine, iznosila 839,7 miliona evra, čime je Mađarska je došla na drugo mesto kao naš spoljnotrgovinski partner.
Takođe, ministar je kazao da ćemo raditi na većem prisustvu srpskih kompanija u Mađarskoj, ali i ukazao da se treba angažovati radi zajedničkog prisustva na trećim tržištima.
Šef srpske diplomatije zahvalio je premijeru Orbanu i ministru Sijartu na doslednoj, aktivnoj i veoma snažnoj podršci evrointegracijama Srbije.
„Bio sam prisutan na mnogo mesta u evropskim forumima gde je najjači glas Srbiji, i u korist naših evrointegracija, bio glas mog prijatelja Petera, odnosno Mađarske“, rekao je Selaković istakavši da takve reči i snažnu podršku možete čuti od istinskih i pravih prijatelja.
„Zahvalio bih na ozbiljnom stavu i pristupu koji Mađarska ima kada je u pitanju naš glavni nacionalni problem, problem KiM, i zahvalio bih na konstruktivnosti u svakoj situaciji koju smo do sada imali“, kazao je Selaković.
Selaković je poručio da su građani Srbije i Mađarske na izborima 3. aprila rekli da se zalažu za očuvanje mira, bezbednosti, stabilnosti i time pokazali put kojim žele da njihove države idu.
„U našem regionu Srbija i Mađarska su države koje mogu da izvoze političku stabilnost i koje ozbiljnošću političkih rukovodstava mogu samo pozitivno da utiču na sve ostale“, zaključio je Selaković.
Ministar spoljnih poslova i trgovine Mađarske Peter Sijarto izrazio je zadovoljstvo što se sa kolegom Nikolom Selakovićem sreo tri dana nakon sudbinskih izbora koji su na isti dan održani i u Mađarskoj i u Srbiji.
„U sudbinskom trenutku kao što je ovaj doneli smo i dobili smo istorijske rezultate kako u Srbiji, tako i u Mađarskoj. U Mađarskoj su vladajuće stranke dobile rekordan broj glasova, dvotrećinsku većinu u parlamentu. Rekordna je pobeda i predsednika Srbije. Čestitam predsedniku Vučiću koji može da počne svoj drugi mandat kao predsednik Srbije”, rekao je Sijarto.
„Rezultati izbora dokazuju da je dobra odluka da zastupamo nacionalne interese i to na obe strane granice. To su nam naši građani, naši birači potpuno jasno dali do znanja. Jasno je bilo i nama, vladajućim strankama, da su mir i bezbednost građana prvobitni zadatak. Ovlašćenje koje smo dobili od građana obavezuje nas da još jače i jasnije zastupamo naše dosadašnje stavove.
To znači da se nastavlja izgradnja istorijskog prijateljstva između Mađara i Srba, između Mađarske i Srbije”, naveo je Sijarto.
Mađarski ministar je istakao da smo poslednjih godina mnogo uradili da umesto istorijskog neprijateljstva stvorimo istorijsko prijateljstvo između dva naroda i dve države i da i Srbija i Mađarska profitiraju od tog prijateljstva.
Navodeći zajedničke infrastrukturne projekte Srbije i Mađarske, Sijarto je naglasio da su sve to poglavlja naše saradnje koja će postati deo istorijske knjige kada integracija Srbije u EU bude završena, kao i da je Srbija još juče trebalo da bude primljena u EU.
„Potpuno je jasno da su u regionu neophodni mir i stabilnosti. To ne može da se reši na drugi način, osim da se Srbija primi u EU”, zaključio je Sijarto.
Izvor/Foto: www.mfa.gov.rs |
|
Telegram saučešća ministra Selakovića povodom nesreće u Mindsentu - 05.04.2022. |
Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković uputio je telegram saučešća ministru spoljnih poslova i trgovine Mađarske Peteru Sijartu povodom tragične nesreće koja se jutros dogodila u Mindsentu.
„U ime Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije i u svoje ime, upućujem vam izraze najiskrenijeg saučešća i molim vas da porodicama poginulih prenesete izraze najdubljeg saosećanja, a povređenima želje za što brži oporavak“, navodi se u telegramu ministra.
Selaković je podvukao da je Republika Srbija, i u ovom tužnom trenutku, mislima i srcem uz prijateljski narod Mađarske.
|
|
Selaković razgovarao sa šefom diplomatije Mađarske - 4.4.2022. |
Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković razgovarao je danas telefonom sa šefom mađarske diplomatije Peterom Sijartom.
Sagovornici su razmenili čestitke povodom rezultata izbora koji su juče održani u Srbiji i Mađarskoj, izrazivši zadovoljstvo zbog činjenice da su građani dveju zemalja, između ostalog, podržali kontinuitet politike građenja i učvršćivanja srpsko-mađarskog prijateljstva.
I ovom prilikom je konstatovano da su prijateljstvo i poverenje između predsednika Srbije Aleksandra Vučića i mađarskog premijera Viktora Orbana čvrsta garancija nastavka kvalitetnih međudržavnih odnosa, koji su u ovome trenutku na istorijskom vrhuncu.
Ministri Selaković i Sijarto dogovorili su se da se u sredu sastanu u Segedinu, kako bi razmotrili mogućnosti nastavka i intenziviranja političke i ekonomske saradnje Srbije i Mađarske.
|
|
Arno Gujon u poseti Ambasadi Srbije - 28.03.2022. |
Arno Gujon, v.d. direktora Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu boravi u poseti Mađarskoj gde će učestvovati na međunarodnoj konferenciji „Diaspora policy“ u Mađarskoj akademiji nauka i umetnosti.
Tom prilikom, posetio je i Ambasadu Republike Srbije u Budimpešti gde se sastao sa ambasadorom Ivanom Todorovim.
Ambasador Todorov upoznao je Gujona sa bilateralnim odnosima Srbije i Mađarske, kao i položajem Srba u ovoj zemlji.
Sastanku su prisustvovali i Olga Milojević, v.d. pomoćnika direktora Uprave i Aleksandar Lončarević, ministar savetnik.
|
|
Poseta Sentandreji - 26.03.2022. |
Predstavnici Sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama AP Vojvodine, pomoćnici sekretara Jelena Dobrović Bojanović, Miroslav Ilić i Stanislav Radulović, direktorka Istorijskog muzeja Srbije Dušica Bojić, kao i predstavnici Ambasade Republike Srbije u Budimpešti Aleksandar Farkaš, ataše za kulturu, Marija Vrečer, treći sekretar i Miroslav Jevtić, ataše, posetili su 26. marta 2022. godine Sentandreju. Tokom posete sastali su se sa njegovim preosveštenstvom episkopom budimskim gospodinom Lukijanom.
U srdačnom razgovoru vladika Lukijan je upoznao goste sa uslovima rada eparhijskog Muzeja i Eparhije uopšte. Na sastanku je dogovorena saradnja između Eparhije budimske, Istorijskog muzeja Srbije i Ambasade Srbije po pitanju predstavljanja srpskog kulturnog blaga.
Nakon sastanka, posetioci su obišli i eparhijski Muzej.
|
|
Otvorena izložba "Sveti Sava srpski" u Tekelijanumu - 25.03.2022 |
U zadužbini Save Tekelije "Tekelijanum" je 25. marta 2022. godine priređeno veče posvećeno Svetom Savi i zadužbinarstvu Nemanjića pod nazivom „Prave puteve stvaraju svojim nogama i puteve svoje ispravljaju“ u organizaciji Eparhije budimske, Zadužbine „Tekelijanum“ i Galerije „Krug“ i logističku podršku Ambasade Srbije u Budimpešti.
U uvodnom delu, prisutnima se obratio episkop budimski Lukijan, koji je govorio o razvoju hrišćanstva i organizaciji Crkve na prostorima današnje Mađarske i vezama sa autokefalnom Srpskom arhiepiskopijom Svetog Save.
O zadužbinarstvu Nemanjića i o Nomokanonu Svetog Save govorili su Miroslav Ilić i Stanislav Radulović, predstavnici Pokrajinskog sekretara za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama.
Nakon toga, u Galeriji „Krug“, koja se nalazi u zgradi Tekelijanuma, otvorena je izložba Istorijskog muzeja Srbije pod nazivom „Sveti Sava srpski”.
Programu su prisutvovali ambasador Srbije Ivan Todorov i predstavnici srpskih institucija u Mađarskoj.
|
|
Izbor novog PR Mađarske Kataline Novak – 10.03.2022. |
U parlamentu Mađarske je 10. marta 2022. godine, za novog PR Mađarske izabrana Katalin Novak, koju je na tu funkciju kandidovala partija Fides 21. decembra 2021. godine.
Mandat aktuelnom predsedniku Mađarske Janošu Aderu ističe 10. maja o.g. kada će na njegovo mesto kao 6. predsednik države (nakon promene sistema u Mađarskoj) stupiti Katalin Novak.
Katalin Novak je glasanjem u parlamentu izabrana sa 137 glasova. Ovo je više od dvotrećinske većine koja je bila potrebna za njen izbor u parlamentu od 199 članova. U glasanju je učestvovalo 195 poslanika, a važećih glasova je bilo 188. Kandidat opozicije, Peter Rona (Róna Péter) dobio je 51 glas.
Nakon objave rezultata, novo-izabrana predsednica države je položila zakletvu pred nacionalnom zastavom i pred istorijskim zastavama Mađarske.
Svečanom činu izbora, prisustvovali su PV Mađarske i predsednik Fidesa Viktor Orban, članovi Vlade Mađarske, predstavnici diplomatskog kora i zvaničnici državnih i javnih institucija u Mađarskoj.
Katalin Novak je rođena 1977. godine u Segedinu. Diplomu Ekonomskog fakulteta je stekla 2001. godine na Univerzitetu za ekonomske nauke i državnu upravu, a nakon toga je završila pravne studije i francusko pravo na univerzitetu „Université Paris X”. Između 2001. i 2003. godine je radila u MSPT Mađarske kao referent, a od 2010. godine je postala savetnik u MSPT kod ministra Janoša Martonjija. Od 2012. godine je počela da radi u Ministarstvu za ljudske resurse, bila je šef kabineta ministra Zoltana Baloga. U istom ministarstvu je u periodu 2014-2020. bila DS za porodice i omladinu, istu oblast je od 2020. godine pokrivala kao ministar bez portfelja, sve do kandidature za predsednika države do decembra 2021. godine.
Katalin Novak je i u Fidesu radila na važnim pozicijama. Od 2017. godine je četiri godine bila potpredsednica stranke, zadužena za spoljne poslove.
Odluku o tome da će imenovana biti kandidat za predsednika države objavio je lično PV i predsednik Fidesa Viktor Orban 21. decembra 2021. godine.
Katalin Novak je živela i radila i u SAD, Francuskoj i Nemačkoj.
Prema Osnovnom zakonu (Ustavu) Mađarske, predsednik države oličava jedinstvo nacije, čuvar je demokratskog funkcionisanja državne organizacije. Predsednik je i generalni komandant Vojske Mađarske i bira se na 5 godina sa mogućnošću reizbora na još jedan mandat.
Suprug novoizabrane PR je ekonomista Atila Vereš Ištvan, šef uprave za novčano i devizno tržište u Nacionalnoj banci Mađarske. Imaju dva sina i jednu kćerku.
Ceremoniji izbora novog PR Mađarske prisustvovao je i ambasador R. Srbije Ivan Todorov. |
|
Polaganje kamena temeljca za izgradnju mađarske fabrike stočne hrane - 09.03.2022. |
Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić i ministar spoljnih poslova i trgovine Mađarske Peter Sijarto, prisustvovali su polaganju kamena temeljca za izgradnju fabrike stočne hrane UBM grupacije u Adaševcima, kod Šida. Tom prilokom, predsednik je zahvalio mađarskim prijateljima, ističući da je dobro imati gosta i prijatelja kao što je ministar inostranih poslova Peter Sijatro, posebno u vreme opšte političke histerije i u eri u kojoj niko nikoga ne sluša.
„Mi smo zajednički osudili sve ono što se zbiva u našem okruženju, uradili smo sve što možemo i ponudili svaki vrstu pomoći za najugroženije, od humanitarne do finansijske. Ipak, moramo da brinemo i o našim građanima“, započeo je obraćanje predsednik Vučić, nakon polaganja kamena temeljca u Adaševcima.
Predsednik je podvukao da u poslednjih deset godina Srbija i Mađarska gaje prijateljske odnose, koje potvrđuju i ekonomski pokazatelji.
„U poslednjoj deceniji smo za dva i po puta povećali trgovinsku razmenu. Mađarska je pre 10 godina bila 11. ili 12. spoljnotrgovinski partner, da bi danas, sa 2,4 miliona evra, bila na petom mestu“, istakao je predsednik Vučić dodajući da je za to najzaslužniji mađarski premijer Viktor Orban, koji je imao snažnu viziju iskrenog prijateljstva sa Srbijom.
Predsednik Republike Srbije naglasio je da je ponosan na partnerstvo sa Mađarskom, kao članicom Evropske unije, te da je ekonomska saradnja sa tom zemljom važnija od onoga što je učinjeno na saradnji dveju zemalja na polju kulturne i političke saradnje, kao i na sagledavanju istorijskih činjenica.
„Kada su me prvi put pitali smeta li mi da mađarske kompanije donesu novac za Mađare, koji žive u Srbiji, ja sam se nasmejao i rekao im da su dobrodošli. Nakon toga, poverenje se toliko razvilo, a naši mađarski prijatelji su želeli da pokažu koliko poštuju Srbiju, pa su počeli sa ulaganjima u centralnoj Srbiji, u Požegi“, poručio je predsednik dodajući da je mađarska agencija HEPA dala 6,3 miliona evra za investiciju u Adaševcima, dok je RAS izdvojio 2,5 miliona.
Šef mađarske diplomatije Peter Sijarto je rekao da je odnos dve zemlje primer uspešne saradnje, kojoj se dodaje još jedna tačka ovim ulaganjem u Adaševcima.
"Ponosni smo što sa investicijama mađarskih preduzeća možemo da doprinesemo ekonomskom procvatu i razvoju Srbije. Ponosni smo što smo u okviru ekonomske podrške privredi u Vojvodini pomogli 14.000 preduzeća, i što smo imali rekordnu razmenu u vrednosti od četiri milijadi evra", naglasio je Sijarto dodajući da je reč o investiciji od 3,1 milijardu forinti, koliko iznosi mađarski doprinos otvaranju pogona.
On je, takođe, najavio da će proizvoditi više od milion tona stočne hrane na godišnjem nivou, što će dozvoliti i izvoz i biće time profitabilan posao za obe ekonomije. "Ne želimo da dozvolimo da naši građani plaćaju cenu za rat koji se odvija u susednoj zemlji. Zato je Mađarska preduzela mere kako bi obezbedila odgovarajuću količinu prehrambenih proizvoda i energenata.
Za vreme pandemije smo uspeli da izbegnemo probleme u snabdevanju prehrambenim proizvodima i ne želimo da se to promeni u senci ratnih događaja u susedstvu", poručio je Sijarto ukazujući da svakome u Evropi i preko okeana treba da bude jasno da u ovom delu Evrope postoje realnosti, zavisnosti od postojećih izvora energenata, te da ne mogu biti prihvaćene mere i odluke, koje će prebaciti teret na građane.
Izvor/Foto: www.predsednik.rs |
|
Stipendije Vlade Republike Srbije za pripadnike srpske nacionalne zajednice iz zemalja u regionu, 08.03.2021. godine |
Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије објавило је конкурс за доделу стипендија за школску 2021/2022 годину за основне академске и струковне студије, специјалистичке струковне студије, мастер академске и струковне студије, као и специјалистичке академске и докторске студије, намењених припадницима српске националне заједнице из земаља у региону.
Стипендије се додељују у оквиру Пројекта „Србија за Србе из региона“.
Заинтересовани кандидати могу преузети пријавни формулар, са пратећом документацијом која садржи услове учешћа на Конкурсу, у Амбасади Републике Србије у Будимпешти, као и на линку:
Захтеви за стипендије се подносе Амбасади Републике Србије у Будимпешти. Рок за подношење пријава је 20.05.2022. године.
|
|
Međunarodni sajam turizma u Budimpešti |
U Budimpešti je danas otvoren Međunarodni sajam turizma. Predstavnici Ambasade Republike Srbije prisustvovali su događaju i tom prilikom posetili štand na kojem su Turistička organizacija Vojvodine, Inđija, Subotica, Senta, Temerin, kao i Niš, Trstenik i Sokobanja predstavili svoje turističke potencijale.
Štand je bio zapažen i brojnim posetiocima predstavljene su raznovrsne turističke ponude i proizvodi domaće radinosti.
Sajam turizma trajaće od 3. do 6. marta 2022. godine i biće usmeren ka ponovnom pokretanju turizma u svetu, kao grane koja je bila najviše pogođena pandemijom virusa korona.
|
|
Poseta ministarke privrede Anđelke Atanasković Ambasadi Republike Srbije u Budimpešti |
Ambasador Republike Srbije u Budimpešti Ivan Todorov primio je danas u Ambasadi delegaciju Srbije predvođenu ministarkom privrede Anđelkom Atanasković.
Tom prilikom, ambasador je ministarku informisao o aktuelnim bilateralnim odnosima Srbije i Mađarske.
Ministarka Atanasković i ministar spoljnih poslova i spoljne trgovine Mađarske Peter Sijarto kopredsedavaće 12. zasedanjem Zajedničke komisije za ekonomsku saradnju između Srbje i Mađarske, koja će se održati 2. marta 2022. godine u Budimpešti.
|
|
Selaković razgovarao sa šefom Delegacije EU i ambasadorima država članica EU – 01. 03. 2022. |
Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković sastao se danas sa šefom Delegacije EU Emanuelom Žiofreom i ambasadorima država članica EU akreditovanim u Srbiji.
Ministar Selaković upoznao je prisutne ambasadore sa Zaključkom Saveta za nacionalnu bezbednost, koji je Vlada Srbije usvojila 27. februara povodom situacije u Ukrajini.
Šef srpske diplomatije je poručio da Srbija izražava najiskrenije žaljenje zbog izbijanja krize i sukoba u Ukrajini, istakavši da smatramo veoma pogrešnim narušavanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta svake države, pa samim tim i Ukrajine. S tim u vezi, Selaković je podsetio da naša zemlja veoma jasno poziva na poštovanje principa međunarodnog prava, ukazavši da je to osnova naše spoljne politike.
Selaković je podvukao da naša zemlja daje punu podršku pregovorima dve strane i svim kredibilnim međunarodnim naporima za iznalaženje mirnog i političkog rešenja krize u Ukrajini.
Srbija će, kako je istakao, u ovim izazovnim vremenima nastaviti da dosledno čuva mir i stabilnost u Jugoistočnoj Evropi, istakavši da i savremeni izazovi pokazuju da se sve nesuglasice na našem kontinentu moraju rešavati mirnim sredstvima i dijalogom.
Izvor/Foto: www.mfa.gov.rs |
|
Konkurs za sufinansiranje projekata namenjenih za region - 2022 |
Ministarstvo spoljnih poslova, Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu raspisuje Konkurs za sufinansiranje projekata za dijasporu koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore, koji će trajati od 23. februara do 9. marta 2022. godine. Informacije na linku:
https://www.dijaspora.gov.rs/konkurs-za-sufinansiranje-projekata-za-dijasporu-5/ |
|
Prijavljivanje za glasanje u inostranstvu do 12.marta 2022.god. |
|
|
Prijavljivanje za glasanje u inostranstvu do 12. marta - 16. februara 2022. |
Povodom predstojećih izbora u Republici Srbiji, raspisanim za 3. april 2022.godine, prenosimo obaveštenje Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave:
Obaveštavaju se birači koji imaju boravište u inostranstvu da preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije, najkasnije pet dana pre dana zaključenja jedinstvenog biračkog spiska (do 12. marta 2022. godine u ponoć), mogu podneti zahtev da se u jedinstveni birački spisak upiše podatak da će na predstojećim izborima glasati u inostranstvu. Zahtev za upis u jedinstveni birački spisak podatka o tome da će birač glasati u inostranstvu obavezno mora da sadrži sledeće podatke: ime, prezime i ime jednog roditelja birača; jedinstveni matični broj birača; opštinu, odnosno grad i adresu prebivališta birača u zemlji, kao i podatke o opštini, odnosno gradu i adresi boravišta u inostranstvu prema kojoj će birač glasati na predstojećim izborima i potpis podnosioca zahteva.
Diplomatsko-konzularno predstavništvo Republike Srbije kome je podnet zahtev za upis u jedinstveni birački spisak podatka o tome da birač želi da glasa prema mestu boravišta u inostranstvu, na propisani način dostavlja nadležnoj opštinskoj, odnosno gradskoj upravi po mestu prebivališta birača u zemlji, koja o tome donosi rešenje. Po donošenju rešenja o određivanju biračkih mesta od strane nadležne izborne komisije za glasanje na izborima, nadležna opštinska, odnosno gradska uprava donosi rešenje o upisivanju podatka da će birač na izborima glasati prema mestu boravišta u inostranstvu i biračko mesto na kome će glasati, odnosno rešenje da nisu ispunjeni uslovi da će birač na izborima glasati orema mestu boravišta u inostranstvu.
Nakon donošenja rešenja da će birač na predstojećim izborima glasati prema mestu boravišta u inostranstvu i upisu tog podatka u jedinstveni birački spisak, birač se ne upisuje u izvod iz jedinstvenog biračkog spiska po mestu prebivališta u zemlji, odnosno upisuje se u izvod iz jedinstvenog biračkog spiska prema mestu boravišta u inostranstvu.
Ukazuje se da se podatak o tome da će birač glasati u inostranstvu može upisati u jedinstveni birački spisak samo za lice koje je već upisano u jedinstveni birački spisak. U slučaju da lice koje ima biračko pravo nije upisano u jedinstveni birački spisak za odlučivanje po zahtevu za upis podatka o tome da će birač glasati u inostranstvu, neophodno je prethodno sprovesti postupak upisa u jedinstveni birački spisak.
Zahtev za upis u jedinstveni birački spisak, istovremeno sa zahtevom za upis podatka da će birač glasati u inostranstvu, podnosi se diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije koje oba zahteva dostavlja nadležnoj opštinskoj, odnosno gradskoj upravi prema poslednjem prebivalištu podnosioca zahteva pre odlaska u inostranstvo, odnosno poslednjem prebivalištu jednog od njegovih roditelja.
Uvid u jedinstveni birački spisak može se izvršiti elektronskim putem, unošenjem podatka o jedinstvenom matičnom broju građana i registarskom broju lične karte, odnosno pasoša, na zvaničnoj internet stranici Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave.
Takođe, obaveštavaju se birači koji imaju boravište u inostranstvu da mogu preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije podneti opštinskoj, odnosno gradskoj upravi po mestu njihovog prebivališta u zemlji zahtev za davanje obaveštenja o podacima koji su o njima upisani u jedinstveni birački spisak.
Ministarstvo spoljnih poslova poziva državljane Republike Srbije koji žele da iskoriste svoje biračko pravo u inostranstvu da se obrate najbližem diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije.
Lista diplomatsko-konzularnih predstavništava Republike Srbije se može naći ovde.
Izvor/Foto: www.mfa.gov.rs |
|
Vučić: Slaveći Sretenje šaljemo poruku da želimo slobodnu, jaku i modernu Srbiju - 15.02.2022. |
Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić uručio je danas, povodom Dana državnosti Srbije, odlikovanja zaslužnim pojedincima i institucijama i tom prilikom poručio da slaveći Sretenje, činimo posvetu našim velikim prethodnicima i šaljemo poruku da želimo slobodnu, jaku, i modernu Srbiju.
Predsednik Aleksandar Vučić je istakao da Sretenjski ustav potvrđuje Karađorđevu i Miloševu doktrinu da je Srbija država slobodnih seljaka, čije je pravo na imovinu potvrđeno najvišim pravnim aktom Kneževine.
„Nemamo pravo da se pred senima predaka ne prisetimo da su u to vreme najveće sile sveta baštinile viševekovnu tradiciju robovlasništva, kmetstva, te surovog kolonijalizma. I nismo mi slučajno danas jedna od najbrže i najviše rastućih ekonomija Evrope, kao što nismo slučajno zemlja gradilišta i novih investicija. Ni najmanje slučajno nije ni to što smo uspeli da se izborimo sa svim krizama, od poplava, do pandemije. Na kraju, nismo tek pukom slučajnošću nezavisna zemlja, koja sama odlučuje o svojoj sudbini. To je bila obaveza koju smo dobili tog 15. februara 1835. godine od okupljenih na poljani naše slobode i naše budućnosti“, poručio je predsednik.
Predsednik Republike podsetio je da se današnja Srbija temelji na dva događaja, koja su se odigrala na isti dan, u različitim vremenskim intervalima, te da svakodnevnim naporima, koje ulažemo u boljitak i jačanje naše zemlje, otplaćujemo dug, koji su nam ostavili Karađorđe, Čarapić, Veljko, Glavaš, Sinđelić i svi drugi ustanici.
„Prvi događaj je, po istoričarima, najznačajniji u našoj modernoj istoriji, jer su njime otpočeli ratovi za slobodu, nezavisnost i ujedinjenje. I tog 15. februara 1804. godine, u Marićevića jaruzi, u Orašcu, narodne vođe su podigle prvi slobodarski ustanak na Balkanu, ustanak koji će stvoriti nezavisnu Srbiju, i koji će, na ovim prostorima, ustoličiti tu svetu reč sloboda, kao najvažniji izraz, kao obavezu i zavet. Zahvaljujući njima, Srbija je uspela da izdrži stotine godina borbe za svoju, ali i tuđu slobodu i nezavisnost. Srbija danas predstavlja bastion slobode i nezavisnosti i garant mira na ovim prostorima“, rekao je predsednik Vučić.
„Svaki naš novi put, svaka bolnica, pruga, fabrika koju podižemo, svojevrsna je otplata na snove i žrtvu ustanika, koji su, ne traživši ništa ni od koga, krenuli na taj strašni i lepi put slobode. Uprkos slomu kao krajnjem rezultatu, Prvi srpski ustanak dokazao je da Srbija, oslonjena sama na sebe, može biti slobodna i potpuno funkcionalna kao država. Želja ustanika da osvoje pravo na "Srpsko Pravlenije", metaforički je začetak buduće srpske države“, poručio je predsednik. Predsednik Republike potom je istakao da Srbija pre tačno 187 godina, na verski praznik Sretenje, nije dobila samo prvi Ustav, već da je zahvaljujući njemu postala država. „Tako je odlučeno na najvećoj Skupštini ikada održanoj, u Kragujevcu, u porti Pridvorske crkve. Na toj poljani pod otvorenim nebom, Srbija je dobila svoju zastavu, svoj grb, svoje institucije i ozvaničila svoju slobodu. Jedan narod, ponosan, seljački i istrajan je odlučio da, posle vekova ropstva, zakonski zbaci razne okove, i da od te poljane napravi modernu državu, državu bez robova, u kojoj će svi biti jednaki pred zakonom, svi imati prava i slobode, a svaka vlast biti ograničena“, naglasio je predsednik dodajući da je tog dana Srbija, po svom uređenju, stala rame uz rame sa Francuskom i Belgijom i postala jedna od najmodernijih evropskih država.
Tokom obraćanja, predsednik je rekao da zahvaljujući junačkim precima Srbija danas živi kao slobodna, nezavisna, stabilna, dostojanstvena država, koja je u miru sa svima. Zatim je poručio da uručuje ordenja, kao znak zahvalnosti svima onima, koji su svojim radom i zalaganjem doprineli upravo takvoj Srbiji.
„Ostaće večno upamćeni, zabeleženi na stranicama te velike i divne knjige, koju su naši preci počeli da pišu, bez reči, ali sa jasnom mišlju, koju mi danas nastavljamo, vredno i pažljivo, znajući da ona nema kraj“, zaključio je predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić.
Izvor/Foto: www.predsednik.rs |
|
Selaković i Sijarto: Svedoci smo najsvetlijih stranica u istoriji srpsko-mađarskih odnosa - 07. februar 2022. |
Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković sastao se danas u Beogradu sa ministrom inostranih poslova i spoljne trgovine Mađarske Peterom Sijartom.
Na konferenciji za novinare nakon razgovora, Selaković je naglasio da Srbija i Mađarska proživljavaju najlepše i najsvetlije stranice u istoriji bilateralnih odnosa, što je, kako je istakao, ozvaničeno zaključivanjem sporazuma o strateškoj saradnji koji su prošle godine potpisali predsednici vlada Viktor Orban i Ana Brnabić.
„Sadržajnost i učestalost našeg dijaloga svedoči o dobrim odnosima Srbije i Mađarske, ali to je samo praćenje onog puta koji su utrli predsednik Srbije Aleksadar Vučić i mađarski premijer Viktor Orban“, rekao je Selaković, uz konstataciju da se iz toga može videti kako lični odnos dvojice lidera stvara izvanredne veze dva naroda i dve države. Istakao je da je sa mađarskim ministrom razgovarao o ukupnoj saradnji dve zemlje: ekonomskoj saradnji, ali i saradnji u oblastima infrastrukture i energetike.
Kada je reč o ekonomskoj saradnji, šef srpske diplomatije podsetio je da je trgovinska razmena u 2021. godini dostigla maksimum, odnosno da je pređena granica od dve milijarde evra, što svrstava Mađarsku na vrh liste naših partnera iz EU, uz Nemačku i Italiju.
„Veoma je važna saradnja na infrestrukturnim projektima, izgradnja brze pruge između naše dve prestonice, kao i energetsko povezivanje kroz izgradnju Balkanskog toka”, kazao je Selaković napomenuvši da je s ministrom Sijartom razgovarao i o statusu pripadnika nacionalnih manjina, ali i saradnji u pograničnom pojasu.
Takođe, ministar Selaković je poručio da saradnja dva ministarstva spoljnih poslova ide uzlaznom putanjom, izdvojivši značaj potpisivanja Sporazuma o kolokaciji.
„Od pre nekoliko nedelja u Valeti na Malti, Srbija prvi put ima svoje stalno diplomatsko prisustvo u DKP Mađarske. Znajući koliko je brojna naša zajednica na Malti, ovo omogućava upravo tim ljudima mnogo kvalitetnije, brže i bolje završavanje svih potreba koje imaju”, kazao je šef srpske diplomatije.
Selaković je posebno zahvalio ministru Sijartu na njegovom ličnom zalaganju u promovisanju potrebe da Srbija što skorije postane članica EU.
Mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto istakao je da je strateško partnerstvo Srbije i Mađarske obostrano korisno.
Sijarto je izdvojio nekoliko najznačajnijih rezultata unapređene srpsko-mađarske saradnje, na polju ekonomije, energetike, saradnje u borbi protiv ilegalnih migracija i rada sa manjinskim nacionalnim zajednicama.
Kada je reč o energetici, Sijarto je konstatovao da bi Srbija i Mađarska, da nisu sarađivale na ovom polju, danas bile žrtve energetske krize koja potresa zapadni deo Evrope.
„Da smo podlegli pretnjama sankcijama, da nismo zastupali sopstvene nacionalne interese i da nismo izgradili gasovod, danas bismo imali ozbiljne probleme“, rekao je Sijarto.
On je izrazio i zadovoljstvo zbog uspešne saradnje u sprečavanju ilegalnih migracija, koja se odvija na obostranu korist.
Sijarto je naglasio da od svih Mađara koji žive van matice, najkorektniji odnos države postoji prema Mađarima u Vojvodini, i da su manjinske zajednice ono što povezuje i unapređuje obe zemlje. Na predstojećim izborima, koji se 3. aprila održavaju i u Srbiji i u Mađarskoj, odlučuje se, kako je poručio, o budućnosti dve zemlje, ali i o budućnosti Mađara u Srbiji i Srba u Mađarskoj.
„Želim mnogo uspeha vašem predsedniku i vladi na budućim izborima, i nadajmo se da će na obe strane granice rezultat da bude takav da oba naroda još dugo uživaju korist od ove naše saradnje“, zaključio je Sijarto.
Izvor/Foto: www.mfa.gov.rs |
|
Beograd dobija Centar za četvrtu industrijsku revoluciju -7. februar 2022. |
Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić prisustvovala je danas u Ženevi potpisivanju Sporazuma o uspostavljanju centra Svetskog ekonomskog foruma za četvrtu industrijsku revoluciju u Srbiji, prvog takvog u regionu Zapadnog Balkana.
Sporazum su u sedištu tog foruma potpisali direktor Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu Vlade Srbije Mihailo Jovanović i izvršni direktor zadužen za centre Svetskog ekonomskog foruma za četvrtu industrijsku revoluciju Džeremi Jurgens.
Pomenuti centar u Srbiji biće 16. u mreži centara Svetskog ekonomskog foruma u svetu i prvi u regionu Zapadnog Balkana.
Novi centar počeće sa radom 1. marta, a funkcionisaće kao neprofitna organizacija i platforma za javno-privatno partnerstvo i saradnju za četvrtu industrijsku revoluciju, dok će fokus rada biti na veštačkoj inteligenciji i bioinženjeringu.
Ovaj centar će raditi u okviru Kancelarije za IT i elektronsku upravu Vlade Srbije, a sarađivaće sa naučnim institutima, državnim ustanovama i privatnim sektorom.
Potpisivanju ovog dokumenta prisustvovali su i osnivač i izvršni direktor Svetskog ekonomskog foruma Klaus Švab i predsednik tog foruma Borge Brende, sa kojima se Brnabić prethodno sastala.
Izvor/Foto: Tanjug |
|
Otvaranje Klastera 4 važna prekretnica za Srbiju - 14. decembar 2021. godine |
Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić poručila je u Briselu, nakon Međuvladine konferencije o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji, na kojoj je otvoren Klaster 4, koji obuhvata četiri poglavlja u pristupnim pregovorima sa EU, da je današnji dan veoma značajan i da predstavlja veoma važnu prekretnicu za Srbiju.
Brnabić je istakla da je Srbija u skladu sa novom metodologijom otvorila Klaster 4 - Zelena agenda i održiva povezanost, i u okviru tog klastera, otvorena su četiri nova poglavlja.
Premijerka je ocenila da je to veliki uspeh na kom želi da čestita svim građanima Srbije, iskazavši zahvalnost predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću na podršci i razumevanju.
Važna stvar nove metodologije je političko upravljanje integracijama. Ono što smo mi uradili u mandatu nove Vlade je da u potpunosti politički, zajedno sa ministarkom za evropske integracije Jadrankom Joksimović, upravljamo procesom, svim reformama, pre svega u oblasti vladavine prava i to je dalo rezultat, rekla je premijerka.
Ona je navela da je otvaranje poglavlja ogromna motivacija za dalje reforme u oblasti vladavine prava, javne uprave, privrede i ekonomije.
Želim da zahvalim svim državama članicama Evropske unije, kao i Evropskoj komisiji na podršci i na razumevanju. Pokazali su da su otvoreni, da su spremni da vide, da saslušaju, da nagrade sve ono što smo uradili i samim tim ovo je velika motivacija da nastavimo, čak ne ni na isti način na koji smo radili do sada, već da idemo brže i da radimo bolje, napomenula je ona.
Brnabić je izrazila nadu da će Srbija 2022. godine otvoriti i Klaster 3, koji je, kako je navela, spreman, a da je sledeće na agendi priprema za otvaranje Klastera 5.
Premijerka je naglasila da je sve veći fokus na zaštiti životne sredine i da je ta tema sve prisutnija i sve važnija u Srbiji. Naši prioriteti takođe ostaju regionalna stabilnost, dijalog sa Prištinom, ekonomija.
Zadovoljna sam, i o tome smo i danas pričali, time kakve ekonomske rezultate Srbija postiže. Očekujem da naš rast ove godine bude 7,5 odsto, istakla je premijerka. Ona je naglasila da je stepen usklađenosti Srbije sa spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije trenutno na 65,55 odsto.
Takođe, Brnabić je izrazila zahvalnost Sloveniji na uspešnom predsedavanju EU, kao i na podršci državama članicama, Evropskoj komisiji, komesaru za proširenje Oliveru Varhejiju i predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen.
Premijerka je, odgovarajući na pitanje novinara u vezi sa Poglavljem 27, koje se odnosi na unapređenje životne sredine, rekla da je to poglavlje svakako najskuplje od svih i da će biti potrebno više od 10 milijardi evra ulaganja. Ona je precizirala da je reč o ulaganjima u prečistače za otpadne vode, kanalizacione mreže, regionalne deponije, reciklažne centre, transferne stanice, unapređenje kvaliteta vazduha i subvencije za električna vozila. Verovatno će nam biti potrebno još dugo nakon što, nadam se, postanemo članica EU da uskladimo i dostignemo najbolje evropske standarde u oblasti zaštite životne sredine, navela je Brnabić.
Prema njenim rečima, Srbija je, zahvaljujući teškim merama fiskalne konsolidacije i ekonomskom razvoju, 2020. godine konačno dobila priliku i finansijsku mogućnost da postavi oblast ekologije kao jedan od osnovnih prioriteta i da počnu investicije u unapređenje životne sredine. To je u ovom trenutku najvažniji klaster od svih. Da smo mogli da biramo, izabrali bismo Klaster 4, zbog važnosti za građane, naglasila je predsednica Vlade i dodala da je ovo izuzetno važan dan jer iza ovoga stoji izuzetno mnogo napora i posla.
U teškom trenutku za Srbiju i EU, u doba pandemije korona virusa, dobili smo ogromno priznanje za sve naše napore i rad, zaključila je Brnabić.
Ona je ukazala na to da Srbija sada sa partnerima iz EU mora da radi na dostizanju standarda Unije kako bi zatvorila taj klaster, napomenuvši da će to biti dugotrajan i skup proces.
Izvor: www.srbija.gov.rs
Foto: Tanjug |
|
Uslovi za ulazak u Mađarsku - 10.12.2021. |
Državljani Srbije ulaze u Mađarsku sa teritorije Srbije pod istim uslovima koji su bili na snazi pre pandemije. Nije potrebna potvrda o imunizaciji, niti negativan PCR test.
Ukoliko naši državljani dolaze u Mađarsku iz neke treće zemlje (npr. sleću avionom na aerodrom u Budimpešti) ne treba da imaju potvrdu o imunizaciji ili negativan PCR test ukoliko su u tranzitu, odnosno ukoliko putuju u Srbiju bez zadržavanja u Mađarskoj. Ukoliko žele da u Mađarskoj borave neko vreme (turistički, poslovno) potrebno je da imaju potvrdu o imunizaciji.
Iako policija na aerodromu u Budimpešti ne traži od naših građana koji su u tranzitu potvrdu o imunizaciji ili negativan PCR test, avio kompanije zadržavaju pravo da zahtevaju da putnici pokažu negativan PCR test prilikom ulaska u avion.
Sporazum o uzajamnom priznavanju potvrda o imunizaciji između Srbije i Mađarske stupio je na snagu 30.04.2021. godine.
Zvanično, potvrda o imunizaciji potrebna je samo prilikom ulaska na manifestacije na kojima se očekuje više od 500 posetilaca (sportski događaji, muzički festivali i dr) bilo da se radi o manifestacijama u zatvorenom ili na otvorenom prostoru. U praksi se, međutim, u većini slučajeva traži da građani pokažu potvrdu o imunizaciji prilikom ulaska na koncerte, u sportsko-rekreativne objekte, muzeje.
Organizatori sportskih događaja i drugih manifestacija, kao i uprave institucija iz oblasti kulture imaju zakonsku mogućnost da na sopstvenu inicijativu traže od posetilaca da pokažu potvrdu o imunizaciji.
Za ulazak u restorane u principu nije potrebna potvrda o imunizaciji, iako restorani imaju pravo da ulazak uslove posedovanjem potvrde o imunizaciji.
U svim zatvorenim javnim objektima (prodavnice, gradski prevoz i dr) obavezno je nošenje zaštitnih maski. |
|
REFERENDUM: GLASANJE U INOSTRANSTVU - 04. decembar 2021. godine |
Povodom republičkog referenduma radi potvrđivanja Akta o promeni Ustava Republike Srbije koji je raspisan za 16. januar 2022. godine, prenosimo obaveštenje Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave:
Obaveštavaju se birači koji imaju boravište u inostranstvu da preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije, najkasnije pet dana pre dana zaključenja jedinstvenog biračkog spiska (25. decembar 2021. godine), mogu podneti zahtev da se u jedinstveni birački spisak upiše podatak da će na predstojećem republičkom referendumu glasati u inostranstvu.
Zahtev za upis u jedinstveni birački spisak podatka o tome da će birač glasati u inostranstvu obavezno mora da sadrži sledeće podatke: ime, prezime i ime jednog roditelja birača; jedinstveni matični broj birača; opštinu, odnosno grad i adresu prebivališta birača u zemlji, kao i podatke o opštini, odnosno gradu i adresi boravišta u inostranstvu prema kojoj će birač glasati na predstojećem republičkom referendumu i potpis podnosioca zahteva.
Diplomatsko-konzularno predstavništvo Republike Srbije kome je podnet zahtev za upis u jedinstveni birački spisak podatka o tome da birač želi da glasa prema mestu boravišta u inostranstvu, na propisani način dostavlja nadležnoj opštinskoj, odnosno gradskoj upravi po mestu prebivališta birača u zemlji, koja o tome donosi rešenje. Po donošenju rešenja o određivanju biračkih mesta od strane nadležne izborne komisije za glasanje na republičkom referendumu, nadležna opštinska, odnosno gradska uprava donosi rešenje o upisivanju podatka da će birač na republičkom referendumu glasati prema mestu boravišta u inostranstvu i biračko mesto na kome će glasati, odnosno rešenje da nisu ispunjeni uslovi da će birač na izborima glasati prema mestu boravišta u inostranstvu. Nakon donošenja rešenja da će birač na predstojećem republičkom referendumu glasati prema mestu boravišta u inostranstvu i upisu tog podatka u jedinstveni birački spisak, birač se ne upisuje u izvod iz jedinstvenog biračkog spiska po mestu prebivališta u zemlji, odnosno upisuje se u izvod iz jedinstvenog biračkog spiska prema mestu boravišta u inostranstvu.
Ukazuje se da se podatak o tome da će birač glasati u inostranstvu može upisati u jedinstveni birački spisak samo za lice koje je već upisano u jedinstveni birački spisak. U slučaju da lice koje ima biračko pravo nije upisano u jedinstveni birački spisak za odlučivanje po zahtevu za upis podatka o tome da će birač glasati u inostranstvu, neophodno je prethodno sprovesti postupak upisa u jedinstveni birački spisak.
Zahtev za upis u jedinstveni birački spisak, istovremeno sa zahtevom za upis podatka da će birač glasati u inostranstvu, podnosi se diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije koje oba zahteva dostavlja nadležnoj opštinskoj, odnosno gradskoj upravi prema poslednjem prebivalištu podnosioca zahteva pre odlaska u inostranstvo, odnosno poslednjem prebivalištu jednog od njegovih roditelja.
Uvid u jedinstveni birački spisak može se izvršiti elektronskim putem, unošenjem podatka o jedinstvenom matičnom broju građana i registarskom broju lične karte, na zvaničnoj internet stranici Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave – https://upit.birackispisak.gov.rs/
Takođe, obaveštavaju se birači koji imaju boravište u inostranstvu da mogu preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije podneti opštinskoj, odnosno gradskoj upravi po mestu njihovog prebivališta u zemlji zahtev za davanje obaveštenja o podacima koji su o njima upisani u jedinstveni birački spisak.
Ministarstvo spoljnih poslova poziva državljane Republike Srbije koji žele da iskoriste svoje glasačko pravo u inostranstvu da se obrate najbližem diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije.
Lista diplomatsko-konzularnih predstavništava Republike Srbije se može naći ovde - https://www.mfa.gov.rs/predstavnistva/predstavnistva-srbije-u-svetu |
|
REPUBLIČKI REFERENDUM RADI POTVRDJIVANJA AKTA O PROMENI USTAVA SRBIJE - OBAVEŠTENJE ZA BIRAČE KOJI IMAJU BORAVIŠTE U INOSTRANSTVU |
Obaveštavamo da je predsednik Narodne skupštine Republike Srbije Ivica Dačić potpisao Odluku o raspisivanju republičkog referenduma radi potvrđivanja Akta o promeni Ustava Republike Srbije. Referendum je zakazan za 16. januar 2022. godine.
Na osnovu člana 16. stav 2. i člana 24. stav 3. Zakona o jedinstvenom biračkom spisku („Službeni glasnik RS“, br. 104/09 i 99/11) i tačke 8. Uputstva za sprovođenje Zakona o jedinstvenom biračkom spisku („Službeni glasnik RS“, br. 15/12, 88/18, 67/20, 40/21 i 90/21), Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave Republike Srbije izdalo je Obaveštenje za birače koji imaju boravište u inostranstvu o ostvarivanju biračkog prava na republičkom referendumu. Biračko pravo imaju svi punoletni državljani Republike Srbije koji žive u inostranstvu, a imaju prebivalište u Republici Srbiji, kao i državljani Republike Srbije koji na dan glasanja turistički borave u inostranstvu ako su prethodno blagovremeno podneli zahtev za glasanje u inostranstvu.
Državljani Republike Srbije sa biračkim pravom mogu podneti zahtev preko Ambasade Republike Srbije u Budimpešti da se u Jedinstveni birački spisak upiše podatak da će na predstojećem republičkom referendumu glasati u inostranstvu. Zahtev se podnosi najkasnije pet dana pre dana zaključenja Jedinstvenog biračkog spiska, odnosno do ponoći 25. decembra 2021. godine.
Preko javnog portala Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave Republike Srbije građani mogu proveriti da li su upisani u Jedinstveni birački spisak. To se može učiniti na osnovu jedinstvenog matičnog broja (JMBG) i registarskog broja lične karte preko linka: https://upit.birackispisak.gov.rs/.
Ukoliko je lice upisano u Jedinstveni birački spisak u Republici Srbiji, u Ambasadi Republike Srbije podnosi samo Zahtev za upis u birački spisak podatka da će glasati u inostranstvu.
Ukoliko lice nije upisano u Jedinstveni birački spisak u Republici Srbiji, u Ambasadi Republike Srbije podnosi Zahtev za upis u Jedinstveni birački spisak i Zahtev za upis u birački spisak podatka da će glasati u inostranstvu.
Zahtev za upis u birački spisak podatka da će birač glasati u inostranstvu potrebno je podneti bez obzira da li su građani - birači ranije glasali u inostranstvu.
Popunjen i potpisan zahtev, uz kopiju važećeg ličnog dokumenta Republike Srbije (prve strane pasoša ili obe strane lične karte), može se dostaviti lično u prostorijama Konzularnog odeljenja Ambasade Republike Srbije u Budimpešti svakog radnog dana od 10.00 do 13.00 časova, elektronskim putem na mail: budapest-consulat@serbiaemb.t-online.hu, ili poštom na adresu Szerbia Köztársaság Nagykövetsége, 1068 Budapest, Dózsa György út 92/b.
Uslov za otvaranje biračkog mesta u inostranstvu je da se prijavi najmanje 100 birača. Ukoliko se ovaj uslov ispuni, naši državljani biće naknadno obavešteni o vremenu i mestu glasanja. |
|
Nenad Lalović odlikovan mađarskim ordenom – 01.12.2021. |
Predsednik Mađarske Janoš Ader je odlikovao predsednika Svetske rvačke federacije (UWW) Nenada Lalovića sa Ordenom Mađarske sa oficirskom zvezdom civilnog reda, kome je ovo visoko priznanje uručio državni sekretar, predsednik Mađarskog rvačkog saveza (MBSZ) Silard Nemet 1. decembra u okviru prigodne svečanosti u hali Mađarske rvačke akademije „Kozma Ištvan“ u Budimpšeti.
Mađarsko odlikovanje se dodeljuje srpskom sportskom menadžeru u znak priznanja za njegov uspešan i privrženi rad u službi razvoja i promocije domaćeg i međunarodnog rvačkog sporta - napisao je Janoš Ader u obrazloženju odlikovanja.
Na prigodnoj svečanosti su Nenad Lalović i predsednik Fondacije mađarske rvačke akademije (KIMBA) Laslo Šile (Süle László) potpisali ugovor o tome da će ova akademija biti partner „UWW”-u svetskom razvoju ove sportske grane.
Na osnovu ugovora, u hali „Kozma Ištvan“ će biti održano više međunarodnih takmičenja, kampova, seminara i stručnih programa.
Nenad Lalović je istakao da mu mađarsko odlikovanje predstavlja veliku čast, jer je ujedno i priznanje za rad u proteklih sedam-osam godina, dok se ugovor, koji je potpisan sada kao rezultat uspešne srpsko-mađarske saradnje odnosi na budućnost. (MTI) |
|
Selaković: Srbija i Mađarska dve prijateljske i bratske države - 25. novembar 2021. |
Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković izjavio je u Budimpešti, nakon razgovora sa mađarskim kolegom Peterom Sijartom, da je i danas još jednom potvrđen visok nivo saradnje dve prijateljske i bratske države, koje beleže trenutke najrazvijenijih odnosa u svojoj istoriji.
Selaković je, na zajedničkoj konferenciji za novinare, istakao da je uspostavljanje strateškog partnerstva Srbije i Mađarske kruna odnosa koji se ubrzano razvijaju i koji su pravi primer dobrosusedske saradnje i okrenutosti budućnosti.
Šef srpske diplomatije konstatovao je da je sadržajnost dijaloga naše dve države prožeta i ličnim poverenjem i odnosom koji postoji između predsednika Aleksandra Vučića i premijera Viktora Orbana.
Selaković je istakao da je današnji susret sa mađarskim kolegom Sijartom šesti za nepunih godinu dana, i da bi trebalo i češće da se viđaju jer je to dobro za odnose dve države. Ovom prilikom je podsetio na niz infrastrukturnih projekata u oblasti železnice i energetike koji su pokrenuti u proteklom periodu između Srbije i Mađarske.
„Sa jedne strane razgovarali smo i razgovaraćemo o produbljivanju ekonomske saradnje. Očekujemo da ove godine prvi put nivo trgovinske razmene pređe dve milijarde evra. Mađarska je za nas, kada je reč o članicama EU, treći partner posle Nemačke i Italije, ali sa tendencijom stalnog rasta“, konstatovao je Selaković.
Za Srbiju je, prema njegovim rečima, važnu što je naš izvoz u Mađarsku u prvih devet meseci ove godine porastao za 41 odsto. Selaković je dodao da je u stalnom porastu broj mađarskih kompanija koje posluju u Srbiji, i da to pokazuje koliko su dve privrede povezane i koliko dobri politički odnosi doprinose intenziviranju ekonomske saradnje.
Kako je istakao, na sastanku je bilo reči i o podršci koju Mađarska pruža Srbiji na evropskom putu.
„Još jednom dragom prijatelju zahvaljujem na čvrstoj i nesumnjivoj podršci koju Mađarska, ali i on lično i premijer Orban, pruža evropskom putu Srbije. Činjenica da Mađarska svugde promoviše Srbiju kao ključnu zemlju zapadnog Balkana, po pitanju političke stabilnosti, ekonomskog razvoja i uticaja na mir i stabilnost u čitavom regionu, jeste nešto što je za nas od izuzetne važnosti“, naglasio je Selaković.
Ministar Sijarto je konstatovao da odnosi Mađarske i Srbije mogu da se okarakterišu kao prijateljski, od čega profitiraju obe nacije. Sijarto je istakao značaj saradnje dveju zemalja na suzbijanju ilegalnih migracija, i dodao da mađarski policajci učestvuju u zaštiti južnih granica Srbije.
Posebnu pažnju mađarski ministar je posvetio železničkom povezivanju dve zemlje, preciziravši da će mađarska deonica na brzoj pruzi Budimpešta-Beograd biti završena do 2025. godine, a da će deonica na pravcu Segedin-Subotica biti završena do kraja 2022. godine.
Sijarto je izrazio zadovoljstvo zbog intenziviranja ekonomske saradnje sa Srbijom, preciziravši da je trgovinska razmena između Srbije i Mađarske ove godine do sada porasla za 39 odsto, i da sve više raste vrednost mađarskih investicija u Srbiji.
Sijarto se osvrnuo na sporazum o kolokaciji, navevši da su na osnovu njega diplomatski predstavnici Mađarske već počeli da rade u Ambasadi Srbije u Zambiji, a da će od sledeće godine biti prisutni u Demokratskoj republici Kongo, a da će srpske diplomate raditi iz ambasada Mađarske na Malti i u Čileu.
„Sve ovo služi interesima obeju zemalja i jasno pokazuje poverenje između dve države, imajući u vidu da se zajedničko diplomatsko predstavništvo može stvarati samo sa zemljama u koje imamo poverenja, te i ovo doprinosi međunarodnim uspesima obeju zemalja“, kazao je Sijarto. |
|
Predsednik Vučić prisustvovao ceremoniji obeležavanja početka radova na deonici Novi Sad-Kelebija - 22.11.2021. |
Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je danas ceremoniji obeležavanja početka radova na deonici Novi Sad-Kelebija u okviru projekta brze pruge Beograd-Budimpešta, a događaju je prisustvovao i ministar spoljnih poslova i trgovine Mađarske Peter Sijarto i ambasadorka Narodne Republike Kine Čen Bo.
Predsednik Vučić je poručio da ovim velikim poduhvatom mnogo dobijamo i podižemo našu Srbiju.
Predsednik Vučić je istakao da ukoliko ne razmišljamo o budućnosti ne možemo ni da je imamo, kao i da ćemo za tačno tri godine, pre kraja 2024. godine, imati izgrađenu prugu Beograd-Novi Sad-Vrbas-Subotica-Kelebija.
„Zagledani, decenijama unapred, mi spremno dočekujemo budućnost i dobro znamo šta sve treba da uradimo da bismo se u potpunosti spremili. Ovo je jedan od velikih i važnih zadataka koji je pred nama“, rekao je predsednik Vučić i dodao da je ovo važno za budućnost Srbije.
Predsednik Vučić se osvrnuo na činjenicu, da ne bi trebalo da zaboravimo da već tri decenije ne znamo šta je pristojan voz i pristojna pruga, kao i da vozove ne koristimo.
„U ovome ćemo da uživamo i ovo će da znači i kroz izgradnju, i kroz ono što ćemo tek da dobijemo, a to su veće plate i penzije, viši životni standard i bolja budućnost za našu decu“, kazao je predsednik Vučić i naglasio da ovo menja gotovo sve u našoj zemlji.
Predsednik Vučić je naveo da ćemo imati 183 km velelepne pruge kroz Srbiju, i 167 km kroz Mađarsku, ukupno 350 km pruge, kao i da će se brže stizati od Beograda do Budimpešte.
„Sve ovo govori šta smo u stanju da uradimo samo kada verujemo u sebe, garantujem vam, samo jednu stvar, da ćemo nastaviti da se borimo, i da ćete biti ponosni na svoju zemlju i da ćete obezbediti budućnost za svoju decu“, zaključio je predsednik Vučić i podvukao da je ovo veliki uspeh kojim Srbija mnogo dobija.
Izvor/Foto: Predsedništvo/Dimitrije Goll |
|
Selaković razgovarao sa Žiofreom i ambasadorima EU - 18. novembar 2021. |
Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković sastao se sa šefom Delegacije Evropske unije Emanueleom Žiofreom i ambasadorima država članica EU akreditovanih u našoj zemlji.
Selaković je naglasio da je članstvo u EU apsolutni prioritet naše spoljne politike i strateško opredeljenje, prenevši da smo u potpunosti posvećeni reformskom procesu i unapređenju svih segmenata našeg društva. Ocenio je da dinamika pristupnih pregovora treba da bude u skladu sa našim reformskim naporima, ali da ohrabruje što je ovogodišnji izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije pozitivnije intoniran u poređenju sa prethodnim, te da, u tom smislu, očekujemo da će do kraja slovenačkog predsedavanja Savetu EU biti održana Međuvladina konferencija na kojoj će biti otvorena dva klastera.
Ministar je rekao da Srbija održava intenzivan dijalog sa zvaničnicima EU i dodao da veoma pozitivno gledamo na odluku Saveta za spoljne poslove da se razmotri način da se partneri sa zapadnog Balkana uključe u diskusiju o spoljnoj i bezbednosnoj politici.
Šef srpske diplomatije naglasio je da je EU najznačajniji spoljnotrgovinski partner Srbije, informisavši sagovornike da je za poslednjih sedam godina trgovinska razmena Srbije i EU povećana 52 odsto, a izvoz srpskih proizvoda u EU uvećan 64 odsto, što je, kako je ocenio, zajednički rezultat.
Selaković je kazao da je Srbija u potpunosti posvećena očuvanju mira i stabilnosti u regionu kroz saradnju i otvoreni dijalog, istakavši inicijativu „Otvoreni Balkan“ kao način za ekonomsko povezivanje regiona. Kada je reč o procesu normalizacije odnosa Beograda i Prištine, ministar Selaković je rekao da je naša strana u potpunosti opredeljena za dijalog, kao i da smo ispunili preuzete obaveze, ali da Priština uporno izbegava da ispuni svoje, navodeći kao primer da osam i po godina nije ništa urađeno po pitanju osnivanja ZSO. Pored toga, prema njegovim rečima, Priština jednostranim potezima na terenu, četiri u poslednja dva meseca, dodatno ugrožava mir i stabilnost.
Ministar je informisao šefove misija o borbi Srbije protiv pandemije, izrazivši spremnost za dalju saradnju sa partnerima iz Evrope i sveta u zajedničkoj borbi protiv korona virusa.
Ambasador Žiofre je zahvalio ministru spoljnih poslova Selakoviću na prijemu ambasadora Evropske unije u Palati Srbija. Ambasador Žiofre je pozdravio dosadašnji nivo saradnje EU i Srbije u oblasti zajedničke bezbednosne i odbrambene politike, kao i važan doprinos Srbije misijama i operacijama EU.
"Zaista se nadamo da ćemo moći dalje da razvijamo usklađivanje spoljne politike Srbije sa Evropskom unijom", izjavio je ambasador. Savet za spoljne poslove EU je imao strateški razgovor o Zapadnom Balkanu u ponedeljak, politički dijalog o spoljnoj i bezbednosnoj politici je održan u Beogradu pre dva dana, par nedelja nakon objavljivanja Godišnjeg izveštaja, istakao je ambasador Žiofre.
"U Savetu za spoljne poslove postoji široka podrška snažnom angažovanju EU u regionu i daljem pridruživanju regiona u naše spoljnopolitičke napore. Imali smo dobru razmenu mišljenja o tome danas, i radićemo na daljoj integraciji Srbije i regiona na svim nivoima", zaključio je ambasador. |
|
Sastanak sa ambasadorom Mađarske – Beograd, 17.11.2021. |
Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić primio je danas ambasadora Mađarske Atilu Pintera, sa kojim je razgovarao o bilateralnim odnosima i raznovrsnoj saradnji dveju zemalja, a posebno o realizaciji zajedničkih infrastrukturnih projekata.
Predsednik Vučić je istakao da su odnosi Srbije i Mađarske na najvišem nivou u zajedničkoj istoriji, zahvaljujući međusobnom razumevanju i poverenju, naglasivši posvećenost premijera Orbana jačanju partnerstva naših dveju zemalja.
Predsednik Vučić je i ovom prilikom izrazio zahvalnost za aktivnu podršku koju Mađarska pruža Srbiji u procesu evrointegracija.
Ambasador Pinter je obavestio predsednika Vučića o napretku u rekonstrukciji srpskih škola u Mađarskoj, za šta vlada u Budimpešti izdvaja značajna sredstva, kako bi i na taj način doprinela unapređenju položaja srpske manjine.
Zahvalivši mađarskoj Vladi na brizi za srpsku manjinu, predsednik Vučić je sa ambasadorom Pinterom razmotrio planove da se u Beogradu postave spomen obeležja značajnih ličnosti iz zajedničke istorije.
Sagovornici su posebnu pažnju posvetili predstojećem polaganju kamena temeljca za deonicu pruge od Novog Sada do Kelebije, istakavši da je ovaj projekat, kao deo jedinstvene evropske železničke mreže i Koridora 10, od strateškog značaja ne samo za Srbiju i Mađarsku, već i za celu Evropu.
Dvojica sagovornika su razmotrili i druge zajedničke projekte, istakavši da je u interesu obeju zemalja da visok nivo političkih odnosa obezbedi još veću ekonomsku saradnju.
Izvor/Foto: www.predsednik.rs |
|
Odluke o dodeli nacionalnih priznanja – Beograd, 17. novembar 2021. |
Donete su odluke o dodeli nacionalnih priznanja za izuzetan doprinos, rezultate i zasluge u oblasti ostvarivanja saradnje i jačanja veza matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu.
Iste možete da vidite na sajtu Ministarstva spoljnih poslova R. Srbije,
https://www.dijaspora.gov.rs/uprava-za-dijasporu-konkursi/ . |
|
Potpisan Memorandum o saradnji PKS-RPK Leskovac i Komiteta za Zapadni Balkan Privredne komore Mađarske – Budimpešta, 12. novembar 2021. |
Direktor PKS - RPK Leskovac Goran Jović, zajedno sa predsednikom opštine Lebane, Ivanom Bogdanovićem, boravio je u Budimpešti 10. i 11. novembra 2021. godine. Prilikom posete, potpisan je Memorandum o saradnji između PKS - RPK Leskovac i Komiteta za Zapadni Balkan Privredne komore Mađarske.
Potpisivanju je prisustvovao NJ.E. dr Ivan Todorov, ambasador Republike Srbije u Mađarskoj i gospodin Aleksandar Lončarević, ministar - savetnik.
Delegacija je posetila i postrojenje za preradu otpadnih voda u Budimpešti i sa menadžmentom jednog od najvećih postrojenja za preradu otpadnih voda u ovom delu Evrope razgovarala o stručnoj pomoći u realizaciji ovakvih strateških projekata u Srbiji.
Izuzetno dobri odnosi, kako politički tako i privredni, koje su postavili kao temelj dobre saradnje predsednik Aleksandar Vučić i predsednik Vlade Mađarske, Viktor Orban, daće još veći podsticaj daljoj saradnji Republike Srbije i Republike Mađarske. Kao rezultat toga, u Privrednoj komori Mađarske dogovoreno je otvaranje predstavništva Komiteta za Zapadni Balkan Privredne komore Mađarske u poslovnoj zgradi PKS - RPK Leskovac što će doprineti jačanju ekonomskih odnosa privrednika sa juga Srbije sa privrednicima Mađarske. |
|
Srbija očekuje otvaranje klastera do kraja godine – Pariz, 12.11.2021. |
Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić izjavila je danas u Parizu da očekuje pozitivne vesti i podršku Francuske za otvaranje jednog ili dva klastera na međuvladinoj konferenciji koja će biti održana u decembru.
Brnabić je na konferenciji za novinare navela da je sa predsednikom Francuske Emanuelom Makronom razgovarala o situaciji u Srbiji, pre svega u kontekstu evropskih integracija, odnosno o tome da li možemo da računamo na podršku te zemlje za otvaranje klastera na decembarskoj međuvladinoj konferenciji. Imamo spremna dva klastera za otvaranje, tako da očekujem pozitivne vesti i podršku Francuske za jedan ili oba klastera, ali svakako značajnu podršku, poručila je premijerka.
Ona je istakla da joj je Makron rekao da prenese pozdrave predsedniku Republike Aleksandru Vučiću i čitavoj Srbiji, kao i da se sa radošću seća posete Beogradu.
Imala sam danas dobre razgovore sa predsednikom Кipra, ali i predsednikom Slovenije, sa kojim sam takođe razgovarala o evropskim integracijama, odnosno o podršci te zemlje, koja je jasna i nedvosmislena za otvaranje klastera i dalji napredak Srbije ka punopravnom članstvu u EU, regionalnim odnosima i regionalnoj saradnji, poručila je Brnabić.
Ona je navela da je u Parizu razgovarala i sa visokim predstavnikom EU Žozefom Boreljom.
Bilo je zanimljivih i dobrih razgovora, čini mi se da smo uradili dobre stvari za našu zemlju i očekujem da se tako nastavi i danas, istakla je premijerka.
Izvor/Foto: www.srbija.gov.rs |
|
Važna uloga Uneska za očuvanje srpske baštine na Kosmetu - 12. novembar 2021. godine |
Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić izjavila je danas da su teški primeri ugrožavanja srpskog kulturnog, istorijskog i duhovnog nasleđa na Kosovu i Metohiji dokaz koliko je bitna uloga Uneska u zaštiti i očuvanju baštine.
Brnabić je, na 41. zasedanju Generalne konferencije Uneska u Parizu, naglasila da su četiri dragulja srpske srednjovekovne kulturne baštine na Kosmetu – Visoki Dečani, Pećka patrijaršija, Gračanica i Bogorodica Ljeviška, očuvani zahvaljujući tome što su upisani na listu ugrožene svetske baštine, ali da je još stotine lokaliteta i spomenika ugroženo.
Srpska baština na Kosovu i Metohiji je od nemerljive važnosti ne samo za nacionalni identitet Srbije, već i kao deo cenjene evropske i svetske baštine, podvukla je ona.
Premijerka je ukazala na privrženost Srbije osnovnim principima Uneska – dijalogu i konsenzusu, utemeljenim u Povelji UN i Ustavu Uneska, zbog čega se mi kontinuirano zalažemo za depolitizaciju ove organizacije.
Izvor/Foto: www.srbija.gov.rs |
|
Obraćanje predsednika Republike Srbije na konferenciji Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama COP26 održanoj u Glazgovu - 2. novembar 2021. godine |
"Vaše Ekselencije,
uvaženi delegati,
draga Sara,
Na samom početku, osećam obavezu da se zahvalim premijeru Borisu Džonsonu i Vladi Njenog Veličanstva na izuzetnom gostoprimstvu. Imam privilegiju da predstavljam Republiku Srbiju na ovom važnom mestu i na najvišem svetskom forumu koji se bavi najvažnijom temom današnjice – unapređenjem klimatske svesti.
Svi smo saglasni da moramo da ulažemo u klimu i životnu sredinu. Isto tako, svi se slažemo da buduće generacije moraju da se obrazuju kako ne bi ponovile greške koje smo mi napravili, uništavajući jedinu planetu koja život čini mogućim.
Izuzetno sam počastvovan time što Republika Srbija kopredsedava ovogodišnjom Konferencijom kao predstavnik Istočnoevropske Grupe zemalja koje nisu članice Evropske unije.
U konkretnom smislu, poseban doprinos našeg ekspertskog tima vidimo u završetku pregovora na operacionalizaciji člana 6. Sporazuma iz Pariza, koji se odnosi na uspostavljanje globalnih tržišnih i netržišnih mehanizama smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte, kao i na preostale odredbe koje se tiču unapređenog okvira transparentnosti i zajedničke vremenske rokove za Nacionalno utvrđene doprinose, što su ključne odredbe Sporazuma za koje još nije postignuta odluka koju treba da usvoji Konferencija, odnosno sve države članice.
Stoga smatramo da je ovo izuzetna prilika da Srbija da svoj puni doprinos finalizaciji pregovora, koji će, nadamo se, obezbediti punu primenu Pariskog sporazuma.
Kao rezultat snažnog ekonomskog razvoja modelovanog za Srbiju do 2050. godine, uticaj sprovođenja ekoloških mera na zaposlenost će biti optimalan, kroz stvaranje novih radnih mesta i stvaranje novih, do sada nepostojećih industrija. Na prvoj aukciji zelenih obveznica u Srbiji prikupljeno je milijardu evra, što jasno potvrđuje poverenje međunarodnih investitora u našu zelenu agendu, ali i ekonomsku i političku stabilnost naše države.
Prihode ostvarene izdavanjem zelenih obveznica koristićemo za finansiranje obnovljivih izvora energije, energetske efikasnosti, održivog upravljanja vodama, sprečavanja zagađenja i razvoja cirkularne ekonomije i očuvanje biodiverziteta. I kao što vidite, dragi prijatelji, moji ljudi su mi pripremili sjajan govor, ali ja ću dodati još nekoliko reči i postaviti još nekoliko pitanja za one koji dolaze iz velikih sila i koji još nisu odgovorili na nekoliko pitanja:
Broj jedan je: kako ćemo finansirati sve ove aktivnosti?Čuli smo priču o trilionima dolara koji su nam na raspolaganju. Moje pitanje bi bilo: kolika bi bila kamatna stopa, koji bi bili uslovi za dobijanje tog novca i kako ćemo se, zapravo, pozabaviti tim pitanjem?
Broj dva: kako ćemo tretirati nuklearne elektrane? Hoćemo li ih sve zatvoriti ili ćemo ih dodatno graditi? Takođe, kako ćemo da gradimo više obnovljivih izvora ako smo već počeli da podržavamo populističke pokrete protiv vetroparkova, novih hidroelektrana, i da li ćemo ugroziti nivo našeg javnog duga u odnosu na BDP ako uzmemo ogromne količine novca? Kako ćemo se odnositi prema prirodnom gasu i kako ćemo da obezbedimo pristojne cene prirodnog gasa i električne energije?
Takođe, ovde sam došao električnim automobilom od Edinburga do Glazgova.
Ali, kako ćemo vršiti iskopavanje i preradu litijuma, nikla, kobalta i mnogih drugih veoma važnih minerala? I na kraju, svi znamo šta je naš krajnji, konačni cilj.
Ali, to nije bajka – moraćemo mnogo da radimo, moraćemo da budemo 100 odsto posvećeni i moraćemo da budemo iskreniji jedni prema drugima. Zdravlje ljudi koji žive u Srbiji direktno zavisi od sprovođenja ove agende, kao što zdravlje i život svakog živog bića na Zemlji zavisi od dogovora koji će se ovde postići i od sprovođenja tih dogovora na nacionalnom nivou. Možda je pravo vreme da oslušnemo i čujemo vapaj Majke Zemlje, jer ako izgubimo ovu trku sa vremenom, naša deca će naslediti bespovratno zagađenu planetu.
Hvala vam što ste me saslušali."
Izvor: www.predsednik.rs
Foto: Dimitrije Goll |
|
Ceremonija obeležavanja početka radova na rekonstrukciji i modernizaciji železničke pruge Subotica – Horgoš - državna granica sa Mađarskom, 18. oktobar 2021. godine |
18. oktobar 2021. godine Ceremonija obeležavanja početka radova na rekonstrukciji i modernizaciji železničke pruge Subotica – Horgoš - državna granica sa Mađarskom Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić i predsednik Vlade Mađarske Viktor Orban prisustvovali su danas ceremoniji obeležavanja početka radova na rekonstrukciji i modernizaciji železničke pruge Subotica – Horgoš - državna granica sa Mađarskom - (Segedin). „Dragi prijatelju, zahvalan sam što ste uz mnogo hrabrosti i uz pravu viziju za političke odnose između Mađara i Srba, napravili uslove za potpuno nove odnose u kojima mi, Srbi, verujemo da će snažnija i jača Srbija značiti i snažniju i jaču Mađarsku. Srećan sam i ponosan što ovako nešto mogu da izgovorim danas, u Horgošu. Zajedno možemo mnogo toga da uradimo, zajedno smo mnogostruko snažniji i jači, i sve što gradimo i radimo pokazuje koliko zajednički možemo da postignemo bolje rezultate. Po okončanju ovog projekta, čitav prostor između Segedina i Subotice postaje razvojno čvorište za turizam, trgovinu i zbližavanje naših kultura i naroda“, istakao je predsednik Vučić i dodao da će pruga doneti velike i konkretne rezultate, ali nam i pokazuje da se nalazimo u samom centru Evrope. On je rekao da je predviđeno da završetak radova na ovoj pruzi bude u novembru sledeće godine. „Šta je lepše i važnije od toga da živimo u miru i da imamo poverenja jedni u druge? Srbija je mnogo toga naučila iz mađarskog iskustva, a danas gleda i kako da reši energetske probleme. I tu ćemo da pristupimo zajednički, kao što je bilo u slučaju snabdevanja gasom“, poručio je predsednik Vučić i naglasio da Subotica ima fantastičnu budućnost. On je najavio rekonstrukciju bolnice u Subotici, koja će koštati 40 miliona evra, stadion od 22 miliona evra, te da će za renoviranje pozorišta biti izdvojeno četiri miliona evra. Predsednik Vlade Mađarske Viktor Orban zahvalio je predsedniku Vučiću što ga je pozvao na današnji događaj. „Nalazimo se u neobičnoj situaciji. Želimo da obnovimo železničku liniju staru 150 godina, a u stvari postavljamo kamen temeljac, jer ovo je simbol. Simbol saradnje i zajedničkog napretka Mađarske i Srbije, koje grade novu, zajedničku budućnost. Imamo sporazum sa predsednikom Vučićem koji garantuje da će i Mađari i Srbi imati podjednake pogodnosti ove saradnje. Građani oba grada su mnogo izgubili jer je postalo nemoguće saobraćanje ovom železničkom linijom. Strane sile su nam donosile samo nemire i rat. Sve ono što je dolazilo spolja dovodilo je do konflikata i do unazađivanja oba naroda. Došlo je vreme da svoju sudbinu uzmemo u svoje ruke“, poručio je mađarski premijer Orban i istakao da je Srbija kapija Balkana i ključna zemlja za bezbednost Evrope, te da se Mađarska zalaže za članstvo Srbije u Evropskoj uniji. Izvor: www.predsednik.rs Foto: Dimitrije Gol
|
|
Selaković pred SBUN: Dijalog i primena postignutih dogovora jedini pravi put za rešavanje otvorenih pitanja, 15. oktobar 2021. godine |
15. oktobar 2021. godine Selaković pred SBUN: Dijalog i primena postignutih dogovora jedini pravi put za rešavanje otvorenih pitanja Govor ministra spoljnih poslova Srbije Nikole Selakovića na sednici SBUN posvećenoj radu UNMIK-a: Poštovani predsedniče Saveta bezbednosti, Uvaženi članovi Saveta bezbednosti, Poštovani specijalni predstavniče, Želim da zahvalim generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija Guterešu i specijalnom predstavniku generalnog sekretara i šefu UNMIK Taninu na podnetom izveštaju i naporima koji se ulažu u sprovođenje mandata UNMIK. Zahvaljujem i članovima Saveta bezbednosti na kontinuiranoj pažnji koju posvećuju pitanju Kosova i Metohije. Republika Srbija visoko uvažava aktivnosti Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu i Metohiji i zalaže se za njen što delotvorniji rad u skladu sa rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244 u nesmanjenom obimu, s ciljem izgradnje i očuvanja trajnog mira, stabilnosti i bezbednosti u Pokrajini. Gospodine Tanin, Primite izraze naše zahvalnosti i na angažmanu i saradnji ostvarenoj tokom Vašeg mandata. Gospodine predsedniče, Veliko žaljenje i zabrinutost izazivaju činjenice da je bezbednosnu situaciju na Kosovu i Metohiji u proteklom periodu obeležio povećan broj različitih etnički motivisanih napada i incidenata usmerenih protiv Srba, što je konstatovano i u Izveštaju; da privremene institucije samouprave (PIS) u Prištini nastavljaju da preduzimaju jednostrane poteze i odbijaju da implementiraju dogovore postignute u okviru briselskog dijaloga; da se nastavlja sa institucionalnom diskriminacijom Srba, napadima na objekte Srpske pravoslavne crkve i podrivanjem ekonomske održivosti srpskih sredina u Pokrajini. Svedoci smo da se svakodnevno, ubrzanim tempom, nižu opasne provokacije Prištine kojima se ozbiljno ugrožava bezbednost Srba na Kosovu i Metohiji i direktno krše sporazumi i dogovori postignuti u okviru briselskog dijaloga. Najnoviji nasilni upad jedinica tzv. ROSU u severni deo Kosovske Mitrovice, 13. oktobra, je deveti upad te vrste. Suzavci, šok bombe i neobuzdano nasilje postaju svakodnevica Srba na severu KiM, i to se mora odmah zaustaviti. U poslednjem napadu vatrenim oružjem i hemijskim sredstvima, korišćenim od strane prištinskih specijalnih snaga, od posledica hemikalija korišćenih u intervenciji preminula je 71-ogodišnja Verica Đelić, ranjeno je 10 nenaoružanih civila, među kojima je i 36-ogodišnji Srećko Sofronijević, ranjen kritično, s leđa iz automatske puške. Na meti pucnjave našla se i tromesečna beba koja je čudom ostala nepovređena. Lažni izgovor za poslednju unilateralnu akciju, kako ju je nazvao i visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj, bio je borba protiv organizovanog kriminala i šverca. Dame i gospodo, Srbija je snažno protiv organizovanog kriminala i šverca, ali članice SBUN treba da znaju da je jedan ovako važan i opšti globalni cilj, koji delimo svi, cinično iskorišćen za oružani napad na nenaoružane civile, koji je počeo upadom sa automatskim puškama u apoteke u kojima se vitalno značajnim lekovima snabdevaju pacijenti srpske ali i drugih nacionalnosti. Četiri dana pred lokalne izbore na Kosovu i Metohiji, kako bi na neodgovoran i nehuman način došao do glasova, do kraja motivisan separatističkim ciljevima, aktuelni režim PIS je na lekovima od kojih zavise životi ljudi krenuo da dokaže svoj stav o statusu suprotan Rezoluciji 1244 SBUN. Samo nekoliko dana pre toga još jedna provokacija od strane Prištine dovela je do opasne krize, kada su pripadnici takozvane jedinice ROSU, naoružani dugim cevima i pojačani oklopnim vozilima, raspoređeni na administrativne prelaze između centralne Srbije i Kosova i Metohije - Brnjak i Jarinje - kako bi uklanjali srpske tablice i zamenjivali ih privremenim, čime je na nasilan način onemogućeno slobodno kretanje građana. Ovi događaji ne ulaze u izveštajni period najnovijeg Izveštaja generalnog sekretara UN o radu UNMIK, ali na njih ovom prilikom moramo da se osvrnemo kako bi svima bilo jasno koliko je situacija na terenu dramatična i koliko ozbiljne mogu biti posledice unilateralnog delovanja Prištine. Upadi teško naoružanih formacija prištinske policije sastavljenih isključivo od Albanaca na sever Kosova i Metohije, pod različitim izgovorima i motivima, uz korišćenje prekomerne sile, predstavljaju provokacije koje imaju izuzetno opasan potencijal za destabilizaciju ionako osetljive bezbednosne situacije na terenu. Cilj poslednjih upada prištinskih specijalaca na sever pokrajine bio je da se Srbi isprovociraju i dodatno zaplaše demonstracijom sile, a Beograd isprovocira na neku vrstu ishitrene reakcije. Očigledno je da Priština ovakvim potezima želi da izbriše 10 godina dijaloga, koji je jedini način za rešavanje otvorenih pitanja. Ove provokacije još jednom potvrđuju da privremene institucije samouprave u Prištini, ne samo da nemaju nameru da sprovedu sve dogovoreno u Briselskom dijalogu, već da je njihov cilj potpuno negiranje dijaloga kao sredstva za rešavanje problema. Na nekredibilnost Prištine i opasno poigravanje vatrom, koje može dovesti do nesagledivih posledica, ne može se efikasno reagovati pozivanjem „obe strane“ na konstruktivnost i uzdržanost, što je već duže vreme manir u javnoj komunikaciji nekih važnih činilaca u međunarodnoj zajednici. Izvor destabilizacije je samo jedan, on ima ime - zove se privremene institucije samouprave u Prištini - i posle događanja od 13. oktobra jasno je da se on može i mora zaustaviti hitnim i odlučnim delovanjem međunarodne zajednice. Sada je sasvim očigledno da se više ne radi o sporadičnim i izolovanim provokacijama Prištine, već da je reč o organizovanoj kampanji etnički motivisanog nasilja i diskriminacije protiv Srba. Izražavamo zabrinutost i zbog najnovijeg uvođenja taksi Prištine na pojedine proizvode iz centralne Srbije, koje je obznanjeno 8. oktobra. Podsećamo da je jednostrana odluka Prištine da uvede carine na proizvode iz centralne Srbije u novembru 2018. godine za posledicu imala de fakto potpunu trgovinsku blokadu i dugotrajan zastoj u dijalogu Beograda i Prištine. Nasuprot Prištini, koja uporno jednostranim aktima nastoji da uspostavi barijere prema centralnoj Srbiji, Beograd uporno i dosledno radi na liberalizaciji protoka ljudi, robe, usluga i kapitala, što je osnovna intencija naše inicijative „Otvoreni Balkan“. Poštovane članice Saveta bezbednosti, U periodu od marta do septembra ove godine, na koji se odnosi najnoviji Izveštaj, izvršeno je blizu 100 etnički motivisanih napada na Srbe, njihovu privatnu imovinu, objekte verske i kulturne baštine. Povećanje učestalosti napada praćeno je jačanjem intenziteta etnički motivisanog nasilja, na čijoj meti su sve češće deca, stari, žene, malobrojni povratnici, kao i hramovi i drugi objekti Srpske pravoslavne crkve. Time se sistematično pojačava sveprisutan osećaj nesigurnosti preostalih Srba, ali i odvraćaju potencijalni povratnici, kojima se zapravo poručuje da lokalne albanske zajednice nekažnjeno mogu da ih napadaju i onemogućavaju im da se vrate da žive u sopstvenim kućama. Najupečatljiviji primer položaja Srba na Kosovu i Metohiji jeste slučaj raseljenog lica Dragice Gašić, koja se početkom juna ponovo uselila u svoj stan u opštini Đakovica. U tom gradu – koji lokalni Albanci sa ponosom zovu mestom zabranjenim za Srbe – gospođa Gašić se po povratku najpre suočila sa fizičkim i verbalnim nasrtajima sugrađana albanske nacionalnosti. Umesto zaštite, ta teško bolesna žena je potom postala žrtva i institucionalnog progona, koji su nad njom pokrenuli organi lokalne samouprave i policije. Pošto se u ovom slučaju radi o osobi koja je prvi i jedini srpski povratnik u Đakovici nakon više od dvadeset godina, za očekivati je bilo da će u tom trenutku u zaštitu njenih prava stati barem organizacije civilnog društva. Međutim, postupcima usmerenim na progon gospođe Gašić ubrzo potom su se priključile i NVO iz Đakovice, među kojima i one koje od međunarodnih donatora dobijaju sredstva za projekte povezane sa jačanjem demokratije i vladavine prava. Moram da pomenem i najnoviji napad na kuću jedine preostale Srpkinje u centru Peći, profesorke u penziji Rumene Ljubić, kojoj su 13. oktobra, dva puta u samo 24 sata, kamenovani prozori. Dragičina i Rumenina sudbina je zastrašujuća slika stvarnog stanja ljudskih prava, koja na KiM čeka gotovo svakog od preko 200.000 raseljenih Srba i nealbanaca – pod uslovom da skupe hrabrosti da se posle više od dvadeset godina vrate svojim domovima u Pokrajini. Ponovo podsećam da je od 1999. godine održivi povratak na Kosovo i Metohiju ostvarilo tek oko 1,9% interno raseljenih Srba i drugih nealbanaca. Otuda verujem da će opisana podstaći članice Saveta bezbednosti i međunarodno prisustvo na terenu da pitanju povratka raseljenih, koje je važan deo mandata UNMIK, predviđenog Rezolucijom SB UN 1244, ubuduće posvete prioritetnu pažnju. Zbog toga posebno zahvaljujem generalnom sekretaru što ovo izuzetno važno pitanje ipak održava u fokusu i što je u okviru zaključaka svog Izveštaja ponovo apelovao na stvaranje uslova za održiv povratak interno raseljenih lica i održivu reintegraciju povratnika. Uvaženi članovi Saveta bezbednosti, Srpski srednjovekovni spomenici na Kosovu i Metohiji – među kojima su i spomenici koji su zbog izuzetne vrednosti, ali i konstantne ugroženosti, na Uneskovoj Listi svetske baštine u opasnosti – još uvek spadaju u najugroženije kulturno nasleđe u Evropi. Podsećam da se na prostoru Kosova i Metohije nalazi preko 1.300 srpskih crkava i manastira. Napadi na srpsku kulturnu i versku baštinu istovremeno su napadi i na identitet Srba u Pokrajini i direktno utiču na njihov osećaj sigurnosti. Upečatljiv primer odnosa nepoštovanja prema srpskim kulturnim i verskim spomenicima u Pokrajini je i slučaj manastira Visoki Dečani. Manastir, koji je od 2000. godine više puta bio meta napada i granatiranja, i danas zbog ugroženosti obezbeđuju snage KFOR-a. Suočen je sa nizom neprijateljskih delovanja, pri čemu počinioce ne odvraća ni činjenica da je reč o dobru svetske baštine. Uprkos čestim deklarativnim navodima, čak ni odluka takozvanog „ustavnog suda“ PIS u Prištini doneta pre pet godina o potvrdi vlasništva manastira Visoki Dečani nad 24 hektara zemlje. Pozdravljamo ocenu generalnog sekretara UN po ovom pitanju. Poštovani gospodine predsedniče, Republika Srbija ostaje posvećena iznalaženju kompromisnog političkog rešenja, kao što je predviđeno Rezolucijom 1244, koje će obezbediti trajni mir i stabilnost. Čvrsto smo uvereni da su dijalog i primena postignutih dogovora jedini pravi put za rešavanje svih otvorenih pitanja. Kao država posvećena poštovanju međunarodnog prava i članica Ujedinjenih nacija, Srbija se protivi svakom pokušaju uspostavljanja veštačke ravnoteže između strana u dijalogu, kao i relativizaciji odgovornosti za jednostrane akte. Sa zabrinutošću konstatujemo da ni više od osam godina nakon postizanja Briselskog sporazuma, nije pokrenuto osnivanje Zajednice srpskih opština, iako je Beograd ispunio sve svoje obaveze iz tog sporazuma. Brojni su i redovni primeri kršenja ili opstrukcije od strane Prištine dogovora postignutih u okviru dijaloga, u oblastima energetike, pravosuđa, slobode kretanja i poseta zvaničnika. Jedan od takvih primera je i presuda kojom se Ivan Todosijević osuđuje na dve godine zatvora, a na koju se ukazuje i u Izveštaju generalnog sekretara. Direktno je prekršen Briselski sporazum, što su konstatovali i predstavnici Evropske unije. Ovim postupkom Priština je nanela nesagledivu štetu procesu pomirenja na Kosovu i Metohiji. Uprkos tome što je i iz Evropske komisije stiglo tumačenje da je reč o kršenju Briselskog sporazuma, jer Todosijeviću je presudu morao da izrekne panel u kojem većinu čine sudije srpske nacionalnosti, Priština i dalje ne preduzima ništa tim povodom. Priština je nastavila i sa praksom zabrane ulaska srpskim zvaničnicima na teritoriju AP KiM. Smatramo da je važno da međunarodna zajednica, a posebno Evropska unija, kao garant sporazuma, čvrsto insistira na tome da privremene institucije samouprave u Prištini pristupe implementaciji svih postignutih dogovora. Uvaženi članovi Saveta bezbednosti, Kao i do sada Republika Srbija ostaje u punoj meri posvećena rešavanju pitanja nestalih, što potvrđuje i kroz punu saradnju sa relevantnim međunarodnim mehanizmima, kao i učešćem u radu Radne grupe za nestale. Očekujemo da i predstavnici privremenih institucija samouprave u Prištini ispune svoje obaveze. Imajući u vidu sve o čemu sam govorio, smatramo da je međunarodno prisustvo na Kosovu i Metohiji u skladu sa rezolucijom SB UN 1244 i dalje neophodno. Pored UNMIK, važno je i prisustvo KFOR kao glavnog garanta bezbednosti i EULEKS zbog angažmana u oblasti vladavine prava. Želim još jednom da naglasim da Srbija pruža punu podršku poštovanju međunarodnog prava, sveobuhvatnom ispunjavanju rezolucije SB UN 1244 i aktivnostima UNMIK u nesmanjenom obimu i sa adekvatnim finansijskim sredstvima, kako bi Misija ispunila mandat koji joj je poveren Rezolucijom. Hvala. |
|
Principi i vrednosti Pokreta nesvrstanih aktuelni i danas - Beograd, 11. oktobar 2021. |
Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas, otvarajući komemorativni samit povodom 60-godišnjice Pokreta nesvrstanih zemalja, da je međunarodna saradnja, uz poštovanje fundamentalnih principa, jedini put ka razvoju i prosperitetu čovečanstva.
Vučić, koji je svoje obraćanje na ovom skupu započeo rečima "dobro došli kući", istakao je da je Beograd bio, jeste i biće ponosni domaćin svakom ljudskom biću koje u sebi nosi mir. Osnovna ideja oko koje su se okupili naši prethodnici kada su osnivali Pokret bio je mir, koji je osnov za razvoj saradnje, bilo da je reč o političkoj ili ekonomskoj, rekao je on.
Nadam se da nećemo razgovarati samo o prošlosti, već i o budućnosti koju želimo da izgradimo zajedno. Svet dijaloga, kompromisa i mira i dalje je moguć i dostižan, poručio je predsednik Republike.
Vučić je ukazao na to da Agenda održivog razvoja UN 2030. promoviše tri principa – mir i bezbednost, razvoj i ljudska prava, dodavši da je Srbija kao pravni naslednik Jugoslavije, osnivač Ujedinjenih nacija i Pokreta nesvrstanih ponosni promoter politike multilateralizma i poštovanja međunarodnih normi.
Velika je privilegija i čast za Srbiju to što smo se okupili u Beogradu, gde ćete se osećati kao kod kuće. Uveren sam da naša prestonica, kao viševekovni simbol raskrsnica civilizacija i tačka kontakta Istoka i Zapada, može da vas podstakne na dijalog i izgradnju novih mostova saradnje, naveo je on.
Predsednik Republike je posebno izrazio zadovoljstvo time što ima priliku da vidi prijatelje iz udaljenih zemalja, kojima teška situacija u vezi sa COVID-19 nije bila prepreka da doputuju u Beograd, čime su pokazali koliki značaj pridaju ovoj organizaciji, ali i ukazali čast Srbiji. U vreme kada, nažalost, ima samo nekolicina multilateralnih sastanaka u svetu, biće ovo izuzetna i retka prilika da razgovaramo o svim pitanjima licem u lice, predočio je on.
Prema njegovim rečima, obeležavanje godišnjice prve konferencije Pokreta nesvrstanih predstavlja želju da se oda počast ovom pokretu, koji je u vreme blokovskih podela dao značajan doprinos i viziju zasnovanu na poštovanju, napomenuvši da u njemu nije bilo mesta za dominaciju jedne države nad drugom.
Pokret, kako je dodao, imao je suštinsku ulogu u očuvanju mira i bezbednosti u svetu i procesu dekolonizacije i promovisao je jednakost i društveni i ekonomski razvoj svih zemalja. Uprkos usponima i padovima, istorija Pokreta nesvrstanih je uspešna priča, ocenio je Vučić i dodao da danas nije dovoljno da se nostalgično prisećamo zlatnog doba Pokreta, već se mora raditi na ispunjenju ciljeva, među kojima je budućnost jednakih, u kojoj se ista prava primenjuju na sve.
Predsednik Republike je poručio da pravo da se odlučuje o sopstvenoj sudbini nije greh, već pravo koje mora da pripada svima bez obzira na snagu i moć kojom se raspolaže. Vučić je ocenio da je svet danas drugačiji u odnosu na onaj iz od 1961. godine, jer su gobalizacija, međuzavisnost i razvoj novih tehnologija planetu učinili manjom, ostvarujući uticaj na živote svih. Istovremeno, izazovi sa kojima se suočavamo ne znaju za granice, a i njihova priroda je složenija. Zato je potrebno da više nego ikada radimo na razvoju multilateralizma, jer nijedna država nije izolovana, niti ostrvo samo za sebe, a saradnja je jedini put ka prosperitetu, istakao je on.
Prema njegovim rečima, to je osnova na kojoj, uprkos razlikama, stoje članice Pokreta, koji je simbol slobodoljubivog dela sveta, spremnog da se bori za slobodu, nezavisnost i suverenitet.
Predsednik Republike je naglasio da Srbija najbolje zna koliko je to teško, jer vodi borbu za očuvanje svog suvereniteta i teritorijalnog integriteta i rešavanje pitanja Kosova i Metohije. Vučić je predočio da Srbija svojom borbom brani univerzalne pricipe na kojima počiva Povelja UN, principe međunarodnog prava, ali i neke od najvažnijih vrednosti Pokreta.
Prema njegovim rečima, Srbija ostaje posvećena pronalaženju kompromisnog rešenja koje bi garantovalo trajni mir u pokrajini, uverena da je to odraz naše snage, a ne slabosti. Kako je naglasio, Srbija, kao naslednica SFRJ, nikad nije prestala da stremi jačanju saradnje sa tradicionalnim prijateljima širom sveta.
Ponosni smo na to što, kao neutralna zemlja na putu ka Evropskoj uniji, radimo i na jačanju saradnje sa tradicionalnim prijateljima Azije, Afrike, Pacifika, Latinske Amerike, poručio je on.
Predsednik Republike je ukazao na to da je Srbija nezavisna država, koja sama donosi odluke, pouzdan je partner svojim prijateljima, spremna da svima pruži ruku saradnje.
Vučić je podsetio na to da je Srbija u proteklom periodu nesebično pomogla svima kojima je to bilo potrebno, sa više od milion vakcina protiv koronavirusa, od kojih je više od polovine donirano afričkim i azijskim zemljama, dodajući da će naša zemlja to nastaviti da čini, dok ovaj virus ne postane prošlost. Imate odanog prijatelja u Srbiji, i to nisu prazne reči.
Uprkos svim pritiscima, Srbija nikada neće okrenuti leđa prijateljima, podvukao je Vučić.
Samit zajednički organizuju Srbija i Azerbejdžan, a brojni svetski zvaničnici razgovaraće danas i sutra na Beogradskom sajmu, u gradu u kome je Pokret održao prvu konferenciju 1. septembra 1961. godine.
Učesnicima tog samita video-linkom obratio se predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev, koji je poručio da će ta zemlja ojačati saradnju unutar Pokreta kako bi se osnažila pravda i poštovanje međunarodnog prava. Alijev je rekao da je Pokret nesvrstanih najveća međunarodna institucija posle Generalne skupštine UN i predstavlja primer multilateralizma, budući da obuhvata 120 zemalja članica sa različitim političkim, istorijskim i kulturološkim odlikama. On je naveo da su članice tog pokreta jednoglasno odlučile da se produži predsedavanje Azerbejdžanu još godinu dana, najavivši da će ta zemlja kao predsedavajuća nastaviti da radi na jačanju solidarnosti unutar Pokreta i na njegovoj globalnoj vidljivosti.
Na skupu su prisutne delegacije članica Pokreta nesvrstanih iz više od 105 zemalja i brojnih međunarodnih organizacija, a na njemu učestvuje približno 50 šefova država, vlada i ministara spoljnih poslova.
Delegacije su dočekali šefovi diplomatija Srbije i Azerbejdžana Nikola Selaković i Džejhun Bajramov. |
|
Srbija na Svetskoj izložbi lova i prirode „Jedno s prirodom“ – Budimpešta, 10.10. 2021. |
Svetska izložba trofeja i prirode pod nazovom „ONE WITH NATURE“ ("Jedno s prirodom" održava se u Budimpešti u periodu od 25. septembra do 14. oktobra 2021. godine.
U okviru svog impozantnog nastupa na izložbi Republika Srbija se predstavila štandom, koji po raznolikosti izložbenih eksponata i bogatog sadržaja zavređuje pažnju velikog broja posetilaca.
Na površini od četiri stotine metara kvadrtnih posetiocima je živopisno predstvljen geo i bio diverzitet naše zemlje, kao i značajan potencijal lovne privrede.U organizciji manifestacije zajednički su učestvovali: lovačke institucije, javna preduzeća i nacionalni prkovi uz veliku podršku Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Ambasade Republike Srbije u Budimpešti.
Dan 10. oktobar na Svetskoj izložbi trofeja i prirode „ONE WITH NATURE“ obeležen je kao „Dan Srbije“, a tim povodom je na štandu Republike Srbije organizovan i prijem svih visokih zvanica i aktera u sferi lovne privrede.
Svečanost je uveličalo i prisustvo državnog sekretara u kabinetu premijera Mađarske g-dina Zoltana Kovača i ostalih visokih zvanica iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, javnih preduzeća i Ambasade Republike Srbije u Budimpešti.
Tom prilikom od strane Lovačkog saveza Srbije uručen je zlatni orden, kao najviše odlikovanje u lovstvu gospodinu Zoltanu Kovaču, držvnom sekretaru u kabinetu premijera Mađarske, dok su ostalim predstavnicima državnih institucija i čelnicima javnih preduzeća dodeljene zahvalnice za pomoć i podršku prezentacije lovstva na ovoj izložbi.
Za izuzetan doprinos i podršku Ambasade Republike Srbije u organizaciji pomenute manifestacije, zahvalnicu je primio NJ.E. Ivan Todorov, ambasador Republike Srbije u Budimpešti.
Dana 9. oktobra ambasador Republike Srbije u Budimpešti, NJ.E. Ivan Todorov organizovao je svečani prijem povodom „dana Srbije“ na Svetskoj izložbi trofeja i prirode i tom prilikom ugostio sve predstavnike Republike Srbije kao i predstavnike Mađarske, koji su dali svoj doprinos da se Republika Srbija u ovoj oblasti predstavi u najboljem svetlu.
Svečanom prijemu su prisustvovali predstavnici Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije, Javnog preduzeća Srbijašume, Javnog preduzeća Vojvodinašume, Lovačkog saveza Srbije, Lovačke komore Srbije, kao i direktor sajma u Budimpešti i ostale zvanice.
Na Danu Srbije 10. oktobra u okviru Svetske izložbe lova i prirode „Jedno s prirodom“ u Budimpešti, štand Republike Srbije je bio izuzetno posećen.
Toga dana je na izložbi bilo oko 45 hiljada posetilaca, i većina njih se dugo zadržavala štandu Srbije od 400 m2, koja je proglašena jednom od najlepših štandova.
|
|
Donete odluke o sufinansiranju projekata koji doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore i matične države i Srba u regionu |
Obaveštavamo da su 04.10.2021. godine donete odluke o sufinansiranju projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i Srba u regionu, kao i matične države i dijaspore.
Uvid u objavljene odluke o sufinansiranju projekata može se ostvariti na sledećim web stranama:
http://www.mfa.gov.rs/
http://www.dijaspora.gov.rs/uprava-za-dijasporu-konkursi/ |
|
Predsednik Vučić prisustvovao ceremoniji obeležavanja početka radova na modernizaciji i rehabilitaciji pruge Niš-Brestovac - 30. septembar 2021. godine |
Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen prisustvovali su danas ceremoniji obeležavanja početka radova na modernizaciji i rehabilitaciji pruge Niš-Brestovac na međunarodnom železničkom Koridoru 10, kao i potpisivanju Ugovora između Javnog preduzeća Koridori Srbije i Konzorcijuma STRABAG AG i STRABAG d.o.o. Beograd o izgradnji prve faze Auto-puta mira na deonici Merošina – Merošina 1.
„U Donjem Međurovu gradi se pruga od 23 km, koju će 75 odsto da finansira Evropska unija. To je za nas ogroman novac, veliki podstrek i poštovanje. Ova pruga i put za nas su važni, za Evropu su važni. Dugujem ogromnu zahvalnost gospođi Fon der Lajen što je danas došla u Niš, koji nama postaje centar, središte svih balkanskih koridora, postaje balkanska raskrsnica“, istakao je predsednik Vučić i dodao da je Srbija u potpunosti posvećena implementaciji do sada potpisanih sporazuma čiji je pokrovitelj EU.
„Daćemo sve od sebe ne samo da očuvamo mir, nego da postignemo još sporazuma koji će značiti sigurnost svih na Balkanu i bolji život i ekonomiju za sve nas.
Znamo šta je naš posao. Koliko možemo, imajući u vidu teškoće zbog odnosa sa Prištinom, mi ćemo da činimo sve da napredujemo na evropskom putu“, rekao je predsednik Vučić i zahvalio predsednici Evropske komisije na lepim rečima i želji da Srbiju vidi u EU.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen istakla je danas da je Srbija već prevalila dug put ka članstvu u EU, da je zabeležila neverovatan napredak i zalaganje poslednjih godina i unapredila uslove u različitim sektorima.
Ona je poručila da snažno podržava evropske integracije Srbije.
„Ovo je veoma poseban momenat. Potpisivanje ovog ugovora je simbol naše sjajne saradnje i projekata povezivanja kroz koje zajednički gradimo našu evropsku budućnost, zato što je bolja budućnost Srbije u Evropskoj uniji.
Koridor povezuje Srbiju sa Austrijom i Grčkom i zaista je pokretač privrede. Ovo je pokretač za privredu Srbije, investicije, ekonomski plan koji već funkcioniše u Srbiji“, rekla je predsednica Evropske komisije.
Izvor: www.predsednik.rs
Foto: Dimitrije Gol |
|
Telefonski razgovor predsednika Vučića sa generalnim sekretarom NATO -26. septembar 2021. godine |
Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je danas telefonom sa generalnim sekretarom NATO Jensom Stoltenbergom povodom, kako je generalni sekretar rekao, zabrinjavajuće situacije na severu Kosova i Metohije.
Predsednik Vučić je istakao da Srbija apsolutno ničim, ni jednim jedinim svojim potezom, nije prekršila ni Briselski sporazum, ni Rezoluciju 1244, niti je na bilo koji način ugrozila očuvanje mira.
„Sedam dana traje potpuna okupacija oklopnim vozilima severa Kosova i Metohije koje sprovodi Priština i svi u međunarodnoj zajednici „gromoglasno ćute“, naglasio je predsednik Srbije.
„Ipak, svi su iznenada zabrinuti kada na teritoriji centralne Srbije ugledaju srpske helikoptere i avione, jer valjda ne bi trebalo da postoje, ili ne bi smeli da polete dok im Kurti ili neko iz međunarodne zajednice to ne odobri“, ističe predsednik Vučić.
Srbija poštuje sve međunarodne sporazume koje je potpisala, Srbija će se uvek ponašati odgovorno i ozbiljno, ali Srbija i dalje pita kad kreće formiranje ZSO i kada će Kurtijeve oklopne jedinice biti povučene sa severa Kosova i Metohije.
Na kraju, uz zahvalnost generalnom sekretaru Stoltenbergu na korektnom odnosu i želji da sasluša srpsku stranu, predsednik Vučić je postavio pitanje koju je to normu i međunarodni propis Srbija prekršila? Danas, juče ili bilo kada?
Dvojica sagovornika dogovorili su da ostanu u stalnom kontaktu zbog neophodnosti očuvanja mira i stabilnosti u celom regionu.
Izvor/Foto: www.predsednik.rs |
|
Selaković u Njujorku sa 28 šefova diplomatije o ekonomskim uspesima Srbije i situaciji na KiM - 25. septembar 2021. godine |
Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković izjavio je da je u Njujorku šefove diplomatije 28 država upoznao sa ekonomskim uspesima Srbije, ali i sa situacijom na Kosovu i Metohiji, o čemu je razgovarao i sa ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejem Lavrovom, koji mu je rekao da možemo da računamo na podršku Ruske Federacije kada je reč o interesima Srbije na KiM.
Sumirajući rezultate posete Njujorku u okviru zasedanja Generalne skupštine UN, ministar Selaković je rekao da je jedan od poslednjih sastanaka bio sa ministrom Lavrovom, što je bio treći njihov susret u poslednjih devet meseci.
Šef srpske diplomatije kaže da je naravno iskoristio i tu priliku da upozna ministra Lavrova sa poslednjim dešavanjima na severu Kosova i Metohije, sa situcijom u dijalogu Beograda i Prištine i sa vrlo jasnim i nedvosmislenim stavom predsednika Aleksandra Vučića po pitanju nastavka dijaloga i daljih dešavanja na KiM.
„Govorili smo o principijelnoj podršci Ruske Federacije koja je stalno prisutna ne samo u Moskvi, Beogradu, na terenu, nego i ovde na Ist riveru, od strane delegacije Ruske Federacije kao stalne članice Saveta bezbednosti UN. Naravno da ćemo tu vrstu dijaloga nastaviti i dalje da održavamo. Ono što je ministar Lavrov rekao jeste da možemo da računamo na podršku Ruske Federacije i dalje kada su u pitanju naši interesi na KiM“, naglasio je ministar Selaković.
Naveo je da je u Njujorku imao prilike da održi 33 sastanka, od čega 28 sa ministrima spoljnih poslova, koje je upoznao i sa aktuelnostima vezanim za poslednja dešavanja na Kosovu i Metohiji, ali i o našoj principijelnoj poziciji po pitanju poštovanja međunarodnog javnog prava, teritorijalnog integriteta i suvereniteta.
Ministar Selaković je rekao da su njegove kolege na sastancima pozdravile ozbiljan i fantastičan uspeh Srbije u konsolidovanju ekonomske scene i u transformisanju onoga što je pre sedam godina bilo ivica ambisa i ekonomske propasti do najbrže rastuće ekonomije u Evropi, što Srbija jeste u poslednje dve godine.
Preneo je da je većina sagovornika podržala naše reforme i iskazala veliko poštovanje prema onome što su predsednik Aleksandar Vučić i Srbija uradili u prethodnom periodu.
Mnogi su, kaže šef srpske diplomatije, iskazali veliko interesovanje za način na koji je Srbija organizovala borbu protiv Kovida-19. „Bilo je pravo zadovoljstvo i ponos predstavljati Republiku Srbiju na svim tim sastancima.
Veliki broj kolega je potvrdio dolazak u Beograd na Konferenciju 11. i 12 oktobra koja je posvećena 60. godišnjici osnivanja Pokreta nesvrstanih zemalja“, rekao je ministar Selaković. Naglasio je da to govori ne samo o tome koliko im je stalo da dođu u Beograd na konferenciju, nego i da vide i posvedoče tu Srbiju koja se posle nekoliko decenija pokušaja da se izbori sa različitim izazovima ponovo podiže na noge, ekonomski je konsolidovana i okrenuta ka tradicionalnim prijateljima.
„To je velika stvar i naša zemlja će sigurno tokom oktobra biti jedna od tačaka na zemljaskoj kugli koja će biti najznačajnija za multilaterizam, za saradnju među državama koje dele iste vrednosti, one vrednosti koje su upisane u Povelji UN, a koje se zasnivaju na promociji i borbi za mir, ravnopravnost, poštovanje međunarodnog javnog prava i prava svake države da u skladu sa željama svoga stanovništva traži svoj put ka sreći i boljem i uređenijem društvu“, rekao je ministar Selaković.
Naveo je da će u Beograd na konferenciju povodom godišnjice Pokreta nesvrstanih zemalja doći i ministar spoljnih poslova Azerbejdžana Džejhun Bajramov, te naglasio da sa Azerbejdžanom imamo stratešku saradnju i učestale kontakte.
„Dogovorili smo se da nakon konferencije u Beogradu što pre realizujemo njegovu bilateralnu posetu Srbiji“, rekao je ministar Selaković.
Preneo je da je dogovoreno da se saradnja intenzivira i da se finalizuju oni dogovori koji treba da budu potpisani, a nakon toga realizovani kada dođe do susreta predsednika Srbije Aleksandra Vučića i predsednika Azerbejdžana Ilhama Alijeva. Ministar Selaković kaže da je Ministarstvo spoljnih poslova nedavno dobilo i svoj sektor za ekonomsku diplomatiju, od koga su velika očekivanja, a jedan od zadataka je i produbljivanje saradnje sa Azerbejdžanom. |
|
Priština ozbiljno ugrozila mir i regionalnu stabilnost - 25. septembar 2021. godine |
Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić upozorila je danas na to da je Priština ozbiljno ugrozila lokalnu i regionalnu stabilnost nakon što je poslala na sever Kosmeta teško naoružane specijalne jedinice koje demonstriraju brutalnost prema mirnom srpskom stanovništvu.Brnabić je govorila na generalnoj debati svetskih lidera, u okviru 76. zasedanja Generalne skupštine UN u Njujorku.
Govor premijerke prenosimo u celini:
G. Predsedniče, G. Generalni sekretaru, Ekselencije, Dame i gospodo,
Velika mi je čast da vam se danas obratim u ime građana Republike Srbije.
Uvažene Ekselencije, g. Abdula Šahid, g. Volkan Bozkir i g. Antonio Gutereš, želim da vam zahvalim na aktivnom angažovanju, posvećenosti i liderstvu koje pokazujete tokom ovih teških vremena za Ujedinjene Nacije i celokupno čovečanstvo.
Srbija deli vaše ubeđenje i u potpunosti smo opredeljeni da pružamo podršku vašim naporima. Ove se godine sastajemo u odlučujućem trenutku u našoj istoriji. Kovid-19 je uzdrmao naše temelje do srži. Istovremeno, sve više smo svedoci i osećamo efekte promene klime. I, konačno, vidimo značajna pomeranja u globalnim partnerstvima i savezima, trgovinske ratove između tradicionalnih partnera i saveznika, protekcionizam umesto otvorenosti i slobodnog tržišta i sveukupnu neizvesnost koja je bez presedana. Neki od problema koji pritiskaju i koji su krajnje emotivni, koje mi imamo lokalno, na Balkanu, još uvek su nerešeni i dok mi pokušavamo – a Srbija je posebno ovome posvećena – da promenimo budućnost zajedničkim radom i stvaranjem saveza, kroz inicijative kao što su Berlinski proces ili Otvoren Balkan, drugi pokušavaju da naruše ove procese i umesto da se fokusiraju na budućnost, žele da ponovo stvore prošlost – bez obzira kolika bi cena toga mogla biti.
Ali, dozvolite da krenem sa temom Kovida: Pandemija Kovid-19 je iznela na videlo kritične slabosti u arhitekturi globalnog upravljanja. Zapretila je da izbriše progres mnogih naroda postignut zadnjih godina. Dovela je narode na raskrsnicu između izolacije i saradnje, između panike i nade, između haosa i reda.
Pandemija je dovela u pitanje neke od osnovnih principa otvorenog i kooperativnog međunarodnog poretka. Globalne razmene, međunarodna komunikacija, prekogranična trgovina, svi su oni zabeleželi ogroman pad. Policijski čas, ograničenja slobode i zaključavanja čitavih društava stvorili su neizvesnost u mnogim segmentima individualnih života naših građana ili – isto tako – naše sopstveno individualno viđenje onoga šta sloboda u današnjem svetu uopšte znači.
Kada se radi o Srbiji, ova pandemija je zapretila da uruši sve što smo radili i što radimo proteklih 7 godina, da uništi sve rezultate i dostignuća teških reformi koje smo počeli u 2014. godini, i da nas ponovo baci u vremena visoke stope nezaposlenosti, rastućeg javnog duga, deficita koji se nije mogao kontrolisati i sveukupnog očaja. Umnogome, kao i u bilo kojoj drugoj zemlji, Kovid-19 je isprobao žilavost naših naroda i, ovog puta, za razliku od vremena globalne finansijske krize – koja je bila mnogo ograničenija u obuhvatu i neuporediva sa pandemijom Kovid-19 u smislu posledica – Srbija se držala snažno.
Reforme koje smo preduzele u vreme pre Kovid-19 učinile su nas da budemo otporniji nego ikada ranije. Fiskalna konsolidacija, budžetski suficit koji smo imali, efikasno i predvidivo investiciono okruženje postali su životna linija koja nas je spasla od recesije za vreme pandemije i koja nam je obezbedila da smo mogli da pružimo podršku našim građanima i našoj privredi tokom ovih najtežih vremena.
Uprkos efektima krize, Srbija je uspela da očuva finansijsku i ekonomsku stabilnost. U 2020. godini smo zabeležili pad BDP od samo 0.9 odsto – što je bio jedan od najboljih rezultata u Evropi. Naš javni dug je ostao ispod 60 odsto od našeg BDP, prosečna zarada je nastavila da raste za skoro 10 odsto, dok je uprkos pandemiji broj zaposlenih porastao za preko 3 odsto. Oporavak je u ovoj godini snažniji od očekivanog – rast našeg BDP će biti približno 7 odsto, a možda čak i veći.
Pre pandemije smo otvorili naše granice ulaganju, tehnologiji i idejama, i uspeli smo da stvorimo mirno i stabilno okruženje koje nam je omogućilo da sprovodimo brzu domaću transformaciju, čiji je temelj ekonomija zasnovana na inovacijama i znanju. Inovativna napredovanja koja smo učinili omogućila su nam da diverzifikujemo svoje sposobnosti kada nas je pogodio virus – preko e-Uprave, onlajn obrazovanja i digitalnih udžbenika ili centralnog softver sistema za uspešno uvođenje vakcinacije.
Mnogo smo uložili u zdravstvenu infrastrukturu i osnažili zdravstveni sistem da bismo odgovorili na tekuću krizu, večno zahvalni zdravstvenim radnicima za njihovu požrtvovanu borbu. Naša odluka da ostavimo geopolitiku po strani, a da u centar naših mera stavimo ljude, jeste razlog zbog koga smo mogli da nabavimo vakcine brže od većine drugih zemalja. Nismo vršili diskriminaciju između proizvođača, nismo marili da li su vakcine sa istoka ili zapada, već smo izabrali da pregovaramo sa svim proizvođačima vakcina za koje su regulatorni organi smatrali da su bezbedne.
Ova otvorenost nam je pružila mogućnost da kupujemo vakcine iz celog sveta, dajući našim građanima jedinstvenu slobodu da biraju vakcinu koju prvenstveno žele.
Ekselencije, Srbija veruje u solidarnost između naroda, multilateralizam i u pružanje pomoći drugima kada im je potrebna.
Od početka ove godine sprovodimo misiju za koju smo se opredelili – podrška našim susedima, kao i svima kojima je to potrebno, sa vakcinama protiv Kovid-19, a dozvolili smo i stranim državljanima da dođu u Srbiju da prime vakcinu koja će im spasiti život. Ukupno, Srbija je donirala ili izdvojila preko milion doza vakcina – od koji je 230.000 doza bilo za region; 300.000 doza za strane državljane koji su došli u Srbiju da se vakcinišu; i dodatnih 570.000 doza za zemlje Afrike i Azije.
Mi ćemo i dalje to da činimo, u najvećoj mogućoj meri, i sve dok Kovid-19 ne bude iza svih nas. Zbog toga smo takođe preduzeli korake da nabavimo tehnologiju za proizvodnju najmanje dva tipa vakcina protiv Kovid-19 da bismo pomogli poboljšanju globalnog pristupa tako da možemo svi da budemo bezbedni i da se osećamo pobednički.
Međutim, kao što su izjavili zvaničnici nekih od najvećih nacija tokom ove Generalne skupštine, postoje i druga goruća pitanja koja svi mi treba da rešimo bez odlaganja i hrabro – a to je promena klime. Srbija je udvostručila svoje napore da učini našu zemlju bezbednijom i čistijom za sve njene građane i da tako radeći doprinese borbi protiv promene klime i borbi za zaštitu životne sredine. Snažno smo posvećeni sprovođenju održivih razvojnih ciljeva i Pariskog sporazuma o promeni klime.
Posvećeni smo globalnim naporima i nastavićemo aktivno da radimo na ispunjavanju naših obaveza po osnovu Okvirne konvencije UN o promeni klime. Upravo treba da podnesemo naše revidirane Nacionalno utvrđene doprinose ovom kritičnom globalnom naporu.
Već smo najavili nameru da smanjimo gasove staklene bašte za najmanje 33.3 odsto u poređenju sa 1990. godinom i za 13.2 odsto u poređenju sa 2010, koju u ovom trenutku ugrađujemo u naša energetska i klimatska strateška dokumenta. Strateški radimo na planiranju i na ulaganju u ovaj sektor. Ova su ulaganja ekstremno skupa, potrebne su godine i decenije posvećenosti i sistematskog pristupa - ali mi smo jasno već na putu ove transformacije.
Dame i gospodo,
Od svih izazova sa kojima se suočavamo, onaj koji Srbiju najviše zabrinjava jeste održavanje mira i stabilnosti u južnoj srpskoj pokrajini Kosovu i Metohiji.
Već više od dve decenije neprestano skrećemo pažnju međunarodnoj zajednici na probleme sa kojima se suočava nealbansko stanovništvo na Kosovu i Metohiji. Fizička bezbednost, poštovanje i zaštita ljudskih prava, posebno manjinskih zajednica, daleko su od zadovoljavajućih. Svedoci smo stalnog povećanja broja napada uperenih na Srbe, njihovu imovinu i versko nasleđe na Kosovu i Metohiji.
Za ilustraciju, bilo je 55 ovakvih incidenata u 2014, 62 u 2016, 71 u 2020, i 100 od početka ove godine. Ukupan broj napada u 2020 je bio prevaziđen već do juna ove godine.
Prema podacima UN, Kosovo i Metohija je još uvek teritorija sa najmanjim brojem povratnika (interno raseljenih Srba) od svih post-konfliktnih područja u celom svetu!
Daću vam samo nekoliko primera da bih dočarala kako izgleda život Srba na Kosovu i Metohiji.
11. maja je napadnuta kuća Pumpalović Radoja, starog 81 godinu, povratnika na Kosovo i Metohiju u selo Dubrava, opština Istok. Ovo je bio 5. napad na njega u istoj godini. Ponavljam … on ima 81 godinu.
Od juna 2021. godine izvedeno je više napada na Dragicu Gašić, ženu koja ima 59 godina, prvu Srpkinju povratnicu u Đakovicu posle 22 godine od završetka sukoba. Napadi uključuju kamenovanje njenog stana, zabranu da kupuje hranu u lokalnoj prodavnici i peticije organizacije civilnog društva kojima se zahteva njeno iseljenje iz grada.
Na dan 2. jula, u selu Gojbulji blizu Vučitrna, grupa Albanaca je napala Perić Nikolu starog 13 godina. Napad se dogodio kada se on vraćao kući iz školskog igrališta sa tri druga.
Napadi na srpske srednjovekovne crkve, manastire i spomenike na Kosovu i Metohiji čine da su oni neki od najugroženijih lokaliteta kulturne baštine u Evropi. Manastir Visoki Dečani se nedavno našao na spisku „Europa Nostra“ kao jedan od 7 najugroženijih lokaliteta baštine u Evropi u 2021. Savetodavni panel „Europa Nostra“ je konstatovao da su Dečani jedini spomenik u Evropi pod snažnom vojnom zaštitom neprestano u periodu od 20 godina, iako predstavlja spomenik od najvećeg istorijskog i kulturnog značaja za Evropu i svet.
Ova spirala nasilja koja se dešava na Kosovu i Metohiji kulminirala je početkom ove nedelje. Pod izgovorom sprovođenja novih pravila za registarske tablice na kolima, Priština je rasporedila teško naoružane specijalne jedinice na severu pokrajine. Ovo je još jedno brutalno kršenje Briselskog sporazuma i ovo iracionalno demonstriranje sile je zapalilo veću krizu. Poremetilo je isporuku hrane i lekova srpskim zajednicama na severu pokrajine.
Lokalni Srbi koji su se mirno okupili da protestuju protiv ove mere sačekani su sa suzavcem i brutalnošću policije, tako da to ozbiljno preti lokalnoj i regionalnoj stabilnosti.
Uprkos svim izazovima i dnevnim provokacijama, Srbija ostaje snažno opredeljena iznalaženju rešenja na bazi kompromisa, koje će obezbediti trajan mir i stalnost. Dijalog i sprovođenje postignutih dogovora – jedini su pravi put za rešavanje svih otvorenih problema.
Međutim, skoro 9 godina od postizanja Briselskog sporazuma, kao prvog sporazuma o normalizaciji između Beograda i Prištine, osnivanje Zajednice srpskih opština – kičme ovog sporazuma – još uvek nije čak ni počelo. Želela bih da apelujem, još jedanput, na međunarodnu zajednicu, i posebno Evropsku uniju kao garanta Briselskog sporazuma, da čvrsto insistira da Privremene institucije samoproglašene Vlade u Prištini počnu da sprovode sve postignute dogovore. Republika Srbija, braneći svoj suverenitet i teritorijalnu celovitost, istovremeno brani međunarodno pravo, Povelju UN, pravno obavezujuću Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN, i vrhovno ovlašćenje Saveta bezbednosti kada se radi o očuvanju međunarodnog mira i bezbednosti.
Posebnu pažnju pridajemo značaju aktivnosti misije UN na Kosovu i Metohiji i od nje očekujemo da nastavi sa sprovođenjem svog mandata u Pokrajini u skladu sa ovom rezolucijom.
Poštovani prijatelji,
Naša generacija deli zajedničku sudbinu savremenog sveta, koja postaje sve složenija u smislu geopolitike, tehnologije, zdravlja, klime. Suočena sa takvim izazovima Srbija će nastaviti da neguje partnerske odnose na predvidljivoj i transparentnoj osnovi. Nastavićemo da sprovodiimo reforme vladavine prava na našem putu u EU, što je naš strateški spoljnopolitički cilj. Ovaj cilj vidimo kao neodvojiv od postizanja održivog mira, stabilnosti i prosperiteta.
Mi ćemo biti domaćin, zajedno sa Republikom Azerbejdžan koja u ovom trenutku predsedava Pokretom nesvrstanih, komemorativnog dotađaja na visokom nivou kojim se obeležava 60. godišnjica Prve konferencije Pokreta nesvrstanih zemalja koja je održana u Beogradu 1961. godine. Unapred se radujemo što ćemo biti domaćini našim prijateljima iz svih delova sveta u Beogradu, u oktobru ove godine.
Dalje ćemo jačati saradnju na celom Balkanu, preko inicijative Otvoren Balkan i Berlinskog procesa, otvaranjem granica, usaglašavanjem razlika i daljim integrisanjem našeg regiona.
U zaključku, Tokom proteklih 7 godina Srbija se transformisala: pokrenuli smo ekonomski oporavak, stvorili šanse za mlade ljude, podstakli smo tehnološki bum i poboljšali poziciju Srbije u inostranstvu. Progres koji smo učinili omogućio je Srbiji da se snažnije suoči i preživi pandemiju. Svet se sada suočava sa prekretnicom. Oporavak od Kovid-19 i održiva obnova neće biti mogući ako se problemi, stari i novi, ne budu rešavali zajedničkim snagama i kolaborativnim međunarodnim akcijama. Naučili smo jednu važnu lekciju iz ove pandemije: ukoliko nismo svi bezbedni, niko nije bezbedan – prema tome, ili svi možemo zajedno da pobedimo, svi mi – bez obzira koliko bili bogati ili siromašni, veliki ili mali, iz Evrope, Azije, Afrike, Amerike, Australije, ili da zajedno propadnemo.
Ali, ako ništa drugo, pandemija Kovid-19, kao i problem promene klime, trebalo je da nas nauče da se držimo jedni drugih. Hvala vam.
Izvor: www.srbija.gov.rs |
|
Čvrsti i prijateljski odnosi Srbije i Mađarske - 23. septembar 2021. godine |
Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković sastao se danas u Njujorku sa ministrom inostranih poslova Mađarske Peterom Sijartom.
Ministri su razgovarali o realizaciji zaključaka donetih na nedavnoj šestoj Zajedničkoj sednici dveju vlada i zadacima dva ministarstva.
Selaković je tom prilikom konstatovao da su redovni i česti susreti šefova diplomatija Srbije i Mađarske dokaz čvrstih i prijateljskih odnosa dveju zemalja, koji su na najvišem nivou u novijoj istoriji.
Prijateljski lični odnosi predsednika Aleksandra Vučića i Viktora Orbana i česte razmene poseta na visokom i najvišem nivou, prema njegovim rečima, pružaju stabilan politički temelj za razvoj svih aspekata saradnje Srbije i Mađarske.
Selaković je i ovom prilikom zahvalio Mađarskoj na doslednoj i eksplicitnoj podršci Srbiji u procesu evrointegracija, i stavu da je našoj zemlji, kao ekonomskom i političkom epicentru regiona, mesto u EU.
Ministar Selaković je sagovornika upoznao sa najnovijim provokacijama Prištine i trenutnom situacijom na Kosovu i Metohiji.
Srbija će, prema rečima ministra Selakovića, nastaviti da bude stub stabilnosti regiona i promoter mirnog i političkog rešavanja nesuglasica, ali insistira i da međunarodna zajednica uloži napore kako bi sprečila opasne i destabilizujuće aktivnosti Prištine. |
|
Predsednica Vlade Brnabić na Globalnom Kovid-19 samitu u organizaciji Bele kuće - 22. septembar 2021. godine |
Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić učestvovala je danas video-porukom na Globalnom Kovid-19 samitu u organizaciji Bele kuće, koji je otvorio predsednik SAD Džozef Bajden.
Na samitu video-porukama učestvuje veliki broj svetskih lidera i zvaničnika međunarodnih organizacija, između ostalih i generalni sekretar UN Antonio Gutereš, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lejen, britanski i kanadski premijer Boris Džonson i Džastin Trudo, nemačka kancelarka Angela Merkel i mnogi drugi.
Premijerka je u poruci istakla da je Srbija bila među prvim evropskim zemljama koja je nabavila kovid vakcine, a da je ona bila prvi evropski premijer koji je primio vakcinu.
Zahvaljujući godinama ulaganja u digitalizaciju i razvoja eUprave, uspeli smo da organizujemo komplikovani i složeni proces vakcinacije veoma efikasno i to na način da bude fokusiran na građane, objasnila je ona. Međutim, kako je dodala, od samog početka bili smo svesni da ovo nije samo stvar naših građana i samo naša borba.
U borbi protiv pandemije Kovid-19 ili smo svi bezbedni ili niko nije bezbedan. Upravo zato, pored nabavke vakcine za naše građane, donirali smo vakcine i građanima regiona zapadnog Balkana, ali i drugim zemljama, podsetila je ona i precizirala da je Srbija donirala 230.000 doza vakcina regionu, vakcinisali smo strane državljane u Srbiji sa približno 300.000 doza i izdvojili smo 570.000 doza vakcina za zemlje Afrike i Azije.
Brnabić je napomenula da je Srbija već započela sa proizvodnjom kovid vakcine od jednog proizvođača, a da će do kraja godine započeti proizvodnju i od drugog, jer na taj način želimo da pomognemo i podržimo sve ljude i zemlje kojima su vakcine potrebne.
Ovo je pandemija u kojoj ili ćemo pobediti zajedno ili ćemo izgubiti zajedno, ali moramo da se borimo zajedno, ponovila je premijerka. Zato Srbija podržava ciljeve ovog globalnog samita, naglasila je ona i islazala zahvalnost Sjedinjenim Američkim Državama i predsedniku Bajdenu što su organizovali samit i podržali zajedničke napore u borbi protiv pandemije Kovid-19.
Vakcine su jedini izlaz u borbi protiv pandemije, zaključila je Brnabić.
Izvor/Foto: www.srbija.gov.rs |
|
Vučić: Demografija će biti najvažnije pitanje u regionu – Budimpešta, 23.09.2021. |
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je da je pitanje demografije pitanje opstanka Srbije i drugih zemalja. Srbija jača mere za podsticanje rađanja, ističe Vučić.
Aleksandar Vučić je, na Četvrtom demografskom samitu u Budimpešti, poručio da će pitanje demografije uskoro postati najvažnije političko pitanje u regionu.
Predsednik Srbije je poručio da je po ovom pitanju Srbija, na osnovu primera Mađarske, uvela veliki broj mera,a od prošlog učešća na Samitu u Budimpešti, i da se već vide neki rezultati. Kako je rekao, nada se većim rezultatima, ali to nije nešto što se vidi iz dana u dan.
Prema njegovim rečima, u slučaju Srbije, ali i mnogih država regiona, demografsko pitanje, pitanje nataliteta je pitanje opstanka.
U svom obraćanju predsednik se osvrnuo i na odnose Mađarske i Srbije, naglasivši da je uložena ogromna energija u uspostavljanje dobrih odnosa.
"Premijer Viktor Orban je bio dovoljno hrabar da izgradi odlične veze sa Srbima. Nije imao lak zadatak, jer obojica znamo da smo imali problema i jasno nam je kakve su dileme imali Mađari. Veoma sam svestan teške prošlosti koje su dve države imale", objasnio je Vučić.Poručio je da je Orban bio hrabar i znao da treba nešto da uradi da se naše veze poboljšaju.
Vučić je ukazao da pre 10 do 15 godina, kada je Mađarska igrala u fudbalu ili vatrpolu neku utakmicu, u Srbiji su navijali uvek za protivnika, a danas se to promenilo i nebitno s kim igra Mađarska, Srbi navijaju za njih, izuzev ako igraju sa Srbijom. Prema njegovim rečima 90 odsto građana Srbije tako razmišlja, dodajući da je to najbolji primer za dobre odnose i kako je moguće promeniti stav ljudi, odnosno odnos dve nacije i dve zemlje. (Tanjug) |
|
Odluka o sufinansiranju projekata koji doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore – podrška osnivanju novih škola i odeljenja dopunske nastave srpskog jezika u dijaspori |
Obaveštavamo da je 15. septembra 2021. godine doneta Odluka o sufinansiranju projekata koji doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore – podrška osnivanju novih škola i odeljenja dopunske nastave srpskog jezika u dijaspori.
Uvid u ovu odluku može se izvršiti na zvaničnoj internet stranici Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije i Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu:
www.mfa.gov.rs i www.dijaspora.gov.rs |
|
Obnovljena je zgrada bivše pravoslavne parohije u Srpskom Kovinu – 16.09.2021. |
U Srpskom Kovinu na ostrvu Čepel je 16. septembra svečano predata na upotrebu obnovljena zgrada parohije Srpske pravoslavne crkve – javila je agencija MTI.
U zgradi je smeštena zbirka manastira Srpski Kovin.
Zgradu su na svečanosti simbolično otvorili državni sekretar u Kabinetu premijera za odnose sa crkvama i nacionalnostima Mikloš Šoltes, arhijerej i episkop budimski Lukijan Pantelić, poslanik Fidesa Karoj Pancel, predstavnik Srba u parlamentu Mađarske Ljubomir Aleksov i gradonačelnik Srpskog Kovina Zoltan Vereckei.
Za obnovu zgrade nekadašnje parohije je Vlada Mađarske obezbedila 100 miliona forinti.
Zbirka manastira Srpskog Kovina je deo Muzeja Budimske eparhije Srpske pravoslavne crkve u Sentandreji.
Državni sekretar Mikloš Šoltes je podsetio da je cilj 52. Međunarodnog euharističkog kongresa, koji je nedavno održan u Budimpešti, zapravo bio da se prikaže suživot hrišćanskih zajednica, te da su hrišćani, sledeći Isusa, mnogo puta dokazali da mogu da žive zajedno u miru.
Rekavši da kulturne riznice manastira - koje su izložene u obnovljenoj zgradi - prikazuju snagu hrišćanstva na koju možemo da se oslonimo, državni sekretar je istakao da je iz ovih razloga važno postojanje srpske ortodoksije i da je „tu među nama“ i Srpska pravoslavna crkva.
Episkop budimski Lukijan je rekao da crkva u Srpskom Kovinu, posvećena uspenju Bogorodice i riznica manastira, pored duhovnog i kulturnog bogatstva ovdašnjih Srba, govori i o sveobuhvatnoj brizi Vlade Mađarske, ali i o tome da je i za rukovodioce naših zemalja bitno sačuvanje i prikazivanje ovih riznica.
Direktor Muzeja Budimske eparhije SPC u Sentandreji Kosta Vuković je istakao da su u riznici manastira u Srpskom Kovinu uglavnom dela iz 18. veka, međ njima i retke zastave sa početka 18. veka. (MTI) |
|
Obeležavanje Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave - 15.09.2021. |
Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je danas centralnoj manifestaciji posvećenoj obeležavanju Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave na Savskom trgu.
"Vaša Svetosti,poštovani člane predsedništva Bosne i Hercegovine gospodine Dodik,uvažena predsednice Republike Srpske gospođo Cvijanović, uvaženi predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije gospodine Dačiću, uvažena predsednice Vlade Republike Srbije gospođo Brnabić, Vaše ekselencije, časni oci, dragi prijatelji,
Kralj Petar Prvi Karađorđević, uručio je juna i novembra 1911. godine 51 pukovsku zastavu svojoj vojsci.
Nijedna, ponavljam nijedna, od tih zastava nije zarobljena, što je presedan u istoriji modernog ratovanja.
Junaci kojima je poveren zadatak da se staraju o tim zastavama, prošli su sve bitke balkanskih i Prvog svetskog rata, da bi baš na današnji dan 1918. godine, jurišajući ispod tih barjaka, pobedonosno krenuli u proboj Solunskog fronta. Slava našim velikim, srpskim junacima!
Našim precima, junacima Kolubare, Cera, Kumanova, nosiocima Karađorđeve zvezde i Albanske spomenice, srpska trobojka, crveno-plavo-bela, bila je i veća i važnija i preča od života, jer ih je opominjala da sloboda Srbije nema ni cenu, ni alternativu. Zato su barjaktari ginuli, ali su zastave preživele.
Zbog njih, zbog svih drugih koji su pod tom zastavom, pod tim imenom, za tu slavu, dali živote, danas obeležavamo Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, možda i najvažniji naš praznik, koji nam jasno govori ko smo, odakle dolazimo, i gde idemo.
To je praznik našeg identiteta, onog u kojem se sjedinjuju jezik, kultura, tradicija, vera, ali i vrednosti na kojima počiva čitavo društvo, vrednosti koje jednu državu čine civilizovanom, uređenom, sposobnom da pamti, ali i da zna šta joj je i zašto činiti.
Datum koji smo izabrali, 15. septembar, je datum proboja Solunskog fronta, onaj dan u kojem, zajedno, leže i naš bol i naša slava, koji čine prvi deo one Renanove definicije nacije, po kojoj je ona zasnovana na zajedničkoj patnji, slavi u prošlosti, ali i zajedničkom planu za budućnost.
Tog 15. septembra, 1918. godine, jedini plan je bila sloboda, ka kojoj su srpske trupe jurnule uz čuvenu naredbu Živojina Mišića: U smrt, samo ne stajte! Napred, u otadžbinu!
Taj dan je bio prvi u nizu istih takvih plebiscita, na kojima smo, bez obzira na krvavu cenu, birali, nanovo i nanovo, Srbiju i njenu slobodu.
I danas je, baš zato, važno, da slaveći sve žrtve, svaku kap krvi koju su prolili, svaku kost koju su posejali, na još jednom plebiscitu usvojimo svoj novi plan za budućnost. Onu, u kojoj ćemo stajati pod istom zastavom, znajući da je ona zastava slobode, i zastava mira, ali i zastava budućnosti.
Zastava našeg jedinstva u nameri da sačuvamo identitet i pravo da budemo to što jesmo, jedan te isti narod, koji ne želi da bilo šta od bilo koga uzme, da bilo koga ugrozi, nego samo da za sebe izdejstvuje isto ono pravo koje priznaje drugima. Pravo na ime, na istoriju, kulturu, jezik, veru, tradiciju i pravo na postojanje.
To je pravo na dostojanstvo, pravo na sećanje, ali i pravo na ono na šta inače niko ne može da nas natera, a mnogi i dalje pokušavaju, bezuspešno - pravo da sami odlučimo i kada ćemo i šta da zaboravimo.
I sebi, i drugima.
Nije uvek sve bilo sasvim svetlo tokom istorije, i najčešće prema nama samima, ponekad i prema drugima, ali, bar na ovim prostorima, ne postoji nacija koja je prošla kroz toliku tamu, i onu grobnu, nacija koja je podnela toliku žrtvu da bi ugledala svetlo i postala nacija, slobodna.
Šta ćemo od svega toga da zaboravimo, a mnoge stvari moramo, tek da ne bismo večno živeli u prošlosti, može da bude isključivo naš izbor, a ne odluka bilo koga sa strane.
I odmah da bude jasno, ovu zastavu, sve one koji pod njom i zbog nje leže, zastavu našeg stradanja, zastavu naših kostiju, naših jama, logora, dece koju su nam uzeli, sasvim sigurno nikada nećemo zaboraviti i sa ponosom ćemo je nositi.
U njoj, i to je još jedna važna lekcija koju moramo da naučimo, jesu i sve naše besmislene podele, svi propali snovi koje smo sanjali, svaka greška koju smo napravili, ali ono što u tome jeste bitno je to da, i takva, ta zastava naša, predstavlja ono jedinstvo koje se zasniva na činjenici da nismo savršeni, da jesmo različiti, ali i da znamo da je lepota zajedništva, lepota zastave, upravo i u tome.
Baš zato, naša crveno-plavo-bela trobojka nije nikakav poziv na jednoumlje, već potpuno suprotno suprotno, na čuvanje svih naših razlika pod jednom, istom zastavom.
Pod simbolom slobode, identiteta, postojanja, prava na život, jer to jesu uslovi za različitost.
Robovi su svi isti, porobljeni. Slobodni ljudi se razlikuju, zato što su slobodni.
I to je nešto što mora da važi za sve ljude na Balkanu, bez obzira na to gde žive. Da budu slobodni, u istoj meri, sa istim pravima, sa svojim jezikom, verom, kulturom i tradicijom.
I nije to nikakav poseban srpski svet, za koji nas optužuju, to je, jednostavno, svet slobodnih, svet onih sa svojim imenom, sa pravom da glasno i bez posledica mogu da ga izgovore, uvek, i na svakom mestu.
Nikada više za srpsku trobojku nikome nećemo da se izvinjavamo. Nosićemo je sa ponosom uvek, i svugde. Za nas ne postoji ništa važnije i preče od jedinstva našeg naroda.
I to, po nama, mora da važi za sve narode na Balkanu, bez ikakvih izuzetaka, a pogotovo bez stalnih pokušaja da se nekome, Srbima, pre svega, dozvoli ponekad ime, ali i da se, uz to ime, doda i žig krivice.
Ovaj naš praznik jedinstva i slobode, ova naša zastava,imaju i tu ulogu, oni su dokaz da to, biti Srbin, ne znači i biti kriv, ne znači nositi teret osude, već, upravo suprotno, oni govore da uz to ime ide ponos.
Ponos zbog Mišara, Deligrada, Ćele kule, i Takova, Kumanova, Miloša, Đorđa, Mihajla, ponos zbog Kolubare, Cera, Kajmakčalana, ponos zbog Petra i Aleksandra, svih života datih za jedan lep, najlepši pokušaj svih antifašista da sačuvamo slobodu i u to najteže vreme, ali i zbog mučenika iz Prebilovaca, Jadovna, Jasenovca, koje nikada više ne smemo da zaboravimo, kao što smo zaboravljali 70 godina.
I to smo mi. To je Srbija. To je nova Srbija, drugačija Srbija, ponosna Srbija, koja ni od koga ništa ne traži i koja nikoga neće da moli, koja samo hoće da ima prava, baš kao što imaju svi ostali, i ništa više, ali i ništa manje.
To je jezik, naš srpski jezik, jezik i Meše Selimovića, i Ive Andrića, i Miloša Crnjanskog. To je kultura koju smo stvarali, to je vera bez mržnje, to je naše biće, to nas određuje i čini dostojnim narodom.
To nam, na kraju, daje snagu, nauk, da u ovom veku, čiji temelji su nam danas u rukama, tražimo mir i da svoju snagu, veličinu, otkrijemo u životu, u onome što ga čini boljim, u radu, u velikim poduhvatima pravljenja puteva i mostova, u povezivanju, u fabrikama, novim bolnicama, u znanju i veri da umemo, možemo, jednako, ili više od svih drugih.
I kao što se mi ponosimo precima koji su za slobodu davali živote, tako sutra naši potomci treba da se ponose nama, koji ih učimo kako se za slobodu živi i kako se, u slobodi, živi.
I treba da ih naučimo kako se pamti, i kako se, samo svojom voljom, zaboravlja. Kako se zaslužuje dostojanstvo i kako se poštuje temelj.
A temelj jeste to ime, Srbija, pod kojim su toliki nepoznati sahranjeni. I ta naša zastava, u koju su utkali svoje živote, da ostanu prepoznati. I slava, Otadžbina, koja svoju decu vidi, čuje, i pomaže, ma gde ona bila.
Temelj je i ovaj praznik, praznik našeg identiteta, naše istorije, ali i naših različitosti koje, opet, daju i slavu i bol u prošlosti, i jasan plan za budućnost.
I hoću da kažem veliko hvala našem narodu u Republici Srpskoj, hoću da kažem i veliko hvala njegovim predstavnicima, koji su ovde, hoću da kažem veliko hvala i našem narodu u Crnoj Gori i njegovim predstavnicima, onima koji se ne stide da kažu da su Srbi, hoću da kažem i veliko hvala našem mučeničkom narodu na Kosovu i Metohiji, njihovim predstavnicima, koji su večeras ovde, sa nama, ali i da kažem veliko hvala svima onima koji danas nisu smeli da istaknu svoju, srpsku zastavu zbog pretnji njihovih režima u regionu, da im kažem hvala, jer znam da su njihova srca večeras ovde, sa nama i da kucaju za naš, za svoj srpski narod.
I dozvolite mi, na kraju, da kažem da ono što ću da radim, koliko god budem mogao, svom snagom, svim srcem, svom dušom, onoliko vremena koliko je ostalo, vodiću Srbiju da bude još jača, snažnija, da može da pomogne Republici Srpskoj, nikada ne dirajući u prava Bosne i Hercegovine, da pomognemo našem narodu i u Crnoj Gori, i na svakom mestu, i da zaštitimo svakog srpskog čoveka od progona, da nam se nikada više ne ponove ni Jasenovac, ni Jadovno, ni Prebilovci, ni Oluja, ni Bljesak, ni pogromi iz 2004. godine. I to je naš zavet!
Neka živi srpsko jedinstvo, sloboda naša i naša crveno-plavo-bela trobojka! Neka živi Republika Srpska! Živela Srbija!"
Izvor/Foto: Predsedništvo/Dimitrije Goll |
|
Potpisan Sporazum o strateškom partnerstvu Srbije i Mađarske – Budimpešta, 8. septembar 2021. |
Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić i predsednik Vlade Mađarske Viktor Orban potpisali su danas u Budimpešti Sporazum o srdačnim odnosima i strateškom partnerstvu između dve zemlje, a potpisana su i brojna prateća dokumenta.
Pomenuti sporazum stvoriće institucionalne okvire za dalje unapređenje odnosa Srbije i Mađarske i realizaciju zajedničkih projekata u mnogim oblastima.
Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković i ministar poljoprivrede Mađarske Ištvan Nađi potpisali su Memorandum o saradnji mladih poljoprivrednika dveju zemalja, a ministar tehnologije i inovacija Mađarske Laslo Palkovič i ministarka privrede Anđelka Atanasković Memorandum o saradnji u oblasti tehnologije.
Ministri unutrašnjih poslova Šandor Pinter i Aleksandar Vulin stavili su potpise na Protokol o mešovitim patrolama duž zajedničke granice.
Godišnji plan pružanja tehničko-stručne pomoći Srbiji u procesu evrointegracija potpisali su ministar spoljnih poslova Mađarske Peter Sijarto i ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović.
Ministri spoljnih poslova Srbije i Mađarske stavili su potpise na Sporazum o obuci diplomatskog kadra, dok je Sijarto sa ministrom građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislavom Momirovićem potpisao Sporazum o realizaciji projekta brzih putničkih brodova koji će saobraćati između dve zemlje.
U sedištu Vlade Mađarske održana je zajednička sednica dveju vlada, kojoj su prethodili brojni bilateralni sastanci.
Brnabić je, obraćajući se na zajedničkoj konferenciji za medije sa premijerom Mađarske, izjavila da ta zemlja daje najveću podršku Srbiji u procesu evropskih integracija i da je postala treći najveći ekonomski i trgovinski partner naše zemlje. Ona je istovremeno izrazila očekivanje da će ukupna robna razmena u 2021. godini preći dve milijarde evra.
Premijerka je, iskazavši zahvalnost na gostoprimstvu, naglasila da Srbija ni sa jednom zemljom nije do sada održala šest zajedničkih sednica dveju vlada, kao što je to slučaj sa Mađarskom. Ona je podsetila na to da je mnogo toga postignuto od 2014. godine, kada je održano prvo zajedničko zasedanje dveju vlada, kada je predsednik Vlade Srbije bio Aleksandar Vučić, ocenivši da je sve to dovelo do današnjeg potpisivanja pomenutog sporazuma.
Postignut je čitav niz zajedničkih uspeha, a pre svega želim da zahvalim na političkoj podršci evropskim integracijama, naglasila je Brnabić i dodala da se Mađarska otvoreno i iskreno zalaže za agendu proširenja i daje Srbiji najveću podršku na evropskom putu.
Prema njenim rečima, o posebnim bilateralnim odnosima govori i Sporazum o zajedničkom korišćenju ambasada i diplomatsko-konzularnih predstavništava, koji je ranije potpisan. Mađarska je najpouzdaniji partner Srbije na evropskom putu, ponovila je ona i objasnila da nam ta zemlja u svakom trenutku pruža stručnu, tehničku, razvojnu i svaku drugu vrstu pomoći kako bismo se što bolje pripremili i sproveli sve što je neophodno. U tom kontekstu, premijerka je navela da je najbolja saradnja sa Ministarstvom za evropske integracije, na čijem je čelu Jadranka Joksimović, objasnivši da je ta komunikacija svakodnevna i značajna za svaki projekat. Sa druge strane je politička podrška, koja se ogleda u tome da Mađarska svaki put nedvosmisleno, na svim forumima koji se organizuju u Briselu ili drugde, kaže da Srbija treba što pre da postane član EU i pritom bez zadrške daje zelena svetla za otvaranje poglavlja, odnosno klastera za koje smo spremni i time podstiče ubrzanje Srbije ka EU, podvukla je Brnabić.
Prema njenoj oceni, odnosi sa Mađarskom su na najvišem mogućem nivou.
Predsednica Vlade je, kada je reč o ekonomskoj saradnji, naglasila da ima sve više mađarskih investicija, kako u Vojvodini, tako i širom Srbije, uz uverenje da će ih uskoro biti i više, zahvaljujući Fondu za investicije koji promoviše dolazak stranih firmi u Srbiju. Prema njenim rečima, privredna saradnja neprestano raste i samo je od januara do juna 2021. godine izvoz u Mađarsku dostigao 528 miliona evra, odnosno porastao je 52,8 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Mađarska je stalni, otvoreni partner koji posvećuje pažnju kako izvozu u Srbiju, tako i uvozu robe iz naše zemlje, predočila je premijerka i precizirala da je uvoz rastao 11,8 odsto i dostigao 586 miliona evra. Takođe, kako je dodala, Mađarska kontinuirano unapređuje trgovinsko-robnu saradnju, te se očekuje da će se to dodatno proširiti u oblasti inovacija i tehnologija.
Orban je poručio da strateška saradnja Srbije i Mađarske može da posluži kao sigurna tačka za budućnost dveju zemalja, ponovivši da su odnosi Beograda i Budimpešte na veoma visokom nivou.
Mađarski premijer je napomenuo da je privredna saradnja sve bolja – od trgovine, preko investicija do zapošljavanja, a povezuju nas i saobraćajna infrastruktura i granični prelazi. Orban je primetio da postoje različite faze u razvoju ekonomija, međutim, Srbija ima odlične ekonomske pokazatelje, te će i te faze u ekonomskom razvoju između dve zemlje uskoro da nestanu.
On je preneo da očekuje da se u kratkom vremenu u mađarskoj privredi pojave srpski investitori, i istovremeno podsetio na to da će od 1. oktobra Mađarska uspeti da obezbedi transport 8,5 milijardi kubnih metara gasa preko Turskog toka, koji kroz Srbiju vodi do Mađarske. To za Mađarsku mnogo znači, podvukao je premijer i podsetio na to da je do sada Mađarska doprinosila snabdevanju Srbije gasom, dok će sada biti obrnuto, što je potpuno prirodno.
Prema njegovim rečima, mađarska strana će se truditi da u predviđenom roku realizuje projekat brze pruge Beograd–Budimpešta i time obezbedi još bolji protok robe i ljudi između dve zemlje. Takođe, kako je rekao, želja je da već od naredne godine na liniji Subotica–Segedin bude obezbeđen moderan železnički prevoz.
On je napomenuo da je poboljšan promet na graničnim prelazima u drumskom saobraćaju, ali da je to dosta otežano zbog određenih infrastrukturnih ograničenja. Međutim, Orban je preneo da će se potruditi da se na prelazima Horgoš i Kelebija povećaju kapaciteti za protok robe i ljudi, kako bi se skratilo višesatno čekanje, a namera je i da se osposobi prelaz Bački Breg za teretni saobraćaj.
Izvor/Foto: www.srbija.gov.rs |
|
Mađarska privržena evropskom putu Srbije, zajedno branimo Evropu – Budimpešta, 08.09.2021. |
Premijer Mađarske Viktor Orban poručio je da je Mađarska u potpunosti privržena evropskim integracijama Srbije, jer dok Srbija ne postane deo bezbednosne strukture i arhitekturte EU, nije moguće garantovati bezbednost celog kontinenta.
Orban je, u obraćanju na zajedničkoj pres konferenciji sa premijerkom Srbije Anom Brnabić, posle sednice dve vlade u Budimpešti, ukazao da dešavanja u Avganistanu naslućuju veliki talas migracija, što Srbiju i Mađarsku može da dovede u tešku situaciju.
"Mnogo sam razmišljao o tome kako bih mogao sažeto da prenesem o čemu se razgovaralo na sastanku, i mislim da je najbolje da kažem da su se dve zemlje saglasile da obnove centralnu Evropu. Trenutno, nije dovoljno samo da obnovimo centralnu Evropu, nego moramo i da je zaštitimo, da garantujemo bezbednost centralne Evrope", rekao je Orban.
Ukazujući na potencijalni problem velikog talasa migranata drumskim putem, nakon dešavanja u Avganistanu, Orban je rekao da u obe zemlje postoje civilne organizacije koje podržvaju migraciju, što je, kaže, potpuno u suprotnosti sa bezbednosnim interesima dve zemlje.
Orban je poručio da je Mađarska u potpunosti privržena evropskim integracijama Srbije, jer smatra da bez Srbije kao dela bezbednosne strukture i arhitekture EU, nije moguće garantovati bezbednost celog kontinenta.
"Za nas je jasno da migranti ne žele da žive ni u Srbiji, ni u Mađarskoj, već žele u zapadnoevropske zemlje. To znači da, ako stanemo na put mirgacijama, mi branimo i zapadnoevropske zemlje, Austriju, Nemačku. To je zadatak koji nam je istorija odredila, ne prvi put, da odbranimo Evropu. Verujem da zajedničkim snagama, Srbija i Mađarska mogu to da urade", rekao je Orban.
Brnabić: Mađarska daje najveću podršku Srbiji
Premijerka Ana Brnabić rekla je da Srbija od Mađarske ima najveću podršku u evropskim integracijama, da je ta zemlja postala treći najveći ekonomski i trgovinski partner Srbije i da očekuje da će ukupna robna razmena u 2021. preći dve milijarde evra.
Brnabićeva je zahvalila na gostoprimstvu i velikoj časti i naglasila da Srbija ni sa jednom zemljom nije do sada održala šest zajedničkih sednica dve vlade kao što je to slučaj sa Mađarskom.
Istakla je da je mnogo toga postignuto od 2014. godine kada je održana prva zajednička sednica vlada dve zemlje, kada je predsednik Vlade Srbije bio Aleksandar Vučić. Sve je to dovelo, kako je rekla, do današnjeg potpisivanja Sporazuma o strateškom partnerstvu.
"Postignut je čitav niz zajedničkih uspeha, a pre svega želim da zahvalim na političkoj podršci evropskim integracijama", naglasila je Brnabićeva i dodala da se Mađarska otvoreno i iskreno zalaže za agendu proširenja i da Mađarska daje Srbiji najveću podršku na evropskom putu", rekla je Brnabićeva i zahvalila Orbanu na tome.
Dodala je da o posebnim odnosima govori i sporazum o zajedničkom korišćenju ambasada i diplomatsko - konzularnim predstavništvima koji je ranije potpisan.
Premijerka Brnabić izjavila je da ukoliko dođe do novog talasa migranata zbog sitaucije u Avganistanu ili drugih razloga da je najvažnije da postoji zajednička evropska politika odnosno kontrolisan priliv migranata, kao i da se tim ljudima pomaže u njihovim zemljama.
Brnabićeva je odgovarajući na pitanje novinara o mogućnosti novog talasa migranata koji bi išli preko Srbije i Mađarske rekla da je Srbija u specifičnom položaju, jer nije članica EU, a na tranzitnom je putu, pa migranti dolaze u našu zemlju iz zemalja EU i idu opet u zemlje EU.
"Srbija još od 2015. govori po tom pitanju da mora da postoji zajednička evropska politika. Ne možete imati održivu politiku ako se ne uzima u obzir čitav evropski kontinet. Ako imamo novi talas migranata, mi očekujemo takvu zjaedničku evropsku politiku", istakla je premijerka.
Sporazum o strateškom partnerstvu Srbije i Mađarske
Premijeri Mađarske i Srbije Viktor Orban i Ana Brnabić potpisali su u Budimpešti Sporazum o srdačnim odnosima i strateškom partnerstvu između dve zemlje.
Resorni ministri potpisali su prateće memorandume o saradnji u oblastima privrede, poljoprivrede, diplomatskih odnosa, policije - vršenje mešovitih graničnih patrola, evropskih integracija - stručne pomoći za pristupne pregovore, kao i za razvoj brzih putničkih vozova od Beograda do Budimpešte.
Sporazume su u ime Vlade Srbije potpisali, sa kolegama iz Mađarske, ministri spoljnih poslova Nikola Selaković, ministarka privrede Anđelka Atanacković, ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin, ministar za evropske integracije Jadranka Joksimović i ministar građevinarstva, saobračaja i infrastrukture Tomislav Momirović.
U sedištu Vlade Mađarske prethodno su održani bilateralni sastanci dvoje premijera i članova dveju vlada.
Sporazum o srdačnim odnosima i strateškom partnerstvu između dve zemlje stvoriće institucionalne okvire za dalje unapređenje odnosa Srbije i Mađarske, kao i realizaciju zajedničkih projekata u mnogim oblastima. Biće potpisan i Memorandum o saradnji između Ministarstva za inovacije i tehnologiju Mađarske i Ministarstva privrede Srbije.Memorandumom o razumevanju biće omogućena sadradnja mladih poljopriivrednika dve zemlje, a biće potpisan i Memorandum o saradnji u oblasti diplomatskih obuka između Ministarstva spoljnih poslova i trgovine Mađarske i Ministarstva spoljnih poslova Srbije.
Izvor: Tanjug
Foto: MTI |
|
Informacija o procesu vakcinacije u Republici Srbiji - 06.09.2021. |
U Republici Srbiji se od 24. decembra 2019. godine sprovodi vakcinacija stanovništva protiv korona virusa. 51.7 odsto punoletnog stanovništva je primilo dve doze vakcine, a od 17. avgusta otpočela je vakcinacija trećom, takozvanom buster dozom vakcine, za sve one koji su revakcinisani pre više od šest meseci.
Srbija je obezbedila dovoljan broj vakcina i građani mogu izabrati vakcinu koji će primiti: Fajzer, Sinofarm, Sputnjuk V ili Astrazeneku.
* 1. septembar - Institut Gamaleja iz Rusije odobrio za upotrebu 550.000 doza vakcine Sputnjik V, koje su proizvedene na Torlaku do 13. avgusta. Od 550.000 doza – 275.000 komponente 1 i i 275.000 komponente 2, spremne su za upotrebu u Srbiji, s oznakom proizvedeno u Srbiji, dok će da će odluku o eventualnom izvozu doneti Vlada Srbije i predsednik Republike Aleksandar Vučić.
*2. septembar - Otvorena kovid bolnica u Novom Sadu, četiri meseca nakon početka izgradnje. U pitanju je treća kovid bolnica u Srbiji, posle Batajnice i Kruševca, koja je od 3. septembra počela da prima pacijente obolele od koronavirusa.
*4. septembar - Sirovina za proizvodnju kineske vakcine u Srbiji stigla je u Beograd, a do oktobra će “Hemofarm” proizvoditi vakcinu za proces testiranja. Eksperti koji prate čitav proces testiranja i početak punjenja su stigli u Srbiju i rade sa domaćim stručnjacima na pripremi. Nakon testiranja, u oktobru će započeti i punjenje vakcine. Plan je da se napuni oko šest miliona doza do kraja godine. Te doze će biti namenjene prvenstveno građanima Srbije, a ako bude višak razmotriće se i izvoz u region.
*Kamen temeljac fabrike za proizvodnju kineskih vakcina u Srbiji biće položen 9. septembra.
Srbija je tokom pandemije pokazala visok stepen odgovornosti i solidarnosti doniravši blizu milion doza vakcina i planira da, u skladu sa mogućnostima, sa tim trendom nastavi.
Realizovane donacije:
*Više 200.000 doza vakcina donirano regionu
*Blizu 200.000 građana regiona vakcinisano je u našoj zemlji
*Donirano 100.000 doza Češkoj Republici
* 50.000 doza vakcina donirano Iranu
*40.000 doza vakcina Tunisu
*Tokom nedavne posete ministra Selakovića zemljama Afrike i Bliskog Istoka donirano 200.000 doza vakcina. |
|
Sonja Šarić je pobednik međunarodnog takmičenja operskih pevača u Budimpešti – Budimpešta, 5. septembar 2021. |
Sopran iz Srbije, Sonja Šarić je pobedila na 4. Međunarodnom takmičenju operskih pevača „Marton Eva“ u Budimpešti, koje organizuje Muzička akademija u Budimpešti – prenela je mađarska agencija „MTI“ 6. septembra naglašavajući da je srpska operska pevačica dobila i nagradu publike.
Prva nagrada se sastoji od 30 hiljada evra novčane nagrade. Iza 31-godišnje Sonje Šarić na drugom mestu je bariton iz Kazahstana Azat Malik, koji je dobio novčanu nagradu od 20 hiljada evra. Na trećem mestu sa nagradom od 10 hiljada evra je tenor iz Južne Koreje Jihon Son. Posebna nagrada Mađarske akademije umetnosti od 10 hiljada evra – koja takođe nosi ime poznate mađarske pevačice Eve Marton – dodeljena je Denizi Uzun (mezosopran/alt), koja se takmičila u tursko-nemačkim bojama.
Takmičenje je održano u velikoj sali Muzičke akademije u Budimpešti u dva kruga, u pratnji orkestra mađarske državne opere, a uz to, svaki takmičar je morao da se predstavi publici i putem kratkog filma koji je prikazan tokom takmičenja.
Rezultati su saopšteni na gala-koncertu 5. septembra uveče.
U finalu takmičenja je učestvovalo 66 operskih pevača, dok se na takmičenje prijavilo 255 umetnika iz 47 zemalja sveta još proleća 2020. godine, kada je na prvi krug takmičenja pozvano 116 umetnika po izboru žirija koji je vodila profesor-emeritus Eva Marton, po kojoj je i nazvano ovo međunarodno takmičenje.
Kako prenose mađarski mediji, u žiriju su bili ključni učesnici operskog života sveta. |
|
Predsednik Vučić na Bledskom strateškom forumu, 1.09.2021. |
Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić boravio je u Sloveniji gde se održava Bledski strateški forum, koji tradicionalno okuplja lidere regiona i zemalja članica Evropske unije, kao i predstavnike evropskih institucija.
Tom prilikom predsednik Vučić učestvovao je na prvom liderskom panelu ovog Foruma pod nazivom „Budućnost Evrope – odoleti i istrajati“ gde je naglasio da veruje u ujedinjenu Evropu.
"Politika je vizija i njeno ostvarenje, a naš posao je da služimo narodu, zemnji i naciji", poručio je predsedik Vučić i dodao da samo ujedinjena EU može da se izbori sa ekonomskom krizom.
"Imao sam sastanak sa predsednikom Evropskog saveta Šarlom Mišelom, sa kojim sam razgovarao o evropskoj perspektivi Srbije i o onome što su naši zadaci", rekao je predsednik Vučić i dodao da je tokom susreta bilo reči i o političkoj situaciji na Jugoistoku Evrope i ulozi Srbije u Evropi.
Predsednik Vučić je podvukao da Srbija nastoji da sačuva nacionalne i državne interese, kao i da je bilo reči o dijalogu sa Prištinom, situaciji u regionu, vladavini prava u Srbiji i svim daljim naporima koje Srbija mora da preduzme na svom evropskom putu.
"Moramo da gledamo da se zbližavamo jedni sa drugima, da izbegavamo sukobe i da otvaramo granice", istakao je predsednik i naglasio da je ponosan na inicijativu Otvoreni Balkan.
Predsednik Vučić se osvrnuo i na razgovor sa predsednikom Republike Slovenije Borutom Pahorom o dobrim odnosima dveju zemalja, kao i trgovinskoj razmeni Srbije i Slovenije koja iz godine u godinu raste i napreduje i ujedno zahvalio na prilici, organizatorima Foruma da iznese svoje ideje o trenutno važnim temama.
Predsednik Vučić je kazao da je u susretu sa specijalnim predstavnikom EU za dijalog Beograda i Prištine i druga regionalna pitanja, Miroslavom Lajčakom, izrazio svoju zabrinutost da će Albanci krenuti u kampanju ulaska u različite institucije.
"Za nas je EU potrebna i važna, ali moramo u međuvremenu da živimo, preživimo i unapređujemo našu ekonomiju i život naših ljudi", zaključio je predsednik Vučić, ističući da su to za Srbiju ključne stvari.
Izvor/Foto: Predsedništvo/Dimitrije Goll |
|
Jadranka Joksimović: Važna poseta, Mađarska nam je iskreni prijatelj, 25. AVGUST 2021. - BUDIMPEŠTA |
Ministar za evropske integracije Jadranka Joksimović izjavila je da je današnja poseta Mađarskoj i prisustvo na godišnjoj konferenciji šefa mađarske diplomatije Petera Sijarta sa mađarskim ambasadorima u svetu, bilo značajno, jer je mogla da ih upozna o reformama Srbije na evropskom putu, situaciji u regionu, ali i novoj metodologiji i inicijativi „Otvoreni Balkan“.
Joksimović je za agenciju Tanjug rekla da je Sijarto pozivom na konferenciji želeo da učini čast njoj i Srbiji, gde je nedavno primio odlikovanje predsednika Aleksandra Vučića za doprinos evrointegracijama Srbije i dobrosusedskim odnosima.
„Imala sam priliku da prenesem ambasadorima neka naša viđenja i politike proširenja i u kojoj je fazi Srbija u procesu evrointegracija i o novoj metodologiji. Bili su vrlo zainteresovani da čuju i zanimali su se na koji način kao iskreni podržavaoci politike proširenja, a posebno Srbije mogu na neki način da pomognu i da se još više založe zajedno sa još nekim prijateljskim zemljama za ubrzanje procesa“, rekla je Joksimović.
Ona je kazala da je pre nekoliko dana u srpskim medijima bila prisutna teza da je premijer Mađarske Viktor Orban izjavio da je vreme da Mađarska napusti EU, ali da je na osnovu razgovora sa Sijartom videla da to nije tačno, jer je Mađarska izuzetno zainteresovana za snažnu i funkcionalnu EU.
„Pošto postoje problemi u funkcionisanju, Mađarska je zainteresovana za dijalog i tu nastaje debata na liniji Brisel - Budimpešta, pored onoga što Brisel ima na dnevnom redu sa Mađarskom već neko vreme. Nama je vrlo važna ta poruka, da je EU značajna i za Mađarsku i da oni žele da ona bude što funkcionalnija i snažnija da bi bila na korist svima i da bi bolje funkcionisala“, rekla je Joksimović.
Prema njenim rečima, to je važna poruka i za Srbiju i da njihova podrška evropskim integracijama nesumnjivo ostaje i da će biti snažna kao i do sada, zajedno sa podrškom zemalja iz formata Višegradske grupe sa kojima Srbija takođe jako dobro sarađuje.
Mađarskim ambasadorima Joksimović je, kako kaže, govorila i o inicijativi „Otvoreni Balkan“, za koju su bili veoma zainteresovani, pre svega kako je došlo do nje i šta se od nje očekuje.
„Rekla sam da je Otvoreni Balkan autentična inicijativa ponikla u regionu i da je otvorena za sve iako su mnogi skeptični, ali da je zapravo utemeljena na unapređenom političkom poverenju i onome što je važno za građane, a to je i ekonomska saradnja i mnoge povoljnosti za građane u regionu“, objasnila je Joksimović.
Kako je rekla, jedan od gostiju skupa bio je i hrvatski ministar spoljnih poslova Gordan Grlić Radman, sa kojim je razmenila mišljenja o pojedinim pitanjima, sa fokusom na politiku proširenja i EU.
„Srbija i Hrvatska imaju dosta otvorenih pitanja, ali sam smatrala da je dobra ideja da se pokaže da su dijalog i stalna komunikacija, čak i kada se ne slažemo oko nekih pitanja, najdelotvorniji način da praktikujemo članstvo u EU. Mislim da je to uvek dobra ideja da se razgovara“, rekla je ministar.
Joksimović je podvukla da je sa Sijartom razgovarala i o predstojećoj sednici vlada Srbije i Mađarske, koja će šesti put biti održana 7. i 8. septembra u Budimpešti i gde će biti potpisan strateški važan dokument u raznim oblastima.
„Mi ćemo, ministar Sijarto i ja, potpisati godišnji plan saradnje u oblasti evropskih integracija, od toga da imamo i tehničku i ekspertsku pomoć Mađarske u određenim oblastima, tako da mislim da je važna poseta i da je pokazala koliko su naši odnosi unapređeni, da to nije samo neka priča koja lepo zvuči već da na konkretnim primerima sarađujemo, ekonomskim i brojnim drugim stvarima“, rekla je Joksimović.
Izvor: Tanjug |
|
Jadranka Joksimović sa mađarskom ministarkom o proširenju, 25. AVGUST 2021. - Budimpešta |
Ministar za evropske integracije Jadranka Joksimović danas je u Budimpešti sa mađarskom ministarkom pravde i EU Judit Vargom, razgovarala o novoj metodologiji proširenja i načinu na koji se Srbija pripremala. Tokom razgovora Joksimović je rekla da je Srbija u potpunosti spremna za dva nova klastera - broj tri koji se odnosi na inkluzivni rast i konkurentnost i klaster 4, koji se odnosi na zelenu agendu, digitalizaciju i povezanost.
„U ta dva klastera je ukupno 12 poglavlja za koja je Srbija u potpunosti spremna. Više ne govorimo o pojedinačnim poglavljima, radi se o značajnom radu koji smo imali i koji nas očekuje. Planiramo da do kraja godine finalizujemo reforme u oblasti pravosuđa, odnosno ustavne amandmane koji će izmeniti način izbora nosilaca pravosudnih funkcija čime će se ojačati nezavisnost sudstva“, rekla je ministar.
„Verujem da ćemo do kraja godine i to moći da sprovedemo, što će biti jasan signal svim zemljama članicama da Srbija ne fingira reforme, da je ozbiljno posvećena i tim ključnim reformama, posebno onim vezanim za reformu pravosuđa, borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala“, rekla je Joksimović.
Kako je istakla, to su važne stvari nakon kojih bi trebalo da uslede pomaci na evropskom putu Srbije.
„Mi stvarno lobiramo i predstavljamo sve što radimo, značajna nam je svaka podrška, savet i neko ko zna da kaže lepe reči o Srbiji, a to svakako jeste Mađarska“, zaključila je Joksimović.
Izvor: Tanjug |
|
Jadranka Joksimović: Mađarska želi jaku EU, Sijarto: Nema jake EU bez Srbije, 25. AVGUST 2021. - Budimpešta |
Ministar za evropske integracije Jadranka Joksimović istakla je danas da Mađarska želi jaku EU i da je to veoma bitna poruka, jer je Mađarska Srbiji važan partner i iskreni prijatelj. Joksimović je to rekla na konferenciji za novinare posle sastanka Petera Sijarta sa ambasadorima Mađarske u stranim zemljama i njenog tet-a-tet razgovora sa mađarskim šefom diplomatije.
Joksimović je istakla da je politika proširenja u stvari politika dovršavanja projekta integrisanja Evrope, kako je predviđeno i Pariskom poveljom, kao i da nema gotovog projekta EU dok sve zemlje ne budu integrisane.
„Taj proces je ušao u jednu sporu fazu i ne toliko popularnu, ali i u zemljama kandidatima. Srbija teži EU sa puno elana i spremnosti, ne fingirajući reforme i sprovodeći ozbiljne reforme u skladu sa novom metodologijom i prihvatila je nove obaveze“, rekla je Joksimović.
Ona je naglasila da je Srbija u ovom trenutku spremna da otvori 12 poglavlja, raspoređenih u dva klastera. Kako je precizirala, u jednom klasteru je osam poglavlja, u drugom, broj 4, četiri poglavlja.
„Preduslov je da bude napretka u vladavini prava. Do kraja godine proces ćemo privesti kraju. Mi zaista radimo. Ima problema i u EU“, rekla je ministar.
Ona je dodala da politika proširenja mora da bude kredibilna i u interesu svih.
„Mnoge zemlje članice smatraju da EU funkcioniše u ovom obimu, a da je svaka druga nova zemlja problem. Ja ne vidim da je Srbija u bilo čemu problem u svim sferama u kojima možemo da doprinesemo. Nije nam interes da budemo drugorazredna članica, već ravnopravna i to smo pokazali u toku migracione i kovid krize, kada smo delili vakcine i ostalo, u trenutku kada EU ništa nije mogla da ponudi zemljama regiona“, rekla je Joksimović. Prema njenim rečima, Srbija ne beži od sprovođenja reformi, ali bi i EU trebalo da govori jednim glasom o politici proširenja.
„Očekujem napredak do kraja godine da otvorimo bar jedan klaster jer bi u suprotnom region ostao bez pozitivnog signala. Mi ne fingiramo zainteresovanost za članstvo, ali voleli bismo da čujemo da jednim glasom EU govori o proširenju“, rekla je Joksimović.
Govoreći o današnjem skupu, Joksimović je rekla da je po drugi put imala čast da se obrati mađarskim ambasadorima, koji su mogli da čuju o procesu pristupanja Srbije Evropskoj uniji i regionalnoj saradnji.
„Tu je bio i kolega iz Hrvatske, sa kojom imamo otvorena pitanja, ali dobro je to da pokažemo koliko je važan dijalog, čak i kada nemate idealne odnose, ali želite da ih unapredite. To je i za nas bilo korisno“, rekla je Joksimović. Ona je kazala i da ekonomska saradnja sa Mađarskom stalno napreduje, a da je u poslednje vreme Srbija privukla najviše investicija od svih država Zapadnog Balkana.
„Pokazujemo političko i svako drugo poverenje. Znamo da Mađarska to podržava. Nastavili smo ono na čemu smo temeljili odnose, a to je poštovanje prava nacionalnih manjina. Mislim da smo tu uspostavili iskren i fer tretman i to može da bude primer svima drugima u Evropi. Nesuglasice od pre smo rešili zahvaljujući premijeru Viktoru Orbanu i predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću“, zaključila je Joksimović.
Ministar spoljnih poslova Mađarske Peter Sijarto izjavio je da je dobro što se ponovo pokrenula rasprava o proširenju EU i njenom jačanju, da je Mađarskoj bitno da EU bude jaka, ali da to ne može ako se u dogledno vreme ne završi proces proširenja.
„EU kada govori o proširenju misli na zemlje Zapadnog Balkana, a u tom regionu Srbija je ključna zemlja. Dakle, bez procesa proširenja nema jake EU, odnosno bez Srbije nema jake EU i molimo partnere da ne blokiraju proces“, rekao je Sijarto. On je kazao da pojedine zemlje članice govore da podržavaju proces proširenja, ali kada treba i zvanično da podrže, tu odluku nikako da donesu, navodeći da se tu pre svega radi o skandinavskim i zemljama Beneluksa.
„Sa jednim ponosnim narodom kao što je Srbija to ne bi smelo da se čini, da se verbalno jedno radi, a u delima drugo, to je nepoštovanje prema jednom narodu“, rekao je Sijarto.
On je istakao da Mađarska podržava otvaranje svih poglavlja Srbije i zamolio je ostale članice EU da isto to podrže.
„Značaj Zapadnog Balkana dobija poseban naglasak usled događaja u Avganistanu, jer je to dalji problem za Evropu, jer ako ljudi iz Avganistana krenu, neće se zaustaviti. Turska je prva destinacija, a zatim Zapadni Balkan, gde možemo da zaustavimo migraciju“, rekao je on.
Joksimović i Sijarto su najavili zajedničku sednicu vlada dve zemlje 7. i 8. septembra u Budimpešti.
Izvor: Tanjug |
|
Javni poziv za podnošenje predloga za dodelu nacionalnih priznanja za doprinos unapređenju saradnje i jačanju veza matične države i dijaspore, i matične države i Srba u regionu |
Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković doneo je 02.08.2021. godine odluku kojom se raspisuje javni poziv za podnošenje predloga za dodelu nacionalnih priznanja za izuzetan doprinos, rezultate i zasluge u oblasti ostvarivanja saradnje i jačanju veza matične države i dijaspore, i matične države i Srba u regionu.
Predlog za dodelu nacionalnih priznanja mogu da podnesu organizacije dijaspore i organizacije Srba u regionu, udruženja čije su delatnosti ili deo delatnosti usmerene na oblast za koju se predlaže dodela nacionalnog priznanja, diplomatsko-konzularna predstavništva Republike Srbije, crkve i verske organizacije, kao i jedinice lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Obrazac prijave za javni poziv može se naći na sledećim web adresama:
https://www.mfa.gov.rs/
https://www.dijaspora.gov.rs/uprava-za-dijasporu-konkursi/ |
|
Obeležavanje Dana sećanja na sve stradale i prognane Srbe u oružanoj akciji „Oluja“ - 05. avgust 2021. godine |
Predsednik Repulike Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je obeležavanju Dana sećanja na sve stradale i prognane Srbe u oružanoj akciji „Oluja“ i poručio da Srbija pamti!
„Danas, kada ponovo podsećamo sebe na ono što se dogodilo avgusta 1995. godine, na užasan pogrom, proterivanje više od 250 hiljada Srba, na egzodus i etničko čišćenje, mi, istovremeno, i konačno, podsećamo sebe na to ko smo, šta smo, odakle smo i kuda idemo. Hvala vam svima što smo večeras svi zajedno i što pokazujemo koliko volimo svoj narod“, rekao je predsednik Vučić i dodao da nećemo zaboraviti sve ono kroz šta su Krajišnici morali da prođu.
„Za nas to nisu samo strašne brojke stradalih“, poručio je predsednik Vučić i naglasio da Srbija neće zaboraviti. „Nikada kao danas se nije prekrajala istorija. Zato hoću da sve nas podsetim ne samo na ono šta su drugi nama činili, ne želeći da postojimo, već i na ono što smo sami sebi činili, baš kao da ne želimo da postojimo“, kazao je predsednik i napomenuo da nikada više ne sme da se ponovi da Srbija zaboravi svoje tihe heroje.
Predsednik Vučić je naglasio da nikada više ne smemo da pokrivamo oči, i uši, i usta, pred nečim što jeste bio pogrom i sunovrat svake ljudskosti.
„Praviti se da to nije tačno, izbegavajući da kažemo, zločin je ne samo prema žrtvama, nego i prema nama samima, svakom živom Srbinu, Krajišniku, prema Srbiji i njenoj budućnosti“, rekao je predsednik Vučić i podvukao da ljudi samo ako pamte mogu da se usprave i žive i sa sobom i sa drugima bez zazora, straha i sumnje.
Predsednik Vučić je istakao da Srbija mora da se bori za mir i za kolevke sa decom, kao i da nas zaborav poništava i briše i iz istorije i iz budućnosti, oduzimajući nam pravo na svako sutra.
„Naša misija je srećna budućnost za nas i za novo pokolenje! Današnja Srbija počiva na jasnom identitetu i na kulturi sećanja“, ukazao je predsednik Vučić i podsetio da je urađeno sve ono što je decenijama zapostavljano, kao i da je snažna Srbija postala gospodar svoje sudbine.
„Neka je večna slava srpskim mučenicima koji su stradali u „Oluji“ i u svim pogromima. Vaša deca su u svojoj Srbiji, zbrinuta, voljena i uspešna. Mirno spavajte sokolovi srpski, budućnost vaše dece je naš zavet“, zaključio je predsednik Vučić i zahvalio svima koji su pokazali večeras kako se voli svoja zemlja i da Srbija pamti.
Izvor: www.predsednik.rs
Foto: www.predsednik.rs |
|
ONLINE PODNOŠENJE ZAHTEVA ZA VIZU TIPA D ZA BORAVAK U REPUBLICI SRBIJI PO OSNOVU ZAPOŠLJAVANJA |
Obaveštavamo da strani državljani koji žele da podnesu zahtev za vizu tipa D za boravak u Republici Srbiji po osnovu zapošljavanja, svoju prijavu u diplomatsko-konzularnim predstavništvima Republike Srbije mogu da podnesu i putem sajta https://econsulate.gov.rs/. |
|
Konkursi za sufinansiranje projekata namenjenih dijaspori i Srbima u regionu za 2021. godinu |
Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije raspisala je konkurse za sufinansiranje projekata koji doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore i matične države i Srba u regionu.
Konkursi su otvoreni od 22.07. do 06.08.2021. godine.
Informacije o konkursima i proceduri prijavljivanja mogu se naći na sledećim web adresama:
http://www.mfa.gov.rs/
http://www.dijaspora.gov.rs/uprava-za-dijasporu-konkursi/ |
|
Svečanost u Budimpešti povodom godišnjice odbrane Beograda – 22. juli 2021. godine |
Povodom godišnjice odbrane Beograda od strane vojske Janoša Hunjadija 1456. godine, u Budimpešti je 22. jula o.g. na obali Dunava, održana tradicionalna svečanost u prisustvu predstavnika diplomatskog kora i mađarskih organizacija za očuvanje tradicija.
U ime Ambasade R. Srbije u Budimpešti, na svečanosti je bio prisutan ministar savetnik Aleksandar Lončarević.
Nakon prigodnog kulturnog programa, realizovano je tradicionalno polaganje venaca u Dunav. |
|
Predsednik Vučić: Odlučili smo - naš cilj je EU, ali je Kina važan partner - 22. jul 2021. godine |
Mi smo se odlučili - naš cilj jeste i ostaje EU, istakao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u intervjuu nemačkom dnevniku „Handelsblatu“ i da za Srbiju ne postoji nikakva alternativa, ali naglasio i da je Kina važan partner Srbiji, a zadatak države da vodi brigu o interesu svojih građana.
On je tako odgovorio na pitanje šta će Srbija izabrati kada jednom bude morala da bira između tesnih odnosa sa Pekingom ili EU. Vučić je naglasio da Srbija želi da postane punopravna članica EU
„Nas povezuje istorija, zajednička kultura, članice EU su bez premca već sada naši najvažniji partneri“, objasnio je i dodao da je trgovinska razmena Nemačke i Kine 3.000 puta veća nego Srbije i Kine, a, primetio je, i pored toga se poslovi Srbije sa Kinom prikazuju kao problem.
Na konstataciju da nemačka kancelarka Angela Merkel nije čestitala stotu godišnjicu KP Kine, a da je on to učinio, odgovorio je da Srbija nije Nemačka, već mala zemlja. Na dodatno insistiranje šta će uraditi Srbija ako mora da bira između EU i Kine podvukao je da se Srbija već odlučila, da joj je bio i ostao cilj članstvo u EU.
„Naši najveći investitori su iz EU. Na EU otpada 67 odsto naše trgovine. Plus 17 odsto sa zemljama regiona koje se sve nalaze na putu ka EU. Bez EU ne možemo preživeti“, dodao je on. „Ali možemo li mnogo toga dobrog sprovesti sa Kinom - naravno. I to činimo, kao i Nemačka“, istakao je Vučić, a na primedbu da se kritikuje kvalitet projekata Puta svile, pre svega zbog kineskih radnika, odgovorio da je kvalitet puteva ili mostova, koju Srbija gradi sa Kinom, odličan.
„Dajemo posao onima koji nam podnesu najbolju ponudu. Zbog toga kažem Evropljanima koji kritikuju kineske projekte u našoj zemlji - ponudite nam projekat za jedan evro više i dobićete ga“, naglasio je on. S tim u vezi je ukazao da Srbija sa 600 miliona evra pomoći EU gradi železničku prugu ka Severnoj Makedoniji, navodeći da je ponuda bila bolja od kineske.
„Često se govori o pruzi prema Budimpešti sa 180 kilometara kroz teritoriju Srbije koju finansira Kina. Ali pruga koja se gradi uz pomoć EU od Beograda do severnomakedonske granice je duplo duža i niko ne govori o tome. Sve je suviše politički“, konstatovao je on.
Upitan da li pozdravlja planove EU i SAD o alternativnoj inicijativi Putu svile, Vučić je rekao da podržava sve što donosi prednosti našem regionu.
„Kinezi žele da prošire svuda svoje prisustvo, ali mnogi procesi na Zapadu, iskreno rečeno, su efikasniji i bez problema. Moramo još mnogo da učimo od Zapada, ali pristižemo“, kazao je Vučić. On je ukazao da je Kina važan partner Srbiji i dodao da kada je počela konsolidacija državnih finansija 2014. naša država je dobila dobre uslove od Kine za razvojne projekte. On je naveo i da je na istoku Srbije, na molbu EU raspisan konkurs za rudnik bakra, da šest meseci nijedno evropsko preduzeće nije dalo ponudu, te da su ga preuzeli Kinezi.
„Naš posao je da brinemo o ljudima“, poručio je on. Podsetio je da je srpska privreda u osam i po godina porasla za 52 odsto, što za EU znači da bi Srbija mogla biti snažna članica i motor za ceo region.
Objašnjavajući kako se Srbija tako dobro ekonomski razvija on je ukazao da Srbija ima odličnu radnu snagu, koja govori engleski, da su društvo i administracija digitalizovani, i da ima i najfleksibilniji zakon o radu u Evropi, kao i konsolidovane javne finansije. Podsetio je da je ranije javni dug bio na 78 odsto BDP, a danas je smanjen, zahvaljujući snažnim rastom privrede, na 52 odsto.
„Možemo sebi priuštiti da investitorima damo podsticaj za dolazak“, dodao je on i istakao da Srbija nudi pomoć investicijama, ali da na primer za dolazak Centra za razvoj „Kontinental“ motiv nisu bile subvencije.
Ukazao je da je samo Srbija u ovom regionu pre pet, šest godina pokrenula dualni obrazovni sistem, koji imaju Nemačka, Švajcarska i Austrija, da je na desetine hiljada ljudi u dualnom obrazovanju, a da to cene strani investitori, koji, uz to, mogu tesno sarađivati i sa univerzitetima. Nemačka, naveo je, je najvažniji trgovinski partner i najveći investitor. Počeli smo dolaskom malih tekstilnih preduzeća iz Turske, a sada dolaze pre svega velike nemačke firme. Danas u nemačkim kompanijama u Srbiji radi 71.000 ljudi“, objasnio je on.
Vučić je kazao da je veoma važna evropska perspektiva za investitore, navodeći da „Nikek“, „Toji Tajers“ ili „Micubiši“ dolaze iz Japana u Srbiju jer je naša država na stabilnom evropskom putu. Upitan da li veruje da će Srbija u dogledno vreme postati članica EU, kazao je da se on ne žali.
„Sigurno je da smo dobili 45 milijardi evra pomoći EU, da bismo ekonomski bili mnogo dalje. Umesto toga smo dobili od EU 1,6 milijardi evra. Navikli smo da naše uspehe sami ostvarujemo“, rekao je Vučić. Predsednik Srbije je podsetio da su u Hrvatskoj ranije plate bile 2,2 puta veće nego u Srbiji, a danas su veće za svega 1,7 puta.
„Zatvaramo rupu sopstvenim snagama. Ako bi postali članica EU onda zasigurno ne bi tražili najveće subvencije“, uverava on. Rekao je da srpski put sledi nemački put ka Evropi, i da Srbija želi fer šansu.
„Verujem rečima Merkelove. Ona je na kraju svog mandata i ne bi morao više da je hvalim. Ali ona nam je dala stabilnost, slobodu putovanja u EU, pomogla u migrantskoj krizi 2015. godine i ministra privrede Altmajera i druge zamolila da tesno sarađuju sa nama“, podsetio je on. Na pitanje da li ima naznake da će i nova nemačka vlada podržavati tako Srbiju,Vučić je izrazio uverenje da će tako biti.
„Poznajem Armina Lašeta, razgovarao sam sa njim kao premijerom Severne Rajne Vestfalije. Veoma je pametan i razume situaciju na Balkanu, i zasigurno će kao novi kancelar nastaviti politiku Merkelove prema našem regionu“, dodao je on. Vučić je, takođe, izrazio uverenje da Rusija, ako bi se konkretizovalo pristupanje Srbije EU, ne bi slično reagovala kao u slučaju Ukrajine i da je tu reč o suverenoj odluci Srbije.
Na dodatno pitanje s tim u vezi Vučić je ukazao da je uvek kada bi se sastajao sa Vladimirom Putinom, a bilo je 18 ili 19 sastanaka, govorio da je zahvalan za tradicionalno tesno prijateljstvo sa Rusijom, ali i da se Srbija nalazi na jasnom EU kursu. „Upitao je da li je to naš izbor i ja sam odgovorio „da, članstvo u EU je naš cilj“, dodao je on.
Kada je reč o „Kosovu“ Vučić je naglasio da je potreban kompromis u vezi ovog pitanja. „Samo tako može biti održivog mira. Srbija, a i ja želimo mir. Prestanimo sa ludostima prošlosti. Tada ceo region može postati motor novog rasta za Evropu“, rekao je Vučić.
Izvor: Tanjug |
|
Srbija ostvarila veliki uspeh u oblasti digitalizacije - 20. jul 2021. godine |
Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić izjavila je na skupu posvećenom digitalizaciji i IT sektoru, koji je održan u Njujorku, da je, otkako je postala premijerka, najponosnija na uspeh Srbije u oblasti digitalizacije.
Brnabić, koja boravi u dvodnevnoj poseti SAD, rekla je da je, kada je u avgustu 2016. godine izabrana za ministarku državne uprave i lokalne samouprave, želela da učini sve da promeni javnu administraciju i ono što joj je kao građaninu smetalo.
Ona je navela da je, kada je stupila na dužnost premijera, znala šta su joj prioriteti i da najpre treba da se digitalizacija podigne na viši nivo, da počne reforma obrazovanja i da se radi na jačanju ekonomije. Verovala sam u zemlju koja veruje u narod, jer je srpski narod kreativan.
Od 1. juna 2017. godine počeli smo da radimo kao e-Vlada, odnosno da razmenu podataka vršimo elektronskim putem, navela je predsednica Vlade. Prema njenim rečima, naši građani nisu više morali da idu, recimo, u Poresku upravu, a od tada je javna administracija razmenila 50 miliona dokumenata, što znači da građani nisu morali da idu od kancelarije do kancelarije po 50 miliona papira.
Brnabić je istakla da je ponosna i na ono što je urađeno na polju obrazovanja otkako je na čelu Vlade, preciziravši da je u septembru 2017. godine uvedeno programiranje kao obavezan predmet u osnovnim školama. Niko nije verovao da to možemo da uradimo, ali smo sarađivali sa privatnim sektorom i nekim društvenim organizacijama i uspeli smo u tome. Trenutno smo mnogo ispred brojnih zemalja u Evropi i svetu, rekla je premijerka.
Predsednica Vlade je ukazala na to da je ipak najponosnija bila kada je postavljen kamen temeljac za naučno-tehnološki park u južnoj Srbiji, napomenuvši da do sada naša zemlja ima četiri naučno-tehnološka parka. Ona je istakla da je Srbija od tada postala jedna od najuspešnijih zemalja u svetu na tehnološkom polju, pri čemu je po nekim parametrima među deset država u svetu, a u nekim među pet, ocenivši da je to dokaz da se zemlja može brzo menjati.
Premijerka je, odgovarajući na pitanje o vakcinaciji, naglasila da naša država nikad to nije gledala kao geopolitičko pitanje, već kao zdravstveno. Prema njenim rečima, Srbija je razgovarala sa proizvođačima i sa Istoka i Zapada i bila je među prvim evropskim zemljama koje su potpisale ugovore i sa kompanijom „Fajzer/Biontek“ i sa „Sinofarmom“. Nažalost, mnoge zemlje su gledale na ovo pitanje kao geopolitičko.
Nama to nije bilo bitno, dokle god su vakcine bezbedne, naglasila je predsednica Vlade i dodala da tu nije bio kraj uspehu Srbije, jer je potrebna i dobra organizacija. Brnabić je objasnila da je organizacija druga važna stvar u vakcinaciji, jer je to logistički veoma težak proces, dodavši da je, uz pomoć digitalizacije, ostvaren uspeh i da se isplatilo sve što smo radili prethodnih godina.
Ona je navela da je Srbija brzo uspostavila sistem preko kojeg građani mogu da iskažu interesovanje za vakcinaciju protiv korona virusa i da izaberu koju vakcinu žele da prime, kao i da budu obavešteni porukom kada da se jave na vakcinaciju. Sada mogu da se ulogujem na telefon, da vidim koliko je ljudi primilo vakcinu, koliko se još prijavilo, tako da se vide efekti digitalizacije. Sve smo napravili vrlo efikasnim i lakim za naše građane, objasnila je premijerka.
Brnabić je, odgovarajući na pitanje šta ostalim zemljama sveta može da poruči kako da brže napreduju, rekla da je važno da se što više ulaže u digitalizaciju i edukaciju.
Morate da naučite decu kako da razmišljaju, a ne šta da misle. Neće sva deca postati IT stručnjaci, ali ono što mogu da nauče jeste algoritamski način razmišljanja i kako da donose odluke, poručila je ona.
Premijerka je kao važnu stvar za napredak navela ulaganje u brz internet i obezbeđivanje infrastrukture za startap kompanije jer sve više i više ekonomija će biti zasnovano na startapovima i inovacijama, naglasivši da treba pomoći ljudima da pokrenu firme i sprovedu svoje ideje.
Ona je, govoreći o društvenim mrežama, ukazala na to da su lažne vesti postale najveći izazov ovih mreža i ostaće još neko vreme. To je najveći izazov sa kojim se, kao premijer, susrećem, posebno tokom pandemije korona virusa, rekla je ona i dodala da su društvene mreže i velika prilika za političare da komuniciraju sa građanima.
Izvor: www.srbija.gov.rs
Foto: www.srbija.gov.rs |
|
Radna poseta premijera Mađarske Republici Srbiji - 08. jul 2021. godine |
Predsednik Repubike Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas sa predsednikom Vlade Republike Mađarske Viktorom Orbanom, koji je u okviru jednodnevne radne posete boravio u Beogradu.
Predsednik Vučić je zahvalio visokom gostu za lično zalaganje na izuzetno dobrim odnosima između Srbije i Mađarske, kao i za puni doprinos stabilizaciji u regionu.
U obraćanju nakon sastanka, predsednik Vučić je istakao da su mađarska vlada i premijer Viktor Orban pravi prijatelji Srbije, koji otvoreno podržavaju evropski put Srbije, čak i kada zbog toga trpe kritike, kao i da su odnosi Srbije i Mađarske najbolji u našoj savremenoj istoriji.
„Nastojaćemo da u budućnosti ne samo održimo ovako dobre odnose dve zemlje i dva naroda, već da ti odnosi budu na još višem nivou“, rekao je predsednik Vučić i dodao da i Mađarska u Srbiji ima iskrenog prijatelja i pouzdanog partnera.
Predsednik je naglasio da je Mađarska bila na 13. mestu ekonomskih partnera Srbiji a da je, za kratko vreme, dospela na peto mesto i da se saradnja sa tom zemljom ubrzano razvija i na političkom i na ekonomskom planu.
Predsednik Vučić je ocenio da je upravo premijer Orban u velikoj meri zaslužan za takav razvoj ukupnih bilateralnih odnosa, čime je omogućen ne samo razvoj dobrosusedskog partnerstva, već i ekonomski napredak.
„U 2020. godini imali smo gotovo dve milijarde evra trgovinske razmene, a u prvih pet meseci ove godine to je dodatno uvećano za 23 odsto. Imamo sve više kompanija koje uvoze i izvoze robu. Posebno hvala Orbanu jer su mađarske kompanije napravile 16 velikih investicija u prošloj godini. Od toga su tri na teritoriji severne Srbije, odnosno Vojvodine, a 13 južno od Save i Dunava. To govori o prijateljstvu sa celom Srbijom, iako se podrazumeva da će uvek pomagati Mađare koji žive u Srbiji“, rekao je predsednik Vučić i dodao da Srbi danas imaju izuzetno dobre odnose sa Mađarima u Vojvodini koji se zasnivaju na međusobnom poštovanju i poverenju.
Predsednik Vučić je takođe podsetio na projekat modernizacije železničke pruge Beograd-Budimpešta, kao i na rekonstrukciju pruge između Subotice i Segedina, što je posebno važno za ljude koji žive u jednoj, a rade ili se školuju u drugoj zemlji.
„Spojili smo i gasovodne cevi i ponosni smo na to. To je istorijski uspeh dve zemlje... Svih tema smo se dotakli. Verujemo u evropsku budućnost i dalju pomoć Mađarske na tom putu. Kao i zemalja članica Višegradske grupe, jer je ona veoma važna za regionalnu saradnju naših zemalja“, rekao je predsednik Vučić.
Premijer Mađarske Viktor Orban je u svom obrćanju poručio da nedvosmisleno podržava Srbiju i njeno članstvo u EU, jer iza Srbije stoji čitav Zapadni Balkan.
„Dok nije integrisana Srbija, Zapadni Balkan neće biti integrisan. Srbija je ključna zemlja i to Evropska unija treba da shvati“, naglasio je premijer Orban i dodao da je ključ za stabilnost regiona upravo Srbija.
Tokom posete premijera Orbana, predsednik Vučić je uručio Orden srpske zastave prvog stepena ministru spoljnih poslova i spoljne trgovine Mađarske Peteru Sijartu i naglasio da je on uvek i na svakoj međuvladinoj konferenciji Srbije i Evropske unije jasno iskazivao da Srbija mora što pre da se pridruži EU.
„Borio se za istinu i nije se stideo svog prijateljstva prema Srbiji. I mi smo mu beskrajno zahvalni na tome. Ali hvala i Viktoru Orbanu što je takvu politiku vodio. Siguran sam da će ovaj orden biti još jedan beočug u lancu prijateljstva“, rekao je predsednik Aleksandar Vučić.
Izvor: www.predsednik.rs
Foto:Dimitrije Goll |
|
Predsednik Vučić uručio odlikovanje mađarskom ministru Peteru Sijartu - 08. jul 2021. godine |
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić uručio je danas Orden srpske zastave prvog stepena mađarskom ministru spoljnih poslova Peteru Sijartu.
Sijarto je odlikovan povodom 28. juna, Vidovdana, za naročite zasluge u razvijanju i učvršćivanju saradnje i prijateljskih odnosa između Srbije i Mađarske.
Sijarto je zahvalio na, kako je rekao, izuzetnom odlikovanju, koje za njega predstavlja veliku čast.
„Ako želimo da budemo pošteni, ovo odlikovanje trebalo bi da podelim sa bar dva srpska ministra, Nikolom Selakovićem i Jadrankom Joksimović, jer se izvanredno bore za članstvo Srbije u EU“, rekao je Sijarto.
Dodao je da odlikovanje treba da pripadne svima koji od 2010. godine u Mađarskoj pomažu Zapadnom Balkanu i drže fokus mađarske politike na tom regionu.
„Verujemo da EU ne može biti kompletna bez Zapadnog Balkana i Srbije, a znamo da u geopolitici nema vakuuma i da ako EU propusti integraciju ovog regiona, neko drugi će zauzeti to mesto. Pošto smo već izgubili Veliku Britaniju, ne želimo i Zapadni Balkan“, ukazao je Sijarto. On je istakao da mu odlikovanje daje novi elan da se još snažnije bori za pridruženje Srbije Evropskoj uniji.
Vučić je istakao da je Sijarto iskreni prijatelj Srbije i da mu je velika čast što mu je danas lično uručio odlikovanje.
„Sijarto ima posebne zasluge u razvijanju i učrvšćivanju saradnje i prijateljskih odnosa Srbije i Mađarske, odnosi koji su u istoriji dve zemlje najbolji“, rekao je Vučić.
On je istakao da je Sijarto uvek i na svakoj međuvladinoj konferenciji Srbije i EU jasno i nedvosmisleno ukazivao da Srbija mora da se pridruži EU.
„Borio se za istinu, nije se stideo prijateljstva sa Srbijom i na tome smo mu zahvalni. Zahvalni smo Mađarskoj i Orbanu na takvoj politici i sigurni smo da i ovaj orden će biti samo jedan beočug u lancu našeg prijateljsva i svega što moramo i možemo da uradimo u budućnosti“, rekao je Vučić.
Predsednika Vlade Mađarske Viktora Orbana i šefa mađarske diplomatije, koji su danas doputovali u radnu posetu Srbiji, na aerodromu „Nikola Tesla“ dočekao je ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković.
Izvor: Tanjug |
|
Sastanak sa predsednikom Narodne skupštine Mađarske - 06. jul 2021. godine |
Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić primio je danas predsednika Parlamenta Mađarske Lasla Kevera, sa kojim se saglasio da su odnosi dveju zemalja na najvišem nivou u istoriji, zasnovani na međusobnom razumevanju i poverenju.
Predsednik Vučić je izrazio očekivanje da će taj visok nivo odnosa biti potvrđen uspostavljanjem strateškog partnerstva.
On je takođe zahvalio na snažnoj podršci Mađarske evropskim integracijama Srbije.
Predsednik Vučić je podržao parlamentarnu saradnju dveju zemalja i izrazio zadovoljstvo potpisivanjem Okvirnog sporazuma o partnerstvu mađarskog Parlamenta i naše Narodne skupštine.
U razgovoru je istaknut značaj infrastrukturnog povezivanja i projekata poput modernizacije pruge Beograd-Budimpešta i rekonstrukcije pruge Subotica-Segedin, kao i povezivanje gasne infrastrukture.
Predsednik Parlamenta Mađarske Kever je zahvalio na svemu što se u Srbiji radi u cilju unapređenja položaja mađarske nacionalne manjine, te su dvojica sagovornika konstatovali da je ona, uz srpsku zajednicu u Mađarskoj, svojevrstan most između dve zemlje.
Mađarski zvaničnik je takođe istakao ulogu Srbije u očuvanju mira i stabilnosti u regionu, što je od značaja i za njegovu zemlju.
Izvor: www.predsednik.rs
Foto: www.predsednik.rs |
|
Bilateralni odnosi Srbije i Mađarske najbolji u istoriji - 05. jul 2021. godine |
Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić izjavila je danas, tokom razgovora sa predsednikom Narodne skupštine Mađarske Laslo Keverom, da su bilateralni odnosi, posebno politički, najbolji u istoriji, a da je na ekonomskom polju ta zemlja treći najvažniji partner Srbiji u odnosu na sve zemlje članice Evropske unije sa kojima sarađuje.
Brnabić je izrazila zahvalnost na snažnoj i kontinuiranoj podršci koju Mađarska svakodnevno pruža Srbiji u procesu evropskih integracija na najvišem političkom nivou i na istrajavanju u stavu o neophodnosti proširenja Unije, bez obzira na sve poteškoće koje se javljaju, jer je, kako je naglasila, punopravno članstvo u EU prava opcija za našu zemlju.
Predsednica Vlade je dodala i da je regionalno povezivanje od izuzetnog značaja i u tom kontekstu navela primer Višegradske četvorke, istakavši da je upravo Mađarska otvorila ta vrata Srbiji.
Prema rečima Brnabić, saradnja dveju zemalja na infrastrukturnim projektima se dobro razvija, posebno kada je reč o rekonstrukciji pruge Beograd–Budimpešta, početku radova na modernizaciji pruge Segedin–Subotica–Baja, proširenju graničnog prelaza Horgoš i ulaganjima mađarskih kompanija koje su, kako je naglasila, pouzdane i profesionalne u poslovanju u Srbiji.
O prijateljkim bilateralnim odnosima, dodala je premijerka, svedoči i činjenica da Srbija i Mađarska imaju sporazum o zajedničkom korišćenju prostorija diplomatsko konzularnih predstavništava u svetu.
Kever je saglasan sa premijerkom da su odnosi dveju zemalja na nivou prijateljstva, čemu su doprineli i položaji manjina sa, kako je rekao, obe strane granice – srpske u Mađarskoj i mađarske u Srbiji.
Lični doprinos predsednice Vlade Brnabić je takođe značajan, dodao je Kever.
On je, takođe, potvrdio da zajednička sednica Vlade Srbije i Vlade Mađarske, koja je planirana za septembar, treba da da dodatni značaj međusobnim odnosima.
Mađarska,takođe, smatra da je Srbija njen najznačajniji ekonomski partner na Zapadnom Balkanu, a da međusobno prijateljstvo nije samo subjektivni osećaj, već prilika i način da se strateški podržavaju dve zemlje, zaključio je Kever.
Izvor: www.srbija.gov.rs
Foto: www.srbija.gov.rs |
|
Predsednik Vučić učestvovao na konferenciji „Mini Šengen“ - 29. jun 2021. godine |
Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić učestvovao je danas putem video-linka na konferenciji „Mini Šengen“ sa predsednikom Vlade Republike Albanije Edijem Ramom i predsednikom Vlade Republike Severne Makedonije Zoranom Zaevim.
Zvaničnici su razgovarali o daljim koracima u regionalnoj saradnji, kao procesu od vitalnog značaja za napredak Zapadnog Balkana i evropskog puta u celini.
Sagovornici su se saglasili da je zemljama Zapadnog Balkana potrebno članstvo u Evropskoj uniji, ali i da je isto toliko Evropskoj uniji potreban Zapadni Balkan, budući da je region i okružen granicama EU, a zemlje koje streme članstvu dele zajedničke evropske vrednosti.
Predsednik Srbije i premijeri Albanije i Severne Makedonije izrazili su želju da četiri evropske slobode – kretanje ljudi, robe, usluga i kapitala, počnu da se primenjuju što pre širom regiona, te da će u tom kontekstu pružiti punu podršku regionalnom zajedničkom tržištu na Samitu Berlinskog procesa, 5. jula.
„Svesni smo toga da samo zajedničkim radom i prihvatanjem regionalne saradnje u okviru različitih regionalnih inicijativa kao što su zajedničko tržište, regionalni Šengen, zeleni koridori ili Berlinski proces, možemo da približimo naše ekonomije, uvećamo blagostanje naših ljudi i dovedemo velike investicije, koje inače ne bi bile moguće ni za jednog od nas pojedinačno“, jedan je od zajedničkih zaključaka ove video-konferencije.
Sagovornici su se saglasili da se 29. jula sastanu u Skoplju, kako bi napravili pregled napretka u primeni dosadašnjih inicijativa i projekata i potpisali dodatne sporazume između tri zemlje vezane za sprovođenje obaveza iz Berlinskog procesa, kao i o saradnji i pomoći u slučaju prirodnih katastrofa i olakšicama za trgovinu, izvoz i uvoz.
„Pozivamo i podstičemo naše kolege iz regiona da potpišu i primenjuju slične sporazume, kako bi vizija zajedničkog političkog i ekonomskog prostora širom Zapadnog Balkana uskoro, kroz jedinstveno tržište, postala važan deo svakodnevice naših građana“, poručili su predsednik Srbije i premijeri Albanije i Severne Makedonije.
Sagovornici su posebno naglasili da će i pored kašnjenja u procesu proširenja i dalje nastojati da prepoznaju nove načine, oblasti politika i finansijske instrumente, kako bi sve tri zemlje uvećale doprinos Evropi, ojačale veze sa Evropskom unijom i postepeno integrisale region u jedinstveno evropsko tržište.
Govoreći o Zelenoj agendi, sagovornici su uputili zajednički poziv Evropskoj uniji i Sjedinjenim Državama da se pridruže zemljama širom regiona u cilju podrške u razvoju projekata u koje bi moglo da se investira što pre, kako bi se unapredila zaštita životne sredine i povećala široka upotreba obnovljivih izvora, u sklopu primene Ekonomskog i investicionog plana EU i Zelene agende za Zapadni Balkan.
„Naše zemlje imaju ogroman potencijal za održivi rast i razvoj ovog sektora. Zamolićemo za praktičnu podršku kako bismo otkrili koji projekti mogu da unaprede naš region u pogledu izvora obnovljive energije za naše građane i za zelenu energetsku budućnost EU“, istakli su sagovornici tokom video-konferencije „Mini Šengen“ i zaključili da samo regionalno povezivanje, uz podršku Evropske unije, može da doprinese opštoj stabilnosti i napretku celog regiona i Evrope.
Izvor: www.predsednik.rs
Foto: www.predsednik.rs |
|
Selaković: Snažna podrška V4 evropskoj perspektivi zapadnog Balkana - 28. jun 2021. godine |
Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković učestvovao je danas u Poznanju na sastanku ministara spoljnih poslova Višegradske grupe (V4) i zapadnog Balkana.
Selaković je poručio da je današnji susret bio je prilika da se još jednom potvrdi snažna podrška V4 evropskoj perspektivi zapadnog Balkana, ukaže na potrebe nastavka reformi naših društava uz svo razumevanje onih prepreka koje se pred nama nalaze, a nisu bile pred državama članicama V4 kada su one pristupale EU.
Šef srpske diplomatije istakao je da su Mađarska, Slovačka, Češka i Poljska, kada su pregovarale o članstvu u EU, tačno znale da, kada sprovedu određene reforme i obaveze, u tom momentu imaju i datum svog ulaska u EU, a da je to ono što zapadni Balkan danas nema.
„Ovo je bila još jedna prilika da se apeluje na kolege da njihova podrška nama bude još čvršća, da se zaobiđe ono što nam se učinilo da postoji na zapadnom Balkanu, a to je da se podizanje bilateralnih pitanja koristi i služi kao jedna vrsta prepreke nastavku evropskog puta, i da pokažemo u nekim stvarima jedinstvo“, objasnio je ministar.
Ministar je naglasio da je na današnjem sastanku razgovarano i o značaju regionalnog povezivanja, pre svega ekonomskog, i posebno podvukao da Srbija, kroz politiku predsednika Vučića i inicijativu „mini šengen“, pokazuje na svakom koraku koliko je sudbina čitavog regiona važna kao što je važna i sudbina same Srbije.
„Za nas je važno da evropske integracije nude očuvanje mira i stabilnosti u regionu. Mir i stabilnost u regionu zapadnog Balkana za nas su od suštinske važnosti. Srbija doprinos očuvanju mira i stabilnosti daje na svakom koraku i nastaviće to da radi“, poručio je Selaković, izražavajući uverenje i da će Brisel na odgovarajući način vrednovati sve ono što smo uradili na evropskom putu. |
|
Vakcinacija protiv korona virusa u Republici Srbiji – 25. jun |
U Srbiji dato 5,2 miliona doza vakcina protiv korona virusa.
Dato 2,7 miliona prve doze i 2,5 miliona druge doze vakcine.
48 odsto građana kompletno imunizovano.
Prosečna starost osoba koje su primile jednu dozu je 57 godina, a onih koji su primili obe doze je 58 godina.
Blizu 20 gradova prešlo cifru od 50 odsto vakcinisanih, pri čemu se na vrhu liste nalaze Priboj i Niš, koji su dostigli 60 odsto. Gradovi koji imaju više od 50 odsto vakcinisanih su: Beograd, Priboj, Niš, Užice, Mali Zvornik, Bosilegrad, Kikinda, Novi Sad, Sremska Mitrovica, Kladovo, Kuršumlija, Medveđa, Zrenjanin, Svrljig, Zaječar, Šabac i Sombor.
Preko portala eUprave izdato je više od 400.000 digitalnih zelenih sertifikata. Državljani naše zemlje, koji su prvu dozu primili u inostranstvu, mogu da prime drugu dozu u Srbiji, ali da će im u pomenuti sertifikat biti upisana samo ona vakcina koju su primili u Srbiji.
Isporuka vakcina 21. jun – Na institut „Torlak“, u okviru redovne isporuke, dopremljeno je 83.070 doza vakcine „Fajzer-Biontek“, kao i još 1.170 doza po sporazumu sa Austrijom. |
|
Vakcinacija u Republici Srbiji – 18.06.2021. |
U Srbiji je prema najnovijim podacima dato ukupno 5.070.754 doza vakcina protiv korona virusa.
Broj građana koji su primili prvu je 2.681.511 (48 odsto), dok je obe doze dobilo 2.389.243 ljudi (40 odsto).
Cilj je 50 odsto vakcinisanih do kraja juna.
Naredni cilj je da do jeseni bude 60-70 odsto vakcinisanih.
U Beogradu je prvom dozom vakcinisano 52,3 odsto punoletnih građana, a drugu dozu primilo je 48 odsto.
Vakcinacija bez prijave sprovodi se na 225 punktova u Srbiji.
Takođe, u Srbiji je moguća i besplatna vakcinacija državljana BiH i Severne Makedonije.
Gradovima koji imaju više od 50 vakcinisanih su: Beograd, Priboj, Niš, Užice, Mali Zvornik, Bosilegrad, Kikinda, Novi Sad, Sremska Mitrovica, Kladovo, Kuršumlija, Medveđa, Zrenjanin, Svrljig, Zaječar, Šabac i Sombor.
Kada su u pitanju isporuke vakcina, 14. juna, stiglo je još 85.410 doza vakcina kompanije "Fajzer"
11. juna je Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda odredila lokaciju za fabriku kineskih vakcina ''Sinofarm'' u okviru privredne zone ''Autoput'', u blizini Zemun Polja. Fabrika, u kojoj će se prvo pakovati ''Sinofarm'' vakcina, a kasnije i proizvoditi, biće zajedničko ulaganje Srbije, Kine i Ujedinjenih arapskih emirata. Predviđen je i pogon za proizvodnju PCR testova. Za fabriku će srpska strana obezbediti zemljište i infrastrukturu. Planirana mesečna proizvodnja je dva miliona doza vakcine. |
|
Obraćanje predsednika Republike Srbije na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija - 09. jun 2021. godine |
Poštovani predsedniče, dame i gospodo, članovi delegacija,
U svom izlaganju ukazaću na nekoliko aktuelnih pitanja koja se tiču nadležnosti Mehanizma – naime, mogućnosti izdržavanja kazni izrečenih od strane Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) i Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove u Republici Srbiji, aktuelnom praksom onemogućavanja prevremenog puštanja na slobodu osuđenih, kao i obaveze Mehanizma u pogledu zaštite osuđenih lica. Drugi deo izlaganja biće posvećen pitanjima koja se pokreću šestomesečnim Izveštajem o radu Mehanizma – predsednika Mehanizma g. Ađijusa i Izveštaja glavnog tužioca g. Serža Bramerca, posebno po pitanju aktuelne saradnje Republike Srbije sa Mehanizmom. Treći deo mog govora, a to sam primetio i u mnogim vašim izjavama čak i danas, biće pogled Srbije na sve što se dešavalo u Haškom tribunalu i na to šta su presude donele ljudima na prostoru bivše Jugoslavije.
Republika Srbija je više puta pred Savetom bezbednosti pokrenula pitanje mogućnosti izdržavanja kazni izrečenih od strane MKSJ i Mehanizma u Republici Srbiji. I pored napora da se ovo pitanje pokrene sa „mrtve tačke“, nije dobijen nijedan odgovor Saveta bezbednosti. Najveći broj osoba koje se nalaze na izdržavanju zatvorske kazne su državljani Republike Srbije i prirodno je da Republika Srbija bude zainteresovana da obezbedi izdržavanje kazne zatvora u Republici Srbiji. MKSJ i Mehanizam upućuju na Savet bezbednosti kao nadležnu instituciju da se pozabavi ovim pitanjem.
Spreman sam ovde da ponovim spremnost Republike Srbije za preuzimanje obaveze i odgovornosti za izvršenje zatvorskih kazni koje je MKSJ ili Mehanizam izrekao državljanima Republike Srbije pod nadzorom Mehanizma i puno poštovanje autoriteta Mehanizma u pogledu prevremenog puštanja na slobodu.
Gospodine predsedniče,
Poseban problem sa kojim se suočavamo je uznemiravanje koje vrše pravosudne institucije formirane na teritoriji Kosova i Metohije, koja je u sastavu Srbije, a koja se nalazi pod privremenom upravom UN. Svedoci smo pokušaja da se opet sudi dvojici državljana koji se nalaze na izdržavanju zatvorske kazne za dela za koja im je već suđeno pred MKSJ. Konkretno, u proteklom periodu učinjen je pokušaj da se izvrši saslušanje Nebojše Pavkovića i izdejstvuje izručenje Vlastimira Đorđevića. Apelujem na Mehanizam i Savet bezbednosti da spreče pokušaje kršenja načela ne bis in idem, civilizacijskog načela koje je potvrđeno i u Članu 7. (1) Statuta Mehanizma i da se onemoguće ponovna suđenja osobama koje je MKSJ već osudio, posebno da se postara da se to ne čini na teritoriji koja je pod privremenom upravom UN.
Gospodine predsedniče,
Predsednik Mehanizma (g. Karmel Ađijus), pored redovnog Izveštaja, dostavio je 11. maja 2021. godine i pismo predsedniku Saveta bezbednosti čiji je predmet navodni propust Srbije da uhapsi i preda Mehanizmu Petra Jojića i Vjericu Radetu, optužene za nepoštovanje suda, tvrdeći da na taj način Republika Srbija postupa suprotno svojim obavezama prema Rezoluciji Saveta bezbednosti 1966 (2010) i zatražio od Saveta bezbednosti da preduzme mere kako bi se obezbedilo da Srbija ispuni navodne obaveze prema Statutu Mehanizma i Rezoluciji 1966.
Suština argumentacije predsednika Mehanizma svodi se na to da Republika Srbija ima obavezu da liši slobode i isporuči Mehanizmu svoje državljane optužene za nepoštovanje suda, bez obzira na prirodu optužbi, okolnosti pod kojima je takva naredba doneta i posledica koje mogu da uslede njenim sprovođenjem.
Ovde je reč o optužbama koje se ne tiču teških povreda međunarodnog humanitarnog prava i koje se vezuju za predmet pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju koji je okončan 2018. (slučaj Vojislav Šešelj) i to u prvom stepenu oslobađanjem optuženog od optužbi, a po žalbi tužioca na presudu kojom se okrivljeni oglašava krivim i izriče mu se kazna u trajanju od 10 godina, kojom je pokriveno vreme koje je proveo u Pritvorskoj jedinici UN.
Sudija Ađijus iznosi da Srbija ignoriše svoje obaveze prema Rezoluciji 1966 (2010). Naprotiv, Republika Srbija ozbiljno shvata svoje obaveze saradnje sa Mehanizmom. Nakon što je donet nalog za hapšenje i predaju Mehanizmu dvoje optuženih za nepoštovanje suda, Viši sud u Beogradu je ustanovio da nisu ispunjene pretpostavke za njihovo hapšenje i isporučivanje Mehanizmu. Odluka se temelji na pravilima međunarodnog prava i unutrašnjeg prava Republike Srbije i obavezujuća je za nosioce izvršne vlasti u Republici Srbiji. Ovde bih podsetio da je prva odluka sudije pojedinca (Ajdin Sefa Akaja od 12. juna 2018. godine) koji je postupao u ovom predmetu, bila da se krivično gonjenje V. Radete i P. Jojića zbog navodnog nepoštovanja suda prosledi pravosudnim organima Republike Srbije. U narednim postupcima, prvi put je iznet argument navodne nevoljnosti svedoka da sarađuju sa pravosudnim organima Republike Srbije, koji nije potkrepljen bilo kakvom argumentacijom i na kome se temelji odluka o uskraćivanju prenošenja predmeta u nadležnost pravosudnih organa Republike Srbije. Republika Srbija je u više navrata izrazila spremnost da preuzme vođenje sudskog postupka protiv Petra Jojića i Vjerice Radete i pružila odgovarajuće garancije.
Republika Srbija, takođe, u potpunosti priznaje i prihvata obavezu Mehanizma da nadzire suđenja koja su ustupljena nacionalnim sudovima uz pomoć međunarodnih i regionalnih organizacija, kao i da preduzima mere predviđene čl. 6 Statuta Mehanizma. Na ovom mestu bih podsetio da je Republika Srbija predala tribunalu sva lica koje je optužilo Tužilaštvo, među njima najviše političke, vojne i policijske zvaničnike, obezbedila prisustvo ogromnog broja svedoka, predala ogromnu dokumentaciju. Obaveza je Mehanizma, prema Rezoluciji ovog Saveta bezbednosti, da preduzima mere koje omogućavaju da se predmeti ustupe nacionalnom pravosuđu. U ranijoj praksi, 13 slučajeva je prosleđeno Bosni i Hercegovini, 2 Hrvatskoj i samo 1 Srbiji. Na kraju, što ne znači i da je najmanje važno, podsetio bih vas sve ovde na činjenicu da je Francuska – razume se, kao suverena i nezavisna država – na zahtev za hapšenje i izručenje Florens Artman zbog objavljivanja dokumenata i nepoštovanje suda, odbila zahtev za izručenje, uz obrazloženje da ona ne izručuje svoje državljane. Za manji prekršaj, vi od nas tražite da izručimo svoje državljane Jojića i Radetu, pokazujući nepoverenje i prema srpskom pravosuđu i sudovima i prema državi Srbiji, kao i činjenicu da pravilo iz starog Rima i dalje važi – quod licet Iovi non licet bovi – što priliči bogu, ne priliči volu. Nije zgoreg napomenuti da za zločine nad Srbima nije suđeno oficirima i političarima višeg ranga i da su zločini izvršeni nad Srbima ostali nekažnjeni pred MKSJ i Mehanizmom.
Podsetimo, primera radi, da je slučaj Ademi i Norac za stravične zločine prema srpskom civilnom stanovništvu u Medačkom džepu prepušten hrvatskim pravosudnim institucijama. Osvedočeni zločini nad Srbima, poput zločina Ramuša Haradinaja, Nasera Orića, zatim Ante Gotovine i drugih optuženih za vojnu operaciju „Oluja“ koja je dovela do potpunog etničkog čišćenja srpskog stanovništva sa velikog dela današnje Hrvatske, pred MKSJ rezultirali su oslobađajućim presudama.
Mnogi stravični zločini nad civilnim stanovništvom srpske narodnosti koji su izvršeni na teritoriji Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Autonomne pokrajine KiM, a koji su rezultirali etničkim čišćenjem srpskog stanovništva, jednostavno nisu bili predmet interesovanja tužilaštva MKSJ.
Ono što je veoma važno i da ništa ne ostavimo nerazjašnjeno, jeste to da je Srbija zemlja koja osuđuje svaki zločin i sve zločince koji su ih počinili na teritoriji bivše Jugoslavije. Međutim, zanimljivo je da je, uprkos kritikama, Srbija jedina koja otvoreno govori i osuđuje zločine počinjene od strane pripadnika srpske nacionalnosti, dok druge zemlje regiona uopšte ne govore o zločinima koje su predstavnici tih naroda počinili nad srpskim narodom. I, želim da još jednom ovde naglasim pred vama, da Srbija osuđuje strašan zločin u Srebrenici i izražava svoje najdublje saučešće porodicama stradalih u tom masakru. I sa ovim u vezi nema nikakvog „ali“. Ipak, ovde smo da analiziramo rezultate i kaznenu politiku MKSJ i Mehanizma, a ona je bila takva da nikada nije zadobila poverenje kod srpskog naroda, ma gde on živeo. I ne zbog toga što mi Srbi ne priznajemo zločine koje su počinili neki od naših sunarodnika, već zato što je Haški tribunal, uz izuzetke, sudio samo Srbima na sve tri teritorije bivše Jugoslavije: Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Kosovu i Metohiji, koju neke od država članica Saveta bezbednosti vide i nazivaju, naravno suprotno pravu, pravnim normama i rezolucijama Ujedinjenih nacija, kao nezavisnu državu.
Pokušaću plastično da vam dokažem kako je haška pravda krojena, čak iako znam da to neće naići na razumevanje mnogih od vas, ali za mene je to važno zbog istorije, činjenica i udžbenika koji će se pisati na osnovu činjenica. Naime, Srbi su osuđeni na ukupno 1138 godina zatvora, i na 8 doživotnih kazni zatvora. Istovremeno, Haški tribunal nije osudio nijednog Hrvata za zločine nad Srbima, ni u akcijama Medački džep, ni u „Bljesku“ niti u „Oluji“, kako je to politički lukavo urađeno u Tribunalu, a sve zavijeno u formu prava i pravde. Tužioci Haškog tribunala su namerno izabrali trojicu političkih i vojnih lidera Hrvata, bosanskih muslimana i Albanaca na sve tri pomenute teritorije, koji su činili zločine protiv Srba – Anta Gotovinu, Nasera Orića i Ramuša Haradinaja. Zanimljivo je da je, prateći isti šablon, dakle isti šablon, ova nepravda podeljena. Naime, svi oni su bili osuđeni u prvostepenom postupku, sa izuzetkom Ramuša Haradinaja, jer nijedan svedok nije preživeo. Gotovina je bio osuđen na 24 godine zatvora u prvostepenom postupku, dok je volšebnom odlukom drugostepenog veća i odnosom sudija 3:2, presuda promenjena u oslobađajuću. Naser Orić, za zločine protiv Srba, takođe je bio osuđen prvostepenom presudom, ali, volšebnom odlukom drugostepenog suda i ponovo odnosom sudija 3:2, odluka je bila oslobađajuća presuda i on je bio oslobođen svake odgovornosti.
Dozvolite mi da ponovim, svi svedoci u postupku protiv Ramuša Haradinaja su ili izvršili samoubistvo ili su bili ubijeni pod veoma, veoma čudnim okolnostima. Dozvolite mi da zaključim: ja ne želim da verujem da neko hoće da kaže da nije bilo zločina nad Srbima, ali, sudeći po presudama Haškog tribunala, niko – apsolutno niko - nije odgovoran za te zločine. Ipak, mi u Srbiji ćemo pokazati odgovornost i borićemo se za mir, stabilnost i pomirenje u regionu.
Tražimo od država članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija da nam pomognu racionalnim i pragmatičnim pristupom i poštovanjem međunarodnog prava, a ne pokušajima daljeg ponižavanja Srbije. Srbija je mala zemlja, sa ponosnim i hrabrim narodom, koji je podneo najveće žrtve tokom Prvog i Drugog svetskog rata, narodom koji želi da živi u miru sa svojim komšijama. I kada vam ovo tražim, ne mislim da tražim previše.
Na samom kraju, Srbija je zemlja sa najvećim rastom u regionu Zapadnog Balkana i ne možemo da napredujemo ako odnosi sa našim komšijama, prijateljima i drugim zemljama nisu dobri, stabilni i bolji. Zbog toga, uprkos selektivnoj pravdi koja je primenjena u Haškom tribunalu, bićemo otvoreni za svaki dijalog, svaku vrstu saradnje i mi gledamo ka budućnosti, a ne ka prošlosti. I imam samo jednu poruku za građane Srbije i građane srpske nacionalnosti u celom regionu – glavu gore, ni Srbija ni srpski narod nisu osuđeni ni za šta i na nama je da radimo još marljivije, da otvaramo fabrike i borimo se za našu decu i našu budućnost.
Živela Srbija! |
|
Izgradnja strateškog partnerstva Srbije i Mađarske 4.jun 2021.god. |
Ministar spoljnih poslova i spoljne trgovine Mađarske Peter Sijarto boravio je u dvodnevnoj poseti Srbiji tokom koje se sastao sa predsednikom Republike Srbije Aleksandrom Vučićem, predsednicom Vlade Anom Brnabić, ministrom spoljnih poslova Nikolom Selakovićem i ministarkom privrede Anđelkom Atanasković. Predsednik Vučić je sa ministrom Sijartom razgovarao o daljem unapređenju bilateralne saradnje, evropskom putu Srbije, borbi na suzbijanju pandemije, tranzitnim kapacitetima, snabdevanju i korišćenju gasa, kao i strateškom partnerstvu dve zemlje u brojnim oblastima. Vučić je ocenio političke odnose Srbije i Mađarske kao najbolje u istoriji i istakao da je važan doprinos unapređenju bilateralnih odnosa dao i izuzetan lični i prijateljski odnos sa predsednikom Vlade Mađarske, Viktorom Orbanom. Predsednik Vučić je pohvalio mere koje Vlada Mađarske sprovodi od početka pandemije u cilju sprečavanja njenog daljeg širenja, te zaštite zdravlja njenih građana i očuvanja ekonomije. Govoreći o evropskim integracijama Srbije, Vučić je zahvalio Mađarskoj na snažnoj i kontinuiranoj podršci koju pruža našoj zemlji na najvišem političkom nivou, ali i kroz brojne programe obuka, razvojnu pomoć i slanje eksperata koji pomažu Vladi Srbije u procesu EU integracija. „Posebno smo zahvalni na ličnom zalaganju ministra Sijarta i najviših zvaničnika Mađarske koji u svim prilikama ističu da Srbija mora što pre da se pridruži Evropskoj uniji“, naglasio je predsednik Vučić i dodao da Srbija ostaje posvećena evropskom putu i sprovođenju reformi koje su deo tog procesa. Ministar Sijarto je posebno naglasio izuzetne odnose sa Srbijom, kao i blisku saradnju i prijateljske odnose dve zemlje koji su se ponovo potvrdili kroz izrazitu solidarnost i razumevanje tokom borbe protiv pandemije Kovid-19. „Možete računati na kontinuiranu podršku Mađarske u procesu evropskih integracija“, istakao je Sijarto i podvukao da će se dalje unapređenje saradnje između Srbije i Mađarske nastaviti preko brojnih zajedničkih aktivnosti u mnogim oblastima, te da će se podići na nivo strateškog partnerstva. Predsednica Vlade Ana Brnabić je na sastanku sa ministrom Sijartom zaključila da bilateralne odnose dveju zemalja karakteriše uzajamno poverenje i saradnja na svim nivoima. Razgovarano je o mogućnostima novih zajedničkih infrastrukturnih i energetskih projekata i investicija u cilju jačanja privrede i čvršćeg povezivanja na ekonomskom planu dve zemlje. Brnabić je istakla da je modernizacija pruge između Subotice i Segedina, čiji se završetak očekuje naredne godine, proglašen za projekat od posebnog značaja za Srbiju i ključni projekat dveju država. Ona je navela da je od velike važnosti i podrška mađarske vlade domaćim kompanijama koje žele da ulažu na srpskom tržištu. Sijarto je podvukao da postoji veliko interesovanje mađarskih investitora za ulaganja u Srbiju, kao i Vlade da kroz ovakve projekte gradi strateško partnerstvo sa Srbijom. On je, kada je reč o Vojvodini, preneo je da će Mađarska nastaviti sa Projektom ekonomskog razvoja, koji podrazumeva podršku za mala i srednja preduzeća. U tom smislu, mađarski šef diplomatije ocenio je kao dobru brzu reakciju obe zemlje i dogovor o uzajamnom priznavanju sertifikata o imunizaciji građana. Na sastanku je razgovarano i o održavanju naredne zajedničke sednice dveju vlada, kao i o potpisivanju Ugovora o prijateljskim odnosima i saradnji u oblasti strateškog partnerstva. Premijerka je iskazala zahvalnost na zalaganju Mađarske da Srbija bude deo evropske zajednice i podršci da tokom portugalskog predsedavanja Evropskoj uniji otvorimo završene pregovaračke klastere. Šef mađarske diplomatije pohvalio je Srbiju na efikasnoj imunizaciji građana i skorom početku domaće proizvodnje vakcina. U susretu sa ministrom spoljnih poslova Srbije Nikolom Selakovićem, ministri su posetili Hram Svetog Save u Beogradu i obišli kriptu hrama i grob patrijarha Irineja. Tokom posete Srbiji ministar Sijarto se sastao i sa ministarkom privrede Atanasković koja je istakla da će daljem jačanju sveukupnih odnosa dve zemlje doprineti i potpisani memorandumi: Memorandum o razumevanju između Vlada Srbije i Mađarske radi produbljivanja saradnje dve zemlje o uspostavljanju Programa za izgradnju kapaciteta Zapadnog Balkana, kao i Memorandum o razumevanju između „Elektroprivrede Srbije“ i mađarske elektro-energetske kompanije.
|
|
Мађарска заинтересована да гради стратешко партнерство са Србијом Београд, 3. јун 2021. |
https://www.srbija.gov.rs/vest/550740/madjarska-zainteresovana-da-gradi-stratesko-partnerstvo-sa-srbijom.php
Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић закључила је данас, на састанку са министром спољних послова и спољне трговине Републике Мађарске Петером Сијартом, да билатералне односе двеју земаља карактерише узајамно поверење и сарадња на свим нивоима.
У циљу јачања привреде и чвршћег повезивање на економском плану важног за обе земље након епидемиолошке кризе, разговарано је о могућностима нових заједничких инфраструктурних и енергетских пројекта и инвестиција.
Брнабић је истакла да је модернизација пруге између Суботице и Сегедина, чији се завршетак очекује наредне године, проглашен за пројекат од посебног значаја за Србију и кључни пројекат двеју држава.
Она је навела да је од велике важности и подршка мађарске владе домаћим компанијама које желе да улажу на српском тржишту.
Сијарто је подвукао да постоји велико интересовање мађарских инвеститора за улагања у Србију, као и Владе да кроз овакве пројекте гради стратешко партнерство са Србијом.
Он је, када је реч о Војводини, пренео је да ће Мађарска наставити са Пројектом економског развоја, који подразумева подршку за мала и средња предузећа.
У том смислу, мађарски шеф дипломатије оценио је као добру брзу реакцију обе земље и договор о узајамном признавању сертификата о имунизацији грађана.
На састанку је разговарано и о одржавању наредне заједничке седнице двеју влада, као и о потписивању Уговора о пријатељским односима и сарадњи у области стратешког партнерства.
Премијерка је исказала захвалност на залагању Мађарске да Србија буде део европске заједнице и подршци да током португалског председавања Европској унији отворимо завршене преговарачке кластере.
Шеф мађарске дипломатије похвалио је Србију на ефикасној имунизацији грађана и скором почетку домаће производње вакцина.
|
|
INFORMACIJA O VAKCINACIJI PROTIV KORONA VIRUSA U SRBIJI – 28. maj 2021. godine |
Prema poslednjim podacima, u Srbiji je dato 4.428.187doza vakcina, prvu dozu primilo je 2.464.701, dok je obe doze primilo 1.963.486.
U procentima jednu dozu je primilo 45.6 odsto punoletnog stanovništa, dok je revakcinisano oko 33 odsto.
U narednih sedam dana broj revakcinisanih biće blizu dva miliona punoletnih građana, što je oko 35 odsto stanovništva.
Očekuje se da će do kraja juna biti revakcinisano 50 odsto stanovništva, odnosno, oko 2.800.000 punoletnih građana Srbije.
U ovom trenutku u Srbiji imamo dovoljno vakcina da vakcinišemo 3.115.000 građana i da time praktično budemo bezbedni. Dnevno se u Srbiji vakciniše 25.000 građana.
24. maja je stiglo 104.130 doza „Fajzer-Biontek“ vakcina, 27. maja je dopremljeno 500.000 vakcina „Sinofarm“ Ukupno je isporučeno 4,2 miliona doza vakcine „Sinofarm“, i jučerašnja isporuka je poslednja isporuka „Sinofarma“ po ugovoru. Četiri miliona doza vakcina koje su kupljene od Kine i dopremljene u osam letova od januara, a Vojska Kine donirala je još 200.000 doza te vakcine.
Od početka pandemije u Srbiju stiglo 58 aviona kojima je stigla medicinska oprema donirana od strane Kine i tamošnjih kompanija, pri čemu su, pored toga, još tri teretna voza dopremila sve što je Srbija od te zemlje kupili za vreme pandemije.
Poslednjih dana, usled velikog publiciteta u medijima širom sveta i odlično organizovanog procesa nabavke vakcina i imunizacije u Srbiji, primetno je veliko interesovanje za vakcinaciju u našoj zemlji, ne samo iz regiona, već i iz velikog dela Zapadne i Centralne Evrope. Evidentiran je i veliki broj upita čak i za „vakcinalni“ turizam, kako građana iz tih delova Evrope, tako i tur-operatora, turističkih agencija i avio-kompanija.
Srbija je trenutno fokusirana na vakcinaciju svojih građana, ali ćemo nastojati da kroz donacije vakcina i u narednom periodu pomognemo prijateljima i komšijama u borbi protiv korone.
Poslednjih dana pojačano je i interesovanje domaćeg stanovništva za vakcinisanjem, Srbija beleži dnevne rekorde u vakcinisanju sopstvenog stanovništva.
Ukoliko se u narednom periodu ukaže mogućnost za vakcinisanjem i zainteresovanih stranih državljana (bez prijavljenog boravišta u Srbiji), Srbija će se, sa velikim zadovoljstvom i u skladu s kapacitetima, potruditi da izađe u susret i takvim zahtevima. U tom slučaju ćemo blagovremeno obavestiti javnost, ali moramo da napomenemo da to u ovom trenutku nije moguće.
Strani državljani mogu da iskažu zainteresovanost za vakcinisanje u Srbiji putem portala eUprava, ali je važno napomenuti da to nije dovoljno i da je neophodno da dobiju povratnu potvrdu i poziv sa terminom i lokacijom za vakcinisanje. Zato nije preporučljivo da strani državljani, samo sa iskazanim interesovanjem putem portala eUprave ili čak i bez toga (pošto ima i takvih primera na punktovima za vakcinaciju), samoinicijativno dolaze u Srbiju na vakcinaciju i tako sebe izlažu neprijatnim situacijama i troškovima. |
|
Ministar Selaković predstavio novu uslugu „e-Konzulat“ |
20. maj 2021. godine Ministar Selaković predstavio novu uslugu „e-Konzulat“ U Beogradu je danas predstavljena nova usluga Ministarstva spoljnih poslova „e-Konzulat”, namenjena stranim državljanima koji apliciraju za vizu i žele da dođu u Srbiju da rade. Tom prilikom, ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković rekao je da je ta usluga jedan od pokazatelja dobrog razvoja naše države, koja, kako je istakao, postaje magnet za ozbiljne strane kompanije, koje dovode veliki broj radnika iz drugih zemalja da bi radili u Srbiji. „Da ne budem pretenciozan, nego potpuno realan, ova usluga predstavlja prekretnicu u funkcionisanju našeg sistema. E- Konzulat i digitalizacija postupka izdavanja radnih viza za strane državljane koji žele da rade u Srbiji, jeste prva elektronska usluga MSP-a, a mogu da vam obećam da to jeste prva, ali nikako i poslednja e-usluga”, naglasio je Selaković. Šef srpske diplomatije ukazao je da „e-Konzulat” predstavlja modernizaciju izuzetno važnog segmenta delatnosti diplomatsko-konzularnih predstavništava Srbije i da se ovde zapravo govori o nečemu što je od suštinske važnosti za dalje procese razvoja naše države. Ministar je podsetio da, kada je predsednik Republike posećivao gradilište Moravskog koridora, rečeno mu je da se sa nekim radovima kasni u izvođenju zato što firmi Behtel na vreme nisu izdate radne vize. „Istog momenta kada smo to pratili i čuli predsednika, ja sam alarmirao službe u okviru Ministarstva. Čudili smo se, znamo da izdavanje viza u Turskoj ide dobrom dinamikom, a onda smo utvrdili da su to u stvari bili radnici iz Bangladeša koji su vizu tražili preko naše ambasade u Indiji, a u kojoj imamo problem manjka zaposlenih”, objasnio je ministar. Kako je dodao, reč je o izuzetnom i velikom poslu, svaki naš službenik morao je da primi dokumentaciju na papiru, da je proveri, da onda zahteva dopunu, pa tek tada da prosleđuje. „Danas je to fantastično usavršeno i tom našem konzularnom radniku, sva ta dokumentacija dolazi u elektronskom obliku. Ranije smo imali dva filtera za proveru dokumentacije, sada ih faktički imamo tri. A posao je značajno efikasniji”, ukazao je Selaković. Kako je istakao, to je usluga za koju je obećano da će biti završena pre manje od četiri meseca i da je ona od ponedeljka dostupna u 95 diplomatsko-konzularnih predstavništava Srbije, odnosno u svim našim ambasadama i generalnim konzulatima. Najveći rezultat tog poduhvata, istakao je ministar, osim prednosti koju će doneti u budućem funkcionisanju, jeste činjenica da to nije projekat jednog državnog organa, već zajednički poduhvat Ministarstva spoljnih poslova, Kancelarije za IT i eUpravu, Generalnog sekretarijata Vlade, MUP-a, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Nacionalne službe za zapošljavanje. „U rekordnom roku uradili smo izuzetno dobar posao. Ovo je na ponos našeg ministarstva, na ponos čitave države. Uveren sam da ćemo u periodu pred nama osavremenjivati dodatno ono što jesu naši poslovi i učiniti Srbiju jednom od retkih država koja poseduje ovakve mehanizme i ovakve najsavremenije načine obavljanja naših konzularnih poslova”, rekao je Selaković. Govoreći o samom portalu „e-Konzulat”, ministar je objasnio da postoji karikatura na kojoj je predstavljen Nikola Tesla i zgrada stare železničke stanice sa jednim kranom, koja u stvari simbolizuje istorijsku činjenicu – kada je Tesla boravio u Beogradu u godini kada je ona izgrađena. „Danas je to mesto iza koga nastaje Beograd budućnosti, a ovo što smo uspeli zajedničkim snagama da uradimo jeste pokazatelj nečega što je budućnost Srbije, razvoj veštačke inteligencije, IT i stvaranje uslova da u Srbiji u budućnosti sve više ljudi živi i dolazi da bi ovde dobro živeli i radili”, zaključio je ministar. Direktor Kancelarije za IT i eUpravu Mihailo Jovanović rekao je da je ovo prvi put da su e-usluge okrenute ka stranim državljanima, i da je do sada to bio slučaj sa našim državljanima. U periodu od 1. januara 2019. do 17. maja ove godine, najviše zahteva za srpsku vizu podneto je u ambasadi u Pekingu i to 6.766 zahteva, zatim u Nju Delhiju – 2.973, Šangaju 2.115, Tokiju 1.798, Kairu 1.756. U Alžiru je u tom periodu podneto 1.270 zahteva, u Džakarti 1.095, a u Bejrutu 1.077. Sa aspekta državljanstva, srpsku vizu D za zapošljavanje traže najviše državljani Kine – 9.516 zahteva, zatim Indije 1.955, te Ukrajine – 673.
|
|
Vučić: Evropu smatramo našom kućom |
Predsednik Aleksandar Vučić rekao je večeras da je vizionarska ideja Roberta Šumana donela istinsku pobedu novog poverenja nakon Drugog svetskog rata i veru u ujedinjenje različitosti u miru i solidarnosti, uz poruku da tu veru ima i Srbija, kao i nadu da će postati zemlja koja će biti rado viđena u evropskoj porodici naroda. Vučić je, čestitajući svima u Srbiji i EU Dan Evrope, podsetio da je 9. maj dan kada se slavi i velika pobeda slobode, izvojevana uz ogromne žrtve. „Dok su užasi rata tinjali, a Evropa lečila rane iz Drugog svetskog rata, ona je imala i ljude poput Roberta Šumana, koji su shvatali da se samo na pomirenju naroda i njihovom zajedništvu može stvarati budućnost”, rekao je Vučić na prijemu povodom Dana Evrope. Ukazao je da su evropski narodi imali hrabrosti da u nedavnim protivnicima vidi buduće saveznike. „Šumanova vizionarska ideja da će mir biti sačuvan, ako stvaralačke snage budu srazmerne opasnostima koje prete, da će Evropa izroniti iz konkretnih dostignuća, donela je istinsku pobedu novopronađenog poverenja i veru u ujedinjenje različitosti u miru i solidarnosti”, rekao je Vučić. On je poručio da tu veru, iako ne izgleda uvek tako, ima i Srbija, kao i nadu da će naša konkretna dostignuća, na dugom i ne lakom putu do članstva u EU biti adekvatno vrednovana. „I da će Srbija uz vašu pomoć, podršku i kritiku postati zemlja koju ćete rado videti u evropskoj zajednici nacija. Verujem da bismo i mi našom podrškom, pomoći i kritikom doprineli da EU postane još bolje mesto za život”, rekao je Vučić. Punopravno članstvo u EU, uz kompromisno rešenje za pitanje Kosova i Metohije, način je da ostvarimo cilj i Srbiju učinimo uređenom i uspešnom što bi značilo da jesmo na dobrom, evropskom putu, poručio je predsednik Srbije. Vučić je rekao da moramo još mnogo napora da uložimo u reforme, ne što to neko traži od nas, već zato što znamo da to nama i zemlji donosi boljitak. Istakao je i da su posebno važne važne reforme u vladavini prava kojima se, kaže, sada pristupa sa mnogo više odgovornosti. „Kod nas postoji neka trka u tome ko će da kaže da je više za Evropu, a ko ispod žita kaže da je manje za Evropu. Evropa ne pripada samo onima koji bi da iskoriste evropski novac, ne pripada onima u vladi koji kažu da su na evropskom putu jer smatraju da time sprečavaju opoziciju da dođe na vlast, ni onima koji smatraju da je to jedini put da se vlasti dočepaju. Svima nama pripada, ali ne možemo da uzmemo iz Evrope samo ono što nam se sviđa, a da ne prihvatamo ono što nam se ne sviđa“, objasnio je on. Znam, dodao je, koliko nama u Srbiji nije lako kada čujemo kritike u vezi „Kosova“, kao i iz oblasti vladavine prava. „Sam sam se uverio da smo mi ti koji nismo pridali dovoljno pažnje i posvećen pristup gorućim problemima iz te oblasti. Verujem da ćemo većim elanom uspeti da promenimo odnos građana Srbije i dobijemo veće poštovanje EU na tome što radimo“, istakao je on. Vučić je istakao i da je EU nesumnjivo najveći donator, investitor, i daleko najvažniji trgovinski partner Srbije i podsetio da se oko dve trećine svih trgovinskih poslova i još više uslužnih delatnosti vezuje za EU, te da su to činjenice, sviđalo se nekome ili ne. Ukazao je da je pre sedam godina kada je postao predsednik vlade u firmama koje su dolazile iz zemalja EU bilo zaposleno tri puta manje ljudi nego danas. „To pokazuje koliko smo uprkos svim problemima uspeli da uradimo mnogo toga zajedničkog i napravimo dobre rezultate, da ljudima obezbedimo život, sigurnost na poslu, da pokažemo da možemo da brinemo više o njima“, rekao je Vučić podsećajući i na veliku pomoć EU u oblasti obrazovanja. Rekao je da je prilikom nedavne posete EU, koju je ocenio najboljom do sada, Srbija dobila dodatnu podršku infrastrukturnim projektima pre svega za modernizaciju, odnosno gotovo izgradnju nove pruge Beograd-Niš-Preševo. To je, kaže, potvrđeno u pismu predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, ističući da je to najlepše pismo koje je dobio do sada iz Brisela. „Zahvalan sam Fon der Lajen što je istakla da je to prekretnica u našim odnosima. Jeste prekretnica, jer ta podrška prevazilazi sve što smo zajedno uradili i kada pogledate razmere i snagu značaj tog projekta“, kazao je on. Rekao je da Srbija i njeni građani smatraju Evropu svojom kućom i da zato želimo da damo koliko možemo svoj doprinos miru, kroz regionalno povezivanje, Berlinsku konferenciju i mini Šengen. „Ohrabren porukom evropskih zvaničnika nadam se da ću moći uskoro da ih ugostim, kako bi razgovarali o daljem ubrzanju našeg evropskog puta“, zaključio je Vučić. Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Sem Fabrici priredio je večeras prijem povodom obeležavanja 9.maja, Dana Evrope. Prijemu u Skupštini grada Beograda, pored predsednika Srbije Aleksandra Vučića, prisustvovali su i predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić, premijerka Srbije Ana Brnabić, ministar spoljnih poslova Nikola Selaković, ministar za evropske integracije Jadranka Joksimović, predstavnici diplomatskog kora, javnog života. Dan Evrope, ustanovljen je u znak sećanja na početak stvaranja Evropske unije (EU) i Dan pobede nad fašizmom u Drugom svetskom ratu. Prijem se održava u sećanje na 9. maj 1950. godine, kada je potpisana Šumanova deklaracija, koja je postavila temelje Evropske unije, projekta koji je doneo najduži period bez rata na Starom kontinentu.
|
|
MSP Selaković čestitao Dan Evrope Žozepu Borelu |
Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković uputio je čestitku povodom, 9. maja, Dana Evrope visokom predstavniku EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku Žozepu Borelu u kojoj je izrazio uverenje da će ideja ujedinjenja različitosti u miru i solidarnosti i dalje biti ideja vodilja Evropske unije. „Duboko verujem da Republika Srbija, politikom mira i dobrosusedske saradnje, može doprineti da Evropska unija postane još bolje mesto za život, uz iskreno uverenje da će naša dostignuća na putu ka članstvu u evropskoj porodici naroda biti adekvatno vrednovana”, navodi se u čestitki ministra Selakovića i dodaje da evropska perspektiva našoj zemlji predstavlja snažan podstrek za sveobuhvatno sprovođenje političkih, ekonomskih i društvenih reformi sa ciljem da u dogledno vreme postane punopravna članica Evropske unije. Šef srpske diplomatije podvukao je da Srbija istorijski, kulturno i vrednosno pripada krugu zemalja ujedinjenih pod zastavom Evropske unije i izrazio nadu da će naša zemlja i naši susedi na zapadnom Balkanu, biti u prilici da u bliskoj budućnosti postanu deo nesumnjivo najuspešnijeg mirovnog, demokratskog i ekonomskog projekta u istoriji našeg zajedničkog kontinenta. Selaković je, takođe, ovom prilikom u ime Srbije uputio zahvalnost Evropskoj uniji na pruženoj pomoći u borbi protiv zarazne bolesti Kovid-19, naglasio da naša zemlja visoko ceni iskazanu solidarnost i podršku u teškim trenucima suzbijanja pandemije, i izrazio uverenje da ćemo u narednom periodu zajedničkim snagama doprineti pronalaženju rešenja za prevazilaženje ekonomskih posledica pandemije virusa korona.
|
|
INFORMACIJA O VAKCINACIJI PROTIV KORONA VIRUSA U SRBIJI (ažurirano 21. maja 2021. godine) |
Vlada Republike Srbije usvojila je 6. maja Uredbu o podsticajnim merama za imunizaciju i sprečavanje i suzbijanje zarazne bolesti Kovid 19, kako bi se dodatno motivisali građani za vakcinaciju i na taj način brže postigao kolektivni imunitet, koji za cilj ima suzbijanje epidemije, vraćanje osnovnih funkcija zdravstvenom sistemu i otvaranje ekonomije.
Dodatna novčana podrška u iznosu od po 3.000 dinara predviđena je za sve građane Srbije koji su do sada vakcinisani i sve one koji će do 31. maja primiti bar prvu dozu vakcine.
Prema poslednjim podacima, u Srbiji je dato 4.180.000 doza vakcina, prvu dozu primilo je 2.338.000, dok je obe doze primilo 1.842.000. Dnevno se u Srbiji vakciniše 25.000 građana. U narednih sedam dana broj revakcinisanih biće blizu dva miliona punoletnih građana, što je oko 35 odsto stanovništva. Očekuje se da će do kraja juna biti revakcinisano 50 odsto stanovništva, odnosno, oko 2.800.000 punoletnih građana Srbije. Beograd, Niš, Užice na vrhu liste, po broju vakcinisanih punoletnih građana. *Primer Beograda – Zaključno sa 20. majem, vakcinisano je 659.942 lica što iznosi 47,4 odsto punoletne populacije, revakcinisano 538.917 osoba što iznosi 38,7 odsto punoletne populacije. U populaciji između 65 i 74 godine vakcinisano je 77 odsto ljudi. Ukupno u Beogradu je dato 1.198.859 doza vakcina, potrebno da se vakciniše još 36.208 osoba kako bi tačno polovina stanovnika glavnog grada bila zaštićena. |
|
Vakcinacija srpskih državljana iz dijaspore 15. maja u Beogradu |
Program za povezivanje sa srpskom dijasporom „Tačka povratka“, uz podršku Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu Vlade Republike Srbije, obezbedio je poseban termin za vakcinaciju srpskih državljana iz dijaspore.
Državljani Srbije koji žive u inostranstvu moći će da se vakcinišu 15. maja u Beogradu, a prijave za imunizaciju dostupne su na sajtu udruženja „Tačka povratka“:
https://tackapovratka.rs/poziv-za-vakcinaciju-dijaspore/
Državljani Srbije iz dijaspore moći će da biraju između vakcina „Fajzer“, „Sinofarm“ i „Sputnjik Ve“, dok će drugu dozu primiti na Beogradskom sajmu 5. juna.
Poziv se odnosi isključivo na državljane Srbije koji žive u inostranstvu. |
|
Poseta ambasadora Ivana Todorova u Ministarstvu za ljudske resurse Mađarske – 29. april 2021. |
Ambasador R. Srbije u Budimpešti Ivan Todorov i drugi sekretar ambasade Aleksandar Lončarević su 29. aprila ove godine bili gosti ministra za ljudske resurse Mađarske dr. Mikloša Kašlera.
Tokom susreta su razmotrene dosadašnje mere povodom pandemije zbog korona virusa, kao i mogućnosti saradnje u oblastima zdravstva i kulture.
Srbija i Mađarska se bore protiv pandemije na sličan način: umesto ideoloških aspekata, prvenstveni cilj naših zemalja je interes da se zaštiti zdravlje stanovništva. Zahvaljujući tome u obema državama su dostupne vakcine i sa Istoka i sa Zapada.
Srpsko-mađarski odnosi, gledajući istorijsku perspektivu, dostigli su istaknuti dobar domet, što je veoma bitno, jer je sudbina regije povezana sa sudbinom zemalja koje je sačinjavaju - naglašeno je na susretu. |
|
INFORMACIJA O VAKCINACIJI PROTIV KORONA VIRUSA U SRBIJI - 26. aprila 2021. godine |
Direktor Kancelarije za e-Upravu Mihailo Jovanović je saopštio da će od sutra na svim vakcinalnim punktovima širom Srbije biti omogućeno vakcinisanje bez zakazivanja sa tri vakcine – "Fajzer", "sputnjik V" i "Sinofarm" vakcinom.
Prema poslednjim podacima, u Srbiji je dato 3.255.000 doza vakcina, a od tog broja potpuno vakcinisanih građana (primljene obe doze) je 1.310.000 građana (što je trećina punoletnih građana Srbije).
Za 10-ak dana imaćemo 1,8 miliona revakcinisanih, odnosno oko 40 odsto punoletne populacije vakcinisane prvom vakcininom.
1.200.000 građana potpuno imunizovano - prošlo tri nedelje od druge doze odnosno 5 od prve AstraZeneke.
U starosnoj populaciji između 65 i 74 godine vakcinisano je više od 51 odsto stanovništva, a u starosnoj grupi preko 75 godina imamo 42 odsto vakcinisanih.
Predsednik Vučić je 23. aprila izjavio da imamo dovoljno vakcina i da je važna vakcinacija u regionu. Rekao je da je Srbija najviše vakcina protiv korona virusa dobila od kineske kompanije Sinofarm a zatim od kompanije Fajzer-Biontek, da očekuje 36.000 vakcina od EU i naglasio da je za Srbiju važno da se vakcinišu i građani u regionu.
„Mi smo dobili od Kovaksa do sada bilo je planirano 96.000 vakcina, a dobili smo 57.000. Od EU od ukupne kvote od 630.000 doza koje treba da dođu do kraja juna, Srbija bi trebalo proporcionalno broju stanovnika da dobije oko 270.000 ili 260.000, a mi ćemo dobiti samo 36.000 vakcina“, naveo je Vučić.
Dodaje da se Srbija sa tim saglasila zato što su te vakcine važnije drugim delovima našeg regiona.
„Smatramo da su koliko su te vakcine važne za nas važne i za naše komšije. Besmisleno je sve što radimo ako oni ne mogu da dobiju vakcinu. Ljudi koji dolaze u Beograd i imaju sportske, poslovne i druge kontakte za nas je važno da oni ne mogu da prenose zarazu“, poručio je Vučić.
Zahvalio je EU i Kovaksu, ali je napomenuo da je Srbija najviše vakcina dobili od Sinoframa, a potom od Fajzer-Bionteka. Kako je rekao, Srbija je značajno veći broj vakcina dobila od američko - nemačke kompanije, za čak 250.000 doza više nego ruske vakcine. Srbija je, istakao je, jedina zemlja van EU koja je počela vakcinaciju Fajzerovom vakcinom istovremeno kada i EU i da, kada se radi o isporuci vakcina, tačno na vreme stižu vakcine kompanija Sinofarm i Fajzer-Biontek, a da kasne isporuke nekih drugih proizvođača.
Vučić je dodao da će Srbija nastaviti vakcinaciju, kao i da je teškim radom uspela da obezbedi vakcine.
Predsednik Vučić rekao da je Srbija u region do sada poslala 120.000 vakcina, kao i da je u Srbiji vakcinisano oko 65.000 građana zemalja iz regiona, što je ukupno oko 200.000 vakcina za ljude u regionu.
Strani državljani mogu da iskažu zainteresovanost za vakcinisanje u Srbiji putem portala eUprava, ali je važno napomenuti da to nije dovoljno i da je neophodno da dobiju povratnu potvrdu i poziv sa terminom i lokacijom za vakcinisanje. Zato nije preporučljivo da strani državljani, samo sa iskazanim interesovanjem putem portala eUprave ili čak i bez toga (pošto ima i takvih primera na punktovima za vakcinaciju), samoinicijativno dolaze u Srbiju na vakcinaciju i tako sebe izlažu neprijatnim situacijama i troškovima.“ |
|
INFORMACIJA O VAKCINACIJI PROTIV KORONA VIRUSA U SRBIJI - 23. aprila 2021. godine |
Prema poslednjim podacima, u Srbiji je dato 3.163.499 doza vakcina, a od tog broja potpuno vakcinisanih građana (primljene obe doze) je 1.282.971 građana (što je trećina punoletnih građana Srbije).
Za 15-ak dana imaćemo 1.8 miliona revakcinisanih, odnosno oko 40 odsto punoletne populacije vakcinisane prvom vakcininom. 950.000 građana potpuno imunizovano - prošlo tri nedelje od druge doze odnosno 5 od prve AstraZeneke.
U starosnoj populaciji između 65 i 74 godine vakcinisano je više od 51 odsto stanovništva, a u starosnoj grupi preko 75 godina imamo 42 odsto vakcinisanih.
Za vakcinisanje u Srbiji se prijavilo i oko 53.000 stranaca koji nemaju prijavljeno boravište u Srbiji, a prijavili su se preko portala e-Uprave za dobijanje vakcine. Trenutno se strani državljani ne vakcinišu, već samo naši građani, a kada oni budu vakcinisani razmotriće se opcija vakcinisanja prijavljenih stranaca.
Vakcinacija u Srbiji je besplatna, to važi i za strance koji kod nas prime vakcinu. Na društvenim mrežama i internetu pojavili su se oglasi za vakcinaciju preko agencija, međutim nema mogućnosti da se preko bilo koje strane ili domaće turističke agencije zakaže vakcinacija u Srbiji i reč je o internet prevarama. |
|
Predsednik Vučić se sastao putem video linka sa predstavnicima delegacije MMF - 21. april 2021. godine |
Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je danas putem video linka sa predstavnicima delegacije Međunarodnog monetarnog fonda koju predvodi šef Misije, Jan Kejs Martejn.
Sagovornici su zaključili da osnovni cilj Srbije ostaje da sačuva teško stečenu reputaciju fiskalno sigurne zemlje, kao i da nastavi sa odgovornom fiskalnom politikom kako javni dug ne bi prešao nivo od 60 odsto BDP-a, čime Srbija odlučno nastavlja da radi na daljem rastu ekonomije.
Tokom razgovora, predsednik Vučić i Jan Kejs Martejn posebno su se osvrnuli na mere podsticaja i usvojena tri paketa mera za pomoć privredi i građanima, kojima je očuvana makroekonomska stabilnost i čak postignuta veća stopa zaposlenosti.
Martejn je pozdravio odgovornu ekonomsku politiku Srbije i uspešno upravljanje krizom tokom pandemije.
„Srbija je ostvarila jedan od najboljih rezultata u prošloj godini uprkos izazovima pandemije“, izjavio je Martejn, posebno istakavši da je Srbija bila jedna od retkih zemalja kojoj MMF nije korigovao početnu projekciju stope rasta od 5% koju je dao prošle godine.
Predsednik Vučić je dodao da je Srbija već posle prvog kvartala 2021. godine na dobrom putu da ostvari planirani rast od 6% kako je i predviđeno, budući da je jedan od glavnih fokusa Vlade Srbije ulaganje u velike infrastrukturne projekte i intenziviranje rada na privlačenju direktnih stranih investicija.
„Srbija je 2020. godine bila u samom vrhu po privednom rastu u Evropi i uveren sam da i ove godine možemo da uđemo u prve tri ili četiri zemlje po rastu“, rekao je predsednik Vučić i dodao da je zadovoljan time što Srbija i dalje, uprkos situaciji vezanoj za pandemiju, ima izuzetno jak priliv investicija.
Predsednik Vučić i Jan Kejs Martejn razgovarali su i o novom aranžmanu savetodavnog karaktera, koji je od posebnog značaja u svetlu unapređenja opšte investicione klime u Srbiji, kao i u kontekstu još većeg poverenja investitora.
„Imajući u vidu ogroman napredak Srbije u proteklih osam godina, prioritetni cilj ovog aranžmana biće da očuva postignute rezultate, ali i da obezbedi podršku u daljem sprovođenju strukturnih reformi usmerenih na još brži, snažniji i održiviji rast“, rekao je predsednik Vučić i zahvalio MMF-u i ličnom angažovanju Jana Kejsa Martejna na profesionalnoj i stručnoj podršci na koju Srbija umnogome računa.
Predsednik Vučić je istakao da će Srbija posebnu pažnju posvetiti reformama u javnim preduzećima, te da će prioriteti i dalje biti ulaganja u infrastrukturu, stvaranje još bolje klime za investicije, veća ulaganja u životnu sredinu, nauku i kapitalne projekte, što će dodatno i dugoročno doprineti stabilnom finansijskom rastu u narednim godinama.
Izvor: www.predsednik.rs
Foto: www.predsednik.rs |
|
Sastanak sa regionalnim direktorom Svetske zdravstvene organizacije za Evropu - 20. april 2021. godine |
Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić primio je danas regionalnog direktora Svetske zdravstvene organizacije za Evropu dr Hansa Klugea, sa kojim je razgovarao o saradnji u borbi protiv pandemije Kovid-19, kao i o saradnji na unapređenju zdravstvene zaštite u našoj zemlji i drugim zajedničkim aktivnostima.
Predsednik Vučić je zahvalio dr Klugeu na ličnom angažovanju i podršci tokom aktuelne pandemije, posebno na tehničkoj pomoći i ekspertizi.
Ovom prilikom upoznao je zvaničnika SZO sa rezultatima imunizacije u Srbiji i planovima kako da se vakcina obezbedi svim građanima koji budu želeli da je prime.
Dr Kluge je čestitao predsedniku Vučiću na liderstvu i ličnom zalaganju da obezbedi vakcine.
On je naglasio da se Srbija dobrom strategijom imunizacije svrstala među globalne lidere, postavši pritom i primer humanosti i solidarnosti omogućavanjem vakcinacije starijima u ruralnim sredinama, stranim državljanima i doniranjem vakcina drugim zemljama.
„Srbija je vakcinu prihvatila kao proizvod koji spasava život i nije na to gledala geopolitički”, rekao je dr Kluge.
Dvojica sagovornika su se saglasili da bi svet trebalo da poveća proizvodne kapacitete za vakcine, kao i da razvije nove adekvatne terapije za borbu protiv Kovid-19, i, s tim u vezi, radi na povećanju stepena poverenja građana u nauku.
Predsednik Vučić je upoznao dr Klugea sa planovima za unapređenje rada Instituta za virusologiju, vakcine i serume „Torlak”.
„Hoćemo da od „Torlaka” napravimo jednu od najboljih fabrika vakcina u Evropi”, rekao je predsednik Vučić.
Izvor: www.predsednik.rs
Foto: www.predsednik.rs |
|
SZO ocenila impresivnim proces imunizacije u Srbiji - 19. april 2021. godine |
Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić razgovarala je danas sa regionalnim direktorom Svetske zdravstvene organizacije za Evropu Hansom Klugeom o epidemiološkoj situaciji i toku imunizacije građana u Srbiji.
Brnabić je iskazala zahvalnost na saradnji u borbi protiv pandemije, tehničkoj pomoći i ekspertizi, ističući da je za našu zemlju veoma značajna podrška ove organizacije.
Ona je obavestila direktora SZO za Evropu o toku imunizacije građana u Srbiji, izrazivši uverenje da ćemo, zahvaljujući velikom broju vakcinisanih, uspeti da stvorimo kolektivni imunitet i vratimo se u normalne tokove života.
Kluge je proces imunizacije u Srbiji ocenio kao impresivan, i dodao da je Srbija donela dobru odluku da građanima ponudi sve dostupne vakcine koje se koriste u borbi protiv virusa korona. On je, izražavajući zabrinutost zbog pojave novih sojeva virusa, naglasio da je neophodno ubrzati proces imunizacije i pokazati međusobnu solidarnost.
Direktor Svetske zdravstvene organizacije za Evropu je pohvalio Srbiju na humanosti koju je pokazala donirajući vakcine zemljama regiona i omogućavajući vakcinaciju onima koji nemaju dovoljan broj cepiva za svoje građane.
Predsednica Vlade je poručila da će Srbija i dalje sarađivati sa zemljama regiona i pomagati u skladu sa svojim mogućnostima.
Kada je u pitanju projekat „Mapa puta za zdravlje na zapadnom Balkanu 2021–2025“, izneto je i da će, ukoliko to epidemiološki uslovi dozvole, krajem godine u Beogradu biti održan regionalni sastanak, značajan za buduće unapređenje saradnje država regiona u oblasti zdravstvenih izazova.
Izvor: www.srbija.gov.rs
Foto: www.srbija.gov.rs |
|
INFORMACIJA O VAKCINACIJI PROTIV KORONA VIRUSA U SRBIJI (ažurirano 16. aprila 2021. godine) |
Vakcinacija (imunizacija) u Srbiji počela 24. decembra (pre nego u većini evropskih zemalja).
Prvu vakcinu primila je predsednica Vlade Ana Brnabić. Ona je i prvi premijer u Evropi koja je primila vakcinu.
Srbija je treća država u Evropi, posle Britanije i Švajcarske koja je počela vakcinaciju.
Masovna vakcinacija stanovništva u borbi protiv Kovida-19 u Srbiji počela je 19. januara.
Građani mogu da izaberu vakcinu koju žele da prime, a dostupne su: „Fajzer-Biontek“, kineska „Sinofarm“, ruska „Sputnjik Ve“ i „AstraZeneka“.
Srbija je jedna od retkih zemlja koja na raspolaganju ima četiri vakcine.
Prema podacima 70 odsto vakcinisanih primilo je „Sinofarm“ vakcinu (više od milion građana), 12 odsto „Fajzer“, a po devet odsto „Sputnjik V“ i „AstraZeneku“.
Prema poslednjim podacima, u Srbiji je dato 3.020.401 doza vakcina, a od tog broja potpuno vakcinisanih građana (primljene obe doze) je 1.212.997 građana (što je trećina punoletnih građana Srbije).
Za 15-ak dana imaćemo 1.8 miliona revakcinisanih, odnosno oko 40 odsto punoletne populacije vakcinisane prvom vakcininom.
950.000 građana potpuno imunizovano - prošlo tri nedelje od druge doze odnosno 5 od prve AstraZeneke.
U četvrtak, 8. aprila, Srbija je oborila sopstveni rekord po broju vakcinisanih ljudi, kada je vakcinisano više od 75.000 ljudi.
To je rezultat kojem, proporcionalno broju stanovnika, ne mogu da se pohvale ni najrazvijenije zemlje u Evropi i svetu.
Cilj da do kraja maja imamo više od 2.800.000 vakcinisanih, 2.200.000 revakcinisanih, a do kraja juna više od tri miliona vakcinisanih i revakcinisanih ljudi.
Beograd, Novi Sad, Niš, Užice i Sremska Mitrovica na vrhu liste sa oko 36 ili 37 odsto vakcinisanih punoletnih građana.
NABAVKA VAKCINA traje od 22. decembra.
14. aprila je na Torlaku izvršeno punjenje prve serije kontrolnih doza vakcine „Sputnjik V''. Vakcine proizvedene na Torlaku biće puštene u upotrebu u junu ove godine.
15. aprila je predsednik Vučić najavio da će u ponedeljak, 19. aprila, stići još 211.000 vakcina „Fajzer“, kao i da je 14. aprila stiglo 50.000 druge komponente ruske vakcine, dok bi 16. aprila trebalo da stigne isto toliko, a u ponedeljak ili utorak još 100.000 prve komponente „Sputnjika V". Očekuju se i kineske „Sinofarm“ vakcine pre kraja ovog meseca.
U Srbiji je vakcinisano je 39.000 stranaca („AstraZeneka“ vakcinom), koji su došli ili na poziv Privredne komore Srbije ili su se sami prijavili preko portala eUprave. Premijerka Brnabić je izjavila da je ogroman uspeh vakcinacija ljudi iz regiona i ocenila da je to bio način podizanja zajedničke sigurnosti, jer bez bezbednih ljudi u regionu ni ljudi u Srbiji nisu bezbedni. Najviše državljana BiH, Severne Makedonije i Crne Gore.
Prema izjavi premijerke od 8. aprila Srbija je trenutno fokusirana na vakcinaciju svojih građana, ali će kroz donacije vakcina pomoći prijateljima i komšijama u borbi protiv korone.
Za vakcinisanje u Srbiji se prijavilo i oko 53.000 stranaca koji nemaju prijavljeno boravište u Srbiji, a prijavili su se preko portala e-Uprave za dobijanje vakcine.
10. aprila je predsedavajući Predsedništva BiH Milorad Dodik izjavio da je sa predsednikom Srbije dogovorio da početkom naredne sedmice bude isporučeno oko 20.000 vakcina iz Srbije u Republiku Srpsku.
15. aprila je predsednik Vučić uručio Dodiku donaciju od 20.000 doza vakcina „Astra Zeneka" za Republiku Srpsku.
VAKCININACIJA MIGRANATA - 24. marta u ambulanti u okviru centra za migrante u Krnjači počelo vakcinisanje migranata. Prijavljeno oko 500 migranata. |
|
Selaković: Politički ekstremizam Albanaca na KiM sve jači - 13. april 2021. godine |
Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković upozorio je, na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, da politički ekstremizam među Albancima na KiM ne gubi na snazi, već da naprotiv, postaje sve jači.
Selaković je, na sednici na kojoj je razmatran Izveštaj generalnog sekretara UN o radu UNMIK-a, podsetio da obaveza formiranja Zajednice srpskih opština nije ispunjena već 2.917 dana i da se zapravo, 19. aprila navršava punih osam godina otkako je postignut dogovor u Briselu, a da Priština i dalje odbija da ispuni svoju obavezu i omogući formiranje ZSO.
Ministar je podsetio i da je sadašnji predsednik vlade privremenih institucija samouprave u Prištini više puta pretio ujedinjenjem samoproglašenog Kosova i Albanije, kao i da mu je dijalog sa Beogradom nisko na listi prioriteta.
Kako je ukazao, krajnje je vreme da albanski lideri u Prištini pokažu odgovornost u ispunjavanju preuzetih obaveza, ali i iskrenu posvećenost postizanju kompromisnog rešenja i izgradnji međusobnog poverenja.
„Srbija je odlučna i neće odustati od iznalaženja kompromisnog rešenja, koje će biti održivo i za buduće generacije. Rad na izgradnji poverenja i insistiranje na pozitivnim političkim agendama je jedini način za izgradnju trajnog mira i stabilnosti u našem regionu“, zaključio je Selaković.
Trajan mir i stabilnost, prema njegovim rečima, mogu biti ostvareni samo ukoliko niko od učesnika u dijalogu ne bude nastupao sa maksimalističkim zahtevima i insistirao na potpunom poniženju onog drugog. Kako je istakao, srpski i albanski narod, kao dva najbrojnija naroda na Zapadnom Balkanu, treba da pronađu način da dođu do pomirenja i osnova za saradnju, kako na planu ekonomije, tako i u ostvarivanju zajedničkih perspektiva za članstvo u Evropskoj uniji.
„Beograd je učinio iskrene iskorake u tom smeru, tako što je jedan od inicijatora ideje o relaksiranju protoka ljudi, robe, kapitala i usluga, popularno nazvane mini šengen“, istakao je ministar.
Ukazujući da je Srbija nebrojeno puta pokazala da je opredeljena za dijalog kao jedino sredstvo za mirno, političko rešavanje problema na Kosovu i Metohiji, Selaković je istakao da su nedavni izbori u Pokrajini potvrdili da politički ekstremizam među Albancima ne gubi na snazi, već da jača, što se moglo videti tokom nedavnog predizbornog procesa.
Ministar je ukazao da su politički pritisci na Srbe nastavljeni i nakon okončanja izbornog procesa, jer im je uskraćena pravična zastupljenost u privremenim institucijama odlukom nove takozvane vlade u Prištini da srpskoj zajednici dodeli samo jedno ministarstvo.
„Posebno ugrožena kategorija su Srbi povratnici koji svakodnevno žive u strahu od napada. Podsećam vas da je južna srpska pokrajina i dalje oblast sa najmanjom stopom povratka raseljenih na svetu”, rekao je ministar i istakao da se samo prošle godine u našoj južnoj pokrajini dogodilo više od 80 napada i incidenata čije su mete bili Srbi, njihova imovina i verski objekti.
Posebno zabrinjavajuće za srpski narod na KiM, napomenuo je Selaković, jeste što je u proteklom periodu, a posebno tokom marta ove godine, došlo do učestalih fizičkih napada na objekte Srpske pravoslavne crkve.
„Upečatljiv primer odnosa nepoštovanja prema srpskim kulturnim i verskim spomenicima u Pokrajini, čiju je izuzetnu univerzalnu vrednost potvrdio Unesko stavljanjem na Listu svetske baštine, jeste i slučaj manastira Visoki Dečani“, istakao je ministar. T
akođe, šef srpske diplomatije zabrinjavajućim je ocenio i upad inspektora i policajaca u Dom zdravlja u Štrpcu januara ove godine i pretres s namerom da se pronađu vakcine protiv Kovida-19 iz centralne Srbije.
„Iako to smatramo upadom u zdravstvene institucije, naša reakcija je i ovog puta bila uzdržana. Nismo želeli da svojim odlukama izazivamo eskalaciju i da politizujemo aktivnosti koje su usmerene isključivo na zaštitu javnog zdravlja. Organizovali smo vakcinaciju građana sa KiM na tri punkta u centralnoj Srbiji i time jasno pokazali da je za nas život ljudi na prvom mestu“, naglasio je ministar.
Ministar Selaković poručio da Srbija visoko uvažava aktivnosti misije UNMIK na KiM i da se zalaže za njen što delotvorniji rad u nesmanjenom obimu, s ciljem izgradnje i očuvanja bezbednosti u Pokrajini.
Selaković je naveo da međunarodne misije na KiM – UNMIK, Kfor, Euleks i OMIK pod okriljem UN i u skladu sa Rezolucijom 1244, imaju ključnu ulogu u očuvanju mira i zaštiti stanovništva.
„Podržavamo i uvažavamo njihovo angažovanje i napore koje ulažu u oviru svojih mandata, u zajedničkom cilju stvaranja uslova za miran i bezbedan suživot stanovnika Kosova i Metohije.
Srpsko i drugo nealbansko stanovništvo na KiM ima najviše poverenje u međunarodno prisustvo i smatra ga garantom bezbednosti i branom od samovolje privremenih insitucija u Prištini“, naglasio je ministar. To, kako je ukazao, potvrđuje da međunarodne misije moraju ostati angažovane u nesmanjenom obimu kako bi dosledno sprovodile Rezoluciju SBUN 1244.
Selaković je dodatno istakao važnost međunarodnih snaga Kfora i ukazao da svaki jednostrani pokušaj da se nekom drugom dodeli, ili da neko preuzme deo mandata i obaveza Kfora - predstavlja kršenje Rezolucije SBUN 1244.
Takođe, ministar je napomenuo da je neprihvatljivo donošenje jednostranih odluka o formiranju prištinskog „Ministarstva odbrane“ i otpočinjanju procesa transformacije, tzv. „Kosovskih bezbednosnih snaga“ u tzv. „Vojsku Kosova“.
Ministar Selaković je na početku obraćanja uložio protest zbog zloupotrebe video formata sednice od strane predstavnice Prištine, iza koje je bila istaknuta zastava samoproglašenog „Kosova“, što je učinio i predstavnik Rusije. |
|
Selaković: Priština istrajava u kampanji mržnje prema srpskom narodu - 13. april 2021. godine |
Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković večeras je konstatovao da Priština uporno istrajava u kampanji mržnje protiv srpskog naroda, što se najdrastičnije vidi u neargumentovanim optužbama za masovna silovanja i genocid.
Selaković je, na sednici Saveta bezbednosti UN na kojoj je razmatran Izveštaj generalnog sekretara UN o radu UNMIK-a, istakao da su očigledni napori privremenih institucija na KiM da stvore narativ o masovnim silovanjima Albanki, te da se za tu svrhu koriste propagandni metodi i laži.
„Jasno je da je žrtava bilo na svim stranama u sukobu, kao i da naša strana raspolaže dokazima o brojnim srpskim žrtvama. Ali preduslov za ostvarivanje zaštite prava koje ima svaka pojedinačna žrtva jeste racionalan i argumentovan pristup“, kazao je Selaković, odgovarajući na klevete predstavnice Prištine.
Selaković je istakao da, naspram tvrdnji političara iz Prištine o 20.000 silovanih Albanki, stoje podaci Komisije za verifikaciju i priznavanje statusa žrtava seksualnog nasilja na Kosovu i Metohiji, koje imaju informacije o 912 silovanih osoba, među koje, međutim, nisu ubrojane Srpkinje žrtve nasilja.
„Dozvolite da istaknem da Srbija osuđuje svaki akt seksualnog nasilja u konfliktima i zalaže se za ostvarivanje pravde za sve žrtve. Broj žrtava svakako ne umanjuje stravičan efekat ovakvog vida nasilja na svaku žrtvu pojedinačno, ali isto tako, spekulisanje brojevima ne doprinosi ostvarivanju pravde i vodi politizaciji i usporavanju procesa pomirenja“, kazao je Selaković.
Kada je reč o optužbama za genocid, ministar Selaković je konstatovao da one samo dokazuju da Priština uporno istrajava u kampanji mržnje, propagandi i otvorenom neprijateljstvu prema srpskom narodu.
„Svakodnevnim izjavama žele da prikažu da je Srbija kriva za sve i da je nad Albancima izvršen genocid, a sve kako bi sakrili sopstvenu odgovornost za počinjene zločine“, rekao je šef srpske diplomatije.
Kako je istakao, svako ko zna šta definicija genocida podrazumeva, shvatiće da nije Srbija nešto učinila, već da je upravo srpski narod žrtva „državotvornog“ projekta kosovskih Albanaca, zasnovanog na opasnoj ideji etnički čistih teritorija, o čemu svedoči i više od 200.000 proteranih Srba sa KiM.
„Uvereni smo da civilizovan svet neće biti spreman da saučestvuje u prikrivanju i zataškavanju njihovih zločina i da će im biti upućena jasna poruka da moraju preuzeti odgovornost za svoja dela“, kazao je Selaković.
On je podsetio da je u Prištini do 1999. godine živelo oko 40.000 Srba, a da ih je danas samo dvadesetak, da je u Peći živelo oko 17.000 Srba, a da su danas tamo samo srpske monahinje u Pećkoj Patrijaršiji, da je u Prizrenu pre rata živelo oko 12.000 Srba a danas samo 17 porodica, a da je u Uroševcu od 10.000 Srba koji su tamo živeli pre rata ostala samo porodica srpskog sveštenika. |
|
INFORMACIJA O VAKCINACIJI PROTIV KORONA VIRUSA U SRBIJI (ažurirano 9. aprila 2021. godine) |
Vakcinacija (imunizacija) u Srbiji počela 24. decembra (pre nego u većini evropskih zemalja).
Prvu vakcinu primila je predsednica Vlade Ana Brnabić. Ona je i prvi premijer u Evropi koja je primila vakcinu.
Srbija je treća država u Evropi, posle Britanije i Švajcarske koja je počela vakcinaciju.
Masovna vakcinacija stanovništva u borbi protiv Kovida-19 u Srbiji počela je 19. januara. Od danas, 9. aprila, sve lokalne samouprave počinju da organizuju slobodne punktove gde građani mogu da se vakcinišu bez prethodne prijave, a uporedo će se sprovoditi i imunizacija građana koji se prijave preko portala eUprave ili aplikacije na Viberu.
Dnevno se preko portala eUprave prijavi između 10.000 i 20.000 građana za vakcinaciju.
Građani mogu da izaberu vakcinu koju žele da prime, a dostupne su: „Fajzer-Biontek“, kineska „Sinofarm“, ruska „Sputnjik Ve“ i „AstraZeneka“.
Srbija je jedna od retkih zemlja koja na raspolaganju ima četiri vakcine.
Prema podacima 70 odsto vakcinisanih primilo je „Sinofarm“ vakcinu (više od milion građana), 12 odsto „Fajzer“, a po devet odsto „Sputnjik V“ i „AstraZeneku“.
Prema poslednjim podacima, u Srbiji je dato preko 2,65 miliona doza vakcina, a od tog broja potpuno vakcinisanih građana (primljene obe doze) je oko 1,2 milion građana (što je trećina punoletnih građana Srbije).
Prema procenama do kraja aprila imaćemo oko 40 odsto punoletne populacije vakcinisane prvom vakcininom. 810.000 građana potpuno imunizovano - prošlo tri nedelje od druge doze odnosno 5 od prve AstraZeneke.
U starosnoj populaciji između 65 i 74 godine vakcinisano je više od 51 odsto stanovništva, a u starosnoj grupi preko 75 godina imamo 42 odsto vakcinisanih.
U utorak, 6. aprila, u Rudnoj Glavi se vakcinisao predsednik Vučić, koji je primio kinesku „Sinofarm“ vakcinu.
U četvrtak, 8. maja, Srbija je oborila sopstveni dnevni rekord po broju vakcinisanih ljudi, kada je vakcinisano više od 75.000 ljudi. To je rezultat kojem, proporcionalno broju stanovnika, ne mogu da se pohvale ni najrazvijenije zemlje u Evropi i svetu.
Cilj da do kraja maja imamo više od 2.800.000 vakcinisanih, 2.200.000 revakcinisanih, a do kraja juna više od tri miliona vakcinisanih i revakcinisanih ljudi.
Primer Beograda - vakcinisano 35,11 odsto punoletnih građana, u gradskim opštinama ima dodatnih 18 punktova u kojima se može vakcinisati bez zakazivanja.
Kada su u pitanju stariji sugrađani, od 65 do 74 godina, vakcinisalo se više od 64,5 odsto te populacije, odnosno više od 200.000 starijih osoba.
Vlada Srbije među prvima u svetu omogućila je i imunizaciju članova diplomatskog kora u Srbiji.Dostupne su sve četiri vakcine. Prijavilo se i vakcinisano je blizu 1.300 članova diplomatskog kora, nosilaca posebnih ličnih karata (diplomatske, službene, konzularne i dr).
8. aprila je premijerka izjavila da je Srbija trenutno fokusirana na vakcinaciju svojih građana, ali da ćemo nastojati da kroz donacije vakcina pomognemo prijateljima i komšijama u borbi protiv korone.
8. aprila Vlada je donela odluku da se Kantonu Sarajevo uputi donacija od 20.000 doza vakcina „AstraZeneka“ . |
|
INFORMACIJA O VAKCINACIJI PROTIV KORONA VIRUSA U SRBIJI (ažurirano 2. aprila 2021. godine) |
Prema poslednjim podacima, u Srbiji je dato oko 2,5 miliona doza vakcina, a od tog broja potpuno vakcinisanih građana (primljene obe doze) je 1.039.000 (što je 18 odsto punoletnih građana Srbije).
U Srbiji je do sada makar prvu dozu vakcine primilo 1.454.000 punoletnih građana, što čini četvrtinu (25%) te populacije.
Plan je da do kraja aprila prvu dozu vakcine primi 40 odsto punoletne populacije.
Potpuno zaštićenih, kojima je protekao odgovarajući period posle druge doze vakcine (ili pet nedelja posle prve doze „AstraZeneke“) je 702.000, što je 12 posto punoletnih građana Srbije.
Srbija je avansno uplatila u „Kovaks „sistem 4,8 miliona evra, a za razvoj vakcine smo donirali 2 miliona evra kroz Evropsku komisiju za razvoj vakcine.
Obzirom da Srbiji nisu isporučivane vakcine iz programa „Kovaks“, Srbija ih je nabavljala bilateralno.Do sada Srbija uspela da nabavi oko 2,5 miliona vakcina kroz bilateralnu saradnju.
2. aprila, preko „Kovaks“ mehanizma stiže prvi kontingent od 57.600 vakcina „AstraZeneka“. Premijerka Brnabić najavila je da u ponedeljak, 5. aprila, stiže 106.470 „Fajzer-Biontek“, a najkasnije do utorka, 6. aprila, pola miliona „Sinofarm“ vakcina. |
|
INFORMACIJA O VAKCINACIJI PROTIV KORONA VIRUSA U SRBIJI – 26. mart 2021. |
Vakcinacija (imunizacija) u Srbiji počela 24. decembra (pre nego u većini evropskih zemalja). Prvu vakcinu primila je predsednica Vlade Ana Brnabić. Ona je i prvi premijer u Evropi koja je primila vakcinu.
Od tada je u Srbiji dato 2.269.000 doza vakcina protiv korona virusa. Jednom dozom vakcinisano 1.356.000 građana, a 913.000 osoba primilo i drugu dozu vakcine.
Po broju vakcinisanih i revakcinisanih građana Srbija jedna je od vodećih u Evropi i svetu.
Predsednik Vučić je najavio da će 29. marta biti milion revakcinisanih, a da će 20. aprila moći da se kaže da u Srbiji ima 900.000 gotovo potpuno imunizovanih ljudi.
Ruski fond za direktna ulaganja i Institut za virusologiju, vakcine i serume „Torlak“ objavili su 25. marta da je postignut sporazum o proizvodnji vakcine „Sputnjik V“ u Srbiji. Time će naša zemlja postati prva država u Južnoj Evropi koja će proizvoditi „Sputnjik V“, a vakcina bi mogla da se izvozi i u druge zemlje regiona u kasnijim fazama. Proizvodnja vakcine biće započeta do maja u „Torlaku”.
Srbija je naručila više od 14 miliona vakcina, a isporučeno je 2.850.000.
Iz „Kovaks‟ programa Srbija još nije dobila nijednu vakcinu, iako je prva zemlja iz regiona koja je uplatila novac taj program, kao i novac za razvoj vakcine.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je da se Srbija uzda u sebe u vezi nabavke vakcina protiv korona virusa i da samo snažna i suverena zemlja može imati prijatelje u svetu.
Privredna komora Srbije (PKS) objavila je 24. marta da je u saradnji sa Vladom Srbije, obezbeđeno 10.000 vakcina za privrednike i njihove zaposlene iz regiona. Predsednik PKS Marko Čadež najavio da će za vikend u Beogradu biti vakcinacija privrednika i njihovih zaposlenih iz BiH, Crne Gore, Severne Makedonije, Albanije i s Kosova koji žele da se zaštite od korona virusa. Procedura imunizacije privrednika iz regiona je sledeća: potrebno je da se kompanije iz regiona jave svojim privrednim komorama koje će u koordinaciji sa PKS organizovati vakcinaciju u Beogradu.
24. marta u ambulanti u okviru centra za migrante u Krnjači počelo vakcinisanje migranata. Prijavljeno oko 500 migranata. Šefica Kancelarije UNHCR u Srbiji Franceska Boneli istakla da je ta agencija UN duboko zahvalna vlastima Srbije na tome što su izbeglice uključene u plan vakcinacije. |
|
Obeležavanje Dana sećanja na stradale u NATO agresiji - 24. mart 2021. godine |
Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić obratio se povodom obeležavanja Dana sećanja na stradale u NATO agresiji.
„Vaša svetosti, poštovani predsedavajući Predsedništva Bosne i Hercegovine, poštovani predsednici Narodnih skupština Republike Srbije i Republike Srpske, poštovani predsednici vlada Republike Srbije i Republike Srpske, uvaženi ministri obeju vlada, dragi gosti i prijatelji, predstavnici srpskog naroda iz Crne Gore, Severne Makedonije, Hrvatske, hvala vam što smo i večeras svi zajedno i što je srpski duh nesalomiv i nepobediv.
Jedno dete dnevno i malo više od toga. To je ona najteža, namučnija i najbolnija brojka NATO agresije iz 1999. godine. Ubijeno, zaustavljeno, bez ikakve svoje krivice, nikakav greh nisu počinili, bez prava na odbranu, i bez prava na pravdu, bez prava na život.
Niko nikada nije odgovarao za ovaj zločin, zločin veći od zločina. Niko za 2500 ubijenih civila, ali i vojnika i policajaca koji su krivi samo zato što su čuvali, štitili sebe i svoja ognjišta. Niko nikada nije odgovarao za više od 6000 ranjenih.
Objasniti to, ni danas, 22 godine posle agresije, nije moguće, ne postoji, i pored sveg truda, univerzalno opravdanje, nema razloga, nema smisla, a ostala su samo, kao večni greh, imena.
Miljana Milić, petnaest godina,
Vladimir Milić, dvanaest godina,
Miomir Mladenović, četrnaest godina,
Dragan Dimić, tri godine,
Julijana Brudar, deset godina,
Olivera Maksimović, dvanaest godina,
Miroslav Knežević, trinaest godina,
Dajana Pavlović, pet godina,
Stevan Pavlović, osam godina,
Marko Simić, dve godine,
Milica Rakić, tri godine,
Ivan Ivančić, sedam godina,
Marko Ivanović, tri godine...
I tako, osamdeset devet imena, i to ne samo srpskih.
Besmisao pukog ubistva nije birao. Šesnaestoro dece, od dve do sedamnaest godina, iz porodica Ahmetaj i Hasani, ubijeno je u koloni koja se vraćala kući, u Prizren.
To je, u jednom naslovu, na Zapadu, jednostavno objašnjeno kao "tragična greška". Smrt koja je stigla Marka Roglića, Milana Ignjatovića, Gordanu Nikolić, Irenu Mitić, Milicu Stojanović, Bojanu Tošović, Branimira Stanijanovića, našu Sanju Milenković... nije mogla da računa, niti da dobije čak i takvo objašnjenje.
Te smrti nisu, za one koji su ih posejali, bile ni tragične, a još manje greška. To je bio samo izgovor, bedni izgovor.
Bile su namera, bile su jasna odluka, preki sud nad jednom zemljom, nad njenim ljudima, nad njenom decom.
I zato danas nećemo da licitiramo oko imenovanja svega što se, tokom proleća 1999. godine dogodilo. Jer dogodio se zločin, težak i strašan. I dogodila se agresija, ne ni bombardovanje, ni intervencija, ni kampanja, ni operacija. Dogodila se agresija. Napad na suverenu zemlju, bez odluke Ujedinjenih nacija, bez onog dovoljnog razloga koji bi predstavljao napad tadašnje Jugoslavije na neku susednu, ili NATO državu.
Nikoga Srbija odnosno Savezna Republika Jugoslavija tada nije napala. Napali su nas, sa jednim ciljem. Da nas poraze, da nas ubijaju, i na kraju da nam oduzmu deo teritorije.
I koliko god danas analizirali stvari, kako god i koliko god oštri i kritični bili prema sebi, našoj tadašnjoj politici, našem tadašnjem rukovodstvu, jasno je da su Savezna Republika Jugoslavija i Srbija tada ostavljene gotovo bez izbora. Izbor je bio jeziv, ili gubitak teritorije i ljudi sa jedne strane ili potpuni nestanak srpske države, morala, časti, srpskog duha, imena i prezimena. I nismo mogli da ne izgubimo. Devetnaest velikih napalo je jednu malu zemlju, Saveznu Republiku Jugoslaviju. Napali su Srbiju i Crnu Goru. I čak i kad ne govore danas, u jednoj od dve nezavisne zemlje o tome, to su činjenice. A ta mala zemlja, i taj mali narod, svima njima, njih devetnaest velikih i moćnih, održala je čas iz onog najvažnijeg, časti, morala i ljubavi prema slobodi koju jedan narod može da ima.
Da, pravdu, pravdu da ne zaboravimo. Svih tih devetnaest velikih i danas će nemušto govoriti o svom vojničkom uspehu, izbegavati odgovore na pitanja, a zamislite, jedan mali, samo brojčano mali srpski narod, taj mali ali veličanstveni narod, sa tugom, suzom u oku ponosno se priseća svog otpora i borbe protiv devetnaest okrutnih i bahatih.
Izgubili smo mnogo, izgubili smo očeve, braću, supružnike, decu, ali obraz i srpsko srce još su tu, da čuvaju Srbiju koja je večna i neuništiva.
Izgubili smo decu, izgubili smo ljude, izgubili smo kontrolu nad velikim delom teritorije, izgubili smo milijarde zbog uništene infrastrukture i privrede.
I sve što nam je ostalo bilo je telo jedne izmučene, uništene zemlje, zemlje u raspadanju, izmrcvarene, opljačkane, izranavljene, puste, i krive, osuđene za sve što se ne samo devedesetih, nego i tokom čitave istorije, događalo.
Zemlje, koja ni deset godina posle agresije nije imala snage da se uspravi, podigne, i radi bilo šta drugo nego da ćuti, ili da sagne glavu i pokorno se izvinjava, za sve, čak i za svoje mrtve, čak i za svoju ubijenu decu.
Danas, to više nije ta propala, izmučena, razorena, izmrcvarena Srbija.
Danas, to je Srbija, koja je ponovo pronašla i svoju snagu i svoj ponos.
Srbija koja stvari naziva pravim imenom.
Srbija koja je okrenula leđa ratu i porazima, i krenula da radi.
Srbija koja je ustala, stala na svoje noge i dobila svoj glas.
Srbija koju, čak i kad joj ne veruju, slušaju. Koja je sposobna, koja raste, i više nije deo problema. Srbija koja jeste i biće, bar ćemo mi dati sve od sebe, baš ono rešenje koje omogućava čitavom regionu život u miru i razumevanju.
I ta Srbija, danas, kada je u svetu i dalje mnogo više bombi, nego vakcina, u region šalje, ne bombe, već baš te vakcine. Danas je spremna i da ih proizvodi, i za samo nekoliko meseci to ćemo da učinimo, ali ne samo za sebe, već i za druge, za ceo Balkan.
Spremni smo, i hoćemo da pomognemo.
Nismo spremni, i nećemo da ćutimo, niti da budemo, ponovo poniženi.
Pravo na to ne crpimo samo iz žrtava koje smo imali, nego i iz činjenice da smo odavno prestali da gledamo samo druge i tražimo grešku i krivicu samo u njima, a ne ponekad i u sebi.
Pogledali smo se i priznali. I svaki gubitak, i svaki poraz, i svaki zločin koji je neko u naše ime počinio, svaki promašaj i svaku pogrešnu politiku.
I ne radimo više ništa što bi bilo koga moglo da ugrozi.
Radimo, radimo, radimo sve više i rastemo, jačamo sa samo jednim ciljem da budemo najbolji u ekonomiji i obrazovanju, zdravstvu, u kulturi, nauci, sportu...
I hoćemo da budemo bezbedni, na svom. Hoćemo da nam vojska bude mnogo jača nego što je bila te devedeset devete. Da nikada više ne dođemo u situaciju da nam neko ubija decu, ruši zemlju, ili naš narod proteruje.
Hoćemo da ostanemo slobodni, da sami odlučujemo o svojoj sudbini, i da nam niko više ne oduzme sve, a da nam ne da ništa.
A ništa je danas, i to ću da ponavljam koliko god bude potrebno, ideja, nekih velikih, moćnih, ali i onih koji im služe, ideja da nas „Kosovo“ prizna, ne bismo li mi priznali „Kosovo“.
Nije nam potrebno to priznanje. I nećete od Srbije dobiti gaženje ni po našim žrtvama, gaženje po našoj istoriji, gaženje po našoj prošlosti, ali i gaženje po našoj budućnosti. Dobićete odgovor razumnih, i dobrih i odgovornih ljudi. Potreban nam je kompromis. Potrebno nam je ispunjavanje svih onih obaveza koje smo preuzeli i mi i Priština, a samo ih mi ispunili.
I nije to naš kapric. Nije to ni fantazmagorija o nekom srpskom svetu koji hoćemo da stvorimo.
I danas kada nam prete formiranjem Velike Albanije, kada kažu da nema ništa od Zajednice srpskih opština, naše je da budemo mirni, da brinemo o našem narodu na Kosovu i Metohiji, ali da svim tim velikim, moćnim jasno poručimo da nismo slabi kao što smo bili, da ćemo umeti da sačuvamo svoje, ne dirajući ni u šta tuđe. Uostalom, Srbija nije i neće biti šaka zobi za svaku belosvetsku vranu koja bi da je pozoba. I one koji su iskoristili snagu i silu devetnaest bahatih i okrutnih samo molim da nam ne prete. Molim, molim ih, da nam ne prete. Da ne misle da je Srbija slomljena i da neće imati snage da odgovori. Molimo vas, vas molimo, naše albanske komšije, da nam ne pretite. I molimo sve druge, koji su svoju okrutnost prema Srbiji pokazali, da vam u tome ne pomažu. Samo to molimo i ništa više.
A odgovaraćemo pozivima na mir, pozivima na kompromis, i uvek dobrom voljom, jer ne želimo da imamo ponovo decu ubijanu. I ne želimo da tuđa deca ponovo stradaju. Ali ne potcenjujte Srbiju, i ne gledajte Srbiju onakvim očima kao što ste to činili 99. godine.
Srbija danas je mnogo snažnija, mnogo jača. Srbija danas je jedinstvena i ujedinjena, a ne podeljena. Srbija danas ima sve neuporedivo snažnije i bolje nego 99. od ekonomije do naše vojske. I nikada nikome nećemo da pretimo, već samo vas molimo i tražimo da nas poštujete i ništa više.
Mi danas gradimo puteve, koji će da nas povežu, i sa sobom, i sa regionom i sa svetom. I do kraja godine radićemo na osam auto-puteva, na osam vena čitavog Balkana, ne samo Srbije, osam puteva mira i saradnje.
Samo lud čovek bi to menjao za rat, za mrtvu decu, za rušenje i novi gubitak. I da, hoćemo da imamo najbliže odnose sa svima koji su u agresiji na lepu Srbiju učestvovali, oprostili smo odavno, ali ne, i baš nikada nećemo zaboraviti. I ne tražite to od nas. Tog jednog dana, svake godine, podsećaćemo i sebe i vas. Vas devetnaest najmoćnijih, najsnažnijih, najvećih po sili i snazi, ne baš po časti i moralu. Podsećaćemo i vas i nas, baš zato da se nikada ne bi ponovilo. Ne nama, već ni jednom drugom slobodoljubivom narodu na svetu.
I ako imamo neku ponudu, ona danas glasi: spremni smo da od celog Balkana napravimo pobednika, da svako na njemu dobije, sve dok niko ne pokušava da samo Srbi budu gubitnici.
I uopšte nije težak put do toga.
Potrebno je samo da se poštujemo, razumemo i ne pokušavamo jedni druge da ponizimo.
Da ne diramo u ono što je svako najteže i najkrvavije platio. Slobodu. A mi, Srbi, znamo kolika je cena slobode.
U pravo da je imamo, da je čuvamo i da se setimo svih žrtava koje su u nju ugrađene.
A u našu su ugrađena i naši porazi, naši životi i naša deca. I životi naših herojskih pilota, i naših divova sa Košara i Paštrika, i naše dece, nevine, potpuno nevine, a krive samo zato što su živela u Srbiji.
Prevelika je to cena da bismo o njoj ćutali.
Zato što bi to značilo da smo spremni na još jedan poraz, na još jedno poniženje.
A nismo.
I kada svi budu ćutali, mi ćemo da ponavljamo.
Jedno dete dnevno, i malo više od toga. Toliko ste nam ubijali. Tokom agresije koju ni sami niste razumeli zašto ste je provodili.
I ponavljaćemo to, baš da nam se ne bi dogodilo ponovo.
Sa posebnim pijetetom ispunjavamo našu obavezu da odamo počast svim nevinim srpskim žrtvama koje su položile svoj život na oltar otadžbine, kako civilima, tako i našim junačnim vojnicima i policajcima, herojima Košara, Prizrena, Mitrovice.
Danas za nas Srbe, život na Kosovu i Metohiji liči na Put suza (Via Dolorosa), na uspinjanje poslednjim snagama na Golgotu, ali mi ne bismo ni bili Srbi da nismo kadri, i „na strašnom mestu postojati“.
I danas, i večeras mogu da zaključim uz jednu važnu rečenicu. Na tlu Evrope postojala je, a danas snažnija nego ikada, postoji nesalomiva, nepokolobljiva, nepokoriva i nikada pokorena Srbija.
Neka je večna slava svim žrtvama NATO agresije i svi zajedno uskliknimo živela slobodna i ponosna Srbija“, rekao je predsednik Vučić.
Izvor:http://www.predsednik.rs
Foto: www.predsednik.rs |
|
Obeležavanje Dana sećanja na 17. mart 2004. godine - Pogrom na Kosovu i Metohiji |
Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić prisustvovovao je danas obeležavanju Dana sećanja na 17. mart 2004. godine – Pogrom na Kosovu i Metohiji. On je rekao da je pre tačno 17 godina na KiM počinjen pogrom, a pogrom prevazilazi sve ostale zločine.
„Možda postoji vreme u kojem smo nemoćni da sprečimo nepravdu, ali nikada ne sme da postoji vreme da se protiv nepravde pobunimo, ove reči Elija Vizela, nekadašnjeg logoraša, nobelovca, obavezuju nas zauvek da protiv zločina ne ćutimo, ko god da ga je i zašto počinio“, poručio je predsednik Vučić i dodao da smo zapamtili i naučili svaku lekciju u kojoj smo bili gubitnici, svaku u kojoj smo bili nemi na sopstvene žrtve, svaku u kojoj smo bili spremni da zaboravimo.
„Srbija danas više nije slaba, niti zemlja gubitnika, ne preti, ali i ne zaboravlja, spremna je na razgovore, ali ne i poniženje. Srbija, baš kao i svi drugi ima pravo da brine o svom narodu, njegovoj sigurnosti i dobrobiti. Pravo na život je osnovno ljudsko pravo i mi ćemo ga uvek braniti“, rekao je predsednik Vučić.
Predsednik Vučić je kazao da pogrom prevazilazi sve ostale zločine, jer je on, ne samo čin, već namera, politika, predumišljaj da se neki kraj, neka zemlja, nasilno očisti od pripadnika drugih nacija i vere.
„Nemamo prava da to prećutimo“, poručio je predsednik Srbije i istakao da imamo obavezu da budemo pobednici bez krvi i rata, najbolji u ekonomiji, zdravstvu, sportu, obrazovanju i svemu ostalom što čini razvoj i napredak.
„Želimo isto i drugima da se bave sobom i budu uspešni, jer smo svesni da je zločin alatka gubitnika, a pobednicima to nije potrebno, oni pamte, ali opraštaju i idu dalje, dok se gubitnici vrte u istom začaranom krugu. Mi Srbi to više nećemo da budemo, hoćemo budućnost, u kojoj ćemo da pamtimo, ali iz koje nećemo da se vraćamo. Znamo šta se dešavalo i to nazivamo pravim imenom,“ zaključio je predsednik Vučić.
Foto: Dimitrije Gol |
|
Sastanak sa šefom Delegacije Evropske unije - 17. mart 2021. godine |
Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas sa šefom Delegacije Evropske unije ambasadorom Semom Fabricijem, sa kojim je razgovarao o nastavku borbe protiv pandemije Kovid-19 i izazovima u procesu masovne vakcinacije, kao i o dinamici pristupnih pregovora između Srbije i EU i stabilnosti u regionu.
Predsednik Vučić je zahvalio na podršci koju EU pruža Srbiji u uslovima pandemije i izrazio nadu da će uskoro stići i prvi kontingenti vakcina iz programa Kovaks.
„Srbija se među prvima priključila ovom programu čime je još jednom pokazala da je pouzdan partner Evropske unije“, istakao je predsednik Vučić i naglasio da je naša zemlja zauzela ozbiljan i odgovoran pristup borbi protiv pandemije, o čemu svedoče sveobuhvatne mere koje je donela Vlada Srbije u cilju očuvanja zdravlja i života ljudi, kako građana Srbije, tako i u okruženju.
Ambasador Fabrici je pružio uverenje da će EU nastaviti da pruža punu solidarnost Srbiji. Evropska komisija je prošle nedelje najavila izdvajanje 12 miliona evra za Srbiju iz Fonda solidarnosti EU, što je još jedan pokazatelj podrške EU Srbiji od izbijanja pandemije. EU će nastaviti da radi na tome da obezbedi pravednu i globalnu distribucijy vakcina. U tom pogledu ambasador Fabrici je istakao važnost Kovaks programa. EU i Tim Evropa, kao pravi globalni donator, već su obećali više od dve milijarde evra za ovaj program. Ambasador se pozitivno osvrnuo na doprinos Srbije Kovaks programu i čestitao na rezultatima koje Srbija ostvaruje u procesu vakcinacije, kao i na pravovremenim i odlučnim merama koje su preduzete u borbi protiv korona virusa.
Predsednik Vučić je i ovom prilikom potvrdio da saradnja sa Evropskom unijom i punopravno članstvo Srbije ostaju jedan od ključnih spoljnopolitičkih prioriteta naše zemlje. On je posebno naglasio da je Srbija iskreno posvećena daljim reformama kojima pristupa sa odgovornošću i ozbiljnošću, te da kroz saradnju sa institucijama Unije i njenih članica nastoji da usvoji i primeni najbolje prakse.
Ambasador Fabrici je istakao da uprkos aktuelnim izazovima prouzrokovanim pandemijom, EU drži pitanje proširenja vrlo visoko na svojoj agendi, s obzirom na novu metodologiju koju će predstaviti Evropska komisija.
Predsednik Vučić je istakao da Srbija očekuje od Evropske unije da dinamika pristupnih pregovora Srbije prati i vrednuje naše reformske napore, kao i da je naša zemlja spremna da sa svojim evropskim partnerima nastavi da radi na sprovođenju reformi i brojnih zajedničkih projekata. S tim u vezi su razgovarali i o konkretnim zajedničkim infrastrukturnim projektima.
„Nastavićemo da radimo intenzivno na ispunjavanju evropske agende, sa ciljem otvaranja novih poglavlja i bržeg napretka na putu ka članstvu u EU“, zaključio je predsednik Vučić.
Predsednik Vučić i ambasador Fabrici su razmotrili proces usklađivanja zakonodavstva Srbije sa zakonodavstvom Evropske unije, i saglasili se da je potreban energičniji rad u oblasti vladavine prava.
Dvojica sagovornika razgovarali su i o reformi pravosuđa, uključujući ustavni proces, borbi protiv korupcije, slobodi medija i obnovi međustranačkog dijaloga.
Ambasador Fabrici je posebno istakao potrebu za konkretnim unapređenjima kako bi se obezbedio pogodan ambijent u kom sloboda medija i uloga civilnog društva mogu da se realizuju nesmetano i bez pritiska.
Predsednik Vučić je posebno naglasio da se zalaže da predstavnici svih medija rade svoj posao u atmosferi potpune slobode izražavanja i da tome ostaje i lično posvećen, budući da je sloboda medija jedna od najvećih tekovina demokratije. |
|
Republika Srbija u "Mesecu Frankofonije" – 17. mart 2021. godine |
Republika Srbija, kao pridružena članica Frankofonije, zajedno sa celom frankofonom zajednicom u svetu obeležava „Mesec Frankofonije”. Za sve ljubitelje srpske kulture i francuskog jezika Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije je priredilo bogat program, a DKP Republike Srbije u Budimpešti vas poziva da otkrijete raznolikost i bogatstvo srpske kulture na francuskom jeziku.
http://www.budapest.mfa.gov.rs/odrzavanje/uploads/Serbie_au_Mois_de_la_Francophonie_2021_(1).pdf |
|
Selaković: Odnosi Srbije i Mađarske na istorijski najvišem nivou - 16. mart 2021. godine |
Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković, posle sastanka sa mađarskim kolegom Peterom Sijartom, istakao je da su odnosi Srbije i Mađarske na istorijski najvišem mogućem nivou i da su oni rezultat učestalih aktivnosti između zvaničnika dve države i dobrih odnosa predsednika Aleksandra Vučića i premijera Viktora Orbana.
Selaković i Sijarto su danas potpisali Protokol o kolokaciji, a šef srpske diplomatije je naveo da su potpisali tri veoma važna protokola koji prate Memorandum o kolokaciji.
Uspostavljena je komunikacija na tromesečnom nivou, a Memorandumom je predviđeno da Srbija i Mađarska uzajamno, tamo gde jedna od dve države nema svoje diplomatsko-konzularno predstavništvo, koristi prostorije ambasade države koja ima.
Selaković kaže da su danas konkretno potpisali da našu ambasadu Mađari mogu da koriste u Lusaki, a da srpske diplomate mogu da koriste mađarske ambasade na Malti, ali i u Santjagu, odnosno Čileu.
„Važno je da su odnosi dve države zaista prijateljski, ova tri protokola koja smo danas potpisali predstavljaju faktički strateško partnerstvo pre sporazuma o strateškom partnerstvu jer kada sa nekim delite vašu ambasadu, vaš konzulat, onda je to neko u koga imate maksimalno poverenje. Između Mađarske i Srbije je izgrađeno ozbiljno poverenje prijatelja, dobrih suseda, mogu slobodno da kažem, dva sve više bratska naroda”, kazao je šef srpske diplomatije.
Ističući da se Srbija i Mađarska zajedno bore protiv pandemije Kovid-19, Selaković je čestitao Mađarskoj na uspesima koje izrazito pravi na planu borbe protiv kovida u poslednje vreme i zahvalio je na mađarskoj nesebičnoj pomoći Srbiji u vidu medicinske opreme i respiratora namenjenih Kliničkom centru Vojvodine i u Senti, ali i pomoći koja je iz Mađarske otišla u Banjaluku.
Selaković je istakao da je ekonomska saradnja sa Mađarskom na izuzetnom nivou i u tom smislu naveo da je trgovinska razmena dve zemlje u prošloj - kovid godini zabeležila rast i iznosila je 1,940 milijardi evra.
Kaže da je Mađarska među državama EU postala treći po redu trgovinski partner Srbije i dodaje da je sve veće interesovanje mađarskih investitora za Srbiju.
Zahvalio je Mađarskoj na podršci Srbiji u evrointegracijama i naveo da ta zemlja podržava otvaranje svih onih poglavlja za koje je Srbija spremila pregovaračku poziciju, kojih je u ovom trenutku čak i više od pet i to ne samo poglavlja 2, 3, 14, 21 i 27, već i poglavlje 10 i 22.
Kada je reč o saradnji dve države po pitanju odnosa prema nacionalnim manjinama, Selaković kaže da se mađarske vlasti izrazito brinu o srpskoj nacionalnoj manjini, kao i predstavnicima Srpske pravoslavne crkve.
„Za nas je od izuzetno velike važnosti što Mađarska od maja meseca preuzima predsedavanje Komitetu ministara Saveta Evrope. To je veoma važno za nas imajući u vidu najave da Priština aplicira za članstvo u Savetu Evrope“, kazao je Selaković.
Šef srpske diplomatije ističe da se nastavlja zajedničko sprovođenje projekata u infrastrukturi, saobraćaju, ekonomiji.
Kaže da se ubrzano gradi prvi deo pruge Beograd - Budimpešta, a da će sledeće godine biti završena prva deonica od Beograda do Novog Sada, da se nastavlja gradnja ka Subotici, ali i da se 29. marta očekuje da bude objavljen javni poziv za rekonstrukciju pruge Subotica - Segedin - Baja.
Selaković je naveo i da se očekuje da, u skladu sa epidemiološkom situacijom, bude održana šesta zajednička sednica dve vlade te da će se na dnevnom redu naći i sporazum o strateškom prijateljstvu između dve zemlje.
Sijarto: Pokazali smo šta znače dobrosusedski odnosi
Ministar spoljnih poslova i spoljne trgovine Mađarske Peter Sijarto, na zajedničkoj konferenciji za novinare sa ministrom Selakovićem, istakao je da su poslednjih godina dve zemlje pokazale šta znače dobrosusedski odnosi i kako iz tih odnosa mogu profitirati obe strane.
Sijarto je istakao četiri tačke saradnje dve zemlje i to privredu, odnos prema nacionalnim manjinama, infrasrukturu i zajedničku borbu protiv pandemije virusa korona.
Prema njegovim rečima, Mađarska želi da pospeši inostrano ulaganje mađarskih kompanija i u tom smislu kaže da Srbija ima veoma važnu ulogu.
Naveo je da je Mađarska sa 7,5 milijardi forinti pružila podršku da tri vodeće mađarske firme ulože 13 milijardi forinti u Srbiji, među kojima su „Mol“, koji u Srbiji pokriva 20 odsto tržišta, zatim jedna od vodećih kompanija za mešavinu prehrane za stoku i „OTP banka“ koja je, dodaje, već sada druga po veličini bankarskog sektora u Srbiji.
Istakao je da je zaista jedan od najlepših primera odnos prema nacionalnoj manjini koji Srbija ima prema mađarskoj na teritoriji naše zemlje.
„To nam je od zajedničkog interesa. Do sada smo 120 milijardi forinti uložili u Vojvodini u okviru projekata ekonomskog razvoja“, kazao je Sijarto.
Govoreći o infrastrukturi, Sijarto je kazao da je od istaknutog značaja povezivanje gasovoda dve zemlje.
„Za nas u Mađarskoj to znači ozbiljnu diversifikaciju snabdevanja, jer ćemo do oktobra uspeti da završimo 15 kilometara koliko je potrebno da povežemo naš sistem sa gasnim sistemom koji dolazi preko Srbije i na taj način ćemo se uvezati u Južni tok“, naveo je Sijarto.
Kada je reč o borbi protiv virusa korona, Sijarto je istakao da Srbija i Mađarska prednjače kada je u pitanju vakcinacija, primećujući da je Srbija među najboljima i u svetu, a Mađarska je trenutno druga u EU.
Smatra da razlozi tog uspeha leže u tome što nijedna od dve zemlje nije dozvolila da se pitanje vakcinacije ispolitizuje.
„Nismo prihvatili ni da umesto nas neko ko je daleko i ko ne poznaje naše uslove odlučuje umesto naših stručnjaka. Mađarska i srpska vlada slušale su svoj razum i učinile šta je potrebno da bi sačuvale zdravlje svog stanovništva. Da nismo posegli za vakcinom sa istoka - iz Kine i Rusije, mnogo manji broj našeg stanovništva bi mogao da bude vakcinisan u kratkom roku“, kazao je Sijarto.
Kada je reč o Mađarskoj, kako je naveo Sijarto, da nije nabavljena vakcina iz Kine ne bi uspeli da sprovedu vakcinaciju u tom broju, odnosno do maja bi morali 3,5 miliona ljudi manje da vakcinišu.
Naveo je i da će sutra u Mađarsku stići kontingent vakcina iz Kine koji je bio dogovren za kraj aprila.
Izvor: Tanjug |
|
INFORMACIJA O VAKCINACIJI PROTIV KORONA VIRUSA U SRBIJI (ažurirano 19. marta 2021. godine) |
Masovna vakcinacija stanovništva u borbi protiv Kovida-19 u Srbiji počela je 19. januara.
Građani se prijavljuju putem eUprave ili telefonski – putem kontakt centra, nakon čega dobijaju poruku o terminu vakcinacije.
Građani mogu da izaberu vakcinu koju žele da prime, a dostupne su: „Fajzer-Biontek“, kineska „Sinofarm“, ruska „Sputnjik Ve“ i „AstraZeneka“.
Srbija uz Ujedinjene Arapske Emirate je treća zemlja koja na raspolaganju četiri vakcine.
Najpre je vakcinu primilo medicinsko osoblje, potom je počela imunizacija korisnika gerontoloških centara, potom su vakcinu primili pripadnici MUP-a, Vojske Srbije i ostalih bezbednosnih službi, predstavnici medija….
Konstantno se apeluje i pozivaju najstariji, ukoliko se nisu prijavili da se prijave za vakcinu, obzirom da su prioritet građani stariji od 70 godina. Takođe, pozivaju se građani svih starosnih dobi da se prijave, jer će uskoro početi imunizacija onih koji nisu u prioritetnim grupama.
U Srbiji je dato 2.112.074 doza vakcina protiv korona virusa, a 826.851 osoba je primila i drugu dozu vakcine.
Srbija je ubedljivo prva u regionu po broju vakcinacija na milion stanovnika, a slede Mađarska, Slovenija, Rumunija, Hrvatska, Bugarska, Albanija i Crna Gora.
Srbija je ubedljivo prva u regionu i po broju datih drugih doza na milion stanovnika, a slede Rumunija, Mađarska, Slovenija, Hrvatska, Bugarska, Albanija i Crna Gora.
Srbija je sada na prvom mestu u regionu i po ukupnom broju revakcinacija, a prema ukupnom broju vakcinacija, Srbija je druga u regionu, posle Rumunije.
Po broju onih koji su dobili drugu dozu vakcine na milion stanovnika, Srbija je prva u Evropi, a kada je reč o broju revakcinacija na milion stanovnika u svetu, Srbija je na šestom mestu, posle Izraela, Sejšela, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Bahreina i SAD.
Kada je reč o broju vakcinacija na milion stanovnika Srbija je druga u Evropi, posle Velike Britanije.
NABAVKA VAKCINA
Prve količine „Fajzer“ vakcine u Srbiju stigle 22. decembra.
*16. januara – stiglo milion doza kineskih „Sinofarm“ vakcina.
*29. januara stiglo 40.000 doza ruske vakcine „Sputnjik Ve“.
*9. februara stigao i novi kontingent od 50.000 vakcina „Sputnjik Ve“ iz Rusije.
*11. februara u Srbiju stigli i ruski eksperti koji su sa srpskim stručnjacima razgovarali kako da se što pre otpočne prozivodnja ruskih vakcina u Srbiji. Posetili Institut Torlak kako bi procenili tehnološke i kadrovske kapacitete Instituta za proizvodnju vakcine „Sputnjik Ve“.
Predsednik Vučić najavio da će naša zemlja uložiti u nove pogone, novu opremu koja bi zadovoljila sve standarde, a sa ciljem da se vakcina proizvodi kod nas. Vakcina „Sputnjik Ve“ iz naše zemlje bila bi distribuirana u region, ali i u zemlje Evrope
*10. februara, je u Srbiju stiglo još 500.000 kineske vakcine „Sinofarm“.
*15. februara stiglo 40.950 doza vakcine protiv korona virusa kompanije „Fajzer–Biontek“ stigao je u Srbiju.
*21. februara u Srbiju je stiglo 150.000 vakcina „AstraZeneka“, koje su od 23. februara dostupne na svakom punktu za vakcinaciju. (Srbija je prva zemlja na Balkanu koja ima ovu vakcinu).
*22. februara – u Srbiju stiglo još 46.800 vakcina „Fajzer“.
*22. februara - dopremljeno još 50.000 vakcina „Sputnjik Ve“.
*28. februara – stigao novi kontingent od 100.000 doza vakcine „Sputnjik Ve“ ( reč je isporuci druge doze vakcine - za revakcinaciju), obzirom da se prva i druga doza razlikuju u komponentama.
*1. marta – stigla isporuka 58.500 „Fajzer-Biontek“ (to je do sada najveća pojedinačna isporuka tih vakcina do sada).
*4. marta - prilikom zvanične posete Berlinu, ministar spoljnih poslova Nikola Selaković izjavio da mu je šef nemačke diplomatije Hajko Mas preneo da će Srbija uskoro dobiti 300.000 vakcina.
*5. marta – isporučeno još 500.000 vakcina „Sinofarm“.
*8. marta stiglo 28.080 doza vakcine kompanije "Fajzer-Biontek".
*11. marta – ministar Popović najavio da će proizvodnja ruske vakcine „Sputnjik Ve” na Institutu „Torlak“ početi do 20. maja ove godine, a Srbija će time postati prva zemlja na teritoriji Evrope u kojoj će se proizvoditi ta vakcina.
Prva faza proizvodnje ruske vakcine u Srbiji podrazumeva transport supstance, punjenje bočica u skladu sa najvišim tehnološkim standardima, pakovanje i distribuciju vakcina u našoj zemlji i regionu, a nakon uspostavljanja prve faze proizvodnje, započinje se izrada studije izvodljivosti o proizvodnji u takozvanom punom ciklusu, koja podrazumeva proizvodnju supstance u Srbiji. To će zahtevati nabavku složene tehnološke opreme i proširenje proizvodnih kapaciteta „Torlaka“, ali procene su proizvodnja u punom ciklusu može da započne do kraja ove godine.
*11. marta – predsednik Srbije Aleksandar Vučić tokom posete UAE najavio da je dogovoreno da se, zajedno sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Kinom, u Srbiji proizvodi vakcina protiv korona virusa kineske kompanije „Sinofarm“. Predsednik Vučić je ukazao da je, pored napravljenog hodograma sa nadležnim ruskim ministrom, o proizvodnju ruske vakcine u okviru Torlaka, dogovoreno da se fabrika za Sinofarm vakcinu završi i krene u proizvodnju od 15.oktobra.
*18. marta je predsednik Aleksandar Vučić razgovarao putem video-linka sa rukovodstvom kompanije "Sinofarm" o procsesu nabavke vakcina, izgradni fabrike kineskih vankcina u Srbiji i izgradnji i opremanju srpskih bolnica. Na sastanku je potpisan ugovor o kupovini još dva miliona doza vakcina kompanije "Sinofarm".
*18. marta - predsednik najavio da će Srbija imati dve fabrike vakcina i da će godišnje proizvoditi između 30 i 40 miliona doza.
Srbija je naručila ukupno 14. 832.200 vakcina, do 7. marta nabavljeno 2,62 miliona vakcina.
*4. marta - vakcinisan milioniti građanin (prvom dozom vakcine).
VAKCINACIJA ČLANOVA DIPLOMATSKOG KORA U SRBIJI
Vlada Srbije među prvima u svetu omogućila je i imunizaciju članova diplomatskog kora u Srbiji. Dostupne su sve četiri vakcine.
Prijavilo se i vakcinisano je blizu 1.300 članova diplomatskog kora, nosilaca posebnih ličnih karata (diplomatske, službene, konzularne i dr).
*13, 18. i 19. februara je vakcinisano je „Sinofarmom“. Time je završen prvi krug vakcinacije. Drugi krug, odnosno revakcinacija, održana je 11. i 12. marta.
*23. februara započela je vakcinacija vakcinom „Fajzer“. Revakcinacija pomenutom vakcinom biće održana od 16. do 19. marta.
Nakon ovoga, pristupilo se vakcinaciji „Sputnjikom“, kao i „AstraZenekom“. 20. marta biće izvršene ostale revakcinacije i biće omogućeno da vakcinu prime i članovi diplomatskog kora koji iz određenih razloga nisu mogli da se vakcinišu.
20. marta biće izvršene ostale revakcinacije i biće omogućeno da vakcinu prime i članovi diplomatskog kora koji iz odrećenih razloga nisu mogli da se vakcinišu.
DONIRANJE VAKCINA ZEMLJAMA U REGIONU
*14. februara - predsednik Vučić predao je premijeru Severne Makedonije Zoranu Zaevu prvi kontingent od 4.680 vakcina „Fajzer“, dok je 24. februara ministar Lončar predao makedonskom ministru zdravlja još 3.510 doza „Fajzer“ vakcine.
*17. februara - Srbija je donirala 2.000 vakcina „Sputnjik Ve“ Crnoj Gori.
*U Srbiji je do sada vakcinisano približno 5.000 zdravstvenih radnika iz Republike Srpske, i naša zemlja će ustupiti informacioni sistem za vakcinaciju Republici Srpskoj kako bi mogla da ga koristi kada bude imala dovoljno vakcina.
*2. marta – predsednik Srbije Aleksandar Vučić uručio je predsedavajućem i članovima Predsedništva Bosne i Hercegovine kontingent od 5.000 vakcina kompanije „AstraZeneka“ koje je Srbija donirala BiH, dok će danas, 12. marta, biti isporučeno još 5.000 doza vakcina „AstraZeneka“ iz Srbije. |
|
Selaković: Borba protiv svih oblika kriminala prioritet Vlade Srbije - 08. mart 2021. |
Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković rekao je danas da je borba protiv svih oblika kriminala u vrhu prioriteta Vlade Srbije i neizostavan segment procesa pridruživanja EU.
„To je i naša moralna obaveza, kako bi generacijama iza nas ostavili jedan bolji svet“, rekao je Selaković učestvujući video-linkom na 14. Kongresu UN o sprečavanju kriminala i krivičnom pravosuđu, koji se održava u Kjotu.
Ministar Selaković istakao je da je Srbija kao cilj postavila suzbijanje visokotehnološkog kriminala, trgovine ljudima, terorizma i ilegalne migracije u „Drugoj nacionalnoj proceni pretnji od teškog i organizovanog kriminala“ iz 2019. godine.
Šef srpske diplomatije ukazao je da je naša zemlja blagovremeno uspostavila normativni i institucionalni okvir kojim je uredila sprečavanje zloupotrebe u toj oblasti, kao i da je osnovano Posebno tužilaštvo za visokotehnološki kriminal, posebno odeljenje suda i posebna policijska jedinica.
Srbija se, kako je naglasio ministar, na planu borbe protiv korupcije vodi postulatima Konvencije UN protiv transnacionalnog organizovanog kriminala i Konvencije UN za borbu protiv korupcije.
Selaković je izdvojio napore Agencije za sprečavanje korupcije, kao nezavisnog državnog organa, u zaštiti javnog interesa, izgradnji individualnog i institucionalnog integriteta, jačanju transparentnosti i odgovornosti javne uprave.
„Snažno osuđujemo sve forme terorizma, uključujući ekstremizam i radikalizam, i zalažemo se za njihovo potpuno iskorenjivanje, sprovodeći tu i relevantne rezolucije i konvencije UN i Globalne antiterorističke strategije UN“, istakao je šef srpske diplomatije.
Za efikasnu i uspešnu borbu protiv ovih kompleksnih fenomena, kaže Selaković, od presudne važnosti je izgradnja kapaciteta naših društava i država, uz razmenu iskustava na regionalnom i globalnom nivou.
Selaković je zahvalio japanskom ambasadoru Hikihari na veštini vođenja pregovora na usaglašavanju Kjoto deklaracije i njenom usvajanju, koja je, kako je istakao, važan pokazatelj posvećenosti kreiranju i očuvanju institucionalnog okvira za prevenciju kriminala kao jednog od glavnih preduslova u promociji ciljeva održivog razvoja.
„Davne 1970, kada je Japan prvi put bio domaćin ovog skupa, pokazali smo snažnu političku volju da na problem ukažemo. Danas moramo tu volju i rešenost da reafirmišemo i konkretizujemo opipljivim potezima“, rekao je šef srpske diplomatije. |
|
INFORMACIJA O VAKCINACIJI PROTIV KORONA VIRUSA U SRBIJI (ažurirano 5. marta 2021. godine) |
Masovna vakcinacija stanovništva u borbi protiv Kovida-19 počela je 19. januara.
Građani se prijavljuju putem eUprave ili telefonski – putem kontakt centra, nakon čega dobijaju poruku o terminu vakcinacije.
Građani mogu da izaberu vakcinu koju žele da prime, a dostupne su: „Fajzer-Biontek“, kineska „Sinofarm“, ruska „Sputnjik Ve“ i „AstraZeneka“.
Srbija uz Ujedinjene Arapske Emirate je treća zemlja koja na raspolaganju ima više od tri vakcine.
Srbija je ubedljivo prva u regionu po broju vakcinisanih na milion stanovnika, a slede Mađarska, Slovenija, Rumunija, Hrvatska, Bugarska, Albanija i Crna Gora.
Srbija je ubedljivo prva u regionu i po broju revakcinisanih na milion stanovnika, a slede Rumunija, Mađarska, Slovenija, Hrvatska, Bugarska i Albanija.
Prema ukupnom broju vakcinacija, Srbija je druga u regionu, posle Rumunije.
Kada je reč o broju vakcinacija na milion stanovnika, Srbija je na sedmom mestu u svetu - posle Izraela, Sejšela, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Velike Britanije, SAD i Maldiva.
Prema broju vakcinacija na milion stanovnika Srbija je druga u Evropi, posle Velike Britanije.
Po broju onih koji su dobili drugu dozu vakcine na milion stanovnika, Srbija je prva u Evropi, a kada je reč o broju revakcinisanih u svetu, pretekla je SAD i sada je četvrta, posle Izraela, Sejšela i Ujedinjenih Arapskih Emirata.
*22. decembra stigle prve količine „Fajzer“ vakcine u Srbiju.
*16. januara stiglo milion doza kineskih „Sinofarm“ vakcina.
*29. januara stiglo 40.000 doza ruske vakcine „Sputnjik Ve“.
Tokom februara i marta očekuje se da će biti isporučene i ostale količine, od ukupno dva miliona doza ruske vakcine.
*9. februara stigao i novi kontingent od 50.000 vakcina „Sputnjik Ve“ iz Rusije.
*11. februara u Srbiju stigli i ruski eksperti koji su sa srpskim stručnjacima razgovarali kako da se što pre otpočne prozivodnja ruskih vakcina u Srbiji. Posetili Institut Torlak kako bi procenili tehnološke i kadrovske kapacitete Instituta za proizvodnju vakcine „Sputnjik Ve“.
Predsednik Vučić nedavno je istakao da će naša zemlja uložiti u nove pogone, novu opremu koja bi zadovoljila sve standarde, a sa ciljem da se vakcina proizvodi kod nas. Vakcina „Sputnjik Ve“ iz naše zemlje bila bi distribuirana u region, ali i u zemlje Evrope.
*10. februara, je u Srbiju stiglo još 500.000 kineskih vakcina „Sinofarm“.
*15. februara stiglo 40.950 doza vakcine protiv korona virusa kompanije „Fajzer–Biontek“ stigao je u Srbiju.
*22. februara – u Srbiju stiglo još 46.800 vakcina „Fajzer“.
*22. februara - dopremljeno još 50.000 vakcina „Sputnjik Ve“.
*28. februara – stigao novi kontingent od 100.000 doza vakcine „Sputnjik Ve“ (reč je isporuci druge doze vakcine - za revakcinaciju), s obzirom da se prva i druga doza razlikuju u komponentama.
*1. marta – stigla isporuka 58.500 „Fajzer-Biontek“ (to je do sada najveća pojedinačna isporuka tih vakcina do sada).
*Dogovorena isporuka još 500.000 vakcina „Sinofarm“ čija isporuka se očekuje danas, 5. marta.
Zaključno sa 28. februarom, Srbija je obezbedila nešto više od 2.620.000 vakcina, dovoljnih za vakcinaciju oko 1,4 miliona građana.
*Srbija potpisala ugovore za nabavku 12.332.200 vakcina*
*4. marta, prilikom zvanične posete Berlinu, ministar spoljnih poslova Nikola Selaković izjavio da mu je šef nemačke diplomatije Hajko Mas preneo da će Srbija uskoro dobiti 300.000 vakcina iz Kovaks programa.
U Srbiji je izvršeno 1.576.983 vakcinacija protiv korona virusa, a 563.922 ljudi je dobilo drugu dozu.
Premijerka Ana Brnabić objavila da je 4. marta vakcinisan milioniti građanin (prvom dozom vakcine).
Najpre je vakcinu primilo medicinsko osoblje, potom je počela imunizacija korisnika gerontoloških centara, potom su vakcinu primili pripadnici MUP-a, Vojske Srbije i ostalih bezbednosnih službi, predstavnici medija….
Konstantno se apeluje i pozivaju najstariji, ukoliko se nisu prijavili da se prijave za vakcinu, obzirom da su prioritet stariji od 70 godina.Takođe, pozivaju se i građani svih starosnih doba da se prijave, jer će se sada početi vakcinacija onih koji nisu u prioritetnim grupama.
Vakcinacija članova diplomatskog kora
Vlade Srbije među prvima u svetu omogućila je i imunizaciju članova diplomatskog kora.
U organizaciji Batuta i MSP u prostorijama Batuta 13, 18. i 19. februara je vakcinom „Sinofarm“ vakcinisano 114 članova diplomatskog kora (pojedinci iz ambasada BiH, Turske, Palestine, Crne Gore, Angole i dr, kao i nekoliko međunarodnih organizacija), od blizu 1.200 koliko ih se do sada prijavilo, a nosioci su posebnih ličnih karata (diplomatske, službene, konzularne i dr). Time je završen prvi krug vakcinacije „Sinofarmom“, drugi krug je planiran za 11. i 12. mart.
23. februara započela je vakcinacija vakcinom „Fajzer“, po dinamici od 100 osoba dnevno, što će trajati narednih 10 radnih dana (prijavljeno blizu 1.000 osoba). U ovoj grupi je većina članova osoblja i njihovih porodica iz ambasada evropskih zemalja, SAD, Kanade, Indije, Brazila, Australije i dr, kao i kancelarija međunarodnih organizacija iz sistema UN, zatim OEBS, NATO, MKCK i dr.
Nakon završetka ove faze, u dogovoru sa Batutom bi se pristupilo vakcinaciji „Sputnjikom“, kao i „AstraZenekom“.
Doniranje vakcina zemljama u regionu
*14. februara - predsednik Vučić predao je premijeru Severne Makedonije Zoranu Zaevu prvi kontingent od 4.680 vakcina „Fajzer“, dok je 24. februara ministar Lončar predao makedonskom ministru zdravlja još 3.510 doza „Fajzer“ vakcine.
*17. februara - Srbija je donirala 2.000 vakcina „Sputnjik Ve“ Crnoj Gori.
*U Srbiji je do sada vakcinisano približno 5.000 zdravstvenih radnika iz Republike Srpske, i naša zemlja će ustupiti informacioni sistem za vakcinaciju Republici Srpskoj kako bi mogla da ga koristi kada bude imala dovoljno vakcina.
*2. marta – predsednik Srbije Aleksandar Vučić uručio je predsedavajućem i članovima Predsedništva Bosne i Hercegovine kontingent od 5.000 vakcina kompanije „AstraZeneka“ koje je Srbija donirala BiH. |
|
Mitropolit zagrebačko-ljubljanski Porfirije izabran za Patrijarha srpskog - 18. februar 2021. godine |
Sveti Arhijerejski Sabor Srpske Pravoslavne Crkve na svom zasedanju 18. februara 2021. godine u Spomen hramu Svetog Save u Beogradu izabrao je Njegovo Visokopreosveštenstvo Mitropolita zagrebačko-ljubljanskog dr Porfirija za Patrijarha srpskog.
Odmah posle izbora služeno je blagodarenje i proizneseno mnogoletstvije Arhiepiskopu pećkom, Mitropolitu beogradsko-karlovačkom i Patrijarhu srpskom gospodinu Porfiriju. Zvona na hramu Svetog Save na Vračaru oglasila su se nekoliko minuta pre 16 časova označavajući da je izabran 46. Patrijarh srpski.
Novoizabrani Arhiepiskop pećki, Mitropolit beogradsko-karlovački i Patrijarh srpski gospodin Porfirije (Perić) rođen je 22. jula 1961. godine u Bečeju od oca Radivoja i majke Radojke. Na krštenju je dobio ime Prvoslav. Osnovnu školu je završio u Čurugu, a Zmaj-Jovinu gimnaziju u Novom Sadu. Zamonašen je po činu male shime od svog duhovnog oca, tada jeromonaha dr Irineja (Bulovića), u manastiru Visoki Dečani, na Tominu nedelju 1985. godine.
Diplomirao je na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu u Beogradu 1986. godine, kada ga je blažene uspomene Episkop raško-prizrenski, a potonji Patrijarh srpski Pavle, u manastiru Svete Trojice u Mušutištu rukopoložio u čin jerođakona.
Na poslediplomskim studijama u Atini boravi od 1986. do 1990. godine, kada po blagoslovu Episkopa bačkog dr Irineja dolazi u manastir Svetih arhangela u Kovilju, gde je rukopoložen u sveštenomonaški čin i postavljen za igumana. Za njim u manastir dolazi mnoštvo mladih monaha i iskušenika. To su godine kada manastir Kovilj postaje duhovna matica mnogim mladim ljudima: intelektualcima, umetnicima, popularnim glumcima i rok muzičarima, pogotovo iz Novog Sada i Beograda. Od tada se iguman Porfirije, posebno angažuje i na lečenju obolelih od bolesti zavisnosti. U tom cilju on 2005. godine formira terapijsku zajednicu „Zemlja živih“, koja je priznata kao najuspešniji projekat za lečenje narkomanije, a danas, pod rukovodstvom vladike Porfirija, ima više od stotinu štićenika u kampovima širom Srbije.
Na redovnom zasedanju Svetog Arhijerejskog Sabora Srpske Pravoslavne Crkve u Beogradu 14. maja 1999. godine izabran je za Episkopa jegarskog, vikara Eparhije bačke.
Na temu Mogućnost poznanja Boga kod apostola Pavla po tumačenju svetog Jovana Zlatoustog, doktorirao je 2004. godine na Bogoslovskom fakultetu Univerziteta u Atini.
Čuvenog psihijatra, akademika dr Vladetu Jerotića, na Bogoslovskom fakultetu je nasledio na katedri Pastirske psihologije. Njegova predavanja, posećena su ne samo od studenata matičnog, nego i drugih fakulteta u Beogradu.
Zajedno sa grupom stručnjaka: psihologa, lekara, kriminologa, sociologa, vladika Porfirije osniva građansko udruženje koje se bavi resocijalizacijom žrtava destruktivnih verskih sekti i kultova.
Episkop Porfirije je, već deceniju, ne samo predsednik Upravnog odbora, nego i pravi spiritus movens Humanitarnog fonda „Privrednik“, koji obezbeđuje stipendije za veliki broj nadarenih, a siromašnih učenika i studenata, bez obzira na versku i nacionalnu pripadnost.
Republička Skupština ga je, kao predstavnika svih Crkava i verskih zajednica, 2005. godine, izabrala za člana Saveta Republičke radiodifuzne agencije, a za svog predsednika Savet ga je izabrao 2008. godine. Kao predsednik Saveta Republičke radiodifuzne agencije, episkop Porfirije je zastupao dugoročne interese društva i građana, nezavisno od političkih uticaja. U radiodifuznom spektru Srbije od tada se čuju i crkvene radio stanice. Dao je ključni doprinos pokretanju niza radijskih i televizijskih emisija koje se bave religijskim temama.
Sveti Arhijerejski Sabor mu 2010. godine, poverava da utemelji svešteničku službu u Vojsci Srbije. Plodovi njegovog rada na tom polju, nisu samo odgovarajući zakonski propisi, već i odabir vojnih kapelana, organizacija i opremanje hramova u kasarnama i vršenje prvih bogosluženja.
Svoje stručne bogoslovske radove Episkop Porfirije je objavljivao u časopisima kod nas i u svetu. Učestvovao je u velikom broju naučnih konferencija i simposiona širom sveta.
Vladika Porfirije, kao jedan od najuglednijih savremenih srpskih duhovnika i intelektualaca, ima izuzetno širok krug prijatelja, na samo u Otadžbini, a odnose ličnog prijateljstva i bliske saradnje neguje i sa sveštenicima i predstavnicima drugih Crkava i verskih zajednica.
Govori grčki, engleski i nemački, i služi se ruskim jezikom, a njegov stil komunikacije uvek je prilagođen sagovornicima.
U tron Mitropolita zagrebačko-ljubljanskih ustoličen je 13. jula 2014. godine u Sabornoj crkvi Preobraženja Gospodnjeg u Zagrebu. Svečanu arhijerejsku Liturgiju služio je Patrijarh srpski Irinej uz sasluženje velikog broja arhijereja Srpske Crkve i drugih sestrinskih Crkava, kao i sveštenstva i monaštva, i blagočestivog naroda.
Izvor: SPC |
|
Sretenje Dan državnosti Republike Srbije |
|
|
Vakcinacija u Srbiji |
VAKCINACIJA U SRBIJI Srbija već više od mesec dana vakciniše svoje stanovništvo u borbi protiv Kovida-19. Masovna vakcinacija počela je 19. januara. Građani se prijavljuju putem eUprave ili telefonski – putem kontakt centra, nakon čega dobijaju poruku o terminu vakcinacije. U Srbiji, građani mogu da izaberu vakcinu koju žele da prime, a u dostupne su tri vakcine – „Fajzer“, kineska „Sinofarm“ i ruska „Sputnjik Ve“.
Srbija je i dalje na drugom mestu u Evropi po stopi vakcinisanih na milion stanovnika i po broju vakcinisanih na 100 stanovnika. Ispred Srbije je samo Velika Britanija. Srbija je na 5. mestu u svetu po broju ukupno vakcinisanih, a na šestom mestu u svetu smo po broju izdatih vakcina na 100 stanovnika u proteklih sedam dana. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić objavio je da je dobio potvrdu da će Srbija pre početka marta obezbediti još milion vakcina protiv virusa korona. Prve količine „Fajzerove“ vakcine u Srbiju su stigle 22. decembra. Srbija je od Kine dobila milion doza „Sinofarm“ vakcina koje su stigle 16. januara. U Srbiju je 29. januara stiglo 40.000 doza ruske vakcine „Sputnjik Ve“. Tokom februara i marta očekuje se da će biti isporučene i ostale količine, od ukupno dva miliona doza ruske vakcine. 9. februara u Srbiju je stigao i novi kontingent od 50.000 vakcina „Sputnjik Ve“ iz Rusije. Takođe, juče su u Srbiju stigli i ruski eksperti, koji su sa srpskim stručnjacima razgovarali kako da se što pre otpočne proizvodnja ruskih vakcina u Srbiji. Posetili su Institut Torlak kako bi procenili tehnološke i kadrovske kapacitete Instituta za proizvodnju vakcine „Sputnjik Ve“. Predsednik Vučić nedavno je istakao da će naša zemlja uložiti u nove pogone, novu opremu koja bi zadovoljila sve standarde, a sa ciljem da se vakcina proizvodi kod nas. Vakcina „Sputnjik Ve“ iz naše zemlje bila bi distribuirana u region, ali i u zemlje Evrope. Dana 10. februara u Srbiju je stiglo još 500.000 kineske vakcine „Sinofarm“.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je obezbeđeno da 15. i 22. februara stigne još 88.000 doza „Fajzer“. Do kraja februara u Srbiju stiže i 120.000 do 150.000 „AstraZeneka“, za šta je potpisan ugovor i čeka se zvanična potvrda proizvođača. Do kraja februara Srbija će imati dva miliona vakcina, kojima će biti vakcinisano milion građana. Do sada vakcinu je primilo 636.119 ljudi (ne računajući broj revakcinisanih, iako je počela i masovna revakcinacija - 83.262), a prijavilo se više od 950.000 hiljada. (podaci od 11. februara) Najpre je vakcinu primilo medicinsko osoblje, potom je počela imunizacija korisnika gerontoloških centara, potom vakcinu su primili pripadnici MUP-a, Vojske Srbije i ostalih bezbednosnih službi, predstavnici medija….
Prosečna starost imunizovanih u Srbiji 65,4 godine, a nešto je niži procenat u velikim gradovima između 62,8 i 63 godine. *Za 11. februar je bilo planirano da Srbija Severnoj Makedoniji uruči 8.000 vakcina ali je odloženo za koji dan usled neophodnosti nabavljanja dodatne tehničke dokumentacije.
|
|
Treći paket ekonomske pomoći privredi i gradjanima |
NOVI PAKET POMOĆI PRIVREDI I GRAĐANIMA Vlada Srbije je u februaru 2021. usvojila novi, treći paket ekonomskih mera pomoći vredan 249 milijardi dinara. Ukupna vrednost sva tri paketa je 953 milijarde dinara, odnosno približno osam milijardi evra.
Ovim paketom mera, za razliku od prva dva, uključena su i velika preduzeća koja takođe trpe posledice pandemije. Kako je navela predsednica Vlade RS A. Brnabić, on će pomoći da se smanje negativne posledice virusa korona, da ljudi sačuvaju radna mesta, da privreda ne izgubi „kiseonik“, ali i da građani prežive ova teška vremena. Naša zemlja je za dosadašnje ekonomske mere za ublažavanje posledica COVID-19 dobila pohvale od MMF-a, Svetske banke i drugih institucija. Srbija time pokazuje da je jaka i stabilna država i da građani i privreda mogu da računaju na nju u najtežim trenucima.
Predsednica Vlade A. Brnabić i ministar finansija Siniša Mali su na predstavljanju ovih mera istakli da se država borila na dva fronta – zdravstvenom i privrednom i da je na oba postigla fenomenalne rezultate. Srbija je u 2020. godini imala pad BDP-a od samo jedan odsto, što je bio najbolji ekonomski rezultat u Evropi. Plate i penzije, kao i zaposlenost, nastavili su da rastu. Prosečna plata u novembru iznosila je 518 evra, dok je inflacija ostala stabilna i iznosila 1,6 odsto. Prošle godine registrovano je za 50.500 više zaposlenih, dok se stopa javnog duga najmanje uvećala u odnosu na gotovo sve evropske zemlje. Kod nas je on i dalje ispod 60 odsto, to jest 56,8 odsto BDP-a. Kada je u pitanju budžet za 2021. godinu, brojke iz januara su mnogo bolje nego što se očekivalo, jer je umesto planiranog deficita u budžetu od 13,4 milijarde dinara, ostvaren suficit od 13,3 milijarde dinara. Tokom 2020. godine, kada je čitava svetska privreda trpela, naša industrijska proizvodnja je bila za 0,4 odsto veća nego u 2019. godini. Porastao je i izvoz, koji je iznosio 17,5 milijardi evra, dok je u 2019. godini bio 17,1 milijardu evra.
Trećim paketom pomoći obuhvaćeno je dodatnih 300.000 zaposlenih u velikim preduzećima, što uz 1.050.000 preduzetnika i zaposlenih u mikro, malim i srednjim preduzećima, znači da pomoć može da koristi ukupno 1,4 miliona zaposlenih u privatnom sektoru. Direktnu podršku države u visini od jednog i po minimalca dobiće ukupno 1.505.093 preduzetnika i zaposlenih u mikro, malim, srednjim i velikim preduzećima u našoj zemlji, a paket uključuje i novčanu pomoć građanima. Mera koja se tiče isplate minimalca stupa na snagu od 1. marta, prva isplata biće u aprilu, druga u maju i treća u junu. Ona ne uključuje banke i finansijske institucije. Pored jednog i po minimalca, podršku u visini od još jednog punog minimalca dobiće ugostitelji, turističke agencije, licencirani turistički vodiči i pratioci, hoteli, odmarališta i rent-a-kar agencije. Gradski hoteli dobiće još jednu vrstu direktne podrške države u visini od 350 evra po individualnom ležaju i 150 evra po smeštajnoj jedinici. Tu vrstu pomoći gradski hoteli su imali i krajem prošle godine. Direktnu podršku dobiće i sektor prevoznika putnika i drumskog saobraćaja i autobuskih stanica, a koja podrazumeva 600 evra po autobusu u periodu od šest meseci. Kako bi se očuvala likvidnost privatnog sektora, država je odlučila da produži postojeću garantnu šemu, a biće uspostavljena i nova garantna šema za podršku najugroženijim preduzećima. Januarske penzije su uvećane za 5,9 odsto, po švajcarskoj formuli, a 1,7 miliona penzionera dobiće i jednokratnu pomoć od 50 evra i još 60 evra, kao i ostali punoletni građani. Ukupno će pomoć od 60 evra dobiti 6.118.911 punoletnih građana, a ta mera će se sprovesti kroz dve uplate, u maju i novembru. |
|
Vučić: Srbija spremna za dijalog o KiM, ali neće biti ponižavana - 07.02.2021. |
Predsednik Republike i vrhovni komandant Vojske Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je prikazu sposobnosti dela jedinica Vojske Srbije u kasarni „Rastko Nemanjić“ u Pančevu i tom prilikom poručio da je Srbija uvek spremna za nastavak dijaloga sa Prištinom pod pokroviteljstvom EU, ali i poštujući stav SAD, kao i stavove Rusije i Kine.
Predsednik je rekao da će pre staviti „glavu na panj“, nego da potpiše bilo kakav papir sa priznanjem i podsetio da je to već jednom odbio u Vašingtonu, gde su postojale dve verzije sporazuma. Naveo je da je odmah povukao svoju delegaciju, da je američkoj delegaciji rekao da Srbija takav sporazum neće potpisati i poručio da će Srbija uvek nastojati da vodi mirne razgovore kako bi sačuvala mir, ali da neće dozvoliti da je ponižavaju.
Predsednik Srbije zahvalio je na pismu-čestitki američkom predsedniku Džou Bajdenu povodom predstojećeg Dana državnosti, u kome se pored uobičajenog isticanja posvećenosti unapređenju ekonomske saradnje, regionalne stabilnosti i demokratskih vrednosti, nedvosmisleno poziva na međusobno priznanje Srbije i „Kosova“ kao posledice.
Međusobno priznanje Srbije i „Kosova“ ne stoji ni u jednom aktu nijedne svetske organizacije, ukazao je predsednik i ponovio da je Srbija uvek spremna za nastavak dijaloga sa Prištinom pod pokroviteljstvom Evropske unije, ali i poštujući stav SAD, kao i stavove Rusije i Kine.
Prema predsednikovim rečima, situacija jeste teška i biće sve teža.
„Kao što sam vam rekao pre tri dana, ja to vidim, ja to očekujem, vidim kako se to polako steže, zato što su njihovi međusobni sukobi u svetskim okvirima sve snažniji i sve veći, i onda mi tu plaćamo cenu“, rekao je predsednik.
Vučić je poručio da je do naše države da nastavi sa snaženjem zemlje u ekonomskom smislu. Predsednik je dodao da je uloga vojske veoma značajna u veoma složenim bezbednosnim i političkim uslovima savremenog sveta i da zato Srbija mora da uradi sve što može da odvrati svakog potencijalnog agresora i napade na građane i zemlju.
„Politika snaženja vojske biće nastavljena ubrzano“, naglasio je predsednik dodajući da je cilj da srpska vojska može da bude stabilizator političkih prilika u regionu. Prema njegovim rečima, svakome treba da bude jasno da Srbija nije džak za udaranje i da može svako da je napadne i da joj preti kao što je to bilo u prošlosti.
Vučić je rekao da je zadovoljan onim što je video i zato što je mnogo toga urađeno u prethodnom periodu i istakao da će od aprila meseca vojnim licima biti znatno uvećane plate. Predsednik je rekao i da će se nastaviti ulaganja u Vojsku Srbije, kojoj je poručio da od nje očekuje da i dalje bude čuvar naše zemlje, njenog integriteta i slobode.
„Od vas očekujemo da budete čuvari naše zemlje, njenog integriteta, slobode, da budete branitelji naroda, čuvari otadžbine, zaštitnici interesa Srbije i da budete odvraćajući faktor svakog agresora i za svakog ko bi pomislio da napadne Srbiju“, rekao je Vučić.
Na vojnoj vežbi pod nazivom „Vrh koplja“ prikazana je osposobljenost 72. brigade za specijalne operacije, a prikazu sposobnosti, koje je predsednik Srbije i vrhovni komandant Vojske Srbije ocenio sa vrlo dobro, prisustvovali su i potpredsednik Vlade i ministar odbrane Nebojša Stefanović i načelnik Generalštaba Vojske Srbije, general Milan Mojsilović.
Foto: Predsedništvo Srbije / Dimitrije Goll
Beograd, 7. februar 2021. godine |
|
Uplata konzularnih taksi putem bankovnog racuna |
Uplata konzularnih taksi ISKLJUČIVO putem bankovnog racuna
Obavestavamo vas da je Ambasada R.Srbije otvorila poseban bankovni racun za uplatu E-viza i konzularnih taksi:
Embassy of the Republic of Serbia
1068 Budapest
Dózsa György út 92/b
MKB Bank Zrt,
1056 Budapest, Vaci u.38
Currency: EUR
IBAN HU15 1030 0002 5011 8441 4882 0024
SWIFT (BIC) code: MHB HU HB
Svrha uplate: Zahtev za E-vizu /konzularna taksa za.../, Prezime, ime, broj pasosa
MOLIMO STRANKE DA PRE UPLATE KONTAKTIRAJU KONZULARNO ODELJENJE RADI TAČNOG IZNOSA UPLATE. PROVIZIJA BANKE ZA UPLATU KONZULARNE TAKSE NA RAČUN AMBASADE IDE NA TERET STRANKE.
|
|
Sastanak sa šefom Delegacije Evropske unije u Srbiji – 04.02.2021. |
Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas sa šefom Delegacije Evropske unije u Srbiji ambasadorom Semom Fabricijem, sa kojim je razgovarao o evropskom putu Srbije, nastavku borbe protiv pandemije Kovid-19, sprovođenju političkih i ekonomskih reformi, uz poseban akcenat na vladavinu prava i planove za nove investicije EU u našoj zemlji.
Predsednik Vučić zahvalio je na podršci koju EU pruža Srbiji u oblasti strukturnih reformi i ekonomskih mera, kao i na investicijama EU u našoj zemlji. Predsednik je posebno izrazio nadu da će uskoro stići i prvi kontingenti vakcina iz programa Kovaks koji promoviše Evropska unija.
„Srbija se među prvima priključila ovom programu čime je još jednom pokazala da je ozbiljan i pouzdan partner Evropske unije. Uveren sam da ćemo zajedno, uz solidarnost i međusobno razumevanje, uspeti da izađemo iz ove krize i da nastavimo rad na oporavku privrede“, istakao je predsednik Vučić i dodao da je EU najznačajniji spoljnotrgovinski i investicioni partner naše zemlje, budući da je dve trećine naše trgovinske razmene i investicija vezano za zemlje EU.
Šef Delegacije EU Sem Fabrici je pružio uverenje da će EU nastaviti sa solidarnošću u punoj meri i da će neprestano da radi na obezbeđivanju distribucije vakcina kako u Srbiji, tako i u zemljama Zapadnog Balkana. Fabrici je izrazio zadovoljstvo rezultatima koje je Vlada Srbije ostvarila, posebno istakavši da su pravovremene i odlučne mere koje su preduzete u borbi protiv korona virusa doprinele da se i tokom pandemije održi ekonomska stabilnost zemlje.
„Srbija je, zahvaljujući aktuelnim strukturnim reformama, u skladu sa procesom pristupanja, pokazala otpornost na krizu i sposobnost da ublaži efekte na privredu uz sjajne rezultate u zdravstvu“, poručio je Sem Fabrici i naglasio da pandemija nije uticala na nedvosmislenu posvećenost EU procesu proširenja na Zapadnom Balkanu.
Ambasador Fabrici je predsedniku Vučiću predstavio i novog šefa Kancelacije EIB za Zapadni Balkan, Alesandra Bragonzija, koji je istakao da mu je velika čast da preuzme aktivnosti za region u trenutku kada se suočava sa ovako teškom krizom.
Evropska investiciona banka je uložila 873 miliona evra u Zapadni Balkan tokom 2020. godine, što je oko 50 odsto više nego u prethodnoj godini. Većina novca, odnosno 531 milion evra, u skladu je sa prioritetima Evropske unije za povećanje povezanosti i plasirana je u izgradnju i modernizaciju transportne infrastrukture u regionu.
„Srbija će nastaviti izuzetnu saradnju sa EIB, budući da smo snažno opredeljeni da gradimo ekonomiju zasnovanu na zdravim i čvrstim osnovama, kao i na inovacijama i svim drugim projektima koje je do sada podržala EIB, a koji su nesumnjivo doprineli našim dobrim ekonomskim rezultatima u 2020. godini“, istakao je predsednik Vučić i dodao da dalje unapređenje zdravstvenog sistema u Srbiji, razvoj infrastrukturne mreže i realizacija zelene i digitalne agende, ostaju ključni prioriteti Srbije.
Predsednik je takođe izrazio nadu da će uz podršku EIB, planirani projekti biti uspešno okončani.
„U skladu sa ovim opredeljenjem, Srbija je odlučna da napravi još povoljniju poslovnu klimu uz dodatne pakete subvencija za dolazak investitora iz EU u našu zemlju“, rekao je predsednik Vučić.
„Evropska unija i Evropska investiciona banka, uz pristup „Tima Evrope“, podržavaju strateške ciljeve Srbije, uključujući i u oblasti povezivanja, životne sredine i energetike i rade na prioritetnim projektima kao što su rekonstrukcija i izgradnja dodatne zgrade Kliničkog centra Srbije, rekonstrukcija Kliničkog centra Vojvodina, zatim modernizacija železničke infrastrukture, gasnog interkonektora iz Bugarske, autoput Mira i koridor 10“, istakao je ambasador Fabrici i izrazio spremnost EU da nastavi sa ulaganjima koja će podstaći dalji ekonomski rast Srbije, a koja su u centru novog ekonomsko-investicionog plana EU za Zapadni Balkan.
On je rekao da Srbija mora da nastavi svoj evropski put, te da je veoma važna dalja podrška Unije u jačanju, usvajanju i primeni reformi, zarad boljitka građana.
„Nastavićemo da radimo intenzivno na ispunjavanju evropske agende, sa ciljem otvaranja novih poglavlja i bržeg napretka na putu ka članstvu u EU“, zaključio je predsednik Vučić.
Predsednik Vučić i ambasador Fabrici su razmotrili proces usklađivanja zakonodavstva Srbije sa zakonodavstvom Evropske unije, i saglasili se da je potreban energičniji rad u oblasti vladavine prava.
Dvojica sagovornika razgovarali su i o reformi pravosuđa, borbi protiv korupcije, slobodi medija i obnovi međustranačkog dijaloga.
Ambasador Fabrici i predsednik Vučić potvrdili su važnost nastavka dijaloga sa Prištinom, posredstvom EU.
Beograd, 04. februar 2021. godine |
|
Selaković i Gujon čestitali Savindan – 26.01.2021. |
Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković i francuski humanitarac Arno Gujon čestitali su dan Svetog Save, ističući da je svetosavlje filozofija života i sistem vrednosti oko kojeg se okuplja čitav srpski narod, kao i da nam je Sveti Sava ostavio nauk da se država i kolektivna sreća ne mogu graditi bez duhovnosti i nacionalnih vrednosti.
https://www.youtube.com/watch?v=_Wt14zD4nDQ&feature=youtu.be
U video snimku na Tviter profilu Ministarstva spoljnih poslova, Selaković je rekao da učenje i zaveštanje Svetog Save, svetosavlje, nije samo verski, politički ili nacionalni koncept već filozofija života.
Naveo je da je Sveti Sava, pored svega što je bio, bio i prvi veliki srpski diplomata zaslužan ne samo za učvršćivanje srpske pravoslavne duhovnosti već i za političku konsolidaciju srednjovekovne Srbije u 13. veku. Zato je Sveti Sava, ističe Selaković, ostao nedostižni uzor svima koji žele da se bave javnim poslom na korist srpske države i naroda.
„Bio je najveći srpski duhovnik i veliki političar, a nauk koji nam je ostavio glasi da se država, kao i kolektivna sreća ne mogu graditi bez duhovnosti i nacionalnih vrednosti“, rekao je Selaković.
Istakao je da su to principi kojih i danas, posle više od osam vekova, treba da se pridržava svaki pripadnik našeg naroda.
„Draga braćo i sestre, draga deco, čuvajte srpsko ime, kulturu, tradiciju. Čuvajte naš prelepi srpski jezik i ćirilicu. Srećan nam Savindan", dodao je Selaković.
Francuski humanitarac Arno Gujon, vršilac dužnosti direktora Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu kaže da je svetosavlje sistem vrednosti oko kojeg se, kao oko duhovne vertikale, okuplja čitav srpski narod.
„Svetog Savu proslavljaju Srbi u matici, ali i svuda širom sveta, svuda gde je srpski identitet potrebno čuvati i pothranjivati“, rekao je on.
Istakao je da je važno da imamo svest o tome da je srpski narod jedinstven i nedeljiv i poručio da je važno da čuvamo i negujemo srpski identitet, jezik i kulturu, posebno tamo gde Srbi žive daleko od svoje otadžbine gde zbog gubitka fizičkih, a ponekad i duhovnih veza sa maticom postoji veći rizik od utapanja u tamošnja društva.
„Neka dan Svetog Save, koji je praznik svih nas, bude i nadalje ono što spaja i vezuje celokupno srpstvo“, rekao je Gujon.
Izvor: Tanjug |
|
Selaković za Politiku: Godina podmlađivanja srpske diplomatije - 26.01.2021. |
Spoljnopolitičke pozicije Srbije se razumljivo prilagođavaju novonastalim okolnostima na međunarodnom planu, međutim naši spoljnopolitički prioriteti su već duže vreme nepromenjeni. Prvi i najvažniji interes nam je očuvanje dobrosusedskih odnosa i stabilnosti i mira u regionu, i sa tim u vezi iznalaženje mirnog i pravednog rešenja za probleme na Kosovu i Metohiji, kaže u intervjuu za „Politiku“ ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković.
Naš trajni interes je i punopravno članstvo u Evropskoj uniji, jer to je tip društva kojem težimo. Na bilateralnom planu, naš cilj je učvršćivanje veza sa tradicionalnim prijateljima, sa Ruskom Federacijom i NR Kinom, kao i gradnja novih partnerskih odnosa sa SAD. Jedan od najvažnijih zadataka naše spoljne politike je i unapređenje položaja i zaštita prava i identiteta našeg naroda u regionu, kao i pružanje raznih vidova podrške Srbima u dijaspori. Sve su to veoma važni i vrlo često komplementarni ciljevi, ističe Nikola Selaković.
Kakve odnose očekujete da Srbija ima sa novom američkom administracijom?
Bilo bi preuranjeno da u javnosti spekulišemo o tome. Nova predsednička administracija u Vašingtonu je u ovom času zaokupljena unutrašnjim pitanjima i tako će biti još neko vreme. U timu predsednika Džozefa Bajdena ima ljudi koji su se bavili našim regionom, i verovatno je da će Balkan i Srbija u jednom trenutku biti u žiži američke spoljne politike. Podsetiću vas da su predsednik Vučić i predsednik Bajden ne tako davno imali veoma sadržajne razgovore u Beogradu, nakon kojih je naš predsednik konstatovao da je imao priliku da razgovara sa vrsnim poznavaocem prilika u ovom delu sveta i izvanredno pripremljenim sagovornikom. S obzirom na njihov lični odnos, ali i važnost unapređenja veza Srbije i SAD, sa razlogom možemo očekivati da u dogledno vreme bude organizovan i susret dvojice predsednika. Siguran sam da će na prirodu i dinamiku odnosa Srbije i SAD uticati i činjenica da nas u Vašingtonu predstavlja ambasador Marko Đurić, čije je prisustvo inauguraciji predsednika Bajdena važan signal i, verujem, vesnik pozitivnih pomaka u bilateralnim odnosima naših zemalja.
Kakvi su odnosi naše zemlje sa Moskvom, Briselom i Pekingom?
Rusija je naš tradicionalni prijatelj i to prijateljstvo nadilazi puke političke veze. Reč je o dubokim duhovnim, kulturnim i civilizacijskim sponama i prirodno je što imamo obostrani interes da te veze unapređujemo, iako su one na veoma visokom nivou. Sa NR Kinom imamo odnos koji se, osim na iskrenom čeličnom prijateljstvu naših naroda i visokih političkih predstavnika, zasniva na dubokom poverenju i uzajamnoj podršci. Srbija je strateški opredeljena za punopravno članstvo u Evropskoj uniji i to je poznato svim našim prijateljima, ali svoja prijateljstva ne zaboravlja, već ih jača i unapređuje, i prema svakome nastupa iskreno, ne skrivajući svoje namere. U tom smislu, ne tražimo za sebe nikakav ekskluzivan status, već samo pravo da slobodno i suvereno donosimo odluke o svojoj budućnosti i odnosima sa svima koji nas poštuju.
Da li Srbija može da vodi drugačiju spoljnu politiku od one koju sada vodi?
Uvek je moguće imati drugačiju politiku, uostalom osvrnite se na spoljnu politiku Srbije pre deset, dvadeset ili trideset godina, sagledajte tadašnje rezultate i videćete koliko je nenadoknadivo skupa bila ta politika. Mera ispravnosti jedne politike, bila ona spoljna ili unutrašnja, jesu njeni rezultati i efekat na život građana i sudbinu čitave države. Naši spoljnopolitički prioriteti nisu definisani u afektu, već su plod ozbiljnog i dubokog sagledavanja naše složene pozicije i strateškog promišljanja o načinima za njeno poboljšanje. Srbija danas ima i bolju međunarodnu reputaciju i kredibilitet nego pre dve decenije, a glavni razlog je to što smo rezultatima pokazali koliko smo ozbiljna i odgovorna država. Ta vrsta kredibiliteta se ne postiže trikovima, već samo vrednim i promišljenim radom na sebi. I moram da i ovom prilikom naglasim da je glavni inspirator takvog odnosa prema politici, državi i njenoj budućnosti upravo predsednik Aleksandar Vučić. Na funkciji ministra spoljnih poslova u prilici sam svakog dana da vidim koliko je van granica naše zemlje predsesnik Vučić cenjen i poštovan.
Kada se može očekivati da budu popunjena upražnjena mesta ambasadora i konzula Srbije u svetu?
To je jedan od glavnih zadataka tokom 2021. godine. Ovo će biti godina osvežavanja, a verujem i podmlađivanja srpske diplomatije. Naša država, s obzirom na svoju veličinu, ima prilično razgranatu diplomatsku mrežu, što joj pruža velike mogućnosti za produbljivanje političkih i ekonomskih odnosa sa državama na svim stranama sveta. Ali potrebni su nam više svežih i energičnih kadrova, ljudi koji će biti najdostojniji predstavnici jedne moderne i dinamične Srbije. Srbija takve ljude ima, a ozbiljno podmađivanje nam je potrebno, kako da bismo izbegli stvaranje velikih generacijskih kadrovskih praznina, i postavili temelje moderne karijerne diplomatije.
Kakvi su Vaši odnosi sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem?
Predsednik Vučić i ja smo, osim što imamo bliske i prijateljske odnose, po prirodi posla i naših ustavnih nadležnosti, najbliži saradnici u realizaciji spoljnopolitičkih ciljeva Srbije. To mi omogućuje da sa njim često razgovaram, i u mnogim prilikama dosta novog i važnog naučim. Predsednik Vučić je čovek koji svojim strateškim i vizionarskim pristupom politici inspiriše ljude oko sebe, i ponosan sam na to što sam godinama imao priliku da budem deo njegovog najužeg tima saradnika, i što sam ga imao za svojevrsnog političkog mentora. U svakom slučaju, njegova vizija Srbije kao moderne, napredne i prosperitetne države, koja nezavisno i suvereno odlučuje o svojoj sudbini, je i moja želja i smisao političkog delovanja. Samo takva Srbija može da bude pouzdan oslonac sopstvenim građanima, kao i Srbima van naših granica, ali i inspiracija čitavom regionu.
Izvor: Politika |
|
Konkurs za sufinansiranje projekata u oblasti prevođenja reprezentativnih dela srpske književnosti u inostranstvu u 2021. godini |
Ministarstvo kulture i informisanje Republike Srbije raspisalo je konkurs za sufinansiranje projekata u oblasti prevođenja reprezentativnih dela srpske književnosti u inostranstvu u 2021. godini, koji će biti otvoren od 19. januara do 9. marta 2021. godine.
Tekst konkursa, čiji opšti cilj je podsticanje prevođenja reprezentativnih dela srpske književnosti na strane jezike, i prateći prijavni obrasci se nalaze na internet strani Ministarstva kulture i informisanja na sledećem linku:
https://www.kultura.gov.rs/konkurs/30/600690372a8d5
Pravo učešća na ovom konkursu imaju ustanove, umetnička i druga udruženja i organizacije/pravna lica, a koja su registrovana u Republici Srbiji i izvan teritorije Republike Srbije, odnosno profesionalni strani izdavači registrovani isključivo ili pretežno za izdavačku delatnost, van teritorije Republike Srbije. |
|
Vučić: Srbija po rastu prva u Evropi |
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić istakao je da je Srbija po privrednom rastu prva u Evropi, što će biti formalno potvrđeno krajem marta, a sve to je bilo moguće zahvaljujući reformskim merama koje su preduzete od 2014. godine, te brzim otvaranjem zemlje posle prvog talasa korona virusa.
Predsednik je istakao da je Srbija u prvom kvartalu imala rast od 5,2 odsto, dok je evrozona bila na minus 3,2 odsto, u drugom kvartalu Srbija je imala minus 6,3 odsto, dok je evrozona imala minus od 14,7 odsto, a u trećem kvartalu, kada je evrozona imala minus od 4,3 odsto, Srbija je imala samo minus 1,4 odsto.
Vučić je naveo da je Crna Gora, na primer, imala u trećem kvartalu čak minus 26 odsto.
Takođe, predsednik je naglasio da su u našoj zemlji građene i obnovljene bolnice, te da su dve bolnice izgrađene za samo četiri meseca.
Rekao je da se država borila da nabavi respiratore, maske, rukavice, skafandere, lekove, sve što je bilo potrebno i ukazao je da se radi na 10 opštih bolnica širom Srbije, dodajući da su sve to bile velike stvari koje su moguće samo na osnovu uspeha reformi iz 2014, donošenjem Zakona o radu, koji je doneo odlične rezultate i merama fiskalne konsolidacije.
„Ovo su rezultati koje Srbija nikada nije imala. Kada je Srbija bila prva u Evropi po stopi rasta? Dobićemo 31. marta rezultate da se potvrdi da je Srbija broj jedan u Evropi. To sve je bilo moguće zahvaljujući ljudima koji su verovali u teške promene“, rekao je Vučić.
Prema njegovim rečima, ove godine će se u Srbiji čak šest autoputeva raditi u isto vreme, a s tim u vezi, napomenuo je da je Bugarska najavila da će do kraja godine završiti autoput od naše granice do Sofije, nakon čega će moći autoputem da se ide do Istanbula, što je jako važno kako bi saobraćaj išao preko naše zemlje.
Vučić je naglasio da je u 2020, tzv. godini korone, naša zemlja imala neto priliv direktnih stranih investicija od 2,9 milijardi evra neto, a bruto tri milijarde, što znači da su mnoge strane kompanije poput Tojo tajersa, Bojsena, ZTF-a, Brosea i u godini krize ulagale u Srbiji.
Predsednik je rekao da Srbija ima najveće prosečne plate u regionu, od 511 ili 512 evra, kao i da će već u februaru, zbog januarskog povećanja, taj prosek biti 535 ili 536 evra, kao i da je samo u Beogradu u poslednjih sedam godina prosečna plata skočila za 180 evra ili za 40 odsto.
Kaže da smo pre bili četvrti po platama u regionu, dok smo danas i zvanično prvi, kao i da će razlika u odnosu na druge zemlje sve brže da se povećava, a ističe da u Srbiji zaposlenost raste, kao i da nam se stopa javnog duga najmanje uvećala u odnosu na gotovo sve evropske zemlje. To ilustruje podacima da je u Italiji javni dug skočio na 156 odsto, u Nemačkoj 87 odsto, Francuskoj 114 odsto, u Hrvatskoj na 88 odsto, a u Srbiji je 57 odsto.
Predsednik Srbije najavio je da će do Sretenja, 15. februara, biti donet dodatni paket pomoći privredi, a kako je objasnio, to će biti nova injekcija za kompanije, privredu, preduzetnike, mala, srednja i velika preduzeća, što je, kako je rekao, 1.052.000 ljudi koji su obuhvaćeni tim sistemom.
Vučić je precizirao da će to najverovatnije biti pomoć u vidu isplate dva ili tri puta po pola minimalca, biće i sektorske pomoći za turizam, za hotelijere, turističke agencije, vodiče, za autobuske prevoznike, sa još pola minimalca.
Predsednik je dodao da će nastojati da se produže i garantne šeme, koje su se odlično pokazale, sa 1,5 milijardi, a ovog puta bi preko tog sistema, moglo da bude obezbeđeno još dva puta po 500 miliona.
Vučić je rekao da se za sedam dana očekuju prvi dogovori sa DFC-om vredni 300 do 400 miliona dolara.
Takođe, naveo je da će država nastojati da dodatno pomogne i penzionerima, pored povećanja penzije od 5,9 odsto, koliko će dobiti u februaru, kada prime januarsku penziju, a dodao je da bi simbolično, penzioneri do marta trebalo da dobiju pakete sa vitaminima C, D i cinkom, što su, prema rečima predsednika, sitnice, ali pokazuju deo brige države da se izbori za zdravlje.
Predsednik je najavio da će se u narednih sedam do osam dana završiti pregovori i oko nabavke kineske vakcine, nakon što su u Srbiju stigle prve količine Fajzerove i Sputnjik V vakcine i ukazao da je kineska vakcina izuzetno kvalitetna, ali da je verovatno i najskuplja, te da je zato pisao kineskom predsedniku i zamolio za popust za našu zemlju.
Vučić je zahvalio Amerikancima što su odlučili da prodaju vakcinu našoj zemlji i napomenuo da je niko u regionu, osim male količine koju je dobila Albanija, nije dobio sem Srbije.
Istakao je da se naša država oslanjala na sebe i sopstvene snage i da je naš državni vrh negde predosećao da će vakcine u okviru evropskog Kovaks plana stići kasno.
Predsednik je odbacio tvrdnje o lošim rezultatima Srbije u borbi protiv korone i naveo da naša zemlja ima najmanju smrtnost od korone u regionu.
On je izneo podatke da je Slovenija na 100.000 stanovnika imala 144 smrtna slučaja, Severna Makedonija 126, BiH 123, Burgarska 115, Crna Gora 115, Mađarska 110, Hrvatska 107, Rumunija 85, a Srbija 51.
"Stopa smrtnosti u regionu je: Bugarska 3,9. Bih 3,7, Mađarska 3,11, Severna Makedonija 3,03, Rumunija 2,48. Slovenija 2,15, Hrvatska 1,99, a Crna Gora, 1,4, a Srbija 1,0. To se vidi na grafikonima i tu nema laži, nema prevare", istakao je predsednik.
On je rekao da će se država boriti za vakcine, te da je jedino Srbija, na Zapadnom Balkanu, dobila značajne količine cepiva, uz nešto malo koje je dobila Albanija, a dodao je da se za jedan dan, od kada je počela prijava građana za vakcinaciju, prijavilo čak 63.000 ljudi.
Vučić je izrazio uverenje da nas čeka bolja godina od prethodne, a veruje i da će, uz vakcinaciju građana, biti pobeđen korona virus.
Beograd, 12. januar 2021. godine |
|
Svaki Srbin u dijaspori potencijalni lobista - 3.1.2021. |
Naši sunarodnici van Srbije su jedan od velikih potencijala koji država do sada nije prepoznala na pravi način i zato je potreban drugačiji pristup pitanju - kako da ojačamo našu dijasporu i iskoristimo dobru volju ljudi koji su potencijalni lobisti za interese Srbije i srpskog naroda, kaže ministar spoljnih poslova Nikola Selaković.
„Kada pričamo o Srbima u dijaspori, i posebno u regionu, to je jedna prilično zaparložena poljana, na kojoj je potrebno raditi mnogo i u kojoj ne može mnogo toga odjednom učinjenog i da se vidi", konstatuje Selaković u intervjuu za Tanjug.
On ističe da i imenovanje direktora Uprave za saradnju sa Srbima u dijaspori i regionu prvi put posle gotovo sedam godina otkako je uprava formirana u okviru Ministarstva spoljnih poslova, govori da je to jedan od prioriteta delovanja ministarstva na čijem je čelu. Selaković napominje da se trenutno uveliko radi na formiranju plana kako da dijaspora postane vidljivija i van granica Srbije i u samoj matici.
„Svaki čovek u dijaspori je potrencijalni lobista za interese naše zemlje i naroda i treba da nađemo pravi način da to iskoristimo", naveo je on.
Da može mnogo da se uradi na tom planu, Selaković ilustruje podatkom da samo u Švajcarskoj, u 24 grada postoje srpska kulturno-umetnička društva, što je više od 3.000 mladih ljudi koji se okupljaju zarad očuvanja naše tradicije, kulture, srpskog jezika i istorije.
„Ako su u 24 grada bili u stanju da organizuju takva društva, to govori o entuzijazmu ljudi. Koliki entuzijazam, energija, ljubav postoji kod tih ljudi. Dajte da vidimo kako da pomognemo i da iskoristimo tu dobru volju i potencijal kod tih ljudi", ukazuje ministar.
Navodi i primer jedne iseljeničke porodice u Kanadi, Varaklić iz jugozapadne Srbije, koja svake godine za decu u Raškoj oblasti pošalje božićne paketiće. Oni su, dodaje, do sada samo za te potrebe dali stotine hiljada dolara nevladinim organizacijama, ali ih mi ovde, kaže, ne vidimo.
„Ne vidi država, a to su ljudi koji su uspeli radom u jednoj dalekoj zemlji, kao uspešni privrednici, koji mogu da budu ozbiljni lobisti za Srbiju, za srpske interese, neko ko nas predstavlja na najbolji mogući način", rekao je Selaković.
Selaković skreće pažnju i na to da je na čelu Uprave za saradnju sa Srbima u dijaspori i regionu Arno Gujon, kako kaže, čovek izvanredne energije, velike ljubavi prema srpskom narodu, koju je pokazivao u delovanju prema Srbima na KiM, tamo gde su bili ozbiljno ugroženi.
„Time je pokazao i dao primer mnogim našim sunarodnicima šta može pojedinac da uradi. A, kada taj pojedinac energiju, entuzijazam, ljubav prema ljudima, prenese na delovanje u okviru državnog sistema, mislim da su se stvorili preduslovi da se u takvom delovanju rađaju dobri rezultati", rekao je Selaković.
Izvor: Tanjug |
|
Selaković: Ove godine novi ambasadori, ali ciljevi isti – 2.1.2020. |
Srbija bi ove godine konačno mogla da dobije ambasadore i generalne konzule u oko trećini trenutno upražnjenih mesta u diplomatsko-konzularnim predstavništvima zemlje u svetu, a ministar spoljnih poslova Nikola Selaković uveren je da će najveći broj tih mesta biti popunjen i to, kako ističe, najboljim mogućim ljudima.
„U narednoj godini, uveren sam da će doći do popunjavanja najvećeg broja tih upražnjenih mesta", rekao je Selaković za Tanjug, i istakao da se taj posao obavlja postupno, jer država želi da pokaže da ima kvalitetan kadar, koji će interese Srbije zastupati na najbolji mogući način.
Šef srpske diplomatije podseća da je u jednom broju predstavništava već istekao četvorogodišnji mandat ambasadorima i generalnim konzulima, tako da će se ući i u postupak imenovanja novih, nakon njihovog opoziva.
Među „upražnjenim" mestima je i ambasador Srbije u Kini.
„Vredno radimo na iznalaženju najboljeg mogućeg rešenja za našeg novog ambasadora u Kini i kao što smo jednog od najboljih ljudi u državnom sistemu poslali za ambasadora u SAD, koji će, siguran sam obavljati funkciju na najbolji mogući način, uveren sam da će tako biti i za ambasadora u Pekingu", rekao je Selaković.
Ministar, koji je spoljnopolitički resor u vladi preuzeo pre nešto više od dva meseca, ističe da su se okolnosti u svetu, kao i pozicija Srbije u njemu promenili, ali se spoljnopolitički ciljevi Srbije ne menjaju: zemlja ostaje strateški posvećena evropskim integracijama, a, zajedno sa putem u EU, jačaće i tradicionalna prijateljstva sa Rusijom i Kinom, uz uzdizanje na viši nivo i jačanje novih partnerskih odnosa sa SAD.
„Na važnom mestu za Srbiju su i odnosi u regionu, dobrosusedski odnosi, regionalna saradnja, jer se to uklapa u set naših uslova evropskog puta. Ali, i bez evropskog puta, uvek je važno kraj koga živite, sa kim živite, kakve su vam komšije i kakvi su odnosi u komšiluku", kaže Selaković.
Ističe i da je od neprocenjivog značaja pitanje Kosova i Metohije, kao glavnog nacionalnog i državnog pitanja Srbije i sprskog naroda.
„Kada kažem da se okolnosti menjaju, ali ne i ciljevi - naš cilj je i pre sedam godina bila EU, evrointegracije, ali pogledajte koji nam je tada bio prostor za delovanje, kada govorimo o ekonomskom aspektu, a koji je danas. Promenile su se okolnosti, a onda prilagođavate svoje delovanje tim promenjenim okolnostima, što je moguće više", kaže Selaković.
Podseća da je spoljnopolitičke prioritete u 2021. godini naveo i predsednik Republike, a da su očuvanje mira i stabilnosti u regionu apsolutni prioritet.
„Samo u mirnom i stabilnom regionu Zapadnog Balkana i Jugoistočne Evrope, Srbija može da se razvija i ekonomski, i kulturno, naučno, u svakom pogledu. Mir i stabilnost u regionu su 'sine qua non', bez koga nema razvoja i napretka. Srbija se ponašala, ponaša se i ponašaće se kao faktor koji stabilizuje čitav region, koji region drži u miru, pokazujući da je to onaj region koji svima najviše doprinosi", rekao je Selaković. Odnosi u regionu su uvek kompleksni, a region je, primećuje ministar Selaković, na našu veliku žalost, opterećen pitanjima na koja ne možemo da utičemo, a koja se tiču prošlosti.
Pristup Srbije je da se traži prostor da se utiče na ono što se dešava danas i što će se dešavati u budućnosti. U tom smislu, navodi i da je inicijativa tzv. „mini šengena", za tržišno objedinjavanje regiona, koja je potekla od Aleksandra Vučića i naišla na pozitivan odgovor premijera Albanije i Severne Makedonije, jedna od mogućnosti da se za region učini mnogo više.
„Da pokažemo koliko možemo da učinimo više ako nastupamo zajednički i ako tražimo zajedničke imenioce, a ne ono što nas razdvaja i deli", ukazuje Selaković.
Kad je reč o odnosima sa SAD, Selaković navodi da ne bi trebalo očekivati da velike države menjaju stavove onako kako bismo mi voleli, želeli ili kako mi zamišljamo, ali da je važno što je i sam ambasador u Vašingtonu, Marko Đurić, naglasio da kao svoj zadatak, između ostalog, vidi i uticaj na promenu klime u bilateralnim odnosima sa SAD, kao najvažnijom državom u svetu sa kojom je naša loša komunikacija u prošlosti ozbiljno uticala na položaj srpskog naroda i Srbije.
„Uveren sam da će Đurić ozbiljno raditi na tome, sa predsednikom Vučićem, premijerkom Brnabić, Ministarstvom spoljnih poslova, i da će u značajnoj meri doprineti promeni te klime", rekao je Selaković. Ističe da je za Srbiju od izuzetne važnosti da partnerske odnose sa SAD uzdigne na viši nivo.
„To je država sa kojom u mnogim oblastima tesno sarađujemo i država sa kojom moramo da se trudimo, i da ne odustajemo od toga, da nalazimo ono što su nam zajedničke, dodirne tačke, ono što je i dobar primer naše saradnje u prošlosti i da stvaramo prostor za takvu saradnju i u budućnosti", zaključio je Selaković.
Izvor: Tanjug |
|
Otvoren novi gasovod "Balkanski tok" - 1.1.2021. |
Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić otvorio je jutros u Gospođincima kod Žablja, novi gasovod Balkanski tok, koji kroz Srbiju prolazi od bugarske do mađarske granice.
"Ovo je važan dan za našu zemlju, neka gas krene i da budemo još uspešniji. Čestitam vam Novu godinu i želim da se zahvalim svim našim ruskim prijateljima koji su sa nama učestvovali u izgradnji ovog gasovoda. Čestitam vam na ogromnom poslu, ovo je od velikog značaja za industriju, napredak srpske privrede, ali i od izuzetnog značaja za sve stanovnike naše zemlje", rekao je predsednik.
Predsednik Vučić istakao je da je Srbija gasovodom “Balkanski tok” obezbedila energetsku stabilnost i bezbednost, što je važno za privlačenje novih investitora i dodao da se sa tog mesta razvodi gas kroz sistem primarnog i sekundarnog gasovoda.
"Ovo nam garantuje izvesniju i sigurniju budućnost. Kada imate gas u svakoj opštini, onda možete da privučete sve koji žele da otvore fabrike. Ima još posla, ali nam ovaj gasovod garantuje izvesniju budućnost. Srbija je, uz podršku ruskih partnera, uspela da osigura snabdevanje svoje teritorije gasom. Ali će on, odavde, krenuti i prema Mađarskoj i BiH", rekao je predsednik Vučić.
On je ukazao da gas preko tog gasovoda nabavljamo po ceni do 155 dolara, uz mnogo niže troškove transporta, nego preko drugog gasovoda preko kojeg smo se do sada snabdevali, i podsetio da je za dopremanje gasa preko Ukrajine i Mađarske u Srbiju naplaćivano dodatnih 30 dolara, plus 18 dolara za razvoz po našoj teritoriji.
Imajući u vidu visoku cenu izgradnje gasovoda, povoljna okolnost je, kaže predsednik, što ćemo zajedno sa partnerom naplaćivati tranzitnu taksu i tako isplaćivati te troškove.
Predsednik Vučić je najavio da će gas biti doveden u mnoge opštine u kojima ga nema, čime će dodatno biti privučeni svi koji žele da otvore fabrike.
Ambasador Ruske Federacije Bocan Harčenko je rekao da je ovo najbolji novogodišnji poklon.
"Ovaj gasovod će obezbediti stabilnost Srbiji i daće mogućnost za razvoj unutrašnje infrastrukture i biće obezbeđena energetska stabilnost", istakao je ambasador.
Balkanski tok je deo gasovoda "Turski tok", projekta ruskog "Gasproma" i turskog "Botaša", koji bi trebalo da obezbedi stabilno snabdevanje gasom Tursku, južnu i jugoistočnu Evropu. Gasovod je dug 930 kilometara sa kapacitetom od 31,5 milijardi kubnih metara gasa godišnje. Prvi krak prolazi kroz Tursku, dok drugi krak ide ka Bugarskoj, Srbiji i Mađarskoj. Srbija i Bugarska taj deo gasovoda nazivaju "Balkanski tok". |
|
Vučić: Srbija ostaje na kursu pobedničke politike stabilnosti – 29.12.2020. |
Očuvanje mira, briga o zdravlju i bolji standard najvažniji su za Srbiju u 2021. godini, istakao je predsednik Republike Aleksandar Vučić, uveren da ostvarenje tog ambicioznog i nimalo lakog zadatka neće biti jednostavno, ali da je zajedničkim radom sa Vladom moguće ostvariti najbolje rezultate, sigurnost i izvesnu budućnost za građane.
Predsednik je poručio da je Srbija zacrtala velike i ambiciozne ciljeve za narednu godinu, uprkos teškim i složenim međunarodnim i regionalnim prilikama, te da će nastojati da u potpunosti sačuva mir i stabilnost u regionu i zemlji, uz očuvanje vitalnih nacionalnih i državnih interesa.
„Srbija ostaje na kursu pobedničke politike – politike stabilnosti“, rekao je predsednik Vučić i naglasio da naša zemlja ostaje na putu evropskih integracija i da će brižljivo čuvati prijateljstvo sa Rusijom i Kinom, kao i da će graditi prijateljstvo sa SAD.
Prema rečima predsednika, Srbija nastavlja sa pobedničkom politikom, u kojoj je ona na prvom mestu, odnosno politikom zbog koje će naša zemlja i u naredne dve godine biti u prve tri zemlje u Evropi po stopi rasta. Preduslov toga, napomenuo je predsednik, jeste obračun sa kriminalnim grupama, ali i još veća ulaganja u policiju i vojsku.
„Srbija je u 2020. godini zemlja sa najvećim rastom u Evropi“, ukazao je predsednik Republike na godišnjoj konferenciji za medije i dodao da očekuje sklapanje novog aranžmana sa MMF-om, kao i da se Srbiji do kraja sledeće ili do početka 2022. godine podigne kreditni rejting na „investicioni“, čime bi se naša zemlja izjednačila po rejtingu sa najrazvijenijim zemljama EU.
Kao najveći uspeh 2020. godine, Vučić je naveo to što će Srbija završiti sa najvišom stopom rasta u Evropi, koja se, kako je rekao, očekuje da će biti od minus 0,75 odsto do minus jedan.
„Ponosan sam što sam predsednik zemlje koja je šampion u Evropi po BDP-u“, istakao je Vučić i dodao da je tim uspehom Srbije bila zadovoljna i nemačka kancelarka Angela Merkel. Taj rezultat, smatra predsednik Vučić, ohrabriće Srbiju da ubrza svoj evropski put, ali čuvajući prijatelje koji Srbiji nisu okrenuli leđa kada joj je bilo najteže, a to su Rusija i Kina. Predsednik je istakao da će biti nastavljeno privlačenje stranih investitora, zatim da će se raditi na ulaganju u poljoprivredu, pre svega prehrambenu industriju, obnovu mehanizacije, te digitalizaciju poljoprivrede.
Predsednik Republike takođe je ukazao da je cilj da plate u javnom sektoru pre kraja godine dostignu 560 ili 570 evra, pri čemu bi u Beogradu iznosile skoro 700 evra. Vučić je podsetio da će plate zdravstvenih radnika od 1. januara biti povećane za pet odsto, dok će ostalima u javnom sektoru zarade biti povećane za 3,5 odsto i dodatno od 1. aprila još 1,5 odsto, dok će desetari, razvodnici i podoficiri dobiti povećanje za dodatnih 10 odsto. Napomenuo je da će minimalna zarada biti povećana za 6,6 odsto, a penzije od 1. januara za 5,9 odsto, uz plan da do kraja 2021. prosečna penzija bude 270 evra.
Predsednik je posebno istakao ulaganja u zdravstvo, podsetivši da su otvorene dve nove kovid bolnice i da se nastavlja sa obnavljanjem i gradnjom zdravstvenih objekata u celoj Srbiji i naglasio da je Srbija ubedljivo prva u regionu po broju hospitalizovanih na 100.000 stanovnika i da baš zbog toga ima malu smrtnost, kao i da je Srbija ove godine bila među prve tri zemlje u regionu po broju urađenih PCR testova.
Govoreći o turizmu, predsednik je rekao da će se naredne godine raditi na razvoju Podunavlja, od Apatina do Kladova, da će se razvijati Ovčarsko-kablarska klisura, kao i naši planinski centri.
U oblasti kulture i informisanja, Vučić je rekao da je za sledeću godinu važna implementacija medijske strategije, završetak rekonstrukcije Narodnog pozorišta u Subotici, a najavio je ulaganja u muzeje, a posebno je istakao premeštanje Muzeja istorije u zgradu železničke stanice.
Naveo je i da će sledeće godine biti završeno podno grejanje u Hramu Svetog Save.
Istakao je da će država nastaviti da brine i o našim građanima na KiM, da niko ne može da zabrani Srbiji da pomaže svom narodu, niti da će Srbija odustati od pomoći našem narodu. Srbija je, kako je naglasio, spremna da šalje lekove i vakcine i albanskom stanovništvu i istakao da će u i narednom periodu naša zemlja voditi politku mira u regionu i da će se truditi da sarađuje i sa Zagrebom, Sarajevom, Podgoricom i ostalima. |
|
Predsednica Vlade Srbije prva evropska premijerka koja je primila antikovid vakcinu - 24.12.2020. |
Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić primila je danas prvu vakcinu protiv koronavirusa kompanije „Fajzer“ na Institutu za virusologiju, vakcine i serume "Torlak".
Brnabić, koja je prva evropska premijerka koja je primila vakcinu, istakla je da je danas možda prvi dan od 6. marta da imamo razlog za osmeh jer se obeležava početak kraja pandemije u Srbiji, ali i u Evropi i svetu.
Kao premijerka i neko ko vodi Krizni štab za zaštitu zdravlja stanovništva od zarazne bolesti COVID-19, osećala sam obavezu da prva primim vakcinu kako bih pokazala da verujemo u nju, ali i u naše institucije – Agenciju za lekove i medicinska sredstva Srbije i stručna lica koja su danonoćno radila na proveri vakcine, rekla je ona.
Predsednica Vlade je, ističući da joj je čast da uradi ovako nešto za zemlju i bude prva koja će otvoriti put za sve građane, prenela da je sa predsednikom Republike Aleksandrom Vučićem postigla dogovor o tome da njih dvoje prime različite vakcine, te će on najverovatnije primiti sledeću koja bude stigla, najverovatnije kinesku.
Prema njenim rečima, u ovom trenutku imamo vakcinu konzorcijuma "Fajzer-Biontek", a u najskorije vreme se očekuju i one od kineskog "Sinofarma", kao i određene količine ruske "Sputnjik V". Ona je izrazila uverenje da ćemo krajem prvog kvartala ili početkom drugog imati i vakcinu kompanije "Astra-Zeneka", a nakon toga i "Moderninu".
Kao što smo i obećali, građani će imati na raspolaganju sve vakcine koje imaju dozvole u svojim zemljama i odobrenja relevantnih međunarodnih agencija, a naravno proći će i sve naše agencije i institute, ukazala je premijerka. Prema njenim rečima, pred početak vakcinacije zdravstvenih radnika vakcinu će primiti i ministar zdravlja Zlatibor Lončar jer se trudimo da budemo primer i pokažemo da smo sigurni u vakcine i institucije.
Brnabić je istakla da je Srbija, ne računajući Veliku Britaniju, prva zemlja u Evropi koja je dobila vakcinu "Fajzer–Biontek", a treća koja je počela masovnu imunizaciju i kampanju za davanje vakcine – posle Velike Britanije i Švajcarske.
Uradili smo veliku stvar i ni u jednom trenutku se nećemo zaustavljati dok se ne završi imunizacija stanovništva, poručila je predsednica Vlade. Ona je precizirala da će naša zemlja u januaru dobiti još 16.000 doza vakcine konzorcijuma „Fajzer-Biontek“, kao i da ćemo zajedno sa drugim vakcinama imati u januaru ukupno milion doza, a tokom prvog kvartala ukupno približno dva miliona doza. Imamo dinamiku isporuka „Fajzerovih“ vakcina i kako varira njihova prozvodnja, tako varira i isporuka ne samo Srbiji, već i svim zemljama sveta. Očekivali smo 10.000 doza od „Fajzer–Bionteka“ u decembru, a stiglo je 4.870 doza, objasnila je premijerka.
Srbija je pokazala da može da se bori i da uspe u tome ako svi rade timski, poručila je Brnabić i ipak apelovala na sve da početak vakcinacije ne shvataju kao da je borba odmah i gotova, već da nastave da poštuju sve mere. Da budemo sigurni i pomognemo zdravstvenim radnicima, pa ćemo 2021. godine polako skidati maske kada se stekne imunitet, a do tada ovo da gledamo ne kao pobedu, već kao početak kraja, zaključila je predsednica Vlade.
Nakon premijerke, vakcinu je primila i ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i članica Kriznog štaba za zaštitu zdravlja stanovništva od zarazne bolesti COVID-19 Darija Kisić Tepavčević, kao i član Kriznog štaba Predrag Kon. Vakcinu su primili i epidemiolog i načelnica Odeljenja za prevenciju i kontrolu bolničkih infekcija VMA prof. dr Vesna Šuljagić, kao i akademik Predrag Peško, profesor univerziteta u Beogradu i Hajdelbergu i redovni član SANU.
Prve količine vakcine stigle su u Srbiju 22. decembra, a danas će ih primiti korisnici domova za stare u Beogradu i Novom Sadu.
Srbija je prva zemlja u regionu u koju je stigla vakcina „Fajzer-Biontek“.
Pored nabavke vakcine među prvim državama u svetu, čak pre zemalja EU, Srbija je jedna od retkih država koje su u rekordnom roku napravile i otvorile dve Kovid bolnice. Bolnice kapaciteta 930 mesta u Batajnici, odnosno 500 mesta u Kruševcu, umnogome doprinose povećanju kapaciteta i jačanju zdravstvenog sistema u borbi protiv virusa korona i praktično, prema rečima predsednika Vučića, predstavljaju spomenik budućnosti i govore o delima koja je država preduzela za kratko vreme.
Takođe, podsećanja radi, u Srbiji su ulaganja u zdravstvenu infrastrukturu bila velika, te je od 2016. godine obnovljeno 80 domova zdravlja i ambulanti, a u toku su radovi na šest velikih domova zdravlja. Tako, više od 200 miliona evra uloženo je u obnovu, izgradnju i opremanje bolnica i više od 300 miliona u obnovu klinika i specijalizovanih bolnica, a na mnogima su radovi već završeni, poput Univerzitetske dečje klinike Tiršova, KBC Zemun, KBC „Dragiša Mišović“.
Apsolutni prioritet Vlade Srbije jeste uspešan završetak započetih projekata zdravstvene infrastrukture, ali se ogromna pažnja posvećuje i zdravstvenim radnicima, kojima su do 2020. godine povećane plate i to za 56,8% lekarima specijalistima, 66,9% medicinskim sestrama, a značajna sredstva ulažu se i u edukaciju zdravstvenih kadrova, kao i u opremu i uslove u kojima rade.
Poput drugih zemalja, i Srbija se ove godine suočila sa velikim izazovima, pre svega zdravstvenim, a svi činioci u državi bili su fokusirani na sprečavanje širenja virusa i očuvanja života i zdravlja građana. Sa tim izazovima, Srbija se bolje suočila, nego mnoge bogatije i razvijenije države Evrope i sveta. |
|
SAOPŠTENJE MINISTARSTVA SPOLJNIH POSLOVA REPUBLIKE SRBIJE |
Ministarstvo spoljnih poslova demantuje navode pojedinih domaćih medija o tome da će državljani Srbije na privremenom radu u inostranstvu biti dužni da plaćaju porez na prihode ostvarene kod inostranih poslodavaca, ne samo u zemlji privremenog boravka, već i u Srbiji.
Smatramo da katastrofično intonirani tekstovi, zasnovani na nedovoljno istraženim činjenicama, o jednoj temi koja se najdirektnije tiče velikog broja državljana Republike Srbije u inostranstvu, bezrazložno stvaraju zabrinutost kod dela naših državljana, što se može zaključiti i po povećanom broju njihovih upita upućenih diplomatsko-konzularnim predstavništvima Srbije.
Apelujemo na rezidente Srbije koji se privremeno nalaze u inostranstvu da se ne obaziru na netačne senzacionalistički intonirane tekstove na ovu temu, jer se, kada je reč o procedurama oporezivanja te kategorije naših državljana, ništa suštinski neće promeniti u odnosu na dosadašnju praksu.
U nadi da se iza neodgovornih i netačnih medijskih napisa o ovoj temi ne krije zla namera, već nerazumevanje, naglašavamo da Srbija čini i da će nastaviti da čini sve kako bi na svaki način pomogla svojoj dijaspori.
Beograd, 23. decembar 2020. |
|
Selaković sa ambasadorima zemalja Višegradske grupe – 22.12.2020. |
Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković sastao se danas sa ambasadorima i predstavnicima ambasada zemalja Višegradske grupe (V4), koju čine Češka, Mađarska, Poljska i Slovačka.
Ministar je rekao da je Srbija konstruktivan partner državama članicama Višegradske grupe, da su ovakvi susreti veoma značajni za podsticanje daljih aktivnosti, poručivši da je upravo Višegradska grupa primer uspešne evrointegracije, regionalne saradnje i borbe za zajedničke ciljeve.
Zahvalni smo na snažnoj podršci država članica Višegradske grupe našem pristupnom procesu EU, poručio je Selaković, istakavši da punopravno članstvo u EU ostaje jedan od ključnih spoljnopolitičkih prioriteta Srbije, te da je u fokusu nove Vlade oblast vladavine prava i nastavak sprovođenja sveobuhvatnih reformi.
Iskustvo Višegradske grupe u regionalnom udruživanju je, prema njegovim rečima, dragoceno za Srbiju, jer može biti primenjeno i u regionu Zapadnog Balkana u okviru inicijative „mini šengen“ i biti od koristi svim članicama.
Zahvalni smo Višegradskoj grupi na inicijativi za formiranje Fonda za Zapadni Balkan koji aktivno radi na pospešivanju saradnje civilnog sektora, kao i na podizanju kvaliteta života stanovništva regiona, poručio je ministar.
Šef srpske diplomatije sa zadovoljstvom je konstatovao da su bilateralni odnosi sa državama Višegradske grupe veoma dobri, kao i da je Srbija zainteresovana za dodatno intenziviranje političkog dijaloga na najvišem nivou sa svim članicama.
Selaković je ukazao da bi realizacija bilateralnih poseta na najvišem nivou predstavljala snažnu osnovu za dalje jačanje naših odnosa i da bi stvorila nove perspektive u međusobnoj saradnji, posebno u oblasti ekonomije i investicija.
Beograd, 22. decembar 2020. godine |
|
Selaković: Mađarska će nastaviti da podržava Srbiju na EU putu - 18.12.2020. |
Mađarska je jedan od najglasnijih zagovornika ulaska Srbije u Evropsku uniju i dobra vest je da će nastaviti da pruža podršku Srbiji na njenom evropskom putu, izjavio je danas u Budimpešti šef srpske diplomatije Nikola Selaković nakon današnjeg sastanka s mađarskim premijerom Viktorom Orbanom.
Selaković je istakao da je sa svojim mađarskim kolegom Peterom Sijartom, s kojim se ranije danas sastao, konstatovao da bi, da se samo Mađarska pitala za otvaranje poglavlja, Srbija ove godine otvorila svih pet pripremljenih poglavlja u procesu pregovora.
„Mađarska će nastaviti da podržava Srbiju, to jeste ono što je dobra vest u koju nismo ni sumnjali, jer znamo kako se naši odnosi odvijaju", rekao je Selaković srpskim medijima na kraju zvanične posete Mađarskoj.
Dodao je da činjenica da Mađarska novčano podržava 24 mađarske kompanije da ulažu u Srbiji, ne samo na severu već i južno od Save i Dunava, pokazuje šta Mađarska misli o evropskom putu Srbije.
„Da ne misli tako kao što misli, onda ne bi svoju biznis zajednicu ohrabrivala, pomagala i podsticala da ulaže u Srbiji kao što to danas radi.
Ono što bismo želeli jeste više zajedničkih investicija, što je i premijer Orban danas naglasio", naveo je Selaković.
Dodaje da su se saglasili i oko razvoja turizma, te da bi obe strane želele da Mađari više posećuju Srbiju, kao i da Srbi više dolaze u Mađarsku.
„To je jedan od razloga zašto je strateško opredeljenje bilo da se posvetimo, između ostalog, i projektu građenja brze pruge između Beograda i Budimpešte koja će tu vrstu prevoza učiniti mnogo bržom i sigurnijom nego što jeste", rekao je Selaković.
Istakao je da, zahvaljujući izuzetnim ličnim odnosima premijera Mađarske i predsednika Srbije Aleksandra Vučića, Srbija i Mađarska danas mogu da posvedoče najboljim mogućim odnosima u novijoj istoriji, a možda i istorije uopšte.
Selaković kaže da Srbija i Mađarska sarađuju u gotovo svim oblastima, dodajući da je to i na polju ekonomije, infrastrukture, energetike, ulaganja mađarskih privrednika i države u srpsku privredu, kulturu, obrazovanje.
„Ono čime možemo kao dve bliske države naročito da se pohvalimo jeste status i položaj naših nacionalnih manjina, Srba u Mađarskoj i Mađara u Srbiji", naglasio je Selaković.
Izrazio je nadu da će Srbija i Mađarska uskoro održati šestu zajedničku sednicu dve vlade, a kao rezultat te sednice vidi potpisivanje sporazuma o strateškom partnerstvu.
„Biće to prvi strateški sporazum o partnerstvu sa jednom susednom zemljom i mislim da je puni smisao što je to upravo s Mađarskom, jer mi već sada strateški sarađujemo", zaključio je Selaković.
Izvor: Tanjug |
|
Selaković u Sentandreji sa Episkopom budimskim Lukijanom - 18.12.2020. |
Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković obišao je danas u Sentandreji Sabornu crkvu u okviru Eparhije budimske SPC i sastao se sa episkopom budimskim Lukijanom.
Sagovornici su razgovarali o položaju SPC u Mađarskoj i srpsko-mađarskim hrišćanskim vezama.
Tema razgovora bila je i funkcionisanje SPC u Mađarskoj u uslovima pandemije koronavirusa.
Episkop budimski izrazio je zahvalnost državi Srbiji na finansiranju radova u okviru Vladičinskog dvora, koji se nalazi u neposrednoj blizini Saborne crkve. Naime, uz pomoć države Srbije obnovljeni su arhiv, depo i biblioteka, u okviru koje se nalazi zimska kapela Ćirila i Metodija.
Izvor: Tanjug |
|
Selaković sa rukovodstvom Dunavske komisije u Budimpešti, 18.12.2020. |
Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković sastao se danas u Budimpešti sa rukovodstvom Dunavske komisije sa kojim je razgovarao o važnosti Dunava za unapređenje regionalne ekonomije i intenzivni protok ljudi i robe.
Na sastanku je ocenjeno da je važno iskoristiti ekonomske potencijale Dunava, ali i očuvati njegove prirodne lepote, odnosno zadovoljiti ekološke standarde.
Selaković je istakao da će Srbija, zahvaljujući uspešno sprovedenim ekonomskim reformama proteklih godina, biti u stanju da više ulaže u infrastrukturu na Dunavu i da učestvuje u realizaciji strateških projekata Dunavske komisije.
Ministar Selaković je u knjigu utisaka napisao da je Dunavska komisija, od svog nastanka u Beogradu 1948. godine, nit saradnje i prijateljstava među zemljama članicama.
"Dunav je bio reka mira kroz sve teške periode turbulentne istorije našeg regiona", napisao je Selaković.
Izvor: Tanjug |
|
Selaković: Mađarska podržava svoje kompanije da ulažu u Srbiji, 18.12.2020. |
Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković izjavio je danas da će Mađarska sa 130 miliona evra podržati ulaganje 24 mađarske kompanije u Srbiji i dodao da taj novac neće otići samo u Vojvodinu, već i južno od Save i Dunava.
Na zajedničkoj konferenciji za medije sa mađarskim kolegom Peterom Sijartom u Budimpešti, Selaković je zahvalio Mađarskoj što daje impuls svojim kompanijama da ulažu na srpsko tržište i istakao da će to još dodatno ojačati privrednu saradnju dve zemlje.
Posebnu zahvalnost šef srpske diplomatije uputio je Mađarskoj zbog podrške našoj zemlji u evropskim integracijama i naglasio da se danas glas Srbije, preko Mađarske, u Briselu mnogo jače čuje nego ranije.
„Kada jednoga dana Srbija i formalno postane deo evropske porodice, kao što istorijski jeste, jednu od najvećih zahvalnosti za to Srbija će dugovati upravo Mađarskoj", podvukao je Selaković. Istakao je da je ta podrška vidljiva na svim nivoima vlasti, od mađarskog predsednika, preko premijera Viktora Orbana, ali i svih ministara u Vladi Mađarske.
Selaković je kazao i da je njegova poseta Mađarskoj prva poseta jednoj susednoj zemlji, sa kojom je, ističe, Srbija u prethodnom periodu od dobrosusedskih izgradila prijateljske odnose.
„Današnji sastanak je prilika da utvrdimo te prijateljske odnose i da razgovaramo o onome što nas vezuje i što još nas još više može vezati", rekao je Selaković.
Tokom sastanka, dodaje, bilo je reči o energetici i potrebi Mađarske i Srbije da se kvalitetnije snabdevaju gasom. Selaković je podsetio da je Srbija završila izgradnju svog dela gasovoda od bugarske do mađarske granice i izrazio nadu da će Mađarska za dve godine, kada izgradi svoj deo gasovoda, dobijati gas iz Truskog toka.
„Tako ćemo učiniti naše privrede sigurnijim i bolje ih snabdeti gasom, a to će uticati i na zaštitu životne sredine", rekao je Selaković.
Poručio je da gas nema nacionalnost, već cenu, i naglasio da će Srbija kupovati onaj gas koji ima najnižu cenu, ali i koji najlakše može doći do naših domaćinstava.
Tema razgovora, dodaje Selaković, bila je i infrastrukura, tačnije izgradnja brze pruge od Beograda do Budimpešte koja bi, ističe, trebalo da dopirnese boljem protoku robe, većoj konkurentosti, ali i učestalija, sigurna i brza putovanja za turiste.
„Uvereni smo da epidemija neće večito trajati i da će se Srbi i Mađari posećivati, da će Mađari dolaziti u Beograd i Novi Sad, ali i južnije od srpske prestonice", rekao je Selaković.
Srpski ministar zahvalio je Mađarskoj i na pomoći koju je Srbiji pružala u vreme pandmije virusa korona, što je, ističe, još jedan u nizu primera prijateljske i dobre međusobne saradnje.
Kada je reč o nacionalnim manjinama, Selaković je kazao da je uveren da su mađarska nacionalna manjina u Srbiji i srpska nacionalna manjina u Mađarskoj jedna od najjačih alki lanca Srbije i Mađarske. Kaže da je ponosan što Mađari u Srbiji, ali i ostali pripadnici nacionalnih manjina, imaju sva prava koja su garantovana i građanima Srbije. On je zahvalio Sijartu i premijeru Orbanu što o tome govore na svim svetskim forumima, dodajući da je to za Srbiju od neprocenjivog značaja.
Ministar je zahvalio i Mađarskoj što prema srpskoj nacionalnoj manjini ima pažljiv i brižan odnos, a posebno, kaže, prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi, Eparhiji budimskoj.
Naveo je da kada se u istoriji srpsko-mađarskih odnosa sve oduzme i sabere, bilo mnogo više vekova prijateljstva i saradnje i dodao da danas ne postoji oblast života u kojoj ta saradnja nije prisutna.
Sijarto: Briselu prebaciti što SRB nije otvorila poglavlja
Ministar spoljnih poslova i spoljne trgovine Mađarske Peter Sijarto izjavio je da je Srbija ove godine bila spremna za otvaranje pet poglavlja u procesu pristupanja EU, a da za to što nije otvoreno nijedno, nije kriva ni Srbija, ni Mađarska koja je podržava na evropskom putu, već Brisel.
„Ne vidim razlog zašto nisu uspela ta poglavlja da se otvore. Jasno sam postavio pitanje na poslednjem sastanku sa kolegama iz EU koji je razlog, oni su mi rekli da nema posebnog razloga i da je razlog politički." Ističe da se isključivo Briselu može prebaciti zašto nisu otvorena poglavlja i izrazio nadu da će u narednom periodu doći do otvaranja poglavlja.
„Nema razloga da se to ne dogodi", poručio je Sijarto i dodao da ako je NATO mogao da primi Severnu Makednoniju, Crnu Goru i Albaniju, ne vidi razlog zašto EU ne može da primi Srbiju. Istakao je da će Mađarska učiniti sve da pomogne Srbiji u procesu evropskih integracija i da što pre postane član EU.
Sijarto je u obraćanju medijima poručio da odnosi između Srbije i Mađarske nikada u istoriji nisu bili tako dobri kao danas i da se u prethodnom periodu na tome mnogo radilo.
„Naša sudbina je povezana zbog istorijske prošlosti, Mađara u Vojvodini i zbog strateških projekata koji služe u interesu razvoja obe zemlje", rekao je Sijarto.
Ističe da su najveće mađarske kompanije prisutne u Srbiji, poput OTP i MOL, da interesovanje mađarskih firmi prema Srbiji ne opada i dodao da Mađarska podržava svoje kompanije da ulažu na srpsko tržište.
Kaže da će 24 mađarske kompanije uložiti u Srbiju više milijardi forinti u narednih meseci.
Sijarto navodi i da će razvoj železnice na liniji Beograda i Budimpešte doprineti da se uvoz i transport kineske robe obavlja tom trasom, što će, kaže doprineti jačoj konkurentosti Srbije i Mađarske u regionu i na svetskom tržištu.
Kada je reč o gasu, Sijarto kaže da je Mađarska počela da gradi svoju deonicu gasovoda, koji će biti povezan sa gasovodom iz Srbije, i dodao da će gas iz Turskog toka obezbediti bolje snabdevanjem gasom.
Kako se najavljuje novi migracioni talas, Sijarto je rekao da će Mađarska poslati svoje pripadnike policije na granične prelaze na jugu Srbije, kako bi se smanjio ilegalni prelazak migranata.
Pohvalio je odnos Srbije prema mađarskoj nacionalnoj manjini i dodao da taj odnos može da posluži kao primer u Evropi.
Selaković: Hvala Mađarskoj na pomoći u lečenju Anike
Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković izjavio je danas da će Mađarska obezbediti smeštaj i medicinski tretman pre i tokom vođenja terapije za dvogodišnju devojčicu Aniku Manić.
Na zajedničkoj konferenciji za medije sa mađarskim kolegom Peterom Sijartom, Selaković je zahvalio mađarskim prijateljima na pomoći devojčici koja će u jednoj bolnici u Budimpešti uskoro početi da prima terapiju.
Selaković je rekao da je pomoć Aniki bila prva zajednička saradnja sa ministrom Sijartom, od kada je stupio na dužnost šefa srpske diplomatije.
Građani Srbije su se tokom proteklih nekoliko meseci ujedinili u zajedničkom cilju da prikupe novac za lečenje dvogodišnje Anike Manić, koja boluje od retke bolesti, kako bi tokom januara primila potrebnu terapiju.
Izvor: Tanjug |
|
Selaković uručio kombi vozila i knjige srpskoj školi, 18.12.2020. |
Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković obišao je danas srpsku obrazovnu instituciju „Nikola Tesla" u Budimpešti, gde je rukovodstvu škole uručio tri kombi vozila za prevoz dece i knjige za biblioteku.
Kombi vozila su donacija Ministarstva spoljnih poslova, dok su knjige Selakovićeva lična donacija.
Ministar je razgovarao sa direktorkom škole Jovankom Lastić, a potom obišao zabavište koje se nalazi u sklopu škole, sportsku halu, biblioteku.
Selaković se upisao i u knjigu utisaka u kojoj je naveo: „Pravo je zadovoljstvo i osećaj ponosa, kada se srećete sa ljudima koji svojom vizijom i energijom pomeraju granice i menjaju svet. Ovde, u srpskom školskom centru „Nikola Tesla“ u Budimpešti, taj osećaj je još jači, jer takvom energijom ovi divni ljudi čuvaju srpski identitet prosvećujući nove generacije srpčadi i naoružavaju ih znanjem, nacionalnom tradicijom i kulturom".
Naime, obrazovna institucija „Nikola Tesla" je najvažnija srpska obrazovna ustanova u Mađarskoj u okviru koje se nalaze zabavište, osnovna škola i gimnazija. Tu ustanovu pohađa oko 700 đaka.
Izvor: Tanjug |
|
Selaković: 24 mađarske kompanije uložiće u Srbiju 130 miliona evra, 18.12.2020. |
Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković izjavio je danas da će 24 mađarske kompanije u narednom periodu u Srbiju uložiti 130 miliona evra i dodao da taj novac neće otići samo u Vojvodinu, već i južno od Save i Dunava.
Na zajedničkoj konferenciji za medije sa mađarskim kolegom Peterom Sijartom u Budimpešti, Selaković je zahvalio Mađarskoj što daje impuls svojim kompanijama da ulažu na srpsko tržište i istakao da će to još dodatno ojačati privrednu saradnju dve zemlje.
Posebnu zahvalnost šef srpske diplomatije uputio je Mađarskoj zbog podrške našoj zemlji u evropskim integracijama i naglasio da se danas glas Srbije, preko Mađarske, u Briselu mnogo jače čuje nego ranije.
„Kada jednoga dana Srbija i formalno postane deo evropske porodice, kao što istorijski jeste, jednu od najvećih zahvalnosti za to Srbija će dugovati upravo Mađarskoj", podvukao je Selaković.
Istakao je da je ta podrška vidljiva na svim nivoima vlasti, od mađarskog predsednika, preko premijera Viktora Orbana, ali i svih ministara u Vladi Mađarske.
Selaković je kazao i da je njegova poseta Mađarskoj prva poseta jednoj susednoj zemlji, sa kojom je, ističe, Srbija u prethodnom periodu od dobrosusedskih izgradila prijateljske odnose.
„Današnji sastanak je prilika da utvrdimo te prijateljske odnose i da razgovaramo o onome što nas vezuje i što još nas još više može vezati", rekao je Selaković.
Tokom sastanka, dodaje, bilo je reči o energetici i potrebi Mađarske i Srbije da se kvalitetnije snabdevaju gasom.
Selaković je podsetio da je Srbija završila izgradnju svog dela gasovoda od bugarske do mađarske granice i izrazio nadu da će Mađarska za dve godine, kada izgradi svoj deo gasovoda, dobijati gas iz Truskog toka.
„Tako ćemo učiniti naše privrede sigurnijim i bolje ih snabdeti gasom, a to će uticati i na zaštitu životne sredine", rekao je Selaković.
Poručio je da gas nema nacionalnost, već cenu, i naglasio da će Srbija kupovati onaj gas koji ima najnižu cenu, ali i koji najlakše može doći do naših domaćinstava.
Tema razgovora, dodaje Selaković, bila je i infrastrukura, tačnije izgradnja brze pruge od Beograda do Budimpešte koja bi, ističe, trebalo da doprinese boljem protoku robe, većoj konkurentosti, ali i učestalija, sigurna i brza putovanja za turiste.
„Uvereni smo da epidemija neće večito trajati i da će se Srbi i Mađari posećivati, da će Mađari dolaziti u Beograd i Novi Sad, ali i južnije od srpske prestonice", rekao je Selaković.
Srpski ministar zahvalio je Mađarskoj i na pomoći koju je Srbiji pružala u vreme pandemije virusa korona, što je, ističe, još jedan u nizu primera prijateljske i dobre međusobne saradnje.
Kada je reč o nacionalnim manjinama, Selaković je kazao da je uveren da su mađarska nacionalna manjina u Srbiji i srpska nacionalna manjina u Mađarskoj jedna od najjačih alki lanca Srbije i Mađarske.
Kaže da je ponosan što Mađari u Srbiji, ali i ostali pripadnici nacionalnih manjina, imaju sva prava koja su garantovana i građanima Srbije.
On je zahvalio Sijartu i premijeru Orbanu što o tome govore na svim svetskim forumima, dodajući da je to za Srbiju od neprocenjivog značaja.
Zahvalio je i Mađarskoj što prema srpskoj nacionalnoj manjini ima pažljiv i brižan odnos, a posebno, kaže, prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi, Eparhiji budimskoj.
Naveo je da kada se u istoriji srpsko-mađarskih odnosa sve oduzme i sabere, bilo mnogo više vekova prijateljstva i saradnje i dodao da danas ne postoji oblast života u kojoj ta saradnja nije prisutna.
Izvor: Tanjug |
|
Selaković: Srpske i mađarske diplomate pod istim krovom, 18.12.2020. |
Memorandumom o razumevanju o zajedničkom korišćenju prostorija diplomatsko-konzularnih predstavništva, koji je danas u Budimpešti potpisan između ministarstava spoljnih poslova Srbije i Mađarske, biće omogućeno da srpske i mađarske diplomate borave i rade pod jednim krovom.
To je izjavio šef srpske diplomatije Nikola Selaković nakon potpisivanja Memoranduma sa mađarskim kolegom Peterom Sijartom, i poručio da je to odnos vrhunskog poverenja dve zemlje.
„Memorandum koji smo danas potpisali će omogućiti srpskoj diplomatiji da bude prisutna u onim državma u kojima Mađarska ima diplomatsko-konzularna predstavništva i omogućiti mađarskoj diplomatiji da budu pristuni tamo gde imamo svoje ambasade, a oni nemaju“, objasnio je Selaković.
Izrazio je nadu da će uskoro, na šestoj zajedničkoj sednici vlada Srbije i Mađarske, biti potpisan prvi Aneks koji će omogućiti sprovođenje tog Memoranduma.
„Naše diplomate će boraviti pod istim krovom, radiće zajedno, družiće se, i to će sigurno dovesti do bolje saradnje dve države, a ono što je još sigurnije do jedne bratske i kolegijalne sradnje između dva ministarstava“, zaključio je Selaković. Izvor: Tanjug |
|
Brnabić i Borelj: Politički i ekonomski aspekti pregovora |
Vlada Republike Srbije je saopštila da je, na danas održanom Savetu za stabilizaciju i pridruživanje Srbije i EU, pozdravljen ukupan napredak postignut u dosadašnjim pristupnim pregovorima Srbije, prihvatanje unapređene metodologije proširenja koja bi trebalo da ubrza proces ulaska Srbije u EU i ponovljena podrška EU putu Srbije ka članstvu.
Tom prilikom su razmenjena mišljenja o aktuelnoj političkoj i društveno-ekonomskoj situaciji u Srbiji, a pre svega o daljoj dinamici pregovora o pristupanju EU, saradnji u okviru Zajedničke spoljne i bezbednosne politike, kao i o regionalnoj saradnji na Zapadnom Balkanu.
U skladu sa tim, pozdravljena je činjenica da je nova vlada postavila kao prioritet integraciju u EU, očuvanje javnog zdravlja i ekonomskog rasta, kao i normalizaciju odnosa sa Prištinom. Na sastanku Saveta za stabilizaciju i pridruživanje, koji se zbog pandemije održao video-putem, delegaciju Srbije predvodile su predsednica Vlade Ana Brnabić i ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović.
Na čelu delegacije EU bili su šef diplomatije Žosep Borelj i komesar za proširenje Oliver Varheji.
Borelj je ovom prilikom posebno iskazao zahvalnost na učešću premijerki Brnabić, što nije uobičajeni format, ali što nedvosmisleno pokazuje koliko Vlada pridaje značaj Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju i evropskom putu Srbije.
Sastanak je iskorišćen kako bi se razmotrili trenutni odnosi Srbije i Evropske unije, pre svega proces pristupanja Srbije EU, a razgovaralo se i o političkim i ekonomskim kriterijumima, usklađivanju domaćeg zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU, kao i o realizaciji pretpristupne pomoći EU.
Sastanak je pružio pravovremenu priliku za pregled napretka Srbije u pristupnim pregovorima i razmatranje prioriteta za dalji rad u okviru Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i evropskim integracijama.
Predstavnici EU su ponovili posvećenost EU evropskoj budućnosti Srbije i založili se za proaktivnu i stratešku komunikaciju Srbije i EU.
Tokom sastanka bilo je i reči o načinu na koji se Srbija suočava sa posledicama pandemije COVID-19, kako u pogledu rešavanja zdravstvene krize, tako i u prevazilaženju posledica po privredu i ekonomiju uopšte i na sprovođenje reformi.
Učesnici su se saglasili da su dobrosusedski odnosi i regionalna saradnja ključni elementi procesa proširenja, i u skladu sa tim pozdravili nastavak dijaloga Beograda i Prištine i doslednu posvećenost Srbije tom procesu.
Predstavnici EU su pozdravili značajan doprinos Srbije vojnim misijama i operacijama, kao i učešće Srbije u borbenim grupama EU, naglasivši značaj daljeg produbljivanja saradnje po pitanjima spoljne politike.
Učesnici su takođe podržali Zajedničko regionalno tržište, koje su lideri Zapadnog Balkana pokrenuli 10. novembra na samitu u Sofiji i podsetili na to da Ekonomski i investicioni plan za Zapadni Balkan, koji je Evropska komisija usvojila 6. oktobra 2020, daje sveobuhvatan okvir za podršku ekonomskoj konvergenciji Srbije i regiona EU.
Beograd, 17. decembar 2020. |
|
Selaković: Punopravno članstvo u EU ostaje prioritet nove Vlade, 16.12.2020. |
Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković razgovarao je danas putem video veze sa šefom Delegacije EU u Srbiji Semom Fabricijem i ambasadorima zemalja članica EU.
Tom prilikom, šef srpske diplomatije istakao je da punopravno članstvo u EU ostaje jedan od ključnih spoljnopolitičkih prioriteta Vlade Srbije, kao i da je proces integracije u EU strateški cilj, koji se istovremeno želi iskoristiti za poboljšanje kvaliteta društva.
Selaković je ukazao da je Srbija spremna na ubrzanje dinamike pristupnog procesa i da je prvenstveno iz tog razloga prihvatila i novu metodologiju, te se nada da će u narednom periodu dobiti i jasnije smernice o tome kako će se ona primeniti u pregovaračkom procesu.
Prema njegovim rečima, Srbija je ostvarila brojne značajne korake u reformskom procesu, što Godišnji izveštaj Evropske komisije o napretku ne reflektuje u potpunosti.
Ministar je podsetio da je naša zemlja od 2014. otvorila 18 od 35 pregovaračkih poglavlja sa EU i privremeno zatvorila dva poglavlja, i da je u ovom trenutku spremna za otvaranje pet novih pregovaračkih poglavlja.
Govoreći o razgovorima Beograda i Prištine, Selaković je napomenuo da je jedini pravi put za postizanje održivog dogovora dijalog i kompromis.
Kako je objasnio, neophodno je da teme razgovora budu pitanja koja Priština već godinama ignoriše, a na koja se Briselskim sporazumom obavezala, kao što je uspostavljanje Zajednice srpskih opština.
Sem toga, kako je dodao, Srbija je veoma posvećena regionalnoj saradnji, i imajući u vidu da je važna zemlja regiona, koja želi da doprinese opštoj stabilnosti, naša strana je, između ostalog, svojim potezima značajno doprinela snižavanju tenzija sa Crnom Gorom.
Selaković je rekao i da je Srbija veoma zahvalna EU i državama članicama na finansijskoj pomoći, posebno u uslovima pandemije virusa korona.
Beograd, 16. decembar 2020. godine |
|
Saopštenje Ministarstva spoljnih poslova |
Povodom 10. decembra, Međunarodnog dana ljudskih prava, Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije izražava još jednom privrženost tekovinama i vrednostima Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, koja je usvojena na današnji dan 1948. godine.
Načela iz Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima predstavljala su temelj za izgradnju međunarodnog prava u ovoj oblasti, kao i međunarodnog sistema promocije i zaštite ljudskih prava, kao jedinstvene civilizacijske tekovine savremenog doba.
Naša obaveza danas jeste očuvanje i jačanje međunarodnog sistema za poštovanje ljudskih prava, razvoj standarda ljudskih prava, kontrola nad ispunjavanjem preuzetih obaveza, kao i nastavak saradnje sa međunarodnim i regionalnim institucijama na zaštiti ljudskih prava. Srbija je u punoj meri posvećena univerzalnim vrednostima ljudskih prava i sprovođenju u praksi međunarodnih pravnih instrumenata o ljudskim pravima. Naša kontinuirana saradnja sa instrumentima Saveta za ljudska prava u okviru Ujedinjenih nacija, kao i sa Savetom Evrope i mehanizmima ljudske dimenzije OEBS-a, predstavlja važan deo aktivnosti svih državnih organa i ilustruje našu doslednu opredeljenost za ispunjavanje međunarodnih standarda ljudskih prava.
Međunarodni dan ljudskih prava je povod da se još jednom ukaže na obespravljenost srpskog i drugog nealbanskog stanovništva na Kosovu i Metohiji i ponovi poziv međunarodnoj zajednici da omogući poštovanje garantovanih međunarodnih normi ljudskih prava i doprinese stvaranju uslova za povratak interno raseljenih lica, kao i vraćanje njihove uzurpirane imovine. |
|
Deseta medijska konferencija dijaspore i Srba u regionu |
Udruženje novinara Srbije, uz podršku Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije, organizovaće 29.12.2020. godine Desetu medijsku konferenciju dijaspore i Srba u regionu.
Konferencija će zbog pandemije virusa COVID-19 biti održana preko ZOOM aplikacije. Tema Desete medijske konferencije biće rad medija, organizacija i udruženja Srba iz regiona i dijaspore tokom pandemije izazvane virusom COVID-19, kao i na koji način je pandemija uticala na kvalitet rada i ekonomsku održivost medijske delatnosti Srba u dijaspori i regionu. U drugom delu Konferencije planirano je da se predstavi sajt Udruženja novinara Srbije www.umrezavanje.rs, koji je pokrenut povodom ove Konferencije sa idejom da predstavlja platformu za umrežavanje medija i organizacija Srba iz regiona i dijaspore sa matičnom državom.
Prijave za učešće na Desetoj medijskoj konferenciji dijaspore i Srba u regionu zainteresovani predstavnici medija, udruženja i organizacija Srba iz Mađarske mogu da pošalju na adresu ana.petronijevic@uns.rs. Rok za slanje prijava je 17.12.2020. godine. |
|
Sastanak sa ambasadorima zemalja članica EU akreditovanih u Srbiji i šefom Delegacije EU, 09.12.2020. |
Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas u Palati Srbija sa ambasadorima zemalja članica Evropske unije akreditovanih u Srbiji i šefom Delegacije Evropske unije Semom Fabricijem, sa kojima je razgovarao o temama poput dinamike pristupnih pregovora između Srbije i EU, stabilnosti u regionu, regionalnim projektima, kao i o Evropskom investicionom planu koji je Evropska komisija predstavila zajedno sa Paketom o proširenju.
Predsednik Vučić je i ovom prilikom potvrdio da saradnja sa Evropskom unijom i punopravno članstvo Srbije ostaju jedan od ključnih spoljnopolitičkih prioriteta naše zemlje. On je posebno naglasio da je Srbija u tom smislu iskreno posvećena daljim i dubljim reformama kojima pristupa sa odgovornošću i ozbiljnošću, te da kroz saradnju sa institucijama Unije i njenih članica nastoji da usvoji i primeni najbolje prakse.
„Srbija će nastaviti da se predano zalaže za mir i stabilnost u regionu kroz unapređenje bilateralnih odnosa sa susedima, kao i kroz jačanje regionalne saradnje uz poštovanje svih zaključenih sporazuma“, istakao je predsednik Vučić i dodao da je evropska budućnost Zapadnog Balkana od izuzetnog značaja, kako za stabilnost celog regiona, tako i za bezbednost i dalji prosperitet EU.
Ambasadori su istakli da su deklaracije o zajedničkom regionalnom tržištu i zelenoj agendi Zapadnog Balkana, koje su potpisale Srbija i svi lideri regiona, toplo pozdravljene u Briselu i u zemljama EU, te da dobra i čvrsta povezanost i integracija regiona umnogome olakšava saradnju same Unije sa Zapadnim Balkanom u svim oblastima od zajedničkog interesa.
„Čak 70 odsto stranih investicija dolazi iz zemalja čiji predstavnici danas sede ovde“, rekao je šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Sem Fabrici i dodao da Srbija može da bude sigurna da će EU nastaviti da pomaže, podržava i ulaže u srpsku ekonomiju. „Iako je Kovid-19 izložio sve ekonomije velikom opterećenju, srpska ekonomija odoleva i dokazala je svoju otpornost. Sa Ekonomsko-investicionim planom za Zapadni Balkan, EU će ostati najsnažniji partner Srbije za privredni oporavak, koji će podržati infrastrukturu, i zelenu i digitalnu tranziciju. Raduju nas najavljene reforme u oblasti vladavine prava, uključujući reforme pravosuđa i slobode medija. Upravo to predstavlja osnovu za ubrzanje procesa pridruživanja i mi ohrabrujemo novu Vladu da nastavi sa radom i realizacijom u ovom pravcu", istakao je Fabrici.
Predsednik Vučić je naglasio da Srbija visoko ceni to što je, uprkos brojnim izazovima sa kojima se suočava, EU uspela da održi pitanje proširenja na svojoj agendi, pogotovo kroz nedavno usvajanje nove, izmenjene metodologije pregovaračkog procesa.
„U tom smislu, očekujemo od Evropske unije da dinamika pristupnih pregovora Srbije prati i vrednuje naše reformske napore“, rekao je predsednik Vučić istakavši da je Srbija spremna da sa svojim evropskim partnerima nastavi da radi na sprovođenju reformi i brojnih zajedničkih projekata.
Predsednik Vučić je posebno naglasio da Srbija pozdravlja Ekonomski i investicioni plan koji je EK predstavila zajedno sa Paketom o proširenju i izrazio spremnost naše zemlje da sa partnerima u regionu nastavi da radi na primeni ovog Plana kako bi se unapredio ekonomski potencijal regiona i postigla bolja infrastrukturna povezanost, što bi dovelo do približavanja jedinstvenom evropskom tržištu.
„U tom kontekstu, nadamo se i skorom usvajanju Višegodišnjeg finansijskog okvira 2021-2027. godine, jer to znači i mogućnost korišćenja finansijskih sredstava namenjenih sprovođenju reformi, kako u Srbiji, tako i u regionu“, rekao je predsednik Vučić i još jednom istakao da Srbija ostaje na evropskom putu iskreno verujući u saradnju sa evropskim partnerima.
„2020. je bila izuzetno teška godina za sve, posebno zbog posledica Kovida 19. Kada pogledam posvećenost nove Vlade da sprovodi reforme, Ekonomsko-investicioni plan EU, novu metodologiju i povećanu saradnju u borbi protiv Kovida 19, vidim 2021. godinu sa mnogo povoljnijim izgledima za napredak u proširenju“, zaključio je Fabrici.
Predsednik Vučić je, takođe, naglasio da je Srbija spremna da intenzivno radi sa zemljama članicama EU na iznalaženju adekvatnih odgovora za nove izazove, kao što je pandemija Kovid 19.
Beograd, 08. decembar 2020. godine |
|
Stipendije Vlade Republike Srbije za pripadnike srpskog naroda iz zemalja u regionu – Projekat „Srbija za Srbe iz regiona", 07.12.2020. |
Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije objavilo je konkurs za dodelu stipendija za školsku 2020/2021. godinu za osnovne, specijalističke, master i doktorske studije namenjen pripadnicima srpskog naroda iz zemalja u regionu.
Stipendije se dodeljuju u okviru Projekta „Srbija za Srbe iz regiona“.
Zainteresovani kandidati mogu preuzeti Prijavni formular, sa pratećom dokumentacijom koja sadrži uslove učešća na Konkursu, u Ambasadi Republike Srbije u Budimpešti, gde se predaju i zahtevi za stipendije.
Rok za podnošenje prijava je 30.12.2020. godine. |
|
Otvorena knjiga žalosti povodom smrti Njegove svetosti Patrijarha srpskog gospodina Irineja |
Povodom smrti Njegove svetosti, Arhiepiskopa pećkog, Mitropolita beogradsko-karlovačkog I Patrijarha srpskog gospodina Irineja otvorena je knjiga žalosti u Ambasadi Republike Srbije u Budimpešti. Zbog aktuelne epidemološke situacije molimo da izjave saučešća dostavite elektronski na e-mail Ambasade: budapest@serbiaemb.t-online.hu |
|
Režim ulaska u Mađarsku, 11.11.2020. |
Od 11.11.2020. godine u Mađarskoj su na snazi nove mere ograničenja kretanja zbog širenja pandemije virusa COVID-19, koje se primenjuju u periodu od 20.00 do 05.00 časova. Ograničenje kretanja u ovom vremenskom periodu odnosi se na sve državljane (i strane), koji se zateknu na teritoriji Mađarske. Propisi ulaska i tranzitiranja stranih državljana preko teritorije Mađarske ostali su nepromenjeni.
Putnicima koji stižu na međunarodni aerodrom „List Ferenc“ u Budimpeštu u večernjim i noćnim časovima dozvoljeno je da napuste aerodrom, ali su dužni da u što kraćem periodu tranzitiraju i, bez svraćanja u naseljena mesta, napuste teritoriju Mađarske. Prilikom eventualnog zaustavljanja i provere od strane mađarske policije, potrebno je da kao dokaz pokažu avionsku kartu. Ovo važi i za naše državljane koji u Mađarsku ulaze radi odlaska preko aerodroma „List Ferenc“ u neku drugu zemlju. Oni prilikom ulaska u Mađarsku treba da pruže dokaz da putuju do aerodroma (rezervacija avionske karte) i ispunjenosti uslova za ulazak u zemlju krajnje destinacije.
Državljani Srbije koji rade u pograničnoj zoni ulaze u Mađarsku bez ograničenja (posedovanja negativnog testa na COVID-19). Oni mogu da borave u Mađarskoj na udaljenosti do 30 km od granice. Prema novim propisima, Mađarsku moraju da napuste najkasnije do 20.00 časova, u protivnom policija će im izreći kaznu. Izuzetak čine samo oni srpski državljani, koji zbog radnih obaveza u Mađarskoj moraju da ostanu duže (najviše do 24 sata) što dokazuju potvrdom u obliku popunjenog formulara overenog od strane poslodavca. Prema novim merama, nošenje zaštitnih maski je obavezno u Mađarskoj i to ne samo u zatvorenom prostoru, već i na otvorenom.
Za kršenja novih propisa mađarska policija može da izrekne kaznu u visini od 5.000 do 150.000 forinti (140 do 420 evra).
Od 01.09.2020. godine državljani Republike Srbije ne mogu da uđu u Mađarsku ukoliko je razlog putovanja turističke prirode. Ulazak u Mađarsku u privatne svrhe je moguć samo na osnovu dobijene saglasnosti od mađarske policije. Zahtev se podnosi preko sajta www.police.hu, na mađarskom ili engleskom jeziku. Uz molbu se prilažu dokazi o razlozima putovanja (lečenje, školovanje, poslovne aktivnosti, pozivi na suđenje, porodični događaji, učešće na sportskim, kulturnim i verskim događajima od posebnog značaja i dr). Licu koje dobije saglasnost za ulazak u Mađarsku biće određen obavezan karantin u trajanju od 14 dana. Za vreme karantina moguće je testiranje o svom trošku, ali skrećemo pažnju na to da su laboratorije preopterećene. U slučaju dva negativna testa, urađena od strane mađarskih zdravstvenih organa u roku od 5 dana sa razmakom od najmanje 48 sati, moći će da se napusti karantin.
Državljani Republike Srbije mogu da tranzitiraju kroz Mađarsku pod određenim uslovima (utvrđena maršruta, zaustavljanje na predviđenim mestima, zemlja se mora napustiti u roku od 24 sata) i ukoliko pruže čvrste dokaze o ispunjenosti uslova za ulazak u susednu zemlju prema kojoj napuštaju teritoriju Mađarske.
Navedene mere se ne primenjuju na lica koja prelaze granicu Mađarske u teretnom saobraćaju. |
|
Vlada Srbije: Vodič kroz mere podrške razvoju inovativne privrede, 06.10.2020. |
Kabinet predsednice Vlade Srbije pripremio je dve brošure pod nazivom „SERBIA – Emerging tech development hub“ i „Vodič kroz mere podrške razvoju inovativne privrede“ u kojima se pruža uvid u mere Republike Srbije, kao povoljne destinacije za poslovanje i za investiranje u istraživanje i razvoj i nove tehnologije. Brošurama se može pristupiti na sledećim internet adresama:
https://innovations.serbiacreates.rs/
https://inovacije.srbijastvara.rs/ |
|
USLOVI ZA ULAZAK STRANIH DRŽAVLJANA U MAĐARSKU ZA VREME PANDEMIJE, 13.07.2020. |
Od utorka (14.07. 2020. godine) u ponoć u Mađarskoj stupa na snagu nova Vladina uredba br. 341/2020. (VII.12.).
Prema ovoj uredbi Rukovodilac nacionalne službe za javno zdravstvo Mađarske objavljuje u formi odluke na nedeljnom nivou spisak država koje spadaju u žutu i crvenu kategoriju. Naša zemlja je trenutno svrstana u žutu kategoriju.
Prema uredbi strani državljani koji ulaze iz R. Srbije u Mađarsku, podležu obaveznom zdravstvenom pregledu. Ukoliko se tokom izvršenog zdravstvenog pregleda utvrdi osnovana sumnja da je lice zaraženo virusom COVID-19, odbija se ulazak na teritoriju Mađarske.
Ukoliko tokom izvršenog zdravstvenog pregleda nema osnovane sumnje da je lice zaraženo virusom COVID-19, donosi se rešenje o obaveznoj izolaciji u periodu od 14 dana u karantinu, koji odredi epidemološki organ, ili ako postoji mogućnost u kućnim uslovima.
Nije potreban epidemološki nadzor ukoliko lice poseduje pri ulasku dva negativna PCR testa ne starija od 5 dana sa razmakom od najmanje 48 sati.
Pravila za tranzit državljana R. Srbije drumskim saobraćajem:
Strani državljani koji stižu iz inostranstva na teritoriju Mađarske u cilju tranzita imaju pravo na ulazak ukoliko tokom izvršenog zdravstvenog pregleda ne bude sumnje da su zaraženi virusom COVID-19.
Dodatni uslovi za ulazak stranih državljana:
a) da ispunjavaju uslove propisane Zakonikom o šengenskim granicama
b) da poseduju dokaz o razlogu putovanja, kao i o zemlji destinacije
c) da je ulazak u zemlju destinacije, kao susedne zemlje sa Mađarskom, obezbeđen.
Tokom tranzita kroz teritoriju Mađarske strani državljani imaju pravo da koriste samo određenu tranzitnu rutu, kao i da se zaustavljaju na određenim odmaralištima samo iz neophodnih razloga (zdravstveni, tehnički). Strani državljani su u obavezi da napuste teritoriju Mađarske u što kraćem roku, a najduže u roku od 24 časa. |
|
PONOVLJENI KONKURSI ZA SUFINANSIRANJE PROJEKATA KOJI SVOJIM KVALITETOM DOPRINOSE OČUVANJU I JAČANJU VEZA MATIČNE DRŽAVE I DIJASPORE, I MATIČNE DRŽAVE I SRBA U REGIONU, 26.05.2020. |
Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije, Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, raspisala je ponovljene konkurse za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu. Prijava za konkurse traje od 18. maja do 1. juna 2020. godine. Sve informacije o konkursima i procedure prijavljivanja mogu se naći na sledećem linku:
https://www.dijaspora.gov.rs/uprava-za-dijasporu-konkursi/ |
|
Konkursi za sufinansiranje projekata koji doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore i matične države i Srba u regionu poništeni do prestanka vanrednog stanja u Republici Srbiji, 13. 04.2020. |
Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije donelo je odluku da se konkursi za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu ponište i da se raspišu novi nakon prestanka vanrednog stanja u Republici Srbiji. |
|
PRIKUPLJANJE DONACIJA ZA POMOĆ U BORBI PROTIV EPIDEMIJE, 02.04.2020. |
Imajući u vidu da se Ministarstvu spoljnih poslova Republike Srbije obratio veći broj naših počasnih konzula, fondacija i drugih pravnih i fizičkih lica sa predlozima i ponudama za upućivanje različitih donacija, radi adekvatnog evidentiranja prikupljenih sredstava, obaveštavamo da su za te namene od strane Generalnog konzulata Republike Srbije u Frankfurtu otvoreni centralni namenski računi za prikupljanje donacija – za uplatu sredstava u EUR, USD i CHF.
Svrha prikupljanja donacija jeste pomoć u borbi protiv epidemijie bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2.
Račun u valuti EUR:
Frankfurter Sparkasse
IBAN: DE93500502010200721925
SWIFT/BIC: HELADEF1822
Račun u valuti USD:
Frankfurter Sparkasse
IBAN: DE44500502010254022561
SWIFT/BIC: HELADEF1822
Račun u valuti CHF:
Frankfurter Sparkasse
IBAN: DE92500502010254022570
SWIFT/BIC: HELADEF1822 |
|
VAŽNO OBAVEŠTENJE, 17.03.2020. |
Obaveštavamo da je Vlada Republike Srbije na sednici održanoj 15.03.2020. godine donela Odluku o izmenama Odluke o proglašenju bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2 zaraznom bolešću, kojom se tačka 4. Odluke menja i glasi:Radi zaštite od unošenja zaraznih bolesti na teritoriju Republike Srbije, nadležni organi privremeno će zabraniti ulazak u Republiku Srbiju stranim državljanima.
Ova mera se ne primenjuje na:
1) posade teretnih motornih vozila prilikom obavljanja međunarodnog prevoza u drumskom saobraćaju. U slučaju međunarodnog tranzitnog prevoza tereta u drumskom saobraćaju, isti se ograničava na period ne duži od 12 časova od momenta ulaska na teritoriju Republike Srbije;
2) posade teretnih brodova koji prevoze robu u jednu od domaćih luka. U slučaju tranzitne plovidbe na medjunarodnom vodnom putu na teritoriji Republike Srbije, isti se ograničava na period ne duži od 90 časova za brodske sastave i 60 časova za samohodne plovidbe od momenta ulaska na teritoriju Republike Srbije u slučaju uzvodne plovidbe, odnosno na period ne duži od 72 časa za brodske sastave i 54 časa za samohodne plovidbe od momenta ulaska na teritoriju Republike Srbije u slučaju nizvodne plovidbe;
3) vozopratno osoblje železničkih vozila koja ulaze u zonu graničnih stanica utvrđenih međudržavnim sporazumima;
4) posade i kabinsko osoblje vazduhoplova čije je krajnje odredište Republika Srbija ili su u tranzitu preko medjunarodnih aerodroma Republike Srbije;
5) lica koja su dobila saglasnost za ulazak u Republiku Srbiju od Radnog tela Vlade koje čine predstavnici Ministarstva zdravlja, Ministarstva spoljnih poslova, Ministarstva unutrašnjih poslova i Ministarstva gradjevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Republike Srbije;
6) humanitarne konvoje pod obaveznom pratnjom ugovorenom diplomatskim putem.
7) akreditovane članove osoblja stranih diplomatsko-konzularnih predtsavništava i kancelarija organizacija, kao i članove njihovih porodica koji su nosioci posebnih identifikacionih karata koje su izdate od strane Ministarstva spoljnih poslova i Generalnog sekretarijata Vlade;
8) strane državljane koji imaju odobren boravak ili stalno nastanjenje u Republici Srbiji.
Državljani Republike Srbije koji dolaze iz država, odnosno područja sa intenzivnom transmisijom bolesti COVID-19, odnosno žarišta epidemije i to iz Švajcarske Konfederacije, Republike Italije, Islamske Republike Iran, Rumunije, Kraljevine Španije, Savezne Republike Nemačke, Francuske Republike, Republike Austrije, Republike Slovenije i Republike Grčke upućuju se u izolaciju u trajanju od 28 dana, a domaćim licima koja dolaze iz drugih država određuje se mera stavljanja pod zdravstveni nadzor u trajanju od 14 dana (izolacija ukućnim uslovima).Primena navedenih mera striktno će se kontrolisati, a svako nepridržavanje mera najstrožije će se sankcionisati propisanom zakonskom kaznom.
Odluka je stupila na snagu 15.03.2020. godine i ostaje na snazi do daljeg. |
|
PREPORUKA VLADE REPUBLIKE SRBIJE ZA DOMAĆE DRŽAVLJANE KOJI BORAVE U INOSTRANSTVU, 17.03.2020. |
Podsećamo na preporuku Vlade Republike Srbije da domaći državljani koji borave u inostranstvu sva putovanja u Republiku Srbiju, koja nisu neophodna, odlože do daljeg,naročito ukoliko planiraju dolazak iz zemalja, odnosno područja sa intenzivnom transmisijom bolesti COVID-19.
Odlukom Vlade Republike Srbije utvrđeno je da se državljani Republike Srbije koji dolaze iz država, odnosno područja sa intenzivnom transmisijom bolesti COVID-19, odnosno žarišta epidemije, i to iz Švajcarske Konfederacije, Republike Italije, Islamske Republike Iran,Rumunije, Kraljevine Španije, Savezne Republike Nemačke, Francuske Republike, Republike, Austrije, Republike Slovenije i Republike Grčke, upućuju u izolaciju u trajanju od 28 dana.
Državljanima Republike Srbije koji dolaze iz drugih država, odrediće se mera stavljanja pod zdravstveni nadzor u trajanju od 14 dana (izolacija u kućnim uslovima).
Pri ulasku u zemlju, građanima će biti uručeno obavezujuće rešenje.
Primena navedenih mera striktno će se kontrolisati, a svako nepridržavanje ovih mera biće najstrože sankcionisano propisanom kaznom. |
|
OBAVEŠTENJE O RADU KONZULATA U AMBASADI REPUBLIKE SRBIJE U BUDIMPEŠTI, 16. 03. 2020. |
Zbog aktuelne situacije nastale širenjem zarazne bolesti izazvane virusom COVID-19, u cilju sprečavanja širenja i suzbijanja ove bolesti Konzularno odeljenje Ambasade Republike Srbije u Budimpešti od 16.03.2020. godine primaće samo hitne i neodložne zahteve stranaka.
Radno vreme sa strankama ostaje nepromenjeno - od 10.00 do 13.00 časova.
Građani koji imaju bilo koje pitanje mogu da nas kontaktiraju putem telefona 0036 1 322 9838 ili na e-mail budapest-consulat@serbiaemb.t-online.hu.
Ova mera ostaće na snazi dok traje aktuelna opasnost od zaraze.
|
|
PRIVREMENO ZATVORENO ŠEST GRANIČNIH PRELAZA IZMEĐU REPUBLIKE SRBIJE I MAĐARSKE - 24 ČASA RADI TRI GRANIČNA PRELAZA, 14.03.2020. |
Povodom pandemije korona virusom privremeno su za saobraćaj između Republike Srbije i Mađarske zatvoreni sledeći granični prelazi:
Bajmok - Bačalmaš
Rastina - Bačsentđerđ
Bački Vinogradi - Ašothalom
Horgoš 2 - Reske 2
Đala - Tisasiget Rabe - Kibekhaza.
Tokom celog dana (24 časa) otvoreni su za saobraćaj sledeći granični prelazi:
Horgoš - Reske
Kelebija - Tompa
Bački Breg - Hercegsanto. |
|
KRETANJE MOTORNIH VOZILA КОЈI OBAVLJAЈU MEĐUNARODNI DRUMSKI SAOBRAĆAJ PREKO TERITORIJE REPUBLIKE SRBIJE U VREME PANDEMIJE KORONA VIRUSOM, 14.03.2020. |
Vlada Republike Srbije donela je na sednici održanoj 13.03.2020. godine Odluku o izmeni Odluke o proglašenju bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2 zaraznom bolešću, kojom je propisano da se mere ograničenja ulaska i kretanja stranih državljana koji dolaze iz država i područja sa intenzivnom transmisijom bolesti COVID-19, odnosno žarišta epidemije (provincija Hubej u NR Kini, grad Degu, provincija Severni Gjongsang u Republici Koreji, kanton Tićino u Švajcarskoj, Italija, Iran i Rumunija), ne primenjuju na posade teretnih motornih vozila prilikom obavljanja međunarodnog prevoza tereta u drumskom saobraćaju.
Međunarodni tranzitni prevoz tereta u drumskom saobraćaju ograničava se na period najduže do 12 časova od momenta ulaska na teritoriju Republike Srbije. |
|
Korona virus: Preporuka državljanima Srbije koji borave u inostranstvu, 14.03.2020. |
|
|
KORONA VIRUS: PREPORUKA DRŽAVLJANIMA REPUBLIKE SRBIJE U INOSTRANSTVU, 13.03.2020. |
U skladu sa merama Vlade Republike Srbije za sprečavanje širenja i suzbijanje zarazne bolesti COVID-19, Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije preporučuje srpskim državljanima koji borave u inostranstvu da sva putovanja u Republiku Srbiju koja nisu neophodna odlože do daljeg, naročito ukoliko planiraju dolazak iz zemalja, odnosno područja sa intenzivnom transmisijom bolesti COVID-19.
Radi informisanja o merama koje preduzima Republika Srbija potrebno je pratiti sledeće sajtove:
Vlada Republike Srbije - https://www.srbija.gov.rs/
Ministarstvo zdravlja Republike Srbije i Institut za javno zdravlje Srbije - https://covid19.rs/ |
|
Prijem povodom Dana državnosti Republike Srbije u Ambasadi u Budimpešti, 17.02.2020. |
Dana 17. februara 2020. godine u prostorijama Ambasade Republike Srbije u Budimpešti organizovan je prijem povodom obeležavanja Dana državnosti Republike Srbije.
Njegova ekscelencija, ambasador Ivan Todorov je održao govor, kojom prilikom je pozdravio goste i istakao da su odnosi dve zemlje na istorijskom maksimumu, te ukazao na značaj razvoja bilateralnih odnosa i saradnje na svim poljima između Srbije i Mađarske.
Ambasador Ivan Todorov je posebno istakao da je Republika Srbija zemlja koja snažno podržava regionalne inicijative i jačanje veza sa svojim susedima, a posebno se zahvalio mađarskoj državi na snažnoj podršci u procesu evropskih integracija naše zemlje.
Prijemu je prisustvovalo preko 150 zvanica iz diplomatskog i vojnog kora, javnog, političkog, privrednog i sportskog života Mađarske, najviših predstavnika SPC, te istaknutih predstavnika Samouprave Srba u Mađarskoj.
U okviru proslave Dana državnosti Republike Srbije, Ambasada Republike Srbije je 15. februara 2020. godine za predstavnike srpske dijaspore u Mađarskoj organizovala i predstavu „Jovan Dučić – poslednja pesma“, koja je održana u zgradi zadužbine SPC „Tekelijanum“ u Budimpešti.
Tom prilikom je ambasador Ivan Todorov takođe održao prigodan govor u kome je ukazao na višeznačnost Sretenja u istorijskom pamćenju srpskog naroda, podsetivši na vreme kada je započeo sudbonosni ustanak protiv turske dominacije. Ambasador Todorov je govorio i o dalekosežnim posledicama koje je dizanje revolucije iz 1804. od strane Karađorđevih ustanika imalo u istoriji ne sam srpskog naroda, već i čitavog Balkana, a posebno se osvrnuo na srpsko-mađarske veze i odnose i ukazao na njihovu razgranatost i visok nivo. |
|
Vlada Republike Srbije pomaže u realizaciji projekata značajnih za Srbe u Mađarskoj, 12.02.2020. |
Predsednika Vlade Republike Srbije Ana Brnabić razgovarala je 12. februara u Beogradu sa predstavnicima Samouprave Srba u Mađarskoj o načinima unapređenja srpske manjine u Mađarskoj.
Ana Brnabić je istakla da će Vlada Srbije pomoći u realizaciji prioritetnih projekata, ali i na prevazilaženju biroktratskih prepreka kako bi već odobrena sredstva Vlade Mađarske za projekte od izuzetnog značaja za srpski narod mogla da budu iskorišćena.
Sagovornici su premijerki preneli da je politički status Srba u Mađarskoj u ovom trenutku na istorijskom maksimumu, a da i dalje ima prostora za napredovanje kroz rad Mešovite međuvladine komisije. Oni su ukazali i na to da je veoma važno da učenici dobiju udžbenike na srpskom jeziku i ćirilici, geografske i istorijske atlase i bukvare i da bi takva pomoć matice bila od izuzetnog značaja. Posebno je naglašeno da bi pomoć Srbije bila dragocena ukoliko bi se obezbedila nedostajuća sredstva za proširenje obrazovnog centra “Nikola Tesla” u Budimpešti za kupovinu zgrade za školski internat, jer je to stepenište srpskih đaka iz čitavog regiona, ne samo iz Mađarske. Među prioritetima je i škola u Segedinu, za čiju izgradnju su obezbeđena sredstva.
Premijerka Ana Brnabić je poručila da će Vlada Srbije preduzeti konkretne korake kako bi se realizacija započetih projekata privela kraju, škola u Segedinu dobila pravni status instituta od javnog značaja i intenzivirao rad Međuvladine mešovite komisije.
Sastanku u zgradi Vlade Srbije prisustvovali su predsednica Samouprave Srba u Mađarskoj Vera Pejić Sutor, delegat i portparol srpske nacionalnosti u Parlamentu Mađarske Ljubomir Aleksov i direktorka srpskog obdaništa, osnovne škole, gimnazije i kolegijuma “Nikola Tesla” u Budimpešti Jovanka Lastić, kao i ambasador Republike Srbije u Mađarskoj Ivan Todorov. |
|
| | |