Print

Dozvolite mi, pre nego što pređem na Izveštaj o kome danas govorimo, da vas podsetim da je 19. aprila bilo tačno 11 godina od kada je u Briselu usvojen najvažniji sporazum između Beograda i Prištine na putu ka normalizaciji odnosa. Jedan od potpisnika bila je i Evropska unija. Jedanaest godina kasnije, iako su Srbi ispunili sve teške obaveze iz pomenutog sporazuma, Zajednica srpskih opština i njeno formiranje nisu ni na vidiku. Za sve Srbe koji žive na KiM, za celu Srbiju, ovih 11 godina je 11 godina neispunjenih obećanja, svakodnevnih izgovora i neistina, 11 godina slučajne ili namerne nesposobnosti EU da, kao garant tog sporazuma, stvari pomeri sa mrtve tačke. Naravno, sve to rezultovalo je onim što danas možemo da nazovemo pravno nasilje i fizičko uznemiravanje srpskog stanovništva na Kosovu i Metohiji.

Najpre želim da se zahvalim generalnom sekretaru Guterešu i specijalnom predstavniku Zijade na naporima koje ulažu u sprovođenje mandata UNMIK, u skladu sa Rezolucijom 1244 SB UN. Tim pre je ovaj izveštaj značajan, jer iako ne oslikava u potpunosti težinu situacije na terenu, on faktografski beleži gotovo sva značajnija dešavanja tokom izveštajnog perioda što može biti od velike važnosti za države članice. Ipak, kako bismo jasnije sagledali ovaj izveštaj u njegovoj punoći, želim da ovom uvaženom telu skrenem pažnju na neke vrlo bitne činjenice.

Izveštaj o radu UNMIK (U daljem tekstu: „Izveštaj“), koji je danas pred nama, razmatra se posle mesec i po dana od kako je ovo visoko telo 8. februara 2024. godine održalo posebnu vanrednu sednicu o situaciji na Kosovu i Metohiji (U daljem tekstu: „KiM“). Podsetiću da je ta hitna sednica održana po prijavi Republike Srbije da Privremene institucije samouprave na Kosovu i Metohiji, pod vođstvom tamošnjeg albanskog rukovodstva, ugrožavaju međunarodni mir i bezbednost.

Uz tu prijavu i zahtev za održavanjem hitne sednice, Republika Srbija je priložila i detaljno obrazloženje mera, kojima su PIS pod vodstvom kosmetskih Albanaca kontinuirano i namerno kreirale nepodnošljive uslove za život Srba i drugih nealbanaca. Takođe je SB predočila sve postupke kojima te institucije sprovode dobro isplanirano, široko rasprostranjeno i sistematsko maltretiranje srpskih civila, uključujući kontinuirano pravno nasilje, fizičko nasilje i selektivno targetiranje.

Vanredna sednica SB 8. februara je održana zahvaljujući tome što su svi članovi SB ocenili da su naši argumenti po podnetoj prijavi za tu sednicu činjenično zasnovani i u skladu sa tim odobrili naš zahtev. Posebno naglašavam da većinu, koja je prihvatila našu argumentaciju, ovde čine države koje ne poštuju suverenitet i teritorijalni integritet Republike Srbije, na način kako je to propisano odredbama pravno-obavezujuće Rezolucije 1244 SB UN. Otuda je utoliko značajnije što je baš takva struktura članica SB uvažila naše argumente i na toj vanrednoj sednici razmotrila etnički motivisano, namerno kreiranje nepodnošljivih uslova za život Srba, kao i kampanju dobro isplaniranih, široko rasprostranjenih i sistematskih maltretiranja srpskih civila i njihov progon od strane Privremenih institucija samouprave na KiM.

Podsećam i da su skoro svi članovi ovog visokog tela iskazali ozbiljnu zabrinutost za položaj Srba i drugih nealbanaca na KiM te pozvali na Dijalog. Poseban akcenat tom prilikom stavljen je na akutnu meru ukidanja platnog prometa u dinarima, kojom je prištinski režim dramatično otežao svakodnevni život Srba i drugih nealbanaca, koji većinu svojih primanja ostvaruju upravo u dinarima. Ovo pitanje razmatrano je i u kontekstu uskraćivanja pristupa čak i osnovnim socijalnim uslugama kakve su zdravstvo, školstvo i dr.

Međutim, mera ukidanja dinara koja je došla – kao kulminacija dugotrajne, sveobuhvatne i etnički motivisane kampanje široko rasprostranjenih i sistematskih napada na civilno stanovništvo od strane prištinskih institucija – i dalje je na snazi. Ukoliko se sećate, Aljbin Kurti je ovde govorio, pred vama, da daje Srbima tromesečni prelazni period, tokom kojeg nijedno pravo Srba neće biti zloupotrebljena kada je reč o primanju i davanju dinara kao valute. Naravno, od trenutka kada je sednica završena, niko ni u Prištini ni u međunarodnoj zajednici nije nikada pomenuo tromesečni prelazni period, a sve mere protiv Srba, u vezi sa dinarom, počele su odmah da se primenjuju. Zbog toga stanovništvo na KiM ne može da primi penzije, plate, socijalna primanja, dečije dodatke i sve druge prinadležnosti, a predškolske, školske, visokoškolske, zdravstvene, socijalne i sve druge institucije su praktično onemogućene da rade. One koje još uvek rade, suočavaju se sa svakodnevnim strahovima svojih zaposlenih od neosnovanog hapšenja, koje Kurtijev režim masovno sprovodi pod lažnim optužbama. Jednako su pogođena deca u vrtićima, penzioneri i teško bolesni u ruralnim sredinama, samohrane majke, ali i svi drugi. Ovo je verovatno jedino pitanje kojem PIS pristupaju bez diskriminacije. Svi su podjednako pogođeni, bez obzira na njihovu dob i pol. Bitno je samo da su nealbanci i da ne podržavaju njihovu šovinističku politiku stvaranja društva koje će služiti ostvarivanju velikoalbanske ideje.

Iskoristiću ovu priliku i da obavestim sve države članice, koje su, verujemo iskreno i dobroj nameri, pozivale na Dijalog, da je od 8. februara 2024. godine do danas, na osnovu Rezolucije SB 1244 i Rezolucije GS 64/298 (2010) u Briselu održano pet rundi razgovora. Za sve to vreme, jedino što je proisteklo iz tih razgovora je razotkrivanje pravih motiva PIS u Prištini. Naime, Bisljimi, koji je inače zamenik Kurija i njegov saučesnik u progonu civilnog stanovništva, je tokom razgovora u Briselu potvrdio da je stanovništvo pogođeno njihovom jednostranom eskalatornom odlukom da faktički ukinu dinar na KiM. Za razliku od Kurtija, koji je pred ovim uvaženim telom tvrdio da Srbija lažno optužuje i da niko, pa ni Srbi, nije pogođen njihovom odlukom Bisljimi je bio iskren i priznao njihove prave namere na da KiM ukinu sve što je srpsko. Dakle, i on je kao i Kurti, ostao veran svojim velikoalbanskim hegemonističkim idejama koje podrazumevaju da sa Srbijom nema pregovora, a sa Srbima suživota. U skladu sa tim je bilo i njegovo ponašanje u procesu Dijaloga, koji je sve vreme nastojao da obesmisli kroz taktiku „sabotaža kroz prisustvo“. On nije pokazao nikakvu spremnost da se u Dijalogu, na koji ste vi pozivali, postigne kompromisno rešenje koje će zaštititi stanovništvo.

Sa druge strane, Izveštaj UNMIK, koji iako sačinjen faktografski precizno, nije u mogućnosti da reflektuje sve činjenice koje su u povezane u dužem vremenskom lancu i koje tek kada se zajedno analiziraju, predstavljaju dramatične činjenice i stvarnu sliku stanja na terenu. Jasno je da je ovo posledica ograničenosti izveštajnog perioda, ali pre svega metodologije koja se već jako dugo primenjuje. Ona se svodi na puko i vrlo šturo beleženje događaja tokom izveštajnog perioda. Uvaženi predstavnici država članica, zbog svega navedenog, moja je obaveza da vam pružim dodatan uvid u obrađene događaje, kako biste mogli da sagledate sveukupnu situaciju na odgovarajući način.

Ova tvrdnja je činjenično netačna, jer je srpski zahtev za održavanje vanredne sednice, koji je usvojio SB UN, bio zasnovan na argumentovanoj prijavi za ugrožavanje međunarodnog mira i bezbednosti od strane Prištine. Nelegalno ukidanje dinara prijavljeno je i razmotreno u tom kontekstu samo kao deo prijave protiv PIS u Prištini za: 1) Sistematske, široko rasprostranjene i dobro planirane napade na Srbe od strane PIS u Prištini i 2) Namerno kreiranje nepodnošljivih uslova za život Srba i 3) Izvršenje progona Srba.

Ne možemo da izbrojimo koliko puta su događaji iz Banjske pomenuti od strane različitih međunarodnih zvaničnika, medija i čak pred ovim Savetom. Sa druge strane, ni promil te zagriženosti nije iskorišćen da se pokrene pitanje užasnog zločina koji je izvršio vojnik pod komandom, ovde prisutne, Vljose Osmani; uniformisani vojnik takozvanih KBS, koji je, dok je bio na dužnosti, koristeći svojue službeno oružje uoči Božića, hladnokrvno pucao na jedanaestogodišnjeg dečaka Stefana Stojanovića i njegovog dvadesetjednogodišnjeg rođaka Miloša Stojanovića. Ponekada se pitamo da li je činjenica da je optužen za manji prekraj zbog toga što su njegove žrtve bili etnički Srbi.

Dozvolite mi da vas podsetim još jednom na Kurtijeve reči koje je izgovorio ovde na sednici ovog uvaženog tela. Kurti je rekao sledeće: „Uredba ne čini ništa da zabrani ili spreči Vladu Srbije da pruži finansijsku podršku kosovskim Srbima. Svaka suprotna sugestija nije ništa drugo do lažna propaganda koja ima za cilj podsticanje etničkih tenzija. Uredba nastoji samo da obezbedi transparentnost i zakonitost gotovine koja se uvozi na Kosovo, u skladu sa našim Ustavom i monetarnom politikom EU. Ista pravila važe za sav uvoz gotovine iz bilo koje zemlje, u bilo kojoj valuti: NE ZABRANjUJU TRANSFERE DINARA IZ SRBIJE“.

DOKAZ DA JE KURTI LAGAO OVO VISOKO TELO je što se i pre nekoliko dana na sastanku Dijaloga u Briselu razgovaralo upravo o rešavanju ovog problema. Neoboriv dokaz je i činjenica da je američki specijalni predstavnik za zapadni Balkan 14. marta u Prištini (više od mesec dana pošto je Kurti slagao pred SB) izjavio da je pitanje dinara: „hitno humanitarno pitanje koje mora odmah da se reši“. Gospodin Eskobar je takođe izjavio da je „bio dirnut“ pričama običnih Srba na koje je zabrana dinara najdirektnije uticala. Američki izaslanik je tom prilikom kazao i da je Aljbin Kurti odbio njegov plan za rešavanje tog humanitarnog pitanja. Na pitanje medija ZAŠTO JE KURTI ODLUČIO DA NASTAVI SA ZABRANOM DINARA ZNAJUĆI DA SE TO PITANjE MOGLO REŠITI KROZ OSNIVANjE ZAJEDNICE SRPSKIH OPŠTINA, gospodin Eskobar je odgovorio da je to pitanje za Aljbin Kurtija. Kurti je lagao pred ovim Savetom i kada je govorio o navodnom uvođenju tromesečnih mera prilagođavanja na odluku o dinarskoj valuti, što se nije dogodilo, već su umesto toga usledile nove zabrane i represija.

Dakle, sve gorenavedene činjenice potvrđuju da Priština i Kurti nikada nisu govorili istinu, a činjenice svedoče da je istina da su Srbi na Kosovu i Metohiji meta dobro isplaniranog, sistematskog i široko rasprostranjenog maltretiranja od strane prištinskih institucija, sa ciljem izvršenja njihovog progona. Nakon održane vanredne sednice SB, ta činjenica je trebalo da bude jasno naglašena u Izveštaju, zajedno sa nedvosmislenom osudom prištinskog nasilja. Mi ne očekujemo da UNMIK svoje izveštaje boji u skladu sa političkim željama i aspiracijama bilo koje od zainteresovanih strana. Baš suprotno, ali mi baš zato apelujemo da se izveštavanje temelji isključivo na činjenicama i iz tog razloga očekujemo da UNMIK jasno i precizno izveštava države članice o stanju na terenu. Verodostojno izveštavanje ne podrazumeva vrednosnu neodređenost prema događajima koji direktno ugrožavaju stanovništvo na KiM. To nikako ne može biti prihvatljivo, jer je UNMIK dužan da se prema mandatu koji mu je ovo visoko telo poverilo, jasno i glasno odredi prema svakom pokušaju da se ugrozi civilno stanovništvo u Pokrajini.

Takođe, mišljenja smo da u Izveštaju nedostaje obaveštenje prema SB o konkretnim merama koje je Specijalni predstavnik GS preduzeo kako bi obeshrabrio, preduhitrio, onemogućio ili sankcionisao prištinsko nasilje i progon Srba i drugih nealbanaca. Podsećam da međunarodno civilno prisustvo, na čijem je čelu Specijalni predstavnik, ima obavezu da osigura normalan život na Kosovu i Metohiji. U Paragrafu 10 Rezolucije 1244 se jasno navodi da se Generalni sekretar ovlašćuje da uspostavi međunarodno civilno prisustvo kako bi se, između ostalog, „NADGLEDAO RAZVOJ PRIVREMENIH DEMOKRATSKIH INSTITUCIJA SAMOUPRAVE“ i „KAKO BI SE OBEZBEDILI USLOVI ZA MIRAN I NORMALAN ŽIVOT SVIH STANOVNIKA KOSOVA“.

Taj dokument je 15. maja 2001. godine, na osnovu mandata datog Rezolucijom 1244 SB UN, kroz uredbu br. 2001/9, doneo upravo Specijalni predstavnik GS i on je još uvek na snazi. U vezi sa tim podsećam da se upravo u poglavlju 12 UNMIK USTAVNOG OKVIRA JASNO NAVODI SLEDEĆE: „The exercise of the responsibilities of the Provisional Institutions of Self-Government under this Constitutional Framework shall not affect or diminish the authority of the SRSG to ensure full implementation of UNSCR 1244 (1999), INCLUDING OVERSEEING THE PROVISIONAL INSTITUTIONS OF SELF-GOVERNMENT, ITS OFFICIALS AND ITS AGENCIES, AND TAKING APPROPRIATE MEASURES whenever their actions are inconsistent with UNSCR 1244 (1999) or this Constitutional Framework“.

Dakle, nesporno je da Specijalni predstavnik ima jasnu obavezu da izvesti o tome koje je konkretne mere preduzeo da, u skladu sa mandatom iz Rezolucije 1244 SB UN i Ustavnim okvirom, zaustavi i onemogući etnički motivisan progon stanovništva ili da bar ponudi objašnjenje zašto takve mere nije preduzeo, ako je to slučaj. Umesto toga, kao što sam naveo, u ovom Izveštaju dobili smo samo nabrajanje gotovo svih pojedinih slučajeva, ali potpuno izvan jasnog konteksta progona civilnog stanovništva koji se odigrava u realnosti na terenu i koju je na vanrednoj sednici razmotrio SB.

Zbog toga ne mogu da ne ponovim ono što sam kazao i na vanrednoj sednici SB, a što upućuje na zaključak da ti događaji nisu nikakav uzrok, već posledica Kurtijeve represije i progona nad Srbima. Srbija je nasilje u Banjskoj još prvo veče nedvosmisleno osudila, i baš zato neće da ćuti i dopusti da se ta tragedija koristi kao alibi za progon Srba, kao i skretanje pažnje sa činjenice da se taj progon na terenu svakodnevno odigrava.

Podsetiću da je Republika Srbija tokom više od godinu dana pre tih tragičnih događaja javno upozoravala sve međunarodne predstavnike da su Srbi na Kosovu i Metohiji suočeni sa sistematičnim i široko rasprostranjenim napadom i nasiljem Kurtijevog šovinističkog režima. Od jeseni 2021. Srbi su potpuno isključeni iz političkog i ekonomskog sistema takozvanog „Kosova“. Srpska policija predviđena članom 9 Briselskog sporazuma zamenjena je monoetničkim Kurtijevim paravojnim formacijama koje maltretiraju, prebijaju i hapse. Niko nije želeo da čuje naše molbe da se zaustavi taj teror.

Iako je na tim izborima glasalo samo 0,029% Srba, koji čine više od 95% tamošnjeg stanovništva, novi albanski opštinski organi su potvrđeni i izabrani na funkcije sa potpunim odsustvom bilo kakvog legitimiteta. Oni su potom došli u sedišta tih srpskih opština kao pravi okupatori, u pratnji do zuba naoružanih specijalnih jedinica kosovske policije. Usledio je brutalan teror nad Srbima, koje sada istovremeno terorišu specijalne policijske snage, dok neglegitimni albanski funkcioneri opština donose i sprovode odluke direktno protiv interesa Srba.

Uprkos deklarativnim međunarodnim pozivima da okonča ovo stanje, Priština uporno produžava okupaciju severa i onemogućava izbor legitimnih lokalnih vlasti. Nakon lažnih obećanja da će opozvati nelegitimne albanske funkcionere, potom je zahtevala da joj se Srbi obrate peticijom za smenu tih organa, kako bi potom organizovala referendum ta njihov opoziv. Da bi takav referendum bio uspešan potrebno je da na njega izađe više od 50% registrovanih birača, a Srbi su inicijalno pristali da organizuju potpisivanje pomenute peticije i skupili više od 20% zahtevanih potpisa birača. Dakle, šest puta više od broja glasova kojim su izabrani albanski funkcioneri.

Da bi sprečila opoziv i održala povoljne uslove za nastavak progona Srba, Priština je manipulacijama u biračkom spisku potom naglo povećala broj registrovanih birača. To je učinila u periodu kada je više od 15% većinskog srpskog stanovništva, bežeći od represalija, napustilo Pokrajinu. Tako danas u biračkom spisku te četiri opštine ima 46.249 birača, što je 5,7% odsto više nego 2021. godine. Od oktobra 2021. do marta 2024. pridodato je 2.498 novih birača, a broj albanskih birača veštački je povećan za 12,42%.

Kada se tome doda onemogućavanje glasanja poštom proteranim licima, ali kampanja zastrašivanja i ucena prema Srbima da ne učestvuju na takvom referendumu, očito je da Priština namerava da dovrši progon Srba uz podršku nelegitimnih opštinskih organa. Zato je nedavna odluka Srba da bojkotuju takav referendum sasvim razumljiva i jedina moguća –jer im je progonom, zabranom glasanja izvan KiM i upisivanjem albanskih birača koji tu ne žive unapred onemogućeno da dostignu postavljeni prag od 50% upisanih birača. Uporedo sa tim, Priština preti Srbima poreskim kaznama, novčanim kaznama od 2.000 EUR ako odbiju poziv na popis, sprovodi arbitražna hapšenja i sve druge vrste fizičkog i institucionalnog nasilja.

Kad smo kod arbitranih hapšenja Srba, koje je inače kao neprihvatljivo označila i sama EU, ali i lažnih garancija međunarodne zajednice da neće biti hapšenja Srba zbog učešća u protestima, dozvolite mi da ukažem na najskoriji slučaj. Specijalne prištinske snage su 14. aprila uhapsile g. Srećka Sofronijevića, Srbina iz Zvečana kojeg su u oktobru 2021. godine ranile u leđa iz automatskog oružja. On je ranjen na političkom protestu Srba protiv ilegalnih upada tih jedinica na sever KiM, gde prema članu 9. Prvog sporazuma iz 2013. godine ne bi smele da dođu bez odobrenja Srba.

Sofronijević je jedva preživeo to ranjavanje, za koje niko od prištinskih specijalaca nije bio pozvan na odgovornost, a kamoli kažnjen. Umesto toga, Sofronijević je pre nekoliko dana uhapšen i smešten u pritvor pod optužbom za narušavanje tzv. ustavnog poretka lažne države tzv. Kosovo. Radi se o čoveku, koji nije načinio nikakav prekršaj ili bilo šta drugo i koji je sve vreme prištinskog terora proveo u svom rodnom gradu i svojoj kući. Uprkos svemu tome, Priština ga je uhapsila pod optužbom za navedeno delo. Od tada dobijamo izveštaje o daljem fizičkom maltretiranju Srećka Sofronijevića, pošto je primljen u zatvor u Podujevu kojim rukovodi albanska većina.

Istovremeno, jedan od Kurtijevih saizvršilaca u progonu Srba i ministar u njegovoj vladi Liburn Aliju je u decembru 2023. godine – dakle u periodu koji pokriva ovaj Izveštaj – javno izjavio sledeće: „The independent state of Kosovo is a temporary project; a Kosovo nation cannot be created“. Dakle, nevini i upucani Sofronijević je u zatvoru zbog navodnog rušenja nekakvog ustavnog poretka, a Aliju i dalje slobodan na jednoj od najviših funkcija u Prištini. Toliko o hapšenjima i progonu Srba kao delu nekakve tobožnje neselektivne primene zakona. U tu vladavinu prava još samo veruju i poštuju je prijatelji i podržavaoci Prištine. Srbija zahteva momentalno puštanje svih političkih zatvorenika koje je zatvorio prištinski režim. Ne može biti pomirenja bez oslobađanja svih političkih zatvorenika. Podsetiću da je Srbija više puta usvajala Zakon o amnestiji na osnovu koga su hiljade terorista OVK, uključujući i Albina Kurtija pušteni na slobodu.Kada smo kod vladavine prava, najveći protivnik takozvanog ustava „Kosova“ nismo mi u Beogradu, već upravo kurtijev režim. Može da vam zvuči neobično - ali ovo nije preterivanje već lako proverljiva činjenica. Briselski sporazum, ratifikovan 2/3 većinom u takozvanom parlamentu „Kosova“ i derogira sve ostale pravne norme, pa ipak Kurti i njegovi doglavnici javno odbijaju da sprovode najtemeljnije odredbe ovog Sporazuma. Ustav garantuje ravnopravnost srpskog jezika i ćiriličkog pisma, što izostaje, ustav nalaže da jedno ministarstvo pripada stranci koja osvoji većinu među Srbima, što je u potpunosti bačeno pod noge.

Savet bezbednosti UN je jedan od svega nekoliko međunarodnih foruma pred kojima može da se otvoreno i argumentovano diskutuje o situaciji na Kosovu i Metohiji. Prilika za to je doduše sve manje, jer predstavnici privremenih institucija samouprave u Prištini, uz svesrdnu političku, savetodavnu i logističku pomoć svojih međunarodnih sponzora, malim koracima, nešto što je nenormalno i sa stanovišta međunarodnog prava nedopustivo, nameću kao svršen čin, i nešto što mora da se prihvati bez pogovora.

Ujedinjene nacije,, kao poslednja instanca i bastion odbrane međunarodnog prava ne mogu sebi da dozvole dvosmislenu fleksibilnost u oceni dramatičnih zločina nad nekom populacijom, jer time sistem utemeljen na Povelji UN urušava samog sebe i sopstveni autoritet. Danas su nam snažne i principijelne Ujedinjene nacije potrebnije nego ikad, a situacija na Kosovu i Metohiji jeste dobra prilika i povod da svetska organizacija osnaži svoj međunarodni autoritet.

Osim insistiranja na jasnoj osudi i zaustavljanju progona Srba, Republika Srbija ponovo podvlači da je u potpunosti posvećena Dijalogu Beograda i Prištine, kao jedinom miroljubivom načinu da se prevaziđu nesuglasice i rešavaju problemi. Dosadašnje uporno odbijanje Prištine da dosledno sprovede bezmalo bilo koji od ukupno 52 politička dogovora, predstavlja dodatni dokaz da Priština sprovodi progon Srba sa jasnim umišljajem.

Rečju, ti sporazumi su osmišljeni i postizani upravo zato da bi odnosi Beograda i Prištine mogli da vremenom budu normalizovani, a da svi ljudi tokom tog trajanja tog političkog procesa u realnosti mogu da normalno žive svoje živote. To uključuje i Srbe na KiM, kojima je sporazumima od 2011. godine garantovano desetine specifičnih rešenja radi zaštite njihovog ionako teškog položaja u dominantno albanskom okruženju. Kao kredibilan i odgovoran partner, Beograd je zarad toga odavno ispunio sve svoje obaveze iz Dijaloga. Čineći to, neprestano je činio veoma bolne ustupke, između ostalog i kako bi Srbi na Kim mogli da uživaju u miru, sigurnosti i poštovanju osnovnih prava.

Nasuprot tome, Srbi su godinama unazad podvrgnuti otvorenom progonu, a Priština je u pripremi tog progona punih 11 godina odbijala i još uvek odbija da sprovede svoju najvažniju obavezu iz Dijaloga. Ta obaveza odnosi se na potrebu doslednog formiranja Zajednice srpskih opština kako je dogovoreno sporazumima iz 2013. i 2015. godine – kao mehanizma zaštite individualnih i kolektivnih prava Srba u Pokrajini i kao temelja čitavog procesa normalizacije i svih drugih dogovorenih sporazuma.

Da pojasnim, insistiranje Beograda na ZSO ni na koji način ne prejudicira status Kosova i Metohije. Radi se o institucionalnom rešenju koje bi predupredilo i onemogućilo progon Srba koji se sprovodi poslednjih godina. Ono je osmišljeno i kako bi na terenu omogućilo bezbedan život, ekonomski razvoj i zaštitu elementarnih političkih prava Srba. Da je do formiranja ZSO došlo tokom proteklih 11 godina, uveren samo da bi se time stvorili povoljni uslovi za istinski dijalog i istorijsko pomirenje zajednica na Kosovu i Metohiji.

Međutim, upravo to ne žele prištinski vlastodršci. Razlog je što su oni vođeni primitivnom etničkom mržnjom prema Srbima, koju koriste za rasplamsavanje međunacionalnih tenzija kako bi i opravdanje za dovršetak progona i etničkog čišćenja Srba. Zato i samo zato su protiv formiranja ZSO u skladu sa sporazumima iz 2013. i 2015. godine, nadajući se da će sukcesivnim ukidanjem prava i stvaranjem nemogućih uslova za opstanak srpskog naroda sprovesti odlazak Srba sa Kosova i Metohije i time obesmisliti i samu ideju ZSO.

Kako bismo eliminisali i najmanju verovatnoću da do takvog razvoja događaja dođe, SMATRAMO DA JE NUŽNO DA SPECIJALNI PREDSTAVNIK PRIMENI SVOJA OVLAŠĆENjA i izvrši nadzor Privremenih institucija samouprave, ali i da hitno u saradnji sa KFOR deluje u cilju osiguranja bezbednosti i ljudskih prava svih stanovnika KiM. Jednostavno, očito je da nam je hitno potrebno rešenje koje podrazumeva „VIŠE UNMIKA, A NE MANjE“.

Nažalost, pogrom Srba sa Kosova i Metohije traje od 1999. godine do danas. Da podsetim samo na neke od nekažnjenih zločina počinjenih u prisustvu i pred očima međunarodnih snaga UN, sa predominantnim učešćem istih onih država koje su svojevremeno i izvršile agresiju na SRJ: u julu 1999. godine albanski teroristi su kod Lipljana na polju masakrirali 14 srpskih žetelaca iz sela Staro Gracko; u februaru 2001. dignut je u vazduh autobus kojim su Srbi raseljeni sa Kosova i Metohije pošli da obiđu grobove svojih bližnjih, u tom terorističkom napadu poginulo je 12 a ranjeno 43 Srba; u avgustu 2003. albanski teroristi pucali su u Goraždevcu na srpsku decu koja su se kupala u reci Bistrici, i tada su dva deteta ubijena a više ih je teško ranjeno. Kulminacija zla bio je pogrom nad srpskim narodom u martu 2004. godine, kada je ubijeno 16 Srba, stotine su povređene, oko 4.000 je proterano, etnički je očišćeno šest gradova i devet sela, više od 800 objekata, uključujući 35 pravoslavnih crkava i manastira, bilo je uništeno ili teško oštećeno. A bilans 25 godina navodnog mira je gotovo četvrt miliona i dalje prognanih i interno raseljenih Srba i drugih nealbanaca. Oni izgleda nemaju pravo na održiv povratak, jer su tvorci prividnog mira su ocenili da je lakše te ljude integrisati u sredinama u kojima su se protiv svoje volje našli nego na KiM napraviti funkcionalno multietničko društvo. Kada ovo prevedemo na svakodnevni jezik, očito je da se albanskom ekstremizmu i separatizmu u četvrt veka bukvalno sve toleriše, i to tako da su ideolozi i izvršioci politike zla i progona Srba nisu izolovani i kažnjeni, već nagrađeniI ne samo da niko od nalogodavaca ovih zločina nije odgovarao, već je na dvadesetu godišnjicu martovskog pogroma vaš šovinistički režim ponovo javnosti plasirao istu laž o davljenju trojice dečaka u selu Čabra koja je pokrenula nezabeleženi talas nasilja, ubistava, pljačke i proterivanja. Svima je jasno da je cilj ovoga bilo istovremeno i opravdavanje nasilja, ali i poziv na to da se zločini od kobnog 17. marta ponove.

Opredeljenost za mir u regionu nije predominantno stanje uma na Kosovu i Metohiji. Politička elita u Prištini ne razmišljaju o miru kao vrednosti, a njihova opsesija je konsolidacija po svaku cenu onoga što oni doživljavaju kao nezavisnu državu. I taj projekat i sada sprovode kroz izvršenje progona Srba i drugih nealbanaca, ne osvrćući se na živote ljudi, mir, kao ni na ljudska prava. Uvaženi članovi ovog Saveta treba da znaju da Albin Kurti danas nije ovde zato što je zauzet podrivanjem regionalne stabilnosti pošto svojeručno predvodi kampanju njegove stranke za izbore u susednoj Severnoj Makedoniji. Kao Predsednik Srbije žao mi je što jedan nas državljanin na ovaj način istupa u međunarodnoj areni. Narodu Severne Makedonije želim da poručim da mešanje u njihove unutrašnje stvari nije politika Srbije, već našeg neodgovornog građanina Albina Kurtija.

Mi ćemo sigurno i danas biti u prilici da slušamo bajke prištinskih nalogodavca progona Srba o takozvanom Kosovu kao šampionu demokratije. Mi smo duboko razočarani da izveštaj UNMIK-a, koji se danas nalazi pred nama ne daje dovoljno osnova da se tvrdi suprotno. Ali kao predsednik Srbije, države članice UN suočene sa secesionističkim pokretom u svojoj južnoj pokrajini, dužan sam da se ne pravim kompromise sa istinom i da se ne osvrćem eufemizmima na pravo stanje stvari na terenu.

Za stvaranje već detaljno opisanog sistema aparthejda u srcu Evrope režim Albina Kurtija nagrađen je viznom liberalizacijom, verovatnim članstvom u Savetu Evrope i što je najgore naoružavanjem ilegalnih oružanih snaga za koje je ovaj Savet utvrdio da ne smeju da postoje. Šta za to vreme radi Svet? Svet ćuti, jer je politiku razvoja demokratije i očuvanja multikultikulturalnog i multietničkog društva za koje su poreski obveznici zapadnih država dali milijarde zamenila politika konsolidacije kosovske državnosti. Kurti bi članstvom u Savetu Evrope bio direktno nagrađen političkom podrškom i za naredne kosovske izbore imajući u vidu da je opozicija po savetu Kvinte javno pozvala da se Priština ne prijavljuje za članstvo u Savetu Evrope. Ispostavlja se da će se Kurtiju na tacni servirati još jedna izborna pobeda. Implementacija odluke o imovini manastira Visoki Dečani zapravo najbolje pokazuje o kakvoj „banana republici“ je reč. Jedini razlog zašto je presuda po pitanju Dečana posla 11 godina najzad sprovedena jeste fingiranje tolerancije prema crkvi, dok je zapravo u prethodne dve godine Srbima na Severu kroz čak i po kosovskim zakonima ilegalnu eksproprijaciju oteta zemlja površine dve teritorije države Vatikan.

Zato upozoravam ovo telo, države članice, kao i sve druge organe UN da imaju u vidu da postoje planovi da se isti model slepog negiranja stvarnosti, a sve sa ciljem da se zadovolje izvršioci progona Srba, kao i partikularni politički interesi moćnih, primene i u okvirima Ujedinjenih nacija. Ukoliko bi do toga ikada došlo, to bio nesumnjivo bio poslednji i fatalni udarac međunarodnom pravu, koji bi naneo nepopravljivu štetu sistemu UN i međunarodnom poretku zasnovanom na ravnopravnosti i suverenosti država članica Svetske organizacije. Srećom, gotovo siguran sam da takvi rušilački planovi neće moći da budu ostvareni, jer u ovoj organizaciji postoji ubedljiva većina koja slepo poštuje međunarodno pravo, Povelju UN i sve Rezolucije SB - uključujući i Rezoluciju 1244, koja garantuje teritorijalni integritet Republike Srbije, sa prostorom KiM u njenom sastavu.

Želim da apelujem na savest država koje su podržale nezavisnost Kosova. Danas projekat koji ste vi svetu i sopstvenim javnostima predstavili kao budući model liberalne demokratije, multietničnosti i multikulturalizma galopira ka od svih manjina očišćenoj monoetničkoj despotiji. Dajući prioritet konsolidaciji kosovske državnosti u uslovima u kojima se gaze osnovna kolektivna politička, ekonomska prava, ali i individualna ljudska prava Srba i drugih nealbanaca, osudili ste i inače nelegalan projekat kosovske nezavisnosti na moralnu smrt."